Научная статья на тему 'ҚАСДДАН ОДАМ ЎЛДИРИШ ЖИНОЯТИНИНГ ОБЪЕКТИ'

ҚАСДДАН ОДАМ ЎЛДИРИШ ЖИНОЯТИНИНГ ОБЪЕКТИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
422
31
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
қасд / жиноят / одам ўлдириш / объект / қонун / ижтимоий хавфлилик / тажовуз. / intent / crime / murder / object / law / public danger / encroachment.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Ибрагимов, Фаррух Фарҳодович

Ушбу илмий мақолада қасддан одам ўлдириш жиноятининг объектига доир масалалар баён этилган. Шунингдек, тадқиқот натижалари таҳлил этилиб, тегишли таклиф ва тавсиялар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

AN OBJECT OF THE CRIME OF INTENTIONAL MURDER

This scientific article deals with the signs of intentional murder. The results of the study were analyzed, relevant proposals and recommendations were given.

Текст научной работы на тему «ҚАСДДАН ОДАМ ЎЛДИРИШ ЖИНОЯТИНИНГ ОБЪЕКТИ»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 6

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

КАСДДАН ОДАМ УЛДИРИШ ЖИНОЯТИНИНГ ОБЪЕКТИ

Ибрагимов Фаррух Фарходович

Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси "Ташкилий-стратегик бошкарув"

мутахассислиги тингловчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу илмий мацолада цасддан одам улдириш жиноятининг объектига доир масалалар баён этилган. Шунингдек, тадцицот натижалари таулил этилиб, тегишли таклиф ва тавсиялар берилган.

Калит сузлари: цасд, жиноят, одам улдириш, объект, цонун, ижтимоий хавфлилик, тажовуз.

ОБЪЕКТ ПРЕСТУПЛЕНИИ УМЫШЛЕННОЕ УБИЙСТВО

АННОТАЦИЯ

В данной научной статье рассматриваются вопросы касательно признаков умышленного убийства. Также были проанализированы результаты исследования, даны соответствующие предложения и рекомендации.

Ключевые слова: умысел, преступление, убийство, объект, закон, общественная опасность, посягательство.

AN OBJECT OF THE CRIME OF INTENTIONAL MURDER

ABSTRACT

This scientific article deals with the signs of intentional murder. The results of the study were analyzed, relevant proposals and recommendations were given.

Keywords: intent, crime, murder, object, law, public danger, encroachment.

КИРИШ

Бизга маълумки, тажовуз объектини тугри аниклаш хар кандай жиноятнинг мохияти ва хукукий табиатини хамда ижтимоий хавфлилик даражасини аниклашда мухим ахамият касб этади.

Жиноят конуни билан курикланадиган хар кандай ижтимоий муносабатлар жиноятнинг объекти булади. Жиноят конуни билан курикланадиган ижтимоий муносабатлар Узбекистон Республикаси Жиноят кодексининг 2-моддасида берилган булиб, шахс, унинг хукук ва эркинликлари, жамият ва давлат манфаатлари, мулк, табиий мухит, тинчлик, инсоният хавфсизлиги, Узбекистоннинг Конституциявий тузуми жиноятнинг объекти булади. Факат жиноят конуни билан курикланадиган ижтимоий муносабатларгина

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

жиноятнинг объекти булади. Жиноят конуни билан курикланмайдиган ижтимоий муносабатлар жиноятнинг объекти була олмайди.

Жиноят объектининг турлари жиноят хукуки назариясида учга булиб тахлил килинган булиб, булар умумий, махсус ва бевосита объектлардан иборат. Жиноят хукукида умумий объект дейилганда, жиноят конуни билан курикланадиган ижтимоий муносабатлар йигиндиси тушунилади. Жиноят конуни билан курикланадиган ижтимоий муносабатларнинг муайян сохаси махсус объект, дейилади. Жиноят конунининг конкрет нормаси билан курикланадиган муносабатга жиноятнинг бевосита объекти, дейилади.

