Научная статья на тему 'ШАРҚ МУТАФАККИРЛАРИНИНГ КОМИЛ ИНСОН ТАРБИЯСИ МАСАЛАЛАРИ ТАҲЛИЛИ'

ШАРҚ МУТАФАККИРЛАРИНИНГ КОМИЛ ИНСОН ТАРБИЯСИ МАСАЛАЛАРИ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
291
38
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Комил инсон / инсон тарбияси / ахлоқий қарашлар. / perfect man / human education / moral views.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Салимов, Бахриддин Лутфуллаевич, Ҳасанов, Миршод Нўъмонович

Мазкур татқиқотда шарқ алломаларининг инсон камолати масаласига муносабати таҳлил қилиб ўтилди. Барчамизга маълумки, Инсон – бу ёруғ оламдаги жамики жонзотлар ичра энг мукаррами. Одамзод яралганидан буён унга ахлоқ ва маънавият ҳамроҳ бўлиб келяпти. Биз эса дунёдаги ахлоқни ўта юксак даражаларга кўтарган халқмиз. Чунки миллий қадриятларимизнинг мағзи-мағзида айнан ахлоқий тарбия ётади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANALYSIS OF PROBLEMS OF PERFECT HUMAN EDUCATION OF EASTERN THINKERS

This study analyzes the attitude of Eastern scientists to the problem of human perfection. As we all know, Man is the noblest of all beings in this world of light. Since the creation of man, morality and spirituality have accompanied him. And we are a nation that has raised the morality of the world to a very high level. Because our national values are based on moral education.

Текст научной работы на тему «ШАРҚ МУТАФАККИРЛАРИНИНГ КОМИЛ ИНСОН ТАРБИЯСИ МАСАЛАЛАРИ ТАҲЛИЛИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ШАРЦ МУТАФАККИРЛАРИНИНГ КОМИЛ ИНСОН ТАРБИЯСИ

МАСАЛАЛАРИ ТАХЛИЛИ

Салимов Бахриддин Лутфуллаевич Х,асанов Миршод Нуъмонович

ТДТУ укитувчилари

АННОТАЦИЯ

Мазкур татцицотда шарц алломаларининг инсон камолати масаласига муносабати таулил цилиб утилди. Барчамизга маълумки, Инсон - бу ёруз оламдаги жамики жонзотлар ичра энг мукаррами. Одамзод яралганидан буён унга ахлоц ва маънавият уамроу булиб келяпти. Биз эса дунёдаги ахлоцни ута юксак даражаларга кутарган халцмиз. Чунки миллий цадриятларимизнинг магзи-магзида айнан ахлоций тарбия ётади.

Калит сузлар: Комил инсон, инсон тарбияси, ахлоций царашлар.

В данном исследовании проанализировано отношение восточных ученых к проблеме совершенства человека. Как мы все знаем, Человек — самое благородное из всех существ в этом мире света. С момента сотворения человека ему сопутствуют нравственность и духовность. И мы нация, которая подняла нравственность мира на очень высокий уровень. Потому что в основе наших национальных ценностей лежит нравственное воспитание.

Ключевые слова: совершенный человек, человеческое воспитание, нравственные взгляды.

Марказий Осиё уйгониш даври (Ренессанс) даври фалсафасида буюк комусий олимлари, Ал-Фаробий ва Берунийнинг урни бекиёс. Шаркда "муаллим ас-соний"( Аристотелдан кейинги иккинчи муаллим) унвонига сазовор булган аллома ижодига назар ташласак, Шаркда жамият хдквда яхлит концепция яратган, Шунингдек, Комил инсон масаласи хдкида мухдм фикрларни илгари сурган. Фаробий ва Берунийнинг фалсафий карашларига кура, хдмма нарсанинг боши хдр доимгидек Аллохдир. Уртаси эса мавжудотларнинг иерархиясидир.

