Научная статья на тему 'Шарқий туркистондаги тасаввуф тариқатларига муносабат'

Шарқий туркистондаги тасаввуф тариқатларига муносабат Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
168
39
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
тасаввуф / сўфийлик / тариқат / мадраса / ҳонақоҳ / Хитой давлати / Шарқий Туркистон / Шинжон / Қашқар / Фарғона / Наманган / Андижон / нақшбандий-хафийлик / нақшбандий-жаҳрийлик / нақшбандийтақибийлик / нақшбандий-мужаддидийлик / ҳусайнийликсўфийлар тармоқлари / хорижий тадқиқот. / mysticism / Sufism / sect / madrasah / khanaqah / Chinese state / Eastern Turkestan / Xinjiang / Kashgar / Fergana / Namangan / Andijan / Sufi sects such as naqshbandi-khafiya / naqshbandi-jahriya / naqshbandi-taqibiya / naqshbandimujaddidiya and khusniya / foreign research

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Қаҳрамон Исмоилов

Мақолада Шарқий Туркистонда яшаб ўтган асли Фарғона, Наманган ва андижонлик сўфийлар ҳамда улар ичидан етишиб чиққан йирик шайхлар, улар асос солган нақшбандий-хафийлик, нақшбандий-жаҳрийлик, нақшбандий-тақибийлик, нақшбандий-мужаддидийлик ва ҳусайнийлик каби тасаввуф тариқатларининг фаолиятлари ҳамдаўша давр Хитой республикаси томонидан жуда кўп қаршиликларга учраганликлари ҳақидаги қимматли маълумотлар акс этади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ATTITUDE TO SUFISMSECTSIN EASTERN TURKISTAN

The article describes valuable information aboutthe Sufis of Fergana, Namangan and Andijan, who lived in Eastern Turkestan, as well as the great sheikhs who grew up among them, the activity of Sufi sects such as naqshbandi-khafiya, naqshbandi-jahriya, naqshbandi-taqibiya, naqshbandimujaddidiya and khusniyaand the opposition of Chinese government to them, as well.

Текст научной работы на тему «Шарқий туркистондаги тасаввуф тариқатларига муносабат»

'Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - (3) III/2020

ISSN 2181-063X

ШАРЦИЙ ТУРКИСТОНДАГИ ТАСАВВУФ ТАРЩАТЛАРИГА

МУНОСАБАТ

К,ах,рамон Исмоилов Кукон ДПИ

Аннотация: Мацолада Шарций Туркистонда яшаб утган асли Фаргона, Наманган ва андижонлик суфийлар уамда улар ичидан етишиб чиццан йирик шайхлар, улар асос солган нацшбандий-хафийлик, нацшбандий-жщрийлик, нацшбандий-тацибийлик, нацшбандий-мужаддидийлик ва уусайнийлик каби тасаввуф тарицатларининг фаолиятлари уамдауша давр Хитой республикаси томонидан жуда куп царшиликларга учраганликлари уацидаги цимматли маълумотлар акс этади.

Калит сузлар: тасаввуф, суфийлик, тарицат, мадраса, уонацоу, Хитой давлати, Шарций Туркистон, Шинжон, Кашцар, Фаргона, Наманган, Андижон, нацшбандий-хафийлик, нацшбандий-жщрийлик, нацшбандий-тацибийлик, нацшбандий-мужаддидийлик, уусайнийликсуфийлар тармоцлари, хорижий тадцицот.

ATTITUDE TO SUFISMSECTSIN EASTERN TURKISTAN

Kahramon Ismoilov Kokand SPI

Abstract: The article describes valuable information aboutthe Sufis of Fergana, Namangan and Andijan, who lived in Eastern Turkestan, as well as the great sheikhs who grew up among them, the activity of Sufi sects such as naqshbandi-khafiya, naqshbandi-jahriya, naqshbandi-taqibiya, naqshbandimujaddidiya and khusniyaand the opposition of Chinese government to them, as well.

Keywords: mysticism, Sufism, sect, madrasah, khanaqah, Chinese state, Eastern Turkestan, Xinjiang, Kashgar, Fergana, Namangan, Andijan,Sufi sects such as naqshbandi-khafiya, naqshbandi-jahriya, naqshbandi-taqibiya, naqshbandimujaddidiya and khusniya, foreign research.