Жиноятлар бевосита объектига кура бир-биридан фарк килади. Жиноят хукуки назариясидан маълумки, хаётга карши каратилган барча жиноятларнинг объекти бошка инсоннинг хаётидир. Шундай экан касддан одам улдириш жиноятининг хам объекти бошка инсоннинг хаёти хисобланади.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Тиббиётдан биламизки, инсон биологик мавжудотдир. Инсон хаёти вакт оралигида кечувчи ва шу билан бирга уз бошланиши ва интихосига эга булган, муайян биологик жараённи акс эттирувчи тушунчадир. Бирок биз инсон хаётини факат биологик тушунча деб чеклаб куйишимиз нотугри булар эди. Чунки, инсон хаёт экан у жамиятнинг аъзоси хисобланади ва у жамиятда хукмронлик килаётган ижтимоий муносабатларнинг субъекти булиб хисобланади. Инсонни хаётидан махрум этиш жамиятдаги ижтимоий муносабатларнинг бузилишига олиб келади. Демакки, инсон хаётини ижтимоий муносабатлардан ажратиб булмайди.

Х,аёт факатгина биологик тушунча сифатида жиноятнинг объекти булиши мумкин эмаслигини куйидагича исботлашимиз мумкин. Маълумки, инсоният уз тарихи давомида бир неча жамиятларни курган, улар орасида шундай жамият ва конунлар булганки, улар инсон хаётини мухофаза килмаганлар. Масалан, кулдорлик тузумида озод кишини хаётдан махрум килиш одам улдириш булиб хисобланган. Кулни улдириш эса жиноят хисобланмаган. Худди шу каби феодализм даврига келиб хужайин дехконни улгунича дуппослар, агар хохласа уни бошини танасидан жудо килишни буюриши мумкин эди[1].

Конун жиноий тажовузлардан хаётни нафакат биологик тушунча сифатида, балки инсон хаётини ижтимоий муносабатларнинг вужудга келиши, мавжуд булиши ва ривожланишининг асоси сифатида хам химоя килади[2].

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 6

educational, natural and social sciences IV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Узбекистан Республикаси Жиноят конунчилиги, хох у гудак булсин хох катта ёшдаги киши, хох у огир ва тузалмайдиган касал булсин, хох соглом, барча одамлар хаётини бир хил тенгликда мухофазалайди.

Касддан одам улдириш жиноятининг бевосита объекти бошка инсоннинг хаёти, шундай экан, жиноят содир килиниш пайтида жиноят кимга каратилган булса, уша одам тирик булиши талаб этилади. Акс холда у касддан одам улдириш деб топилмайди. Яъни, жиноят содир килингунга кадар "жиноят объекти" булмиш одам улиб булган, бирок буни жиноят субъекти билмайди ва уни улдириш максадида жиноятни содир этади (жиноят хукуки назариясида бундай холат "яроцсиз объект"га тажовуз килиш, ёки объектга нисбатан хато деб аталади). Бундай холда, жиноят субъектининг килмишига касддан одам улдириш жиноятини содир этишга суикасд килиш, деб каралмоги лозим. Чунки, гарчи бу ерда "жиноят объекти" мавжуд булмаса-да, жиноят субъектининг харакатлари узининг ижтимоий хавфлилик хусусиятини йукотмаган булиб хисобланади.

Демак, касддан одам улдириш жиноятини ижтимоий хавфли килмиш сифатида таснифлаш учун мазкур жиноятнинг объектига куйиладиган талаб -бу тажовуз килинаётган инсоннинг хаёт, яъни тирик булишилигидир. Шундай экан, инсон хаёти качон бошланади ва качон уз якунини топади, деган савол хаммамизни кизиктириши табиийдир. Чунки, инсон хаётининг жиноят-хукукий мухофазаси качондан бошланиб, качонгача давом этишини билиш ижтимоий-иктисодий, тиббий, хукукий нуктаи назардан жуда мухимдир.

А.Н.Красикова эса, хомиладорнинг организмидан хомиладорлик махсулини тулик хайдалиш ёки чикариб ташланишини, яъни, кесиб ташланмаган киндик ичакчасини истисно этиб, хомиланинг тугувчи корнидан ажралиши ва чакалокда нафас олиш ёки юрак урушнинг, киндик ичакчасининг пулсацияси ёхуд мушакларнинг эркин харакатлантиришнинг мавжудлигини кайд килинишини инсон хаётининг бошлангич лахзаси деб хисоблаш лозим деган, фикрни илгари суради. У узининг бундай ёндашувини согликни саклаш вазирлигининг буйрук ва инструкциялари билан асослайди[3].