Берунийнинг фалсафий мушохддаси, унинг табиат ва унинг конунларини аниклаши, ижтимоий-сиёсий, бадиий-ахлокий ва бошка карашлари илмий изланиш - тадкикотларида куллаган илмий-фалсафий билиш усул ва услублари - кузатиш, тажриба, эксперимент, астрономик, геодезик микдорий - амалий

АННОТАЦИЯ

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

улчаш, хисоб-китоблар, таквимлар, сулолалар борасидаги изланишларининг бутун-бир улкан мажмуига таянгани, асосланганлиги учун уз даврининг академик дунёкарашлари сарасига киради. Шу жихатдан Берунийнинг дунёкараши, фалсафий карашлари илмий ижоди, тадкикот усуллари ва услубларини тадкик килиш ута мураккаб муаммодир.

Берунийнинг фалсафадаги урни, мавкеи, бу сохага унинг тасодифан, адашиб кириб колмаганлигини, балки фалсафада тутган позициясини аник, онгли ва максадга мувофик холда танлаб олинганлигини, унинг фалсафадаги Демокрит натурфалсафаси окими анъаналарини мусулмон халклари илм-фани, фалсафасида ворисий давом эттирган табиййунлар окими мактаби вакили булганлигини куриш мумкин.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Беруний кадимги юнон фалсафаси намояндалари Сукрот, Афлотун, Арасту, Гераклит, Анаксагор, Левкипп, Демокрит, Парменид, кадимги хинд фалсафаси салафлари асарларини, карашларини, улар мансуб бу окимнинг мусулмон халклари фалсафасидаги давомчилари булмиш Ал-Киндий, Форобий, Ибн Сино асарлари, таълимотларини жуда яхши, асосли билгани, улардан хар кадамда фойдалангани холда, асосан, кадимги юнон, хднд натурфалсафачиларига, бу окимнинг урта аср мусулмон халклари илм-фани, фалсафасидаги издошлари Жобир ибн Х,айён, Мухаммад Эроншахрий, Закариё ар-Розийларга эргашганлигини1, шу йуналишдаги олимлар, мутафаккирларга якин туришга интилганини курамиз.

Берунийнинг, "Минерология" асари ва Имом Газзолийнинг "Ал-Мункиз-мин-аз-залол" (Хатолардан куткарувчи) асарида билдирилган фикрларни мантикий киёслаш асносида берунийшунос А.Ж. Шарипов буюк алломанинг фалсафада табиййун окимига мансуб эканлигини аниклашга жуда якин келган эди2. Буюк алломанинг натурфалсафачи табиатшунос, файласуф эканлигини, хусусан урта аср мусулмон фалсафасининг етакчи кучи булган табиййун окимининг йирик вакили, асосчиларидан бири булганлигини унинг илмий-фалсафий дунёкарашининг концептуал тахлили хам, даврига оид муътабар манбалари, маълумотлари хамда хозирги замон фан тарихчилари тадкикотлари, хулосалари хам тасдиклайди.

1 Каримов У.И. Неизвестное сочинение Абу Бакра ар-Рази "Книга тайны" -57 с;Усманов М.А. Философские взгляды Мухаммад Закария ар-Рази //Философское наследие народов Ближнего и Среднего Востока. -Ташкент: Фан, 1976.

2 Каранг: Шарипов А. Великий мыслитель Абу Райхан Бируни. -Ташкент: Узбекистан, 1972.

1346

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Ушбу уринда Беруний дунёкараши, натурфалсафасининг табиат хакидаги таълимотидан келиб чикувчи концептуал карашлари тахлилига утамиз.

Ноорганик олам билан тирик дунё, хусусан инсон рухи, онги муаммоларини тадкик этар экан, Беруний узининг "Минералогия" асарида инсондаги жисмоний ва рухий холатларнинг бевосита, тадрижий богликлиги муаммосини караб чикиб, куйидагиларни ёзган эди: "(Инсон) жони (рухи) узининг асосий холатларида тана мажозига тобедир, шунинг учун хам унинг (мазкур рухий холатлари) уз мижозига кура рангбаранг ва турлича булади"3. Бу дегани, Беруний уз давридаги расмий сунний ислом хамда тасаввуфий ёки ишрокийлардан фаркли уларок, инсон жони (рухи)ни иррационал дунё билан, худо иродасини ёки сурури, файзи илохийси, хатто "Нури Мухаммадийа" билан катъий тарзда богламасдан, уни бевосита табиатнинг узидан келтириб чикариб тушунтиришга уринган.