Хорижий манбаларни куздан кечирар эканмиз, бизнинг эътиборимизни тортган яна бир масала бу Хитой давлатининг таркибига кирувчи Шинжондаги ФарFOнадан бориб колган накшбандий-хафийлик ва накшбандий-жахрийлик суфий тармокларининг XX аср дастлабки йилларидаги фаолиятларидир. Бу хакда куплаб хорижий тасаввуфшунослар уз фикр ва мулохдзаларини

ГМ

187

HTTP://OAC.DSMI-QF.UZ

'Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - (3) III/2020

ISSN 2181-063X

билдирганлар. Улардан етакчилари Ж.Флечер1, Ж.Фергюсен2 ва

Т.Заркон3лардир. Биз бу уч йирик олимнинг тадкикотларини куздан кечирар эканмиз. Уларда Марказий Осиёдан етишиб чиркан, бирок панок истаб уз юртидан мосуво булган яссавийлик ва накшбандийлик тарикати вакилларига оид кимматли маълумотларга дуч келамиз.

Хитой ва Шинжондаги тасаввуфни Ж.Флечер XIX аср урталаригача урганган булиб, накшбандийлик тарикатининг охирги вакили Бузург Хожанинг издоши Амир Ёкуббек даври(1865-1878)да тасаввуфнинг сиёсий ва ижтимоий роли кандай булганлигини тадкик килишга каракат килган.

Бу масала билан машкур француз тасаввуфшуноси Т.Заркон4 кам кизикди ва узининг “Сиёсий тасаввуф ва К,ашкария амирлиги (Х1Хаср охири). Элчи Ёкубхон Туранинг роли” номли маколаси билан чикди. Унинг маълумот беришича, Шаркий Туркистон 1884 йилдан кейин Шинжон деб атала бошлади, лекин у ердаги тасаввуф ва суфий жамоаларининг такдири XX асрнинг дастлабки ун йиллигида кандай булганлигини аниклаш учун етарли материаллар йук. Кдчонки бирон бир адабиёт мавжуд булса кам, уларни бугунги кунда коммунистик цензура туфайли нашр килиш гок-гокида амалга ошмокда. Гарчи айрим суфий шайхлар ва уларнинг аъзолари хитойликлар томонидан расман курмат-эктиром курсалар-да, уларнинг куплари жавобгарликка тортилган ва доимий полиция назоратида булганлар. Ёзма манбалар канчалик муким булмасин, OFзаки маълумотларда айтилишича, 1949 йилдан аввал Шинжоннинг дин тарихида анча фаол булган суфий шайхлар утган. Бирок ушбу шайхларнинг купчилиги анча кексайиб колганлар. ОFзаки хотиралар ёзилиб улгурмасидан йук булиб кетмокда. Т.Заркон ушбу маколасидаги асосий маълумотларни 1994-1998 йиллар мобайнида Урумчи, Кдшкар, Ёркент ва Хутанда турли Накшбандий уЙFур шайхлари билан олиб борган учрашувларидан олгандир.

'Fletcher, Josef Francis (Jr.).Studies on Chinese and Islamic Inner Asia.B.F.Manz, ed. Aldershot, Eng.: 1995; Fletcher,

J. "The Naqshbandiyya and the Dhikr-iarra." J. Turkish Studies 1(1977): 113-119. [UM: DR 401-J86 Also published in his book. In China.]; Fletcher, Joseph."Central Asian Sufism and Ma Ming-hsin’s New Teaching." Proceedings of the Fourth East Asian Altaistic Conference, pp. 75-96. Edited by Ch’enChieh-hsien.Taipei: NationalTaiwanUniversity, 1975. [In book. 18th century.]; Fletcher, Joseph."The Taylor-Pickens Letters on the Jahri Branch of the Naqshbandiyya in China."Central & Inner Asian Studies 3 (1989): 1-35. ; Fletcher, Joseph."The Naqshbandiyya in northwest China."Edited by Jonathan N. Lipman.In Studies on Chinese and Islamic Inner Asia .Edited by Beatrice Forbes Manz.Aldershot, Great Britian: Variorum, 1995, pp. 1-46.

2R. James Ferguson. Meeting on the Road: Cosmopolitan Islamic Culture and the Politics of Sufism. December 1996 -Copyright R. James Ferguson.The Centre for East-West Cultural and Economic Studies,Research Paper no. 4, December 1996.

3Th. Zarcone, “Political Sufism and the Emirate of Kashgaria (End of the 19thcentury)”. The Role of the Ambassador Ya’qub Khan Tora, dansmuslim culture in Russia and Central Asia from the 18th 20th centuries vol. 2; Inter-regional and Inter-ethnic Relations (eds: A. Von Kukelgen, M. Kemper, A. J. Frank), Klaus Schwarz Verlag, Berlin, 1998, pp 153165.