Шунингдек, мазкур масала юзасидан уз изланишларини олиб борган профессор М.Х.Рустамбаев чакалок танасининг бирор кисми тулгок жараёнида она корнидан ташкарида пайдо булган вактни хаётнинг бошланиши деб хисоблаш маъкуллигини таъкидлайди[4].

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Хукукий адабиётларни кискача тахлил килиш шуни курсатадики, инсон хаётининг бошланиш лахзасини аниклаш юзасидан куйидагича ёндашувлар мавжуд:

- нафас олишнинг бошланиши;

- хомиланинг она корнидан тулик ажралиши;

- жисмоний тулгокнинг бошланиши[5];

- киндик ичакчасини кесиб ташланиши[6];

- чакалокнинг бирон бир кисмини она корнидан ташкарида пайдо

булиши[7];

- онанинг буйида (хомиладор) булиши билан.

Айнан сунгги ёндашувни таклиф килган А.Н.Поповнинг фикрича, инсон хаёти у тугилгунига кадар анча илгари бошланади. У уз фикрини тиббиётдаги энг охирги илмий ютуклар билан асослайди. Хозирги замон тадкикотлари шуни курсатадики, хомила (плод) корин ичида ривожланишининг бутун даври мобайнида она танасининг бир кисми сифатида курилиши мумкин эмас. Чунки, хомиладор (буйида) булганидан бир неча кундан кейин хомилада нафас олиш, асаб ва овкатни хазм килувчи ва бошка органлар шаклланади. Австриянинг Линц шахрида жаррохлар, хали 13 хафтадан сунгина ёруг дунёга келиши керак булган кизчанинг хаётини саклаш буйича операцияни утказдилар. Жаррохлик аралашуви йули билан шифокорлар хали тугилмаган боланинг юрак клапанини очишга эришдилар.

1996 йилги биоэтика буйича Европа Кенгашининг сессиясида олимлар эмбрион (хомила)ни хомиладорлик (буйидалик)нинг 14-кунига келиб, инсон сифатида курилишини таъкидлаганлар[8].

Инсон хаёти качондан эътиборан бошланган булиб, хисобланишини аниклаш жиноят хукуки учун жуда мухим ахамиятга эгадир. Чунки мазкур масаланинг ечими, купдан бери олимларни бахсига сабаб булувчи жиноий равишда хомила тушириш (бундан кейин аборт) жинояти билан одам улдириш жиноят (хусусан, онанинг уз чакалогини касддан улдириши (ЖКнинг 99-моддаси))ларини бир-биридан узил-кесил ажратиб беради. Яъни инсон хаёти качон абортнинг объекти булиб хисобланади ва качондан одам улдиришнинг объекти булиб хисобланади.

Т.В.Кондрашова, тугилаётган боланинг, хали у она танасидан тулик ажралишга улгурмаган пайтида, тириклигини бархам топтиришга каратилган харакатларни, одам улдиришга суикасд деб квалификация килишни тавсия килади[9]. Т.В.Кондрашованинг ёндашувини Р.Шарипов маъкулламайди.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

P.fflapnnoBHHHr ^uKpura Kypa, Tyrunum MaxcynuHuHr xaeTu, TyryBHu opraHrouMugaH yHH nuKapuö Tamnam gaBpuga, hhcoh xaeTuHuHr ^mhoat xyKyKKH Myxo$a3acugaH neTga Konuö KeTumu MyMKHH эмaс, my ypuHga na^anoKHH Tyrunum naÖTuga yHuHr opraHrouMura öeBocuTa Tatcup Kunum opKanu araßuH yngapunumu KacggaH ogaM yngupum cu^araga TaH onuHumu no3uM[10].

^ucmohuh TynroKHuHr öomnaHumu öona, yHuHr xaeTura KunuHraH Ta^;oBy3Hu ogaM yngupum cu^arnga квaпн^нкaцнa Kunumra umkoh öepaguraH, xaeTuHuHr öomnaHumu öynuö xucoönaHagu. fflyHgaö экaн uhcoh ypyruHu TynroK öomnaHryHra Kagap öyK KunuHumu ogaM yngupum cu^arnga Kypunumu MyMKuH эмac, öanKM hoko^huh aöopT cu^arnga Kapanumu ho3um. EupoK TyrunaeTraH öonara 3ueH eTKa3um, rapnu TynroK y3 BaKTugaH unrapu öomnaHraH öynca Ba öona OHa KopHugaH TynuK nuKMaraH öynca-ga, ogaM yngupum eKu yHra cyuKacg Kunum geö квaпн^нкaцнa KunuHumu ho3um geraH Kapamnap[11] xaM MaB^yg. A.A.^u^uneHKO xaM myHra yxmam HyKTau Ha3apuHu öungupuö myHgaö e3raH эgн: "...xanu Tyrum öomnaHMaraH öynca, ogaM yngupum эмac, öanKu xoMunaHuHr Hoöyg öynumu W3 öepagu, aMMO Tyrunum W3 öepumu öunaHOK, xycycaH, naKanoK TaHacuHuHr öup kucmu TamKapuga nafigo öynca, y xonga, yngupraHnuK ynyH ^a3onaHumu ho3um öynraH, uhcoh Tyrunumu xaKuga cy3 ropuramuMro MyMKuH"[12].