Долбуки, жон(рух)нинг табиат билан богликлиги тугрисидаги бу муаммо дин, калом билан илм-фан, фалсафа уртасида кескин кураш шароитида мухокама килинаётган, бу борада Берунийга ухшаган йирик табиатшунос файласуф (табиййун)ларнинг фундаментал илмий карашлари, экспериментлар, тажрибаларга асосланган хулосалари дахрийлик сифатида кораланаётган эди.

Имом Абу Дамид Мухаммад ал-Газзолий узининг "Мункиз мин аз-залол" (Хатолардан куткаргувчи) номли машхур тавба-тазарру асарида натурфалсафачи, табиййунларнинг инсоннинг жисмоний танаси (бадани, яъни табиий борлиги) билан унинг маънавий борлиги-жони (рухи) уртасида ажралмас табиий бирлик, богликлик борлигини эътироф этишларини кайд килиб, куйидагиларни таънаомуз куринишда ёзган эди. "...уз натурафалсафасида зур бериб ишлаган, тадкикотлар олиб борган табиатшунослар фикрига кура, мижознинг тана билан мутаносиблиги хайвонот имконий кувватлари таркибига фавкулодда катта таъсир курсатади. Инсоннинг тафаккур куввати хам унинг мижозига боглик ва у темперамент махв булиши, йук булгани хамон йук булиб кетади, халок булади"4. Бу фикрида Имом Газзолий натурфалсафачи, табиййунлар, шулар каторида Берунийнинг хам, инсон танаси (бадани) билан унинг жони (рухи) уртасидаги ажралмас богликлик мавжудлиги тугрисидаги карашларини аник ва катъий килиб

3 Ж. С. Раматов, & М. Н. Дасанов (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ЖАДОН ИЛМ-ФАН ТАРАККИЁТИГА КУШГАН ДИССАСИ ВА УНИНГ БУГУНГИ КУНДАГИ АДАМИЯТИ. Academic research in educational sciences, 3 (TSTU Conference 1), 648-653.

4 М. Н. Дасанов, С. У. Бошмонов, & Т. О. Жонибеков (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ИЛМ-ФАНЛАР ТАСНИФИДА АДЛОКИЙ ВА ДИНИЙ КАРАШЛАРИНИНГ ТАДЛИЛИ. Academic research in educational sciences, 3 (TSTU Conference 1), 608-613.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

таърифлаган. Табиййун таълимотидаги инсон танаси ва рухи (жони) уртасидаги тадрижий ва ажралмас бирлик, богликлик хакидаги хулоса расмий диний таълимот, эътикод эгалари учун катта хавф тугдирадиган мазмун касб этиб, бу Берунийни табиййун натурфалсафачи окимининг асосчилари, етакчиларидан бири булганлиги, шу окимга онгли тарзда эргашганлиги, уни химоя килганлиги ва ривожлантирганлигини Газзолий уз сузлари билан исботлаб берган.

Зеро, урта аср мусулмон фалсафасининг етакчи окими булган табиййун таълимотининг табиат билан жон (рух) уртасидаги муносабат, узаро туб алокадорлик, богликдикнинг уч жихати академик М.М. Хайруллаев томонидан куйидаги бандларда курсатиб утилган: "1) рух(жон)нинг материядан, танадан ташкари яшаши мумкин эмаслиги ва хар кандай борлик моддий асосга эга эканлиги тугрисидаги таълимот; 2) худо ва дунёнинг бирлиги, худонинг мустакил, дунёдан ташкари яшай олмаслиги; 3) инсон шахсининг мустакил мавжудлиги, хамда инсон рухининг борликдан ташкарида яшай олмаслиги. Инсон улгандан кейин у борликка кушилиб кетади, унинг рухининг (маънавий) абадийлиги борликнинг абадийлигини, йук булиб кетмаслигини билдиради"5.