4Ушбу маколадаги маълумотларФранцуз олими Тиэрри Зарконнинг“Хитой республикачилиги даврида (19111949) Жанубий Шинжондаги суфий тармоклар” (инглиз тилида) номли маърузаси ва бошка маколалар асосида таклилга тортилган.

188 HTTP://OAC.DSMI-QF.UZ

'Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - (3) III/2020

ISSN 2181-063X

Хитой Республикачилиги даврида Шинжондаги суфий жамоалар холатини урганиш икки максадни уз ичига олади. Биринчиси, янги республикачилик даври (1911-1949)да Шинжондаги суфийлик режасининг узгарганлигидир. Йук булиб кетган суфий тармокларидан кейин янги вакиллари шуролар ФарFOнасидан кела бошлаган ва XIX аср охири ва XX асрнинг дастлабки ун йилликларида жанубий вохаларда маскан топганлар.

Бузург Хожанинг урнини олган хожаларнинг сунггиси хамда Кашкария хокимлигидан чиккан Ёкуббекдан кейин Шаркий Туркистон ва Шинжонда тасаввуф бошка хеч качон жиддий сиёсий рол уйнамаган5. Х,ар холда хозирги кунгача вохалардаги хаётнинг барча жабхаларида тасаввуф ва суфийлар жамоалари озми-купми яшаб келмокда. Амир Ёкуббек накшбандийлик ва кодирийлик шайхларининг давомчиси хамда авлиёлар мозорларининг серFайрат тарFиботчиси булганлиги манбаларда айтилади6.

Урумчи ва Жанубий Шинжонда тасаввуфни Хитой рахбарлари йулга куйганди ва тасаввуф Хитой хукумати томонидан хамон тахдид сифатида талкин килинмокда эди. Т.Заркон Шинжонда мавжуд булган жахрийлик, накшбандийлик, чиштийлик, каландарийлик ва бошка тарикатларни тулик урганиб чикиш кийин масала эканини айтиб утади. Бирок у замонавий Шинжонда узининг асл урнини саклаб колган айрим йирик суфий тармоклар ва уларнинг тарикатлари анча диккатни узига жалб килишини таъкидлайди.

1911 йилдан бери Шинжон суфийлари орасида юкори лавозимларни эгаллаб келаётган кишилар фарFOналик суфийлар ва уларнинг издошлари эканликлари диккатга сазовордир. Факатгина накшбандий-хафийлик ва накшбандий-жахрийлик жамоаларига тегишли булган бу фарFOналик шайхлар, дастлаб Жанубий Шинжонда ва кейинчалик бутун Шинжон ерларида хонакохлар ташкил этдилар ва муридлар етиштирдилар. Ушбу тармоклар (яъни суфийларга тегишли жойлар — К,.И.) бугун хам мавжуд булиб, уларнинг вакиллари Кдшкар, Ёркент, Хутан ва Урумчида фоалият олиб бормокдалар.

Т

.Заркон айни тармокларнинг асосчилари тарихини купрок урганган холда, уз тадкикотида факатгина фарFOналик шайхлар томонидан ташкил этилган йирик суфий тармокларига диккатини каратади.

У бир мадраса ва бир хонакох туFрисида бизга маълумот бериб, уларга икки хил ном беради: “Накшбандийлик мадрасаси” ва “Накшбандийлик хонакохи”. Дастлабкиси, накшбандий-хафийликка тегишли булиб, улар факатгина хуфия зикр билан машFул булганлар. Иккинчиси эса, накшбандий-жахрийликка тегишли булиб, улар икки: хам хуфия хам жахрий зикр тушганлар. Булардан шу англашиладики, биринчи тармокдаги Мадраса

5Ho-Dong Kim, The Muslim Rebellion and the Kashgar Emirate in Chinese Central Asia (Хитой Марказий Осиёсидаги Мусулмонлар ку^олони ва Кашкар амирлиги )/ 1864-1877, Harvard Univ., 1986, p.119.

6Каранг: Th. Zarcone, “Political Sufism and the Emirate of Kashgaria (End of the 19thcentury)...

http://OAC.DSMI-QF.UZ

189

'Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - (3) III/2020

ISSN 2181-063X

шайхлари асосан, хам суфийлар, хам уламолардан ташкил топган, иккинчи тармохда эсаушбу шайхларнинг хонахохлари назарда тутилган. Шинжондаги нахшбандий-хафийлик ва нахшбандий-жахрийлик тармохларининг шайхлари Андижон ва Намангандан бориб холган мухожирлар эканликлари тадхихотлардан бизга маълум.