^eMaK, WKopugaru KynnunuK onuMnapHuHr HyKTau Ha3apnapu myHgaH ganonar öepaguKu, uhcoh xaeTuHuHr ^mhoat xyKyKKH Myxo$a3acu ^mcmohuh TynroK ^apaeHuHuHr öomnaHumu, xycycaH, xoMuna TaHacuHuHr öupoH kucmu oHa KopHugaH TamKapuga naögo öynumu öunaH öomnaHagu. Ma3Kyp eHgamyB öomKa, atHu uhcoh xaeTuHuHr ^mhoat xyKyKKH Myxo$a3acu, TupuKnuK öenrunapu (ropaK ypymu, koh afinaHumu, Ha^ac onumu Ba x.k.)hu y3uga My^accaM этн6 Tyrunumu öunaH 6omnaHagu[13], geraH cae3 eHgamyBgaH ^apKnu ynapoK, энr MaKÖyn eHgamyB geö эtтнpo$ этнпнmн no3uM. ^yHKu, Ma3Kyp eHgamyB naKanoK xaeTuHu Tyrum ^apaeHuHuHr öomnaHumu öunaHoK ^uho^t xyKyKuö xuMoanaHumu пoзнмпнrннн TatKugnafigu Ba öy y3 ypHuga uhcoh xaeTuHu Myxo$a3a этнm coxacugaru uHcoHnapBapnuK пpннцнпн Tanaönapura MyBo^uK Tymagu.

Eu3HuHrna, xaM öat3u xopu^ufi MaMnaKaraap cuHrapu uhcoh xaeTu KanoHgaH ^mhoat xyKyKKH xuMoanaHumuHu KoHyHHunuruMroga MycTaxKaMnaö Kyfiunumu MaKcagra MyBo^uK öynapgu. EyHgafi KougaHuHr MycTaxKaMnaHumu öunaH ^uhouh paBumga xoMuna Tymupym ^MHoaTu öunaH ogaM yngupum (oHaHuHr y3 naKanoruHu KacggaH yngupum) ^MHoaTuHu a^paTum öopacugaru öaxcnu

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

MyH03apara neK Kyöunap Ba TyFunaeTraH HHcoHHHHr xaeTHHH ^HHoaT xyKyKHfi Myxo$a3acu öup Kagap KynafiTupunraH öynap эgн.

MatnyMKH, KacggaH ogaM yngupum ^HHoaTH Moggufi TapKuönu ^HHoaT öynuö xucoönaHagu. .HtHH Ma3Kyp ^HHoaT yHgaH "Ky3naHraH" ^hhohh oKuöaT, atHH Ta^OBy3 KaparanraH ogaMHHHr ynuMH ro3 öepumu öunaH TyrarnaHraH xucoönaHagu. akc xonga, öyHgafi oKuöaTHHHr ro3 öepMacnuru, ogaM yngupumra cyuKacg Kunurn geö Tonunagu.

ropuguK agaöueTnapga, hhcoh ynuMHHUHr ro3 öepumu BaKTHHu ropaK ypumHHHr TyxTamu Ba Ha^ac onumHHHr TyxTamu öunaH öornamraH эgн[14]. EupoK KefiuHru fiunnapga TuööueTga эpнmнпraн roTyKnap roKopugaru HyKTau Ha3apHHHr aHraum экaнннн KypcaTgu. YnuMHHHr ro3 öepumu khhhhk ynuMHHHr ro3 öepumu öynuö xucoönaHagu. TuööueTga эpнmнпraн roTyKgap mapo^ara öunaH khhhhk ynuM ro3 öepraH HHCOHnapHHHr ropaK ypumu, Ha^ac onumu THKnaHMOKga Ba ynap aHa xaeTra KaöTMOKganap.