Тана ва жон бирлиги тугрисидаги хулосага Абу Наср ал-Форобий хам келган эди: "Жон(рух)нинг турли холатларда булиши-баъзиларда купрок, бошка баъзи бировларда эса камрок даражада-тана (бадан) мижози (темпераменти)га боглик ва жон(рух)нинг хар кандай холатини шу жон (рух) мавжуд булган тана (бадан) мижози (темпераменти) белгилайди; бундан эса мукаррар тарзда жон(рух)нинг холати у мавжуд буладиган тана(бадан)даги узгаришларга мос равишда узгариб бориши лозимлиги келиб чикади. Нарса (тана, бадан)лар узгаришлари чексиз булганлиги учун (танада мавжуд) жон(рух)нинг узгарувчанлиги хам чексиздир"6.

Узининг бу хулосасини Форобий "Масалалар мохияти" асарида куйидагича таърифлаган: "Жон (рух), Афлотун айтганидек, танадан олдин мавжуд булолмайди; худди шунингдек, у (жон, рух) таносух хакидаги таълимот тарафдорлари уктирганларидек, бир танадан бошкасига кучиб ута олмайди"7.

Бундай хулосага узининг "Китоб-уш-шифо", "Китоб-ун-нажот", "Донишномаи Аъло" ва бошка асарларида жуда катта табиатшунослик илмлари

5 Рахимова, М. И., & Хасанов, М. Н. (2020). Роль среднеазиатской философии в развитии мировой и европейской науки. Вестник науки и образования, (4-1 (82)), 38-41.

6 Salimov, Bahriddin Lutfullaevich (2021). THE PHILOSOPHICAL ROLE OF DIALECTICAL CATEGORIES IN HUMAN LIFE. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1 (6), 406-410.

7 Salimov Baxriddin Lutfullaevich Tabiat va jamiyatning hayot yo'li baxtsiz hodisalar va zarurat zanjiridan iborat // Kollokvium-jurnal. 2020 yil. 24-son (76). URL: https://cyberleninka.ru/article/n/zhiznennyy-put-prirody-i-obschestva-sostoit-iz-tsepi-sluchaynostey-i-neobhodimostey (kirish sanasi: 28.06.2022).

1348

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

материаллари, кузатиш, эксперимент, тажрибалар натижаларини фалсафий умумлаштириш асосида Шайх-ур-Раис Ибн Сино хам келган эди: "Демак, куйидаги аникланди: жон (рух)лар улардан жон (рух) фойдалана олиши мумкин булган тана вужудга келганидан сунггина пайдо булади" "..Замонда жон (рух) тана(бадан)дан ажралмасдир"8.

Бу хулосаларнинг мантикий асоси, натижалари шу кадар фалсафий умумлаштирилган, фундаментал характерга эгаки, улар хатто хозирги замон олими, файласуфлари учун хам инсон танаси ва унинг жон(рух)и уртасидаги алока тугрисидаги фикр-мулохаза юритиш борасида таянч нукталардан бири була олади.

Бирок, бу уринда шуни алохида таъкидлаш лозимки, инсон танаси ва унинг рухи (жони) уртасидаги теран, ажралмас ва тадрижий алокадорлик, богликлик хакидаги мазкур, деярли бир хил мазмундаги мулохазаларда таърифларда ифодаланган хулосалар мумтоз урта аср мусулмон фалсафасининг борлик, билиш ва бошка куплаб фалсафий муаммоларни аниклаш, талкин этишда купинча узаро келиша олмайдиган, хатто принципиал узаро карама-карши позицияда туришган икки етакчи оким - табиййун (Розий, Беруний ва бошкалар) ва машшоиййун (Форобий, Ибн Мискавайх, Ибн Сино ва бошкалар) вакилларининг бир ёкадан бош чикариб, фаол, катъий тарзда бир хил фикр килганликлари диккатга сазовордир.

Берунийнинг табиййун окимига эргашганлигини урта аср муаллифи Абу-л-Дасан Байхакийнинг "Татимма сиван-ал хикма" асаридаги Берунийга берган куйидаги тахаллус таърифлари хам бевосита тасдиклаши мумкин. "Ал-Хаким Абу Райхон Мухаммад ибн Ахмад ал - Беруний - энг буюк математиклардан... куплаб китоблар ёзган, ..."Ал-Конун ал-Масудий" унинг бу жанрдаги энг сара асарлари намунасидир". "У билан Абу Али (ибн Сино) уртасида бахс-мунозара булиб утган, бирок у мантик денгизидан кечиб утмаган, бунга салохияти булганларгина бу борада мувафаккиятга ёр булади"9. Байхакий Берунийни "Ал-Хаким" деб атаганда олам ва охират, илохий дунё хикматини билган донолик сохиби сифатида таърифлаган: "Ал-Хаким" фахрли номи билан мусулмон муаллифлари асосан кадимги юнонистоннинг натурфалсафачи, табиатшунослари-Гермес Трисегемес, Пифагор, Гераклит ва Мисрдаги "Ал-Искандария" мактабига мансуб алхимиклар, табиблар, гностицизм вакиллари,

