Научная статья на тему 'ШАРҚНИНГ БУЮК НОТИҚЛАРИ'

ШАРҚНИНГ БУЮК НОТИҚЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
1004
60
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
бадиий сўз / илмий ижод / тараққиёт / ваъзхонлик / нотиқлик / сўзнинг аҳамияти / маъно / сўздан фойдаланиш / нутқ одоби. / artistic word / scientific potential / perspective / skill / oratory / word meaning / meaning / word usage / speech etiquette.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — А. Х. Арипова

Мазкур мақолада нотиқликнинг ривожига ҳисса қўшган буюк алломалар ҳақида маълумот батафсил ёритилиб, уларнинг нутқ маҳоратига оид асарлари таҳлили ҳамда асарлардан олинган парчалар намунаси келтирилади. Ўтмиш Шарқ нотиқлигининг намояндалари ҳақида тўлиқроқ маълумотга эга бўлишни истаган муштарийлар учун қўшимча манба вазифасини ўтайди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

GREAT SPEAKERS OF THE EAST

The article provides detailed information about the great scientists who contributed to the development of oratory, an analysis of their works on the art of speech, as well as examples of excerpts from works. The material on the orators of the ancient east will serve as an additional resource for readers who would like to learn more about the representatives of oratory.

Текст научной работы на тему «ШАРҚНИНГ БУЮК НОТИҚЛАРИ»

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 1 I 2021

ISSN: 2181-1601

ШАРЦНИНГ БУЮК НОТЩЛАРИ А. Х. Арипова

Тошкент давлат юридик университетининг Ихтисослаштирилган филиали Умумтаълим фанлар кафедраси мудири в.б., ф.ф.н., PhD

mumtozim@mail .ru

АННОТАЦИЯ

Мазкур маколада нотикликнинг ривожига хисса кушган буюк алломалар хакида маълумот батафсил ёритилиб, уларнинг нутк махоратига оид асарлари тахлили хамда асарлардан олинган парчалар намунаси келтирилади. Утмиш Шарк нотикдигининг намояндалари хакида туликрок маълумотга эга булишни истаган муштарийлар учун кушимча манба вазифасини утайди.

Калит сузлари: бадиий суз, илмий ижод, тараккиёт, ваъзхонлик, нотиклик, сузнинг ахамияти, маъно, суздан фойдаланиш, нутк одоби.

GREAT SPEAKERS OF THE EAST Aziza Aripova

PhD, Associate Professor of the Department of General Education of the Specialized

Branch of the Tashkent State Law University

ABSTRACT

The article provides detailed information about the great scientists who contributed to the development of oratory, an analysis of their works on the art of speech, as well as examples of excerpts from works. The material on the orators of the ancient east will serve as an additional resource for readers who would like to learn more about the representatives of oratory.

Key words: artistic word, scientific potential, perspective, skill, oratory, word meaning, meaning, word usage, speech etiquette.

КИРИШ

Утмиш нотикларининг нотиклик санъатига кушган энг яхши намунларини танкидий узлаштириб, уларнинг тажрибаларидан унумли фойдаланиш - нотиклик махоратини эгалашнинг мухим йулидир.

Воизлик-элимизнинг кон-конига сингиб кетган санъат.

Утмиш Шарк нотиклигининг намояндаларидан Хужа Муайяд Мехнагий, Мавлоно Риёзий, Муин Воиз, Кози Уший, Хусайн Воиз Кошифий, Абу-л-Косим

Махмуд аз-Замахшарий, Мавлоно Иршод, Х,отам Асом ва бошка шу каби фасихул каломлар воизликнинг ривожланишига улкан хисса кушдилар.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Шаркда, жумладан, Моварауннахр худудида бадиий, илмий ижоднинг тараккиёти билан, шунингдек, ваъзхонлик, нотикликни таргиб килиш билан муштарак холда сузнинг ахамияти, маъноси ва ундан максадга мувофик фойдаланиш борасида куп ишлар амалга оширилган ва маълумотлар тупланган. Ваъзхонликнинг усуви натижасида нутк олдига куйилган талаблар мукаммаллашиб борди.

Буюк алломалар Абу Райхон Беруний, Абу Наср Форобий, Ибн Сино, Абу Абдуллох ал-Хоразмий, Махмуд Кошгарий, Кайвокус, Юсуф Хос Х,ожиб, Ахмад Югнакий кабилар тилга, лугатга, грамматика ва мантикшуносликка багишланган асарлар ёздилар ва уларда бу мавзуга алокадор фикрлар билдирдилар.

