Научная статья на тему 'ШАРҚ ВА ҒАРБ ФАЛСАФАСИ УЙҒУНЛИГИ ТИМСОЛИ АВЕРРОЭСНИНГ ҲАЁТИ ВА ИЖОДИ'

ШАРҚ ВА ҒАРБ ФАЛСАФАСИ УЙҒУНЛИГИ ТИМСОЛИ АВЕРРОЭСНИНГ ҲАЁТИ ВА ИЖОДИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
531
82
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ибн Рушд (Аверроэс) / Арасту / Афлотун / шарҳловчи / рационализм / Ибн Туфайл / перипатетизм / фалсафа / Ibn Rushd (Averroes) / Aristotle / Plato / commentator / rationalism / Ibn Tufail / Peripateticism / philosophy.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Икрамова, Ирода Рихсиваевна

Мазкур мақолада Шарқ перипатетизмининг вакилларидан бири бўлмиш Ибн Рушднинг ҳаёти ва ижоди таҳлил қилинган. Шунингдек, файласуфнинг шарҳловчи сифатида Арасту асарларига ёзган шарҳлари муҳокама қилинган. Мақолада Ибн Рушдни шарқ ва ғарб маданияти, фалсафий тафаккури боғловчиси сифатидаги фаолияти ҳам ёритиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE LIFE AND CREATION OF AVERROES, THE EMBODIMENT OF THE HARMONY OF EASTERN AND WESTERN PHILOSOPHY

This article analyzes the life and work of Ibn Rushd, one of the representatives of Eastern Peripateticism. The philosopher's commentaries on Aristotle's works as a commentator were also discussed. The article also highlights Ibn Rushd's work as a linker of Eastern and Western culture and philosophical thought.

Текст научной работы на тему «ШАРҚ ВА ҒАРБ ФАЛСАФАСИ УЙҒУНЛИГИ ТИМСОЛИ АВЕРРОЭСНИНГ ҲАЁТИ ВА ИЖОДИ»

ШАРЦ ВА ГАРБ ФАЛСАФАСИ УИГУНЛИГИ ТИМСОЛИ АВЕРРОЭСНИНГ ХДЁТИ ВА ИЖОДИ

d https://doi.org/10.5281/zenodo.7399646

Икрамова Ирода Рихсиваевна

irodasadoyi@gmail.com Тошкент давлат шаркшунослик университети Шарк фалсафаси ва маданияти кафедраси катта укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада Шарц перипатетизмининг вакилларидан бири булмиш Ибн Рушднинг уаёти ва ижоди таулил цилинган. Шунингдек, файласуфнинг шаруловчи сифатида Арасту асарларига ёзган шарулари мууокама цилинган. Мацолада Ибн Рушдни шарц ва гарб маданияти, фалсафий тафаккури богловчиси сифатидаги фаолияти уам ёритиб берилган.

Калит сузлар: Ибн Рушд (Аверроэс), Арасту, Афлотун, шаруловчи, рационализм, Ибн Туфайл, перипатетизм, фалсафа.

АННОТАЦИЯ

В данной статье анализируется жизнь и творчество Ибн Рушда, одного из представителей восточного перипатетизма. Обсуждались также комментарии философа к трудам Аристотеля как комментатора. В статье также освещается творчество Ибн Рушда как связующего звена восточной и западной культуры и философской мысли.

Ключевые слова: Ибн Рушд (Аверроэс), Аристотель, Платон, комментатор, рационализм, Ибн Туфаил, перипатетизм, философия.

ABSTRACT

This article analyzes the life and work of Ibn Rushd, one of the representatives of Eastern Peripateticism. The philosopher's commentaries on Aristotle's works as a commentator were also discussed. The article also highlights Ibn Rushd's work as a linker of Eastern and Western culture and philosophical thought.

Key words: Ibn Rushd (Averroes), Aristotle, Plato, commentator, rationalism, Ibn Tufail, Peripateticism, philosophy.