8 Ибн Сина. Избранные философские произведения. - М.: Наука, 1980. - С. 250-252.

9 Байхаки Абу -л-Хасан. Китоб татимма сиван-ул-хикма" //С.Г.Багирова. Сочинение татимма "Сивон-ул-Хикма" ал-Байхаки как образец средневекового энциклопедического справочника. - Ташкент: Фан, 1987. - С.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ucnoM gaBpuga эса, 3yHHyH Mucpufi, X,acaH Eacpufi, ^oöup, 3poHmaxpufi, Po3ufi Kaöu TaöuarmyHocnapHu araraHnap.

Hhcohuat gyHeHu TymyHaguraH Ba yHga xapaKar KunaguraH oggufiruHa HorupoH geö Tatpu^nafigu. YHuHr KapamnapuHuHr oxupu эсa xaKuKufi öaxTra эpнmнmgнp. An-Oapoöufi uhcohhuot MaKcagu öaxT, yHra aKn öunaH эpнmнm MyMKHH geö xucoönaraH. MyTa^aKKup ^aMH^THH gaBnar öunaH TeHrnamTupraH. ^aMH^T hhcoh opraHH3MH. "Xafipuxox maxap öapna at3onapu TupuK MaB^ygoTHHHr xaeTuHu caKnaö Konum ynyH öup-öupnapura epgaM öepaguraH cofhom TaHara yxmafigu." Oapoöufi xaKuKaTaH xaM y3HHHHr u^ogufi WTyKgapuga apaö, $opc, WHOH, xuHg Ba y3 TypK MagaHuaTHHu ypraHraH Ba yMyMnamTupraH ®;axoH gapa^acugaru ogaM эgн. TypK MagaHuarn aKc-cagocu yHHHr Mamxyp Kutoö an MycuK an Kaöup (BywK MycuKa khtoöh) acapuga aKKon KypuHagu. OapoöuHHHHr Kyne3Manapu gyHeHHHr Kynnaö KyTyöxoHanapuga MaB^yg. Oapoöufi H^oguHH ypraHaeTraH onuMnapHHHr cohh xaM myHna KeHr.

OapoöuH acapnapuHH Hamp этraн Ba yHHHr xaKuKufi энцнкnoпegнк MepocuHHHr Typnu KuppanapuHH ypraHraH onuMnap ^apoöuömyHocnuKKa y3 xuccanapuHu KymMOKganap. ^xunufi napagurnacu "MeH Ba öomKanap" ypTacugaru anoKa BOCHTacu cu^araga ucnoMufi noKnuKga "TaÖHHfi" (KyptoH) тpaнcceнgeнцнanapнннr cogganuru Ba paBmaHnuruHH onuö öepagu, onuMHHHr gyHeHH aHrnamra öynraH Kapamnapu HaKagap TepaH MatHo Kacö этнmннн KypumuMro MyMKuH.

^apxaKuKaT, öu3 ucnoM aHTpononoruacu xaKuga ranupraHga, öu3 myHnaKu TpaHCceHgeHcua Foacu, KarTanamTupyBHu MatHo acocuga onunraH uhcoh MyaMMOcuHu Ha3apga TymaÖMro. Hhcohhu^ MaKcagu, ogaMHuHr MyaMMOcu, yHuHr uHCOHuHnuruHu aHrnam ucra^onnapuHu Kam$ этнmga HaMoeH öynagu. HcnoMufi ryMaHu3M - öy кoнтceпцнaga "HaMoeH öynraH" xoguca cu^araga uHCOHra unoxufi Baxufigup, aMMo yHu aManra omupum KyHganuK xaeT aManueTuga ^aKaT öup MapTa, uhcohuh ryMaHu3M KoHyH aManueTu cu^araga aManra omupunraHga cogup öynumu KepaK. X,arTo MeHuHr y3uMHuHr HaMoeH öynumuMHu MeH Ba öomKanapHuHr uHcoHnapBapnuru geö TanKuH Kunum MyMKuH, nyHKu MeH $aKar oHrnu paBumga uHcoHnapBapnuK aManueTu öynap эgнм, myHuHrgeK, 3aMoHaBufi maxcHu maKnnaHTupum KoMMyHuKaTuB anoKanapgaH TamKapuga öynumu MyMKuH эмac эgн.