Буюк комусий олим Абурайхон Беруний (973-1048) узининг «Геодезия» асарининг кириш кисмида фанларнинг пайдо булиши ва тармокланиб купайиши хакида суз юритиб, инсон нутки тузилиши куплаб мунозараларга сабаб булишини, нуткнинг икки хил - наср ва назм куриниши борлигини таъкидлади[1].

Абу Наср Форобий (870-950) эса тугри сузлаш, мантикий хулосалар чикаришда, мазмундор ва гузал нутк тузишда лексикология, грамматика ва мантикнинг накадар ахамияти катта эканлигини «Илмлар таснифи» рисоласида ёритиб беради.

Форобий фикрича, фанлар ва умуман борликдаги билимлар, айнан, борликдан келиб чикиб, инсоннинг уларга булган эхтиёжининг усиб бориши ва борликни узок вакт урганиши натижасида, мутаассил ва изчил равишда далиллар туплаб боради. Форобий тизимида, турли илмлар, бир-бирини инкор ва истисно этмайди, балки узаро борлик ва дунёни билишга хамда бахт-саодатга эришишга хизмат килувчи ягона халкани ташкил этади[2].

Икки буюк олим Беруний ва Форобий кадимги юнон фалсафасига мурожаат этиб, бошка фанларга оид асарларни тахлил килиб, фикр юритдилар ва уз хулоса, изохларини ёзиб колдирдилар.

X-XI асрлар жахон маданияти тараккиётида, Туркистон халклари тарихида сермахсул давр булди. Хуросону Мовароуннахр, Хоразмда улкан сиёсий-маданий, ижтимоий-иктисодий, маърифий узгаришлар юз бериб, илм-фан юксакка кутарилди. Туркистон илм-фанини хам бадиий, хам маънавий жихатдан безовчи ёркин асарлар яратилди. Бу даврда бадиий нутк юксак даражада ривожланган, унинг назарияси мукаммал ишланган эди.

Абу Абдуллох ал-Хоразмий (вафоти 997.) «Мафотих-ул-улум» (Илмлар калити) асарида уша давр нутк маданиятининг баъзи бир масалалари - девонхона

Hm KOF03napn, maKggapu, umgaragaguraH ucTugox (araMagap)gap, agaSueTmyHocguK $aHu ucTugoxgapu, ygapHuHr Tatpu^u xaKuga MatgyMoT SepraH. YmSy acapga ag-Xopa3Mufi Saguufi TacBup Bocuragapu, ygapHuHr Typgapu Ba ^asugaraapu xaKuga xaM cy3 ropmraH.

XI acpHHHr aHa Sup a^ofiuS Tyx^acu - «KpöycHOMa». Ymöy Hogup acapga xaM HyTK ogoöu Ba MagaHuaTu Macagacura KaTTa эtтн6op SepuguS, xuKMarau cy3 Ba KHMMaTHH ^uKpgap SuggupugraHgup [3].

«KoöycHOMa» KaÖKOByc TOMOHugaH 1082-1083 fiuggapga aparugraH SyguS, y 44 SoSgaH uSopar. KaÖKOByc y3 acapuHu yFgura SaFumgafigu. By xaKga y myHgafi e3agu: «nucapaM MaH nup mygaM». Acap y3 $ap3aHgura HacuxaT cu^araga e3ugraH SyguS, yHu eKuMgu, ypuHgu cy3gamra, Sexyga ranupMacguKKa yHgafigu. AcapHuHr 6-7-SoSgapu SuguM omupum, cy3 ogoSu, cyxaHgoHguK xaKugagup:

«...Eumfumkum, xaMMa xyHapdaH cy3 xyHapu hxmu, uyHKu, .. 6omka woHueopnapdaH odaM yH dapawa opmuKdup ea 6y afaannuK odaMHuHz 6adaHuda 6opdup; 6eMU odaM maHacuHuHz maMKu moMOHuda 3oxup 6ynadu ea 6eMU uuuda RMupuHzaHdup; Mynap: 6up HapcaHu ed kummok, xaMUMa эсдa caK^aMOK, xaen Kumum (maxaüwM), QapK KUna 6umum ea HymK... Äzap ceHUHZ cy3nazaH HymKumda fyoüdanu 6up HapcaHum xudu Kenu6 mypMaca, 6yHdaü cy3Hum aümunMazaHu Ma-bKyn. EunuMdoHnap dezaHnap: cy3 6up Maüdup, yHdaH 6om ozpuzu (xyMop) naüdo 6ynyp, cy3 6om ozprnuza dapMoH xaM 6ynadu» [4].