КИРИШ

Урта асрлар Шарки ва Гарби маънавий уйгунлиги узига хос зарурият сифатида шундай шахсларни яратдики, улар бир йула бир неча китъаларни бирлаштира олди. Масалан, буюк файласуф Ибн Рушд нафакат буюк файласуф, балки у Африка ва Осиёни, Осиё ва Европани, христианлик ва исломни бир-

627

бирига боглайдиган куприкдир. Бундан ташкари, Ибн Рушд туфайли Европа узини-узи кайта таниди. У буюк грек файласуфларининг асарларини араб тилидан испан тилига таржима килиши билан Европа халкларини грек маданиятининг гултожи булган Платон ва Аристотел фалсафаси билан таништирди. Аввероизмда эса илму аклнинг чуглари илк бор жиловланиб, кузга ташланди. Бу илми аклия кейинчалик Декарт, Спиноза, Лейбниц каби буюк акл эгаларининг етишиб чикишига сабаб булди. Улар тафаккурнинг янги катламларини кашф этдилар. Бу катламларда биз янги замон деб атайдиган даврнинг иктисодий хаетидаги, ижтимоий турмушидаги, сиесий сохаларидаги янги ходисалар уз инъикосини топган эди.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ

Мазкур асар биринчи булиб араб тилида 1885 йили Кохирада нашр килинади. М.Бойж (Байрут,1930) ва С.Дун (Кохира, 1965) асарни танкидий нашр киладилар. 1954 йили Ван Дер Берг асарни инглиз тилига таржима килади [3;18]. Рус тилига 1961 йили А.В.Сагадеев томонидан фрагментлари таржима килинган. Рус тилида илк бор 1999 йил С.Еремеев тулик таржиммасини тайёрлади.

НАТИЖАЛАР

Абул Валид Мухаммад ибн Рушд 1126 йили (хижрий 520 йил) араб Испаниясининг таълим маркази булмиш Курдоба (Кордова) шахрида дунёга келади. Унинг оиласи Испаниянинг кузга куринган зиёли оилаларидан булиб, бобоси Абул Валид Мухаммад Курдобани машхур козиси эди. Кейинчалик бу лавозимни Ибн Рушдни отаси эгаллайди. Уни ёрдами билан Ибн Божжа камокдан озод килинади. Оила анъаналарига содик колган ёш файласуф отаси рахбарлигида уз шахрида фикх, илохиёт ва араб адабиётидан пухта билим эгаллайди. Кейинчалик тиббиётга, математика ва фалсафага булган иктидори сабабли бу сохаларда хам уз билимларини ва тажрибасини юксалтиради.

Ибн Рушд уз даврининг маърифатли кишилари билан хамкорликда яшади. Унинг фалсафий дунёкарашига Ибн Божжа ва Ибн Туфайл катта таъсир утказган. Испаниядаги энг маърифатли кишиси хисобланган Ибн Зухр ва унинг оиласи билан хам калин дуст булган. Шунингдек, тасаввуф фалсафасининг назариётчиси булмиш, илохиётчи Ибн Арабий билан хам якиндан таниш булган. Ибн Рушд кози булиб фаолият олиб бораётган вактда Ибн Арабийдан унинг илми сирларини очишини сурайди, лекин Ибн Арабий жавобни оркага суриб юраверади [6;20].

1153 йили Ибн Рушд Марокашга жунайди. Хукмдор Абд ал-Муъмин уз даврида илмни ва илмли кишиларни хурмат килган ва уларни куллаб кувватлаб турган. Унинг угли Абу Юсуф (1184-1198л) эса уз даврининг маърифатпарвар хукмдори булган. Ибн Туфайл унинг саройида юкори мавкега эга булган. Бу вазиядан фойдаланиб, у саройда мамлакатнинг маърифатли кишиларини