Arap HacpoHufinuKga uhcoh y3uHu Hoeö ogaMra afinaHTupum ynyH Macux fiynu opKanu y3uHu HaMoeH KunraH öynca, geMaK, HcnoMga uhcoh KyHganuK

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

TypMym Tap3H Ty^afinu maxcra aönaHagu. TaKBo Ba conuxnuK hhcohhat ynnoBH cu^arnga KyHganHK xaeTga ÖHpnamTHpunHÖ, aHaga TaKoMHnnamHÖ öopagu.

An-OapoÖHH ugeannapu Ba HimuMoHH-ryMaHHTap TapaKKueT HHcoHHHHr KyHganHK xaeT aManueTHga acnuga KaHgafi öynumHHHHr moxhathhh ohhö öepagu. Än-OapoÖHHHHHr maxc xaKHgaru Kapamnapu hchom ryMaHH3MH HHCOHnapBapnHKgaH ycTyHnurHHH öeBocHTa TaH onagu. OnHMHHHr Kyfiugaru cy3napn hhcoh aHTpononoruacuHH ny^yppoK ypraHHmga myöxacu3 gon3apögup:

Y3ura HucöaraH pocTryönHK, hhcoh y3ura xoc axmu $a3HnaraapHH, y3uga MaB^yg öynraH axmu umnapHH öenrunaraHgaruHa nafigo öynagu. Arap öupop Hapca y3Hra xoc öynraH HapcaHH эмaс, öanKH y3ura xoc öynraH HapcaHH y3ura öornaö Kyfica, y xpnga y y3HHH y3H HaMoeH Kunagu. "

BnpoK, öy epga öup acocufi caBon TyFHnagu: An-OapoÖHH HHcoHHHHr xaKHKHfi öopnHFH - yHHHr TaÖHHH öopnHFHHH TaÖHHH MaB^ygoT eKH yHHHr h^thmohh öopnHFH cu^arnga H^oganamHH HHMa geö xucoönaögH? Oanca^a öunaH npo^eccuoHan paBHmga myFynnaHaguraH ogaMnap ynyH MatnyMKH, xaeTHHHr TaöuHfi Ba h^thmohh ynnaMnapu xaMMa ogaMnap ynyH öup xun Ba my öunaH öupra xap öup HHcoHra xocgup. EyHga xap KaHgafi maxc xaeTHHHr öat3H ^uxaraapura ycTyH^HK öepumu Ba my öunaH ynapHHHr MaB^ygnuruHH öenrunamu

MyMKHH.

An-OapoöuH aHTHK gaBp ^anca^acu Tatcupuga mhohhctoh HHcoHuaTHHHr y3HHH aHrnam ^apaeHHHHHr oöeKTHB acocnapHHH aHHKnamra xapaKaT KHHMoKga. Hhcoh ynyH acocufi Hapca HHMa öynumH KepaK - yHHHr TaöuHfi TaöuaT эxтнe^пapн eKH h^thmohh Tanaönapu? Ey caBonra ®:aBoö öepum ocoh Tyronagu. AManufi xaeTga, ogaTga, ogaMnap y3napHHHHr maxcufi эxтнe^пapннн ^aMoaT Tanaönapu ÖHnaH ÖHpnamTHpHmra xapaKaT KH^umagH, ynapHHHr xy^K-aTBopu Ba TypMym Tap3HHH öenrunafigunap. Hhcoh y3-y3HHH aHraam xaKHKaTHHHHr oöeKTHB acocH cu^arnga ^yga 3HggHtfraHgup. Ymöy KapaMa-KapmunHKnapHH aKc эттнpyвнн yMyMHfi TaMofiHnnap öup-öupuHH hcthcho KH^HmH Ba my öunaH öupra öopnHK xaKHKaT MoMeffraapuHH y3 unura onumu MyMKHH.