KafiKOByc axmu Ba MygofiuM cy3gamHu ypraHuS, myHu ogaT KuguS onumHu Ba Tun SugaH gugHuHr Sup xug $uKp wpuTumuHu HacuxaT Kugagu. YHuHr ^uKpuna: «Cy3Hu y3 ^ofiuga cy3ga, ^ofiuga afiTugMaraH cy3, arap y axmu cy3 Sygca xaM eMOH KypuHagu», -gefigu.

Hhcohhuot ogoS-axnoKuHu SegrugafiguraH oMuggapgaH Supu yHuHr cy3u, HyTKugup. KafiKOByc y3 acapuga myHu TatKuggaS: «3fi $ap3aHg! Cy3HuHr W3 Ba opKa tomohuhu SugFug, ygapra puoa KugFug, cy3garaHuHrga MatHogu ranup, Sy HOTuKguKHuHr agoMaragup. Arap ranupraH BaKTuHrga cy3HuHr KaHgafi MatHora эгa экaнннн SugMacaHr, Kymra yxmaficaH, SyHgafi KymHu TyTu gefigugap!», -geS yKTupagu.

KafiKoByc KumuHu cyxaHgoH Sygumu go3uM экaнgнгннн TatKuggaS, HoTuKHuHr cy3u TymyHapgu Ba KypyK ran SyguS KogMacguruHu SaeH этagн: «...myHgafi KumuHu hotuk (cyxaHryfi) gefiMu3Ku, yHuHr xap cy3u xagKKa TymyHapgu SygcuH Ba xagKHuHr xap cy3u yHra xaM MatgyM SygcuH. Cy3Hu ^yga KuMMargu geS Sugrug, nyHKu cy3 xap Hapca эмacgнp. BugraH cy3uHrHu y3 ^ofiuga umgaTrug...».

Hotuk xap 6up cy3uHu yfigaS, momMacgaH ^uKp wpuTumu KepaK: «^ap umga ypTana Sygrug. ^ap cy3Hu afiTumga Ba xap 6up umHu Kugumga nugaMgu Syg Ba momumgaH Konrug...»[5].

«Муаллиф билагонлик» килиб, тилдаги сузларни бузиб сузламасликка, хамма вакт мавжуд тил меъёрларига амал килишга чакиради: «Агар сузни ва илмни яхши билсанг хам, хеч бир сузни бузма, тугри таърифла. Сузни бир хил гапир...»[6]

Муаллиф нотикни камтар булишга ундайди, зеро камтарликдан камол топади: «Эй фарзанд, агар сен хар канча нотик булсанг хам, узингни билганлардан пастрок тутгил, токи суз билимдонлиги вактида

W Г-" W Г-" W w v>

бекор булиб колмагайсан, куп бил-у оз сузла, кам билсанг куп сузлама, чунки аклсиз киши куп сузлайди».

МУ^ОКАМА

Нотик булиш учун куп билим олиш, фойдали сузларни эшитиш, огзаки фойдали сухбатда купрок вакт утказиш лозим:

«Суз эшитишдан кочма, киши суз эшитиш билан нотик булади... Бола бирор одамнинг сузини эшитмаса соков булади. Вакт утиши билан суз эшитса, урганса сузга нотик булади» [7].

Хуллас, «Кобуснома» асари хозирги кунда хам уз кимматини йукотмагандир. Кайковус факат нутк сузлашни эмас, балки бошкаларнинг сузини тинглашни хам тавсия килади ва уларнинг нуткидан ибрат олишни таъкидлайди, шундай йул билан яхши нотик булишни уктиради.

«Кобуснома» хаётий ва амалий масалаларни ёритган асар. Бу муаммоларни хикоялар, маколлар ва донишмандларнинг хикматли сузлари билан исботлаган, илмий-маърифий ахамиятга молик етук асарлардандир.