^aMnamra Kupumagu. h6h Pymg x,aM xyKMgopHHHr эtтн6opнгa TymraHnuru ynyH h6h Ty^afingaH Kap3gop xucoSnaHagau. h6h PymgHHHr y3H 6y xaKugaru xorapanapHHH y3 morupgnapura Kyn 6opa afira6 6epraH. AfiHaH 6y MatnyMoTHH h6h PymgHHHr morupgnapugaH 6upugaH y3 Ky^oKgapu 6unaH эmнтгaн Tapuxnu A6g an-Baxug TatKHgna6 yTagHKH, $afinacy$ 6yHH oggufi khhh6 ranupu6 6epraH: "MeH aMpHH xy3ypura 6opraHHMga y h6h Ty^afin 6unaH enru3 cyx,6aT KypaeTraH эgнпap. h6h Ty^afin MeHHHr a^gognapuMHH KaguMufinuruHH Ba MatpH^araHnurHHH nyHOHaM MaKTagHKH, MeHH y3HM non KongHM. EyHra KymHMna paBHmga MeHH y3HMHH x,aM poca MaKTagHKH, 6ynapra MeH yMyMaH nofiHK эмac эgнм. MeHH hcmhmhh, OTaMHHHr hcmhhh Ba ounaMH3 homhhh cypa6, aMHp MeHra Kyfiugaruna caon 6unaH M3naHgH: "^afinacy^napHHHr $a3o xaKugaru Kapamnapu KaHaKa? Y a6agufi cy6cтaнцнaмн eKH y3 H6THgocura эгaмн?". MeH KypKu6 KeTgHM Ba ^yga xaa^opnaHgHM. MeH ®:aBo6gaH bo3 Kenum fiynnapHHH KugupgHM Ba aMupra MeH ^anca^a 6unaH yMyMaH myrynnaHMaraHHMHH afiTgHM. MeH 6unMacgHMKH, h6h Ty^afin Ba aMHp MeHH cuHamaeTraH экaн. KefiHH aMHp MeHH xaa®;oHnaHraHHMHH ce3gH Ba MeHra 6epraH caBon M3acugaH h6h Ty^afin 6unaH cyx6araamgH. Y 6y 6opaga ApacTy Ba A^noTyH ^HKpnapuHH xaMga MycynMoH HnoxHeTHHnapH ^HKpnapHHH 6HpMa-6Hp KenTHpuS yTgu. Y y3HHHHr yTKHp 3ex,HH Ba xoTHpacH 6unaH MeHH non Kongupgu. X,aTTOKH, 6y coxaga fiunnap gaBoMHga myrynnaHraH onHMnapga xaM 6yHgafi 3exH SynHmura ryMoHHM 6op. EHp BaKT aMHp MeHH 6hhhmhmhh cHHam ynyH MeHH xaM ranHpTHpHmra MoxupoHa KHpHmgHKH, MeH y3 ®&bo6hm 6unaH y3HMHH oKga6 ongHM. MeH KeTraHHMgaH KefiHH y MeHra 6Hp K&HHa nyn, KHMMaT6axp nynoH Ba 3othh Tynnop coBFa KHnumHH Syropgu"

[4;315].

My^OKAMA

AMHp 6y BoKeagaH cyHr 43 emnu ohhmhh Ha^aKaT yura akhh TyTa 6omnagu, 6anKH yHra ApacTy acapnapura mapxgap e3um Ba3H$acuHH x,aM Tonmupgu. fflyHHHrgeK, yyHH CeBHnta ko3hch kh^h6 xaM TafiHHnagu. Eup Hena ofigaH cyHr, atHH 1169 fiun h6h Pymg ApacTyHHHr "X,afiBoHnapHHHr nafigo 6ynHmu xaKHga" acapura mapxHH e3u6 Tyraragu. h6h Pymg xaeTH Ba gyHeKapamu xaKuga TagKHKoT onu6 6opraH .H. roTte yHHHr 6y mapxuHH ^afinacy^HHHr 6hphhhh mapxu cu^arnga caHa6 yTagu [2;7]. M. ahohco эca "OpraHoH"HHHr mapxHHH 1159 fiunrana 6ynraH BaKTra TatnyKgu ga6 afiTu6 yTagu [1;55]. MaHTHKaH yfina6 KapacaK x,aM aMHp Ba h6h Ty^afin 6yHgafi Mactynutfrau Ba3H$aHH 6y coxagaH yMyMaH xa6apu fiyK HHcoHra Tonmupumnapura MyMKHH эмac.

1171 fiHHH h6h Pymg Kypgo6ara KafiTagu Ba y epga 6om ko3h Ba3H$acura TafiHHnaHagu. rapnaHg gaBnaT umnapu yHra ^ofiga KenTupca xaM, yHH H^MgaH y3oKgamTHpapgu. Y umu KynnurugaH hhm 6unaH myFynnaHHmra BaKT Tona onMafi KonaeTraHnurugaH hohh6 wpraH.

1182 fiunra Kenu6, h6h Pymg h6h Ty^afinHHHr ypHHra xanu^aHHHr maxcufi Ta6u6H naBo3HMHHH эгaмafigн [6;42]. Oafinacy^ xaKugaru TagKHKoTnapHH, yHHHr

замондошларининг фикрларини укиб, у хакидаги филмни куриб, шундай хулосага келсак буладики, Ибн Рушд саройда катта хурматга эга булган хамда хукмдорнинг узи куп масалаларда у билан холис маслахатлашган. Бирок у бу ишончдан уз манфаати йулида фойдаланмаган. Саройдан олган совга саломларини, умуман узининг мол-мулкини катта кисмини шахар ахлига ёрдам сифатида такдим этган.