Кашхар ва Фаргона асрлардан бери турли сохаларда узаро муносабатлар урнатиб, ривожланиб келмохда. Андижонлик савдогарлар Х,индистон йулидаги энг мухим савдо нухтаси хисобланган Ёркентда хам тухтаб утганлар7.

“Нацшбандшлик мадрасаси” тармогининг дастлабки шайхи Камариддин, асли наманганлик булиб, 1926 йилда “босмачилик” хузголони бостирилгандан кейин Фаргонадан чихиб кетган. У Марказий осиёлик нахшбандий-хафийлик вакили булиб, унинг тарихатдаги тармоги Х,индистондаги нахшбандийлик ислохотчиси ва мужаддидий-нахшбандийлик тарихатига асос солган Ахмад Сирхиндийга бориб тахалади. Камариддиннинг суфийликдаги тармоги нахшбандий-тахибийлик булиб, тахиб бу — отаси Салохиддиннинг лахаби эди. Каргалик вохасидаги беш йиллик истихоматдан сунг, Камариддин Ёркент яхинида доимий урнашиб холади. У Макка зиёратига бориб, уша ерда 1938 йил оламдан утади. Камариддин Шайх Айюб Кори туфайли юхори мавхега эга булган. Айюб Кори республикачилик даврининг сунгги ун йили ичида нахшбандий-тахибийлик тармогини бошхариб келган ва Шинжонда ушбу тармохни мустахкам урнатган8. Айюб Кори Шинжондаги дастлабки йилларда Нахшбандий суфийларининг тасаввурларидаги энг донгдор ва заковатли киши булган. Х,атто бугунги кунда хам нахшбандий-тахибийлик тармогига алохаси булган суфийлар унинг номини юксак хурмат-эхтиром билан хотирлайдилар. Т.Заркон Айюб Корининг издошлари билан учрашиб, улар билан сухбатлар олиб борганлигини айтади.

Нахшбандий-тахибийлик шайхлари одатда мадрасаларда тахсил олганлар, янада мухими шуки, ушбу шайхлар мадраса ва хонахохлардан умуман узох булмаганлар.

Нахшбандий-тахибийликтармоги бутун Шинжонга, Гулжага, Урумчи ва Турфонга тархалган. 1941 йилда Айюб Кори бир хулланма ёзган булиб, у нахшбандий-тахибийликнинг муфассал силсиласини беради9. Ушбу китоб тарихчилар учун жуда фойдалидир. Бу китоб Айюб Кори томонидан бир неча бор нашр этилган ва сунгги силсилалар тулдирилган.

Шинжондаги йирик суфий тармоги Фаргонадан етишиб чиххан нахшбандий-жахрийликка тегишли эди. Ушбу тармохнинг уч йуналиши булган

7Каранг: Th. Zarcone. Islam and Sufism in the Oases of Eastern Turkistan (19th-20thcentury)...

8Каранг: Th. Zarcone. “La Ressurrection des confreriesd’Istanbul a Kashgar”, Les Cahiers de l’orient, Paris, № 50, deuxiemetrimestre 1998 (53-71бетлар).

9Китобмахба-ул-Асроррисоласидур, Ёркент, 1356/1941. (ЧиFатойчатуркийда).Islam and Sufism in the Oases of Eastern Turkistan.

190

http://OAC.DSMI-QF.UZ

'Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - (3) III/2020

ISSN 2181-063X

булиб, улар биринчилардан булиб Кдшкар ва Ёркентда куним топган. Уша вактларда айни шахарлардан юкоридаги уч тармокнинг иккитаси Шимолдаги Хутан вохаси ва Урумчига таркалган. Машхур уч йуналишга XIX аср бошларида вафот этган асли наманганлик булган Мажзуб томонидан асос солинган. Ушбу шайх 1833-1834 йиллари Халифа Мухаммад Хусайннинг муриди булган. Кейинчалик Самаркандда булган вактларида накшбандий-мужаддидийликнинг тармоFи булган хусайнийликка бошчилик килади10. Айни уч тармок, асосан, жахрий зикр ва эстетик ракстажрибасига урFу беради. Унинг афзаллиги шу эдики, уларнинг фаолияти хонакох усулига баFишланган эди11.

