Научная статья на тему 'ШАРҲИ МУХТАСАРИ МАФҲУМИ ИСТИЛОҲ ВА ИСТИЛОҲШИНОСӢ ДАР ФАРҲАНГҲОИ СОҲАИ ЗАБОНШИНОСӢ'

ШАРҲИ МУХТАСАРИ МАФҲУМИ ИСТИЛОҲ ВА ИСТИЛОҲШИНОСӢ ДАР ФАРҲАНГҲОИ СОҲАИ ЗАБОНШИНОСӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
679
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
термин / словарь / терминология / понятие / фраза / анализ / структура / грамматика / употребление / явление / наука / лексикография / семантика / поле / предложение / составное предложение / английский / таджикский / сложный / составная структура / проблема / лингвистика / культура / история / определение / ученые / жаргон / притча / математические формулы / предмет / termin / vocabulary / terminology / concept / phrase / analysis / structure / grammar / use / phenomenon / science / lexicography / semantics / field / use / sentence / compound sentence / English / Tajik / complex / compound structure / problem / dictionary / linguistics / culture / history / definition / scientists / jargon / parable / mathematical formulas / subject

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Нурова Зведамо

В этой статье дается краткий обзор концепции терминологии и терминологии в лингвистических словарь. Следует отметить, что в своей статье автор изучил все доступные источники на материалах отечественных и зарубежных лингвистов. Понятие термина является наиболее сложным и сложным в лингвистике и отличается от других языковых явлений. Кроме того, термин или термин это термин, используемый в определенной области науки. Терминологии считают, что термин это не двусмысленное явление, а целое понятие. Следует отметить, что проблема так называемых явлений однородности, однородности и неоднозначности до сих пор не решена в лексикографии мира. Место, где выражено имя элемента, называется термином. Срок и прекращение другой лингвистической истории, и первые периоды появления языка. Каждый раз, когда человечество использовало специальное слово или фразу всякий раз, когда вы использовали типичные концепции и предметы, срок прекращения и задач. Эта группа слов обнаружила в одно и то же время, когда Адам смог получить свое место во вселенной и начать встречаться с ним. В частности, было много возможностей для записи и записи на возможность записи и напоминать нам о возможности и первоначальных словах и условиях. События и прекращение языка находятся в развитии языка и нации. Прогресс и культурное развитие нации могут быть определены в соответствии с их условиями и как они используют их в обществе. Следует отметить, что научные условия являются одним из важнейших секторов и мощных средств разработки и улучшения языка. Следует отметить, что один из способов обогащения словарного ресурса языка предназначен. Преодоление законов о развитии языка импортируется в разработку новых аспектов человеческой деятельности, такой как наука, техника и так далее на язык.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A BRIEF OVERVIEW OF TERM AND TERMINOLOGY IN LINGUISTICS DICTIONARY

This article deals with a brief overview of the concepts of terminology and terminology in the linguistic vocabulary. It should be noted that in his article the author studied all available sources on the materials of domestic and foreign linguists. The concept of the term is the most complex and complex in linguistics and differs from other linguistic phenomena. Also, a term or term is a term used in a specific field of science. Terminologies believe that a term is not an ambiguous phenomenon, but a whole concept. It should be noted that the problem of the so-called phenomena of homogeneity, homogeneity and ambiguity has not yet been resolved in the lexicography of the world. The place where the name of the element is expressed is called the term. Term and termination of another linguistic history and the first periods of language appearance. Every time, humanity used a special word or phrase whenever