Нотиклик фанинг ривожига хисса кушган буюк алломалардан яна бири-Хоразмнинг Замахшар кишлогида тугилиб усган олим Абу-л-Косим Махмуд ибн Умар ибн Мухаммад аз-Замахшарийдир.

Аз-Замахшарий тилшунослик, лугатшунослик, услубият, адабиёт, фикх, хадис, тафсир, кироат, жугрофияга оид «Ал-Кустос», «Асос ул-Балога», «Самийм ул-арабия», «Мукаддимат ул-адаб», «Макомот аз-Замахшарий», «Дийван уш-шеър», «Ал-Кашшоф» [8] каби элликдан ортик асарлар муаллифи булибгина колмай, балки воизлик бобида хам уз урнини эгаллаган, уз даврининг чукур билимдони хамда воизлик махоратига багишланган «Навобиг ул-калим» [9] деб номланувчи машхур асарни яратган фозил инсондир.

Махмуд аз-Замахшарий мактов нотиклигида уз урнини эгаллаган машхур воизлардандир. У мадхиялар битиб, уларни укиганида тингловчилар таъсирланиб кетардилар. Замахшарий битган мадхиялар мазмунан баркамол булиб, уларда хукмдорларнинг инсоний фазилатларини очиб берувчи вокеалар баён этилган. Мадхияларни Мавлоно аз-Замахшарий асосан, саёхатда булган улка хукмдорларига багишлаб ёзар эди. Масалан, «Мукаддимат ул-адаб» деб

номланган асарида Хоразмшох Отсизнинг (у 521-551 хижрий й.да хукм юритган) илм ахлларига ва адибларга нисбатан курсатган гамхурлигини курсатиб берувчи мадхия келтирилган.

Уша давр тарихчиси Ибн ал-Кифтий Замахшарийнинг истеъдодини таърифлаб: «... аз-Замахшарий илм ул-адаб, нахв ва лугат бобида узгаларга мисол буладиган аллома эди. У уз хаёти давомида куплаб буюк олимлар ва фозиллар билан учрашган. Тафсир, хадис, нахв ва бошка сохалар буйича бир канча асарлари бордир. У уз асрида араб тилида ижод килган ажамлилар (гайри араблар) орасида энг буюгидир», -деб шундай фикр билдирган.

Аз-Замахшарий узига нисбатан ута талабчан булган ва катта масъулият хис килган. Бошкаларни хам шундай хислат эгалари булишга ундаган. У бирор иш килганда шошмасликни ва нутк сузлаганда киска, аммо мазмундор сузлашни тавсия килган: «Бирор масалада фикр-мулохаза кила бошлаганингда хеч бир ошикма, хар томонлама уйлаб, обдон, фикрлаб иш тутгин», «Куп ортикча сузлашув эшитувчини ранжитар».

Мавлоно Замахшарий улкан олим, маърифат ва илм сохибидир. У уз сухбатдошига оддий бир тенгкур сифатида булишликни маслахат беради. Умумлаштириб шуни айтишимиз мумкинки, Мавлоно аз-Замахшарий меросини урганиш бизнинг макаддас бурчимиздир[10].

Суз кадри, тугри, равшан фикр юритиш, нутк одоби хакида XII-XIII аср мутафаккирлари Юсуф Хос Х,ожиб Ахмад Югнакийлар ибратли фикрлар билдирганлар.

Юсуф Хос Х,ожиб «Кутадгу билиг» («Бахт келтирувчи билим») асарида сузларни тугри танлаш, киска сузлаш, сузларга маъно юклаш, сузларни уз урнида куллаш хакида:

Билиб сузласа суз билиг саналур. Огуш сузлама суз бирар сузла аз, Туман суз тугунин бу бир сузла ёз..., деб ёзган [11] эди.

Ахмад Югнакий хам нуткни уйлаб, шошмасдан сузлашга, тугри фикр юритишга, кейин хижолат булмаслик учун укуб сузлашга ундайди: Укуб сузла сузни эва сузлама, Сузинг кизла, кедин, бошинг кизлама [12].

Халкимиз ичидан Мавлоно Муин Воиз, Мавлоно Риёзий, Мавлоно Мехнагий, ^отам Асом, Мавлоно Иршод, Кози Уший каби бир катор истеъдод сохиблари, баркамол воизлар етишиб чиккан.