1184 йил халифа Абу Ёкуб вафот этади ва тахтга унинг вориси Абу Юсуф Ёкуб утиради. Унинг хукмронлиги аввалида файласуфга булган эхтиром уша-ушалигича колади. У халифанинг хонасида соатлаб, хукмдорнинг энг якин дустлари учун ажратилган жойга утириб, у билан илм хакида сухбатлар куриб утирган ва вакти-вакти билан унга "Эшитинг огам", деб мурожаат килар эди. Унинг саройга бу даражада якин булганлигини айтиб утишимизнинг узига хос сабаби бор. Чунки, оз фурсатдан ичида унга карши тошлар отила бошлайди. 1195 йилда Абу Юсуф Ибн Рушднинг асарларини барчасини ёкиб юборишни буюради. Файласуфнинг узини эса Курдоба якинидаги Ал-Ясан номли яхудийларнинг кишлогига сургун килади [6;42].

Урта аср араб тарихчилари мазкур вокеани сабабини турлича баён киладилар. Улардан айримларининг фикрича, Ибн Руш халифа Ал-Мансурга жуда якин булганлиги сабабли, узининг кайсидир бир асарида халифани хеч кандай мактов ва турли хил чиройли таърифларсиз оддийгина барбарларнинг кироли, деб ёзганлиги учун амирнинг газаби кузгаган. Яна бирлари эса, халифа Абу Юсуф Курдоба губернатори булмиш укаси Абу Яхё билан Ибн Рушд уртасида калин дустона муносабатлар борлигини билиб колиб, жахли чиккан дейдилар. Бошкалари эса, буни Андалусияда кутилган каттик бурон вокеаси билан боглашади. Уша йили Андалусияда кучли бурон якинлашаётганлиги таркалади. Шу важ билан амир шахарнинг энг доно ва кекса кишиларини маслахат учун жамлайди. Булар орасида Ибн Рушд узининг метеорологик билимларига асосланиб, табиий-илмий хулосаларини беришга журъат этади. Файласуф фикрини тугатар-тугатмас ундан бир илохиётчи савол билан мурожаат килади. Ундан Куръонда келтирилган, худди шундай офатга учраган Од кавми халокатига ишониш ёки ишонмаслигини сурайди. Файласуф: "Ё Аллох, Од кавми мавжудлиги аник эмас-ку, унинг халокати хакида гапирининг нима кераги бор?", деб бакириб юборади. Унинг бу фикрлари илохиётчилар учун айни муддао эди.

Бундан олдинрок хам Ибн Рушднинг асарлари мусулмон илохиётчилари даврасида душманлик билан кутиб олинаётган эди. Унинг фалсафани Арасту рухида талкин килиши рухонийлар томонидан ислом акидаларига карши каратилган чикиш сифатида бахоланаётган эди. Мусулмон илохиётчилари Ибн Рушднинг дунёнинг абадийлиги ва унинг конуний равишда ривожланишда

эканлиги хакидаги таълимотига, айникса, унинг вокеликни акл ёрдамида билиб олиш мумкин, деган карашларига карши чикдилар.

Юкоридаги сабабларни келтириб утсак хам, менимча, барибир кувгиннинг асосий сабаби фалсафа булган. У Ибн Рушдга шундай кучли душманларни яратиб бердики, натижасида улар унинг диндорлиги борасида халифани шубхага куйдилар.

Бундай жазога Ибн Рушд билан бир каторда жамиятнинг куплаб маърифатли зиёлилари булмиш олимлар, козилар, шоирлар хам лойик деб топилдилар. Фалсафа ва шу каби фанларни укитиш ман килинди. Бу сохага оид барча асрлар ёкиб, кул килинди. Ибн Рушднинг шогирдлари ёзишича, Ибн Рушд бу даврни гам-алам билан ёдга олган экан. Айникса, унга энг огир ботган ходиса угли билан масжидга кирганда уни динсизликда айблаб, масжиддан кувиб чикаришгани, шогирдларига унинг фикрларини эшитишни ман килингани экан. Бу сарой ахли орасида купинча учраб турадиган фитна эди. Бу саройдаги айрим бидъатчи илохиётчиларнинг иши эди.