Накшбандий-такибийликнинг хонакохлари мадрасага боFлик булган вактда, накшбандий-жахрийликнинг уч тармоFида хонакохлар булмаган. Шу кунгача айни накшбандий-такибийлик анъанаси уша сирни мустахкам химоя килиб келаётганини олим таъкидлайди. “Накшбандийлик хонакохи”нинг уч тармоFидаги хонакох тушунчаси накшбандий-такибийликникидан фарк килади. Чунки накшбандий-такибийликда собик йуналишнинг ракслари намойиши учун улкан хонага зарурат булган. Ушбу хонакох расмий ибодатлардан кейин хонакох сифатида факат хуфия зикр тушиладиган одатий ибодатхона вазифасини утаган.Т.Зарконнинг ёзишича, у 1995-1997 йиллар Узбекистан ва Тожикистонга килган илмий сафарида Шаркий Туркистон ва собик иттифокда бу холатга ухшаш нарсаларнинг гувохи булган. Накшбандий-хафийлик тармоFинингвакиллари Тошкентда ва Куконда хусусий хонадонларда шайхларнинг уйларида купрок тупланишни уз олдиларига одат килиб олганлар ва уша ерларда ибодат килганлар хамда худди масжиддаги каби хуфия зикрни амалга оширганлар. Андижонда бунга аксинча, накшбандий-жахрийликтармоFи жахрий зикр ва раксга баFишланган махсус кенг мажлис залларида фаолият олиб борилган12.

Биринчи тармок наманганлик Игиши Эшон томонидан Кдшкарда ном козонган. КашFарда таваллуд топган унинг уFли Тохирхон Хожа Бухорода ун йил тахсил олгач, К,ашFарга кайтиб, катта мусулмон гурухини, ажралган этник жамоалар; турклар, тожиклар ва дунгонларни узига жалб килган хонакох ташкил этади. Унинг муридларидан бири Абдул Карим ушбу тарикатни 1937 йил Урумчига олиб борган.

Накшбандий-жахрийликнинг иккинчи тармоFи Мулла Ниёз эшон Ёркандий томонидан асос солинган. У киши Мажзуб томонидан

10Каранг: IkromiddinOstonqulov, “Traditions orales et Literature chez les Qadiri de la vallee du Fergana aux XIXe-XXesiecles’, Journal of Histori of Sufism, (eds. A. Buehler, E. Isin, Th. Zarcone), Simurg Press, 1-1999 (forthcoming).; Anke von Kukelgen, “Die Enfalting der Naqshbandiya Mujaddiya in Mitteren Transoxianen vom 18. bis zum Beginn des 19. Jahrunderts: einstukDetektivarbeit”, Muslim culture in Russia and Central Asia from the 18thto the Early 20thCenturies, eds. A. Von Kukelgen, M. Kemper, A. J. Frank, Klause Verlag, Berlin, 1998.

“Каранг: Th. Zarcone.La Qadiriyya en Asie centrale et au Turkistan oriental...

12Каранг: Th. Zarcone. Fieldwork in Tashkent, Kokand and Andijon, 1995-1997.

191

HTTP://OAC.DSMI-QF.UZ

'Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - (3) III/2020

ISSN 2181-063X

накшбандийликка ташаббус курсатиш учун юборилган эди. У кейинчалик Амир Ёкуббек Бадавлат вактида Ёркентга кайтиб келган. Ошкор анъанага кура, Мулла Ниёз Эшоннинг дадаси Хожа Ниёз Эшон асли 16-асрда накшбандийликка бошчилик килган Хожа сулоласининг асосчиси Офок Хожага алокадор булган.

Асли ватани ФарFOна булган накшбандий-жахрийликнинг учинчи тармоFи Ёркентда Абдуллох томонидан оммалашган. Абдуллох ФарFOнадан Андижонга 1928 йил оиласи билан шуроларнинг “босмачилар”га килган тахдидида кочиб кетган. Унинг уFли Убайдуллох отаси Ёркентга етиб борганида 7 ёшда эди. У 1921 йил Андижонда таваллуд топиб, 1993 йилда вафот этган. Убайдуллох республикачилик хукмронлигида Шинжонда накшбандий-жахрийликнинг асосий шайхи эди. У 1938 йилдан то 1942 йилгача Шинжондаги энг машхур мадрасада хамда Кдшкардаги Холик мадрасасида хам тахсил олган. У ерларда хаттотлик ва анъанавий уЙFур табобатини хам урганган. У накшбандий-жахрийликка баFишланган ва ислом фикхининг баъзи куринишларига атаб куплаб кулёзма асарлар ёзиб колдирган. Бирок ушбу китобларнинг хеч бири нашр килинмаган. Убайдуллох Айюб Крри билан суфийлик кулланмаларини уз издошлари учун нашр килдиртирган. Убайдуллох тафсир, одоб ва ахлок, хатто табобатга оид китобларни хам нашрдан чикарган13. Абдуллох ва Убайдуллох томонидан ташкил этилган хонакохнинг довруFи бутун Шинжонга, асосан Хутанга ёйилиб кетган.