Бу ажойиб сузамол воизлар хакида Алишер Навоийнинг «Махбубул кулуб» асарининг 24 бобида суз боради. Воизликка багишланган ушбу бобда муаллиф

сузамолларга юксак бахо беради. У суз юритган воизларнинг купчилиги замондошлари булишган.

Навоийга воизлик нуткидаги чукур таъсирчанлик жуда ёкарди ва бу хакдаги фикрларни асарида учратишимиз мумкин. Алишер Навоий уз асарида тилга олган машхур воизлардан бири - Хужа Муайяд Мехнагий. Мехнагий катта билим эгаси, истеъдодли воиз, воизликни такомиллаштириб борган сухандонлардан. Унинг нутклари жушкинлиги, таъсирчанлиги, тингловчилар эътиборини узига карата билиши билан ажралиб турган.

Навоий Шаркнинг етук воизларидан яна бир вакили - Мавлоно Риёзийнинг воизлик махоратини юкори даражага кутариб, мохир нотикнинг чукур билим сохиби, ажойиб нуктадон эканлигини таъкидлайди. Зова вилоятининг козиси булмиш Риёзий ёш воизлар тарбиясига муносиб хисса кушган.У дунёвий фанларни чукур узлаштирган ва билимларини воизлик фаолиятида куллаган. Унинг воизлик махорати муаллимлик килганида мустахкамланиб боргандир.

Купчилик воизлар узларига нисбатан талабчан булганлар. Ана шундай воизлардан саналган Х,отам Асом хакидаги бир вокеа эътиборга лойикдир. Мухаммад Маждийнинг «Зийнатул мажолис» асарида баён этилишича, Х,отам Асомдан воизлик килишни илтимос килганларида у уз олдига бир шарт куйган экан. Ушбу шарт антика булиб, яъни чулдаги ёввойи кушларнинг олдига бориш ва уларга нутк сузлаш, агар учиб кетмасалар, ана шундагина ушбу лавозимга рози булишини айтган экан. Х,алойик бунинг сабабини сураганида, Х,отам Асом шундай жавоб берган экан [13]: «Ёввойи кушларни узига ром эта олмаган нотик инсоннинг кунглини юмшата олмайди». Х,отам Асом уч йил уриниб, тинимсиз мутолаа ва амалиётдан сунг чулдаги кушларни узига карата олган хамда шундан сунг «шахар воизи» лавозимига рози булган экан.

Бундан шу нарса аёнки, воизлик кучли ирода, матонат, катъий талабчанлик каби хусусиятларни узида мужассамлаштиради.

НАТИЖА

Воизлик - бу ноёб кобилият ва махорат. Ана шундай хислатларнинг сохиби Мавлоно Иршод булган. Мавлоно Иршод нуткий махорат сохиби булиши билан бир каторда элнинг тинчлигини хам уйлаган воизлардандир. Мавлоно Иршод расмий ишларни мохирлик билан хал килар, нутк сузлаганида халойикнинг кузида ёшни чакиртира олар ва шу вактнинг узидаёк, нуткида кескин бурилиш ясаб, йигини ках-кахага айлантира оладиган сузамоллардандир.

Бу кадар кучли таъсир эта олиш учун аввало, нотик чукур билим сохиби булиши, нотиклик махорати ва усулини эгаллаши, тингловчиларнинг рухиятини яхши билиши керак.

MaBgoHo MyuH Bou3 xaKugaru MatgyMoTgap xaM HaBoufi acapuga Sara^cug SepugraH. MyuH Bou3 XuporauHr энг 3aSapgacT Bou3gapugaH SygraH. MyuH Bou3 cy3 ycTacu эмac, cy3 ycTagapuHuHr ycTO3u SygraH. Y эxтнpocgн cy3aMog. MyuH Bou3 SyryH raBga Ba Kyg xapaKaru, W3, uMo-umopa KaSu hotuk^uk ycgySuHuHr экcтpagннгвнcтнк BocuragapugaH xaM yHyMgu ^ofigagaHraH. Y hotuk^ukhu myHgafi эгaggaгaн эgнкн, y3 TuHrgoBnugapuHu rye cexpgaraHgeK Sygapgu. ByHgafi xucgargap yHuHr Maxoparu omumura acoc SygraH.

MyuH Bou3 y3 gaBpuHuHr a^ofiuS cy3 ycracu, ucretgoggu hotuk, Bat3 TagKuHuga TuHrgoBnugapHu gog Koggupa ograH эxтнpocgн uhcoh Mucoguga raBgagaHagu.