Hhcoh Ba ^aMH^T ypTacugaru MyHocaöarnu ymöy fiyHanumga xucoöra onraH xonga, HHgHBHgyan, h^thmohh Ba cuecHfi Ta^puöaHH yMyMnamTHpraH xonga, an-OapoÖHH y3HHHHr acn H^THMoHH-^anca^HH кoнтceпцнacннн umnaö HHKgu. H^THMoHH-cuecHH xaeTHH ypraHHmga y ApucToTen цннrapн Kyfiugaru npuHTcungaH Kenuö HHKgu: xaMMa ^ofiga öynraHH Kaöu, Ha3apHfi KypunumHHHr энr axmu ycynu öy öomnaHFHH TatnHM npegMeraapHHH Kypuö HHKHmgup. EyHgafi

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

TatnuM, y ogaMnapHuHr öupranuKga amamra Ba cuecufi MynoKoTra öynraH Taöuufi MofiunnuruHu Kypuö nuKagu.

MyTa^aKKupHuHr ^uKpura Kypa, uhcoh cuecufi MaB^ygoTgup, atHu u^tumouh Ba y öupranuKga amamra öynraH uhctuhktub ucTaKHu KenTupuö nuKapagu. ApucToTenHuHr Kynnu Tatcupuga öynraH Oapoöufi, uHcoHHuHr энr WKopu axmunuKKa эpнmнmн, anöaTTa, öy KaTTa xu3Margup, aMMo öyHgaH xaM nupofinu Ba unoxufi Hapca yHu xanK Ba öyTyH gaBnaT, atHu ^aMuaT ynyH эrannamgнp.

An-Oapoöufi anoxuga maxc Ba yHuHr xyKyKnapuHu gaBnaTHuHr npuHTcunu geö xucoönaMafigu. AKcuHna, HnaroH цннrapн, y gaBnaTHuHr Ba ^aMuaTHuHr maxcra HucöaraH uHguBugyan ycTyHnurugaH ycTyH öynraH "capKapgaHuHr ycTyHnurugaH Kenuö nuKagu" geö Tatpu^nafigu. fflaxc u^TuMoufi öup öyTyHnuKHuHr $aKar öup KucMugup. gaBnaT uHcoHHuHr MoxuaTugup, "y3-y3ugaH" uhcoh MaB^yg öynonMafigu.

XY.TOCA

Xynoca ypHuga an-Oapoöufi öapna umuMoufi xaeTHuHr MapKa3uga Moggufi HetMaTnapHu, "xaeT ynyH 3apyp öynraH uKTucogufi HetMarnapHu" umnaö nu^apum Ba ucTetMon Kunum TypraHnuruHu ^yga axmu TymyHraH. "5xmu maxap axonucu TyFpucuga pucona" ga ornonoruK TaMofiun Myra^aKKup ^aMuaTga ogunnuKHu TacguKnafiguraH axnoKufi (^asunarau) uhcoh ToMoHugaH gyHeHu yзrapтнpнmн xaKugaru goKTpuHaHuHr umuMoufi TatnuMoTugaru acocufi gapa^ara geö öunagu. roKopuga тatкнgnaraннмнзgeк, maxc, ^aMuaT, cuecar, 1. EepyHufiHuHr Haryp^anca^acuga, öupnaMnu cyöcтaнцнanap xaKugaru Kapamnapu ypTa acp-MycynMoH ^aMuaTu TaöuaTmyHocnuK Ba ^anca^acuga MaB^yg öynraH ^yga öofi, xunMa-xun TatnuMoTnap öunaH y3Bufi öoFnuKgup. By TatnuMoTnap Kyfiugarunapgup:

a) pacMufi cyHHufi ucnoM, нnoxнeтннnнrннннr KyptoHga, Ta^cup, xagucnapga acocnapu öepunraH öopnuK, yHuHr MoxuaTu xaKugaru TatnuMoTu;