Коммунистик мафкура тазйиклари утган асрнинг урталарида Шинжондаги тасаввуф рахномоларига уз салбий таъсирини утказа олди. 1911 ва 1949 йиллардаги Шинжонда урнатилган мусулмонлар холатларининг сиёсий чигаллигини курсатувчи хужжат ва далиллар камлиги сабабли улар хакида жуда оз маълумотлар келтирилган. 1930 ва 1940 йиллар орал^ида Хутан, Ёркент ва Янги Х,исорда маскан топган Шаркий Туркистон мусулмонлари томонидан ташкил этилган бошка кичик ислом амирликларининг тарихи хакида деярли хеч нарса маълум эмас...

Хулоса килиб айтадиган булсак, замонавий Хитой давлати таркибидаги (аввал Кукон хонлиги тасарруфида булган) Шинжон улкасида яшаб утган асли фарFOна ва наманганлик суфийлар хамда улар ичидан етишиб чиккан йирик шайхлар яссавийлик ва накшбандийликнинг янги тармокларини ташкил этиб, уз эътикодларига содик колган холларида, тасаввуф таълимотини ёйиш йулида уша давр Хитой республикаси томонидан жуда куп каршиликларга учраганлар.

Шинжондаги накшбандий-хафийлик, накшбандий-жахрийлик,

накшбандий-такибийлик, накшбандий-мужаддидийлик ва хусайнийлик каби тасаввуф тармокларихозир хам у ёки бу куринишда мавжуд булиб, бугунги

13Т. Заркон. Шаркий Туркистон вохаларида ислом ва тасаввуф (инглиз тилида).

ГМ

192

HTTP://OAC.DSMI-QF.UZ

'Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - (3) III/2020

ISSN 2181-063X

кунда Хитой хукумати билан муроса килган холда фаолиятларини у ёки бу куринишда олиб бормокдалар.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Fletcher, Josef Francis (Jr.). Studies on Chinese and Islamic Inner Asia.B.F.Manz, ed. Aldershot, Eng.: 1995.

2. Fletcher, J. "The Naqshbandiyya and the Dhikr-iarra." J. Turkish Studies 1(1977): 113-119. [UM: DR 401-J86 Also published in his book. In China.].

3. Fletcher, Joseph. "Central Asian Sufism and Ma Ming-hsin’s New Teaching."Proceedings of the Fourth East Asian Altaistic Conference, pp. 75-96. Edited by Ch’enChieh-hsien. Taipei: National Taiwan University, 1975. [In book. 18th century.].

4. Fletcher, Joseph ."The Taylor-Pickens Letters on the Jahri Branch of the Naqshbandiyya in China."Central & Inner Asian Studies 3 (1989): 1-35.

5. Fletcher, Joseph."The Naqshbandiyya in northwest China."Edited by Jonathan N. Lipman.In Studies on Chinese and Islamic Inner Asia.Edited by Beatrice Forbes Manz.Aldershot, Great Britian: Variorum, 1995, pp. 1-46.

6. R. James Ferguson. Meeting on the Road: Cosmopolitan Islamic Culture and the Politics of Sufism.December 1996 - Copyright R. James Ferguson.The Centre for East-West Cultural and Economic Studies,Research Paper no. 4, December 1996.

7. Th. Zarcone, “Political Sufism and the Emirate of Kashgaria (End of the 19thcentury)”. The Role of the Ambassador Ya’qub Khan Tora, dansmuslim culture in Russia and Central Asia from the 18th 20th centuries vol. 2; Inter-regional and Interethnic Relations (eds: A. Von Kukelgen, M. Kemper, A. J. Frank), Klaus Schwarz Verlag, Berlin, 1998, pp 153-165.

8. Н.Хдсан. Яссавийликка доир манбалар ва “Девони хикмат”.: Т., “Akademnashr”, 2012. Б.302. “Оврупода яссавийшунослик” 39-52 бетлар.

193

HTTP://OAC.DSMI-QF.UZ

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.