Hotuk^uk Macagagapu SugaH ^uggufi myFyggaHraH BorogapgaH aHa Sup BaKugu - ^anogugguH PyMufigup.

^anogugguH PyMufi acgu xopa3Mmoxufigap aBgogugaH SyguS, TaKgup TaKo3ocu SugaH TypKuaga amaraH Ba yma epga pacMufi hotuk Basu^acuHu yTaraH. YHuHr «MatHogop MacHaBufigap» HoMgu acapu hotuk^uk Macagacura SaFumgaHagu. YmSy acap ogTu SoSgaH uSopar SyguS, y3 unura 50 MuHr SafiTHu KupuTagu. Acapga HoTuKguKHuHr энг KaguMru KypuHumgapugaH - HaguMguK caHtaru xaKuga cy3 wpuTugraHgup.

PyMufi ymSy acapuga hotuk oggura Kyfiugaru TagaSgapHu Kyagu: -hotuk 6ugaH TuHrgoBHugap ypTacuga y3Bufi xaMHa^acguK Ba xaMKopguKHuHr 3apypguru;

-hotuk caMuMufi Ba ^ymKuH Sygumu go3uM;

-hotuk y3ura HucSaraH TagaSnaH Sygumu go3uM.

PyMufi KaSu HoTuKguK caHtaru puBo^ura y3uHuHr xuccacuHu KymraH y3 gaBpuHuHr nysyp SuguMgoHgapugaH aHa Supu-acgu

^apFoHaguK Ko3u Ymufigup. Y Ym maxpuga Ko3uguK gaBo3uMuHu yTaraH Ba my epHuHr homuhu y3ura Taxaggyc KuguS ograHgup.

Ko3u Ymufi Bou3guKKa SaFumgaHraH «Cy3HuHr Kagura» acapuHu e3raH. YmSy pucogaga Bou3guKHuHr KypuHumgapu, ycyggapu xaKuga $uKp wpuTugagu.

Ko3u Ymufi oTamuH HyTK coxuSu. Y KyHrug Kyg^uHu cy3 Kagura SugaH ona ograH Moxup cy3aMoggapgaH. C.HHoMxy^aeBHuHr «Ymum mapK HoTuKguru» KuToSuga YmufiHuHr my xucgaruHu onuS SepyBnu Sup BoKea KegTupugraH: Ko3u Ymufi TaKgup TaKo3ocu SugaH 3poHuHr ^aHySuga ^ofigamraH Cuuctoh BugoaTura Sopagu. By epHuHr axogucu 3uKHaguru, xaTTo ragofira Sup TumgaM hoh SepMacguru, KaTTuK Kygguru SugaH goHFu nuKKaH эgнкн, Ko3u YmufiHuHr SupruHa oTamuH HyTKugaH cyHr Cuuctoh xagKu TonraH TyTraHuHu Bou3HuHr oeFu ocTura KegTupuS Tamgafigu. ^eKuH Ko3u Ymufi KegTupugraH HapcagapHuHr Sup goHacuHu xaM ogMafigu. Y Bou3guru ynyH nyg ogMacguruHu afiTagu. HyTKuHu эca my epguK axoguHuHr «KyHrug» Kyg^uHu onum ynyH cy3gaHraHuHu, eHuga TypraH Supogapura

нисбатан доимо мехр-окибатли булишликнинг савоби катта эканлигини айтиб, кетишга ижозат сурайди.

Келтирилган вокеадан шу нарса маълум буладики, утмиш воизлари инсонлар уртасида хам илмий, хам маърифий, хам маънавий жихатдан ахамиятли булганлар. Олижаноблик, мехр-окибат, яхшилик каби хислатларни кишилар онгига сингдириш, улар калбида чукур хиссиётлар уйгота олиш факат мохир, ноёб истеъдод сохибининг кулидан келади.

Алишер Навоийнинг нотиклар хакида ёзиб колдирган маълумотлари шоирнинг нима сабабдан воизлар билан кизикканлиги, улар фаолиятини урганишга нима сабаб деган саволларни уртага ташлайди.

Алишер Навоийнинг узи хам даврининг мохир сузамоли, забардаст шоири, етук сухандонларидан биридир. Нотиклик масаласи билан кизикиши унинг нихоятда чукур билим эгаси эканлигини, уз билимини турли дунёвий илмларни урганиб ошириб борганлигидан далолат беради.