ö) MytTa3una, KanoM, yHuHr acocnunapu MoTypugufi, Amtapufi, BoKunnoHufi Ba öom^anap acoc conraH öopnuKHuHr "fiy^gaH öop KunuHuö", xap oh, xap gaKuKaga Annox unMu, xuKMaTu, upogacu, KygpaTu öunaH "KafiTagaH Ty3unuö, aHa KafiTagaH öy3unuö TypunaguraH", yHuHr Ta^gupu aparyBnu upogacu oKuöaru, geö TymyHTupyBHu кpeaцнoн cyöcтaнцнoнan кoнцeпцнacн;

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

в) шийа-исмоилийлар, таълимийлар илгари сурган "Файзи илохий", "Судури илохдй" таълимотига асосланган борли; хакддаги "Олами Сагир", "Олами Кабир" креацион концепциялари;

г) тасаввуфнинг борли; хакддаги "Вахдат-ул-мавжуд", "Вахдат-ул-вужуд", "Вахдат-уш-шухуд" концепциялари;

д) ишрокиййунлар-Шалмагоний, Ибн Авн, Хусайиний, Шахобиддин Сухравардийлар борли;, олам асосида ётувчи азалий ва абадий Нур-"Нури Мухаммадий" хакидаги креацион концепцияси.

REFERENCES

1. Абдильдин Ж.М., Бурабаев М.С. и др. Социальные, этические и эстетические взгляды аль-Фараби. - Алма-Ата: Наука, 1984.

2. Данное произведение аль-Фараби будет цитироваться по изданию: АльФараби. Совершенный град // Ибрагим Т.К., Ефремова Н.В. Мусульманская философия. Фальсафа. Антология. Казань, 2009.

3. Раматов, Ж. С., & Дасанов, М. Н. (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ЖАДОН ИЛМ-ФАН ТАРАККИЁТИГА КАШТАН ДИССАСИ ВА УНИНГ БУГУНГИ КУНДАГИ АДАМИЯТИ. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 1), 648-653.

4. Дасанов, М. Н., Бошмонов, С. У., & Жонибеков, Т. О. (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ИЛМ-ФАНЛАР ТАСНИФИДА АДЛОКИЙ ВА ДИНИЙ КАРАШЛАРИНИНГ ТАДЛИЛИ. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 1), 608-613.

5. Рахимова, М. И., & Хасанов, М. Н. (2020). Роль среднеазиатской философии в развитии мировой и европейской науки. Вестник науки и образования, (4-1 (82)), 38-41.

6. Salimov, B. L. (2021). THE PHILOSOPHICAL ROLE OF DIALECTICAL CATEGORIES IN HUMAN LIFE. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(6), 406-410.

7. Salimov Baxriddin Lutfullaevich Tabiat va jamiyatning hayot yo'li baxtsiz hodisalar va zarurat zanjiridan iborat // Kollokvium-jurnal. 2020 yil. 24-son (76). URL: https://cyberleninka.ru/article/n/zhiznennyy-put-prirody-i-obschestva-sostoit-iz-tsepi-sluchaynostey-i-neobhodimostey (kirish sanasi: 28.06.2022).

8. Salimov, Bahriddin Lutfullaevich (2021). Случайность Связана С Существующими Условиями Или Является Результатом Их Взаимоотношений //

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

International Conference on Social and Humanitarian Research 17-18th September, Poland. - P. 175-178.

9. Jurabayev, N. (2022). PRIORITIES FOR IMPROVING THE POSITION AND IMAGE OF UZBEKISTAN IN INTERNATIONAL RANKINGS AND INDICES. Thematics Journal of History, 8(1).

10. Nasirjan Jurabayev. (2022) UZBEKISTAN IS AT THE STAGE OF IMPORTANT STEPS IN THE INTERNATIONAL RANKING // International Conference EUROPE, SCIENCE AND WE EVROPA, VEDA A MY EBPOnA, HAYKA H MM. 2022 Praha, Czech Republic Conference Proceedings. - P. 47-51.

11. Nasirjan Jurabayev. GENESIS OF THE CONCEPT OF INNOVATION AND ITS ANALYSIS // INTERNATIONAL JOURNAL ON ORANGE TECHNOLOGIES. Volume 03 Issue 03. March 2021.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.