X,o3upru KyHga hhcoh ynuMHHUHr ro3 öepum BaKTu ro3acugaH, TuöSueTHunapga xaM xyKyKmyHocnapga xaM aroHa Mynoxa3a MaB^yg. Ma3Kyp Mynoxa3a myHgaH uöopaTKH, hhcoh öuonoruK ynuMHHHr ro3 öepumu öunaH ynraH xucoönaHagu. EuonoruK ynuM öy opraHH3MHHHr öup öyTyH cu^arnga, Ty3araö öynMac xanoKara, ropaK ^aonuaTHHUHr TyxTaraHnuru; fiupuK apTepuanapga пyпbcaцнaпapнннr nyKonumu; Ha^ac onumHHHr TyxTamu; MapKa3Hfi acaö TH3HMHHH ^yH^uanapuHHHr fiyKpnumugup. EuonoruK ynuMHHHr acocufi öenrucu öom Muagaru Ba MapKa3Hfi acaö TH3UMHgaru opraHHK y3rapum (Ty3anMac xanoKaTu)napuHHHr ro3 öepumugup.

TuööueTga khhhhk ynuM TymyHnacu xaM MaB^yg öynuö, khhhhk ynuMHHHr ro3ara Kenumu (ropaKHHHr TyxTamu) öy xanu, HHcoHHHHr ynuMHHu aHraamafigu, nyHKu TuööueT xoguMnapu 3aMoHaBufi mapouraapga ropaKHHHr umnam ^aonuaTHHu KafiTa THKnam HMKoHuaTura эra.

HHcoHHHHr ynuMH öunaH yHHHr maxcuHH xuMoanam öunaH öofhhk h^thmohh MyHocaöaraap xaM, yHHHr xaeTHHH ^HHoaT-xyKyKufi xuMoa KH^um xaM y3 Huxoacura eTagu.

KacggaH ogaM yngupum eKH HHcoHHHHr ynuMura caöaö öynum oöteKTH öomKa KumuHHHr xaeTH öynraHnuru ynyH, y3HHHHr xaeTura Ta«:oBy3 KH^um (y3y3HHH yngupum, y3-y3HHH yngupumra Kacg KH^um) ^hhohh ^asonaHMafiguraH KH^Mumgup. EyHgafi KH^Mumnap ^aMuaTgaru guH Ba axroK HopManapu öunaH KopanaHagu.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Бирок шуни эслатиб утиш жоизки, жабрланувчининг уз илтимосига кура, уни хаётидан махрум этиш шахсни жиноий жавобгарликдан озод этмайди. Мазкур масалага тухталиб утиш хам ижтимоий, хам ахлокий, хам жиноий хукукий ахамиятга эга. Чунки, сунги пайтларда хукукий адабиётларда эвтаназия, яъни огир, тузалмайдиган касаллик билан огриган шахсни, унинг азоблардан кутулиш максадида килган илтимосига кура хаётдан махрум этганлик учун жавобгарлик масаласи буйича мунозаралар авж олмокда. Чунки, эвтаназия хам ахлокий, хам диний, хам хукукий жихатдан асосланмаган талкиндир. Хаттоки, кадимги Юнонистонда шифокорлар: "Хеч кимга улдирадиган дори бермайман, хаттоки буни илтимос килсалар хам, шунингдек бундай маслахатни бировга бермайман", деб касамёд килганлар[15].

Эвтаназия (юнонча, инглизча - яхши улим) - беморнинг илтимосига мувофик жисмоний таъсир курсатиш йуллари ва воситалари оркали унинг якинлашиб келаётган мукаррар улими жараёнини тезлаштириш; жумладан, хаётни таъминлаб турувчи хаёт воситаларини тухтатиш. Узбекистон Республикаси конунчилиги буйича тиббиёт ходимларига эвтаназияни куллашга рухсат этилмаган[16].