Дархакикат, бирор масалани урганишдан олдин, шу масала юзасидан назарий билимларга эга булиш уни тугри хал кила олишни билдиради.

Алишер Навоий хам воизликни назарий томондан тахлил килган. Шоир бадиий суз билан шугулланувчиларни надимлар, киссагуйлар, масалгуйлар, бадихагуйлар, кироатхонлар, муаммогуйлар, воизлар, гуяндалар, маддохлар, касидахонларга ажратади.

Навоийнинг фикрича, улар кучли, ёкимтой ва жозибали овозга эга булишлари керак. Купчилик олдида эхтиросли нутк сузлай олиш усулларини яхши билишлари, уз сузларига, нуткларига эътиборни карата олишлари керак. Алишер Навоийнинг нутк маданияти ва нотикликка оид мулохазалари унинг тил, нутк, бадиий суз, нутк маданияти, нуткий одоб, нуткий нафосат хакидаги теран фикрларида уз ифодасини топган. Проф. Эрнст Бегматов фикрича, шоирнинг нутк одобига оид талкинларида:

1) нутк, унинг огзаки ва битилган (ёзма) шакли;

2) нуткий фаолиятнинг мохир усталари;

3) нуткнинг юзага чикиш усуллари;

4) нуткий услублар;

5) нуткда маъно ва шакл, уларнинг уйгунлиги;

6) нуткий оханг; унинг куринишлари;

7) нутк одоби;

8) нутк нафосати (эстетикаси), каби муаммолар тилга олинган.

Ушбу муаллифнинг кайд килишича, А.Навоий нотикларни уларнинг нуткий камолоти ва нотиклик максадидан келиб чиккан холда иккига - ижобий сифатга эга нотиклар, хамда салбий сифатга эга нотикларга ажратган. Адиб ижобий

сифатли нотикларни балогат шиор, булаго, гухарпош, дурбор, нуктадон, сехрсуз, хушгуй, шакарлаб каби 80 дан ортик ибора билан таърифлаган.

Утмишда яшаган истеъдодли воизларимиз ижодини урганиш хозирги кун учун хам амалий ахамиятга эгадир. Нутк маданияти тарихида узбек харбий нотиклиги уз урнига эга. Шаркда харбий нотикликка жиддий эътибор берилган. Бунга Амир Темур ва Бобур нотиклиги мисол була олади. Темур - катъиятли жахонгир. Унинг шу хислати харбий юришларида кул келган ва бутун бошли лашкар армияси олдида нутк сузлаб, уларни жангга шайлантира олгандир.

Мана неча асрлардан буён «Темур тузуклари» уз тингловчисини топиб келмокда, ундаги хикматлар эса хам маънавий, хам маданий камолотта эришишда ёрдам воситасини бажараётган етук асарлардан биридир:

«...хар ким уз сузига эга булсин, ишини билиб узи килсин, яъни раият подшоси айтган сузини, килган ишини узи айтади, узи килади...»

Амир Темур нутки ваъзхонликнинг ёркин намунасидир. Бу хислатлари «Туркларнинг «Олтин китоби»[14] асарида уз ифодасини топган. Темур маслахат билан иш куриш тарафдори, зеро, халкимизда «маслахатли ош таркамас» деган накл бежиз айтилмаган:

«Маслахат, кенгаш, тадбиркорлик, фаоллик ва хушёрлик-эхтиёткорлик билан ганим кушинларини енгдим».

Амир Темур киска ифодада куп фикр айта билиш махоратига эга булган. Бу эса нотикликнинг асосий белгиларидан биридир.

Темур нутки теранлиги билан ажралиб туради. Нотикнинг фикри ва зехни нечоглик теран булса, унинг нутки шунчалик ихчам ва мазмунли булади[15]:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

"Угилларим, миллатнинг рохати, саодатини сакламок учун сизларга колдираётган васият ва тузукларни яхши укинг, асло унутманг ва татбик этинг. Миллатнинг дардига дармон булмок вазифангиздир. Адолат ва ийилик (яхшилик) килмок дастурингиз, рахбарингиз булсин. Мен каби узун салтанат сурмок истасангиз киличларингизни яхши уйлаб чёкингиз. Бир дафъа чёкикдан сунгра-да, уни усталик-ла куллангиз".