Лекин вазият улар кутганчалик узок давом этмади. Х,алифа Абу Юсуф урушда голиб чикиб, Ал-Мансур (Голиб) унвонини кулга киритади ва Марокашга кайтади. У ерда у барча сургун килган олимларини, шулар жумласидан Ибн Рушдни хам яна саройга таклиф килади [6;26].

Бой оилада тугилиб, вояга етган, кейинчалик эса сарой мухитида яшаган файласуфга сургун вактидаги ута аянчли ахволи, кексайган вактида кадрсизланиши унинг соглигига таъсир этмай куймайди. Сургундан сунг мутафаккир оз яшади. Х,ижрий 595 йил Сафар ойининг 9-куни (мелодий 1198 йил 10 декабрда) Марокашда вафот этади. Вафотидан уч ой утиб, 1199 йили эса якинларининг илтимоси билан унинг жасади Курдобага кучирилади [7;44].

Ибн Руш уз замондошлари хотирасида яхши хотиралар билан колганлигини куришимиз мумкин. Унинг хаётини ёзиб колдирганларнинг ёзишларича, Ибн Рушд ута камтар ва сахий инсон булиб, узининг мехнатсеварлиги билан ажралиб турган. У хар тун илм билан машгул булган. Факатгина отасининг узими ва узининг туйи кечасигина илм билан машгул булмаган экан.

Ибн Рушд уз даврида маълум булган фикх, тиббиёт, астрономия, илохиёт, умуман фалсафа ва бошка барча фанларга оид куплаб китоб ва ёзишмалар ёзган.Унинг илмга булган кизикишини асарлари, шархлари тимсолида куришимиз мумкин.

Шуни таъкидлаш керакки, Андалусия файласуфи ва унинг Арастуга ёзган шархларидан араб тилида нашр етилгани жуда оздир. Уларнинг аксарияти иброний ёки лотин тилидаги таржималари йетиб келган. Шу боис, Миср ва бошка араб давлатлари бу буюк файласуфнинг барча меросини ёйишдан манфаатдор булиши керак, деб хисоблаймиз ва Араб Давлатлари Лигаси

маданий маъмурияти бу борада гамхурлик килиши, бунинг учун кумита ташкил етиши керак.

Умуман унинг асарларини 2 гурухга ажратиш мумкин:

1. Шархлари

2. Шахсий асарлари

Шархларига тухталадиган булсак, файласуф Арасту, Афлотун ("Давлат"), Афродисиялик Александр ("Акл хакида"), Николай Дамаский ("Биринчи фалсафа"), Форобий (мантикка оид изохлар), Ибн Синонинг асарларига шархлар ёзган. Шундан бизгача араб тилида 28 та, кадимги яхудий тилида 36 та, лотин тилидаги таржимаси эса 34 тани ташкил этади [6;44].

Ибн Рушд купрок Арасту асарларига шархлар ёзган. Унинг асарларига, хусусан, "Метафизика"сига шарх ёзиш анча мушкул булган, сабаби Арасту асарларининг айрим жойларида аник фикр айтмас эди.

Ибн Рушд Арасту асарларига 3 хил турдаги шархлар ёзган: катта хажмдаги шархлар, уртача хажмдаги шархлар ва осон иборали шархлар.

Аристотель асарлари ("Метафизика", "Этика", "Риторика", "Софистика")ни батафсил изохлаб, тушунтириб берган, камчиликларини курсатган, айни вактда уларнинг умумий мазмунини очиб берувчи махсус асарлар битган. Ибн Рушднинг ишончи комил эдики, тугри тушунилган Арасту таълимоти, инсон эришиши мумкин булган олий билимга карама-карши турмайди. Унинг фикрича, Арасту сиймосида инсоний акл узининг юкори ифодасини топганки, шунинг учун уни илохий файласуф деб аташ маъкул булади.

Ибн Рушд шархлари Урта ва Якин Шарк мутафаккирларининг дунёкарашини шакллантиришда, уларни Аристотель гоялари рухида тарбиялашда мухим ахамиятга эга булди [5; 11]. Ибн Рушднинг шарх ёзиш фаолияти Шаркнигина эмас, урта аср Европасини хам Юнонистон билан таништиришда катта ахамият касб этди. Данте узининг "Илохий комедия" асарида Ибн Рушдни "шархловчи" деб атаган. Бежиз, "Аристотель табиатни англатган, Ибн Рушд эса Аристотелни" [8;65], деган бахони беришмаган.