Ислом дини буйича эса хаётга карши каратилган барча жиноятлар, шунингдек узини-узи улдириш нихоятда катта гунох хисобланади. Эвтаназия эса диний нуктаи назардан мазмунан хаёт синовларига, хусусан, касалликларга чидай олмасдан узини-узи улдиришдир. Крлаверса, хар бир мусулмонга, хар бир инсонга хаёт Аллох томонидан ато этилгандир ва уни кайтиб олиш факатгина унинг кулидадир. Шунинг учун хам, бизнингча, инсон хаёти мукаррар табиий улим карор топгунига кадар сакланиши ва мухофаза этилиши лозим. Бирок эвтаназия тарафдорлари бор экан, инсон хаётининг бундай тарзда махрум этилиш эхтимоли хам мавжуд. Шундай экан, бизнингча Узбекистон Жиноят кодексига эвтаназия учун жавобгарликни назарда тутувчи норманинг киритилиши максадга мувофик булади.

ХУЛОСА

Бугунги кунда 40 дан ортик мамлакатлар пассив эвтаназияга конун билан рухсат берган[17]. Жумладан, Австриянинг Жиноят кодексида эвтаназия билан боглик норма уз аксини топган булиб, ушбу жиноят учун енгиллаштирувчи холатларда одам улдириш жиноятлари каби жавобгарлик назарда тутилган.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

REFERENCES

1. Шаргородский М.Д., Энгельс Ф. Положение рабочего класса в Англии. Маркс К. и Энгельс Ф. Соч., т.Ш.13-6.

2. Шаргородский М.Д., Энгельс Ф. Положение рабочего класса в Англии. Маркс К. и Энгельс Ф. Соч., т.Ш.36-б.

3. Попов А.Н. Преступления против личности при смягчающих обстоятельствах. СанктПетербург Юридический центр Пресс 2001. 25-бет / Красиков А.Н. Уголовно-правовая охрана прав и свобод человека России. Саратов, 1996 й. 9,10-бетлар.

4. Рустамбаев М.Х,. Узбекистон Республикаси жиноят хукуки курси. 3-том. Махсус кисм. ОТМ учун дарслик. «ILM ZIYO» нашриёт уйи. Тошкент. 2011. -Б.27.

5. Аниянц М.К. Ответственность за преступления против жизни по действующему законодательству союзных республик. Издательство "Юридическая литература". М., 1964 г. 19-с. Советское уголовное право Часть особенная. "Юридическая литература".М., 1979 г. 172-с.

6. Гродзинский М.М. Преступления против личности. М., 1924 г 4-с. Мокринский К. Преступления против личности. Харьков, 1928 г. 6-с.

7. Попов А.Н. Адабиёт. 25-бет. // Лукичев О.В. Детоубийство: уголовно-правовая и криминологическая характеристика. СПБ, 2000 й 32-бет.; Уз. Рес. ЖКга шархлар.129-бет.

8. Лукичев О.В. Детоубийство: уголовно-правовая и криминологическая характеристика. СПБ, 2000 г.32-с. (Lukichev O.V. Infanticide: criminal law and criminological characteristics. SPB, 2000 32nd p).

9. Попов А.Н., Кондрашова Т.В. Проблемы уголовной ответственности за преступления против жизни, здоровья, половой свободы и половой неприкосновенности. Екатеренбург, 2000 г. 12,13-С.

10. Шарипов Р.К. Вопросу о начале уголовно-правовой охране жизни человека. //Уголовное право. 1999 й. №4. 33-С.

11. Аниянц М.К. 1964 г. 19-с. // Поинтовский А.А., Меньшагин В.Д., Курс советского уголовного право Особенная часть т. I, М., 1955, стр. 520; Советское уголовное право Часть особенная. Юридическая литература" 1979-г. 172-с

12. Красиков А.Н. Уголовно-правовая охрана прав и свобод человека России. -Саратов, 1996 г. ст 9-10. (Popov A.N. adiabiet. 25-p. //

13. Красиков А.Н. Уголовно-правовая охрана прав и свобод человека России. -Саратов, 1996 г. ст 9-10.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

14. Нарижний С.П. Глубев К.И. Право на жизнь: возможность защиты. Жур. "Адвокатская практика" изд. Юрист. №3 2000 г. // Дж. реалс., Д.Антисори Западная философия от историков до наших дней. I. Античность. - М., 1997 г. 89-с.

15. Узбекистон юридик энциклопедияси. Масъул мухдррир Н.Тойчиев. Т.: "Адолат", 2010. - С536.

16. Ивченко О. Ответственность за эвтаназию по уголовному законадательству зарубежных стран. // Ж. Уголовное право. 2001. №3. - С. 19.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.