ХУЛОСА

Сохибкирон нутки ортикчалик, бефойда суз, кайтариклардан холи. У сузлаганида шароитни, сухбатдошини хисобга олиб беурин суз айтмайди: "... Мамлакат ва миллатнинг осойишталиги, кушин салохиятининг мукаммаллиги, раиятнинг хотиржамлиги борасида фойдали тадбирлар куринг. Бинобарин, сизлар хам итоат ва эхтиром борасида унга байъат билдириб, салтанатни бошкаришда, эл-юртнинг тинчлиги, мусулмонларнинг осойишталиги учун хамжихат булиб, кумаклашиш лозим. Сизларнинг хамжихатлик ва иттифок билан килган ишларингиз узок-якиндаги дуст-душманларга куриниб турсин. Токим узаро

низоларга урин колмагай, хеч ким салтанатга карши исён кутаришга узида жасорат топмагай. Билакс узаро низолар вужудга келгай, раият бошига ташвиш ва надоматлар ортиб, мамлакат ободонлиги бархам топгай. Инчунун, менинг куп йиллик саъй-харакатларим зое кетгай..."

Яхши нутк эгаси - укувли, катъиятли, узига ишонган булиши даркор, чунки ваъзхонлик - куч. Воиз булиш учун, сузнинг кудрати ва сехрини эгалаш лозим. Утмиш воизларининг кудрати, аввало, уларнинг донишманд фикрларида, маслахатли кенгашларда, сузланган нуткларида намоён булиб, марказлашган давлат тузилишида, ривожланишида хар тарафлама мухим ахамият касб этган.

REFERENCES

[1] Нотиклик ва унинг лисоний-услубий воситалари. Тошкент, Жахон иктисодиёти ва дипломатия университети // А Арипова, 2007.

[2] Нотиклик ва унинг лисоний-услубий воситалари. Тошкент, Жахон иктисодиёти ва дипломатия университети // А Арипова, 2007.

[3] Кайковус. Кобуснома. Т.: Укитувчи, 1978. 5-б.

[4] Кайковус, Кобусномадан. 29-41-бетлар.

[5] Aripova, Aziza, Khurshida Khodjayeva, and Nozima Yuldasheva. "Methods, aspects and components of teaching the uzbek (russian) language as a foreign language on the experience of foreign students."Journal of Critical Reviews 7.4 (2020): 393-398.

[6] The Live Word Is An Important Tool That Constitutes The Content-Essence Of The Oratory Art // AA Khasanovna - The American Journal of Social Science and Education ..., 2021.

[7] Уватов У. Абу-л-Косим Махмуд аз-Замахшарий. Нозик иборалар.-Т.: Камалак, 4-б, 1992.

[8] Aripova, Aziza, Khurshida Khodjayeva, and Nozima Yuldasheva. "Methods, aspects and components of teaching the uzbek (russian) language as a foreign language on the experience of foreign students."Journal of Critical Reviews 7.4 (2020): 393-398.

[9] Уватов У. Абу-л-Косим Махмуд аз-Замахшарий. Нозик иборалар.-Т.: Камалак, 12-б, 1992.

[10] Aripova, Aziza, Khurshida Khodjayeva, and Nozima Yuldasheva. "Methods, aspects and components of teaching the uzbek (russian) language as a foreign language on the experience of foreign students."Journal of Critical Reviews 7.4 (2020): 393-398.

[11] Юсуф Хос Х,ожиб. Кутадгу билиг. Т.: Укитувчи, 1969. 86-б.

[12] Ахмад Югнакий. Х,ибатул-хакойик. Т.: Билим жам. 1971. 78-б.

[13] Нутк мохиятини ташкил этувчи мухим восита // АХ.Арипова - Scientific progress, 2021

[14] Рафик Уздак. Истанбул, 1990. 5-10-б.

Амир Темур Тарагай васияти. «Узбегим» туп. - Т., 1992. 5-6-б.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 1 I 2021

ISSN: 2181-1601

[16] Jonli so'z - notiqlik san'atining mazmun-mohiyatini tashkil etuvchi muhim vosita // INTERNATIONAL JOURNAL OF WORD ART // СУЗ САНЪАТИ ХАЛ^АРО ЖУРНАЛИ // МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА // /10.26739/2181-9297-2021-2 ISSN 2181-9297 Doi Journal 10.26739/2181-9297 Google Scolar // Page 236-241.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.