Фалсафа тарихида Ибн Рушд нафакат "буюк шархловчи" сифатида ном козонган, балки узининг шахсий асарлари билан хам шухрат козонган. Файласуф 1180 йили узининг энг машхур асари "Раддияни рад этиш" ( ^aUjjl) асарини ёзиб тугатади. У мазкур асарни Газзолийнинг "Файласуфларни рад этиш" ( Aiwi^ilH ) асарига танкидий жавоб сифатида ёзади. Газзолий узининг мазкур асарида Арастуни ва унинг издошлари булмиш машшоиййуна йуналиши вакиллари (перипатетиклар)ни каттик танкид остига олади. Хусусан, ватандошларимиз булмиш Форобий ва Ибн Синоларнинг дунёнинг абадийлиги, инсон рухи борасидаги каби масалалардаги фикрларини кескин танкид килади ва мен уйлайманки, бу билан у Фалсафага карата тош отади.

Ибн Рушд хам уз ишининг устаси сифатида Газзолийнинг хар бир фикрини кадамма-кадам тахлил этиб, унинг хулосаларини рад этади. Бу асар полемика (бахс, мунозара) усулида ёзилган булиб, бу усул арабларда кадимдан мавжуд булган усулдир. Бунга кура, аввал карши томоннинг фикри берилади, сунгра эса турли хил исботларга асосланган муаллиф фикри такдим килинади. Шу йусинда Ибн Рушд Газзолийнинг танкидидан, унинг "отган тошлари"дан шарк аристотелчиларини химоя килади.

Мазкур асар биринчи булиб араб тилида 1885 йили Кохирада нашр килинади. М.Бойж (Байрут,1930) ва С.Дун (Кохира, 1965) асарни танкидий нашр киладилар. 1954 йили Ван Дер Берг асарни инглиз тилига таржима килади [3;18]. Рус тилига 1961 йили А.В.Сагадеев томонидан фрагментлари таржима килинган. Рус тилида илк бор 1999 йил С.Еремеев тулик таржиммасини тайёрлади.

Бундан ташкари Ибн Рушднинг фалсафага оид бошка асарлари хам мавжуд: "Акл хакида мулохаза", "Мантик хакида асар", "Осмоний жисмларнинг харакати хакида мулохазалар", "Вакт муаммоси", "Биринчи харакатга келтирувчи куч хакида", "Абадий ва вактинчалик мавжудлик хакида мулохазалар", "Жон хакида фан муаммолари", "Акл хакида мулохазалар", "Фалсафа масалалари", "Дин билан фалсафанинг мувофиклиги хакида", "Донишмандлик хакида саволлар" ва бошка асарлари каби 50 дан ортик (Э.Ренанга кура 78 китоб) асарлари мавжуд. Ибн Рушд асарларининг бир катор арабча асл матнлари бизгача етиб келмаган. Улар факат кадимги яхудий ва лотин тилига килинган таржималари оркалигина маълумдир.

ХУЛОСА

Шуни таъкидлаш керакки, Андалусия файласуфининг асарлари ва унинг Арастуга ёзган шархларидан араб тилида нашр етилгани жуда оздир. Уларнинг аксарияти иброний ёки лотин тилида етиб келган. Шу боис, Миср ва бошка араб давлатлари бу буюк файласуфнинг барча меросини ёйишдан манфаатдор булиши керак, деб хисоблаймиз ва Араб Давлатлари Лигаси маданий маъмурияти бу борада гамхурлик килиши, бунинг учун кумита ташкил етиши маъкул. Ибн Сино ва унинг асарларига нисбатан булгани каби, малакали ва ихтисослашган олимлар.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР (REFERENCES)

1. Alonso М. Teologia de Averroes. Madrid—Granada, 1947.

2. Gauthier L. Ibn Rochd (Averroes). Paris, 1948.

3. Van Der Bergh. Averroes' Tahafut al-Tahafut. (The Incoherence of the Incoherence). tarns. - London, 1954.

4. Абд аль-Вахид аль-Марракуши. Магриб хакидаги фактларнинг кискача мазмунидан хайратланиш. - Кохира, 1963 (араб тилида).

5. Ибн Рушд. Тахофут ат-тахофут / Доктор Сулаймон Дунё тахрири остида. -Кохира: Дарул маъориф, 1964.

6. Ренан Э. Аверроэс и аверроизм. - Киев, 1902.

7. Сагадеев А.В. Ибн Рушд (Аверроэс).

8. Трахтенберг О.В. Очерки по истории западноевропейской средневековой философии. - Москва, 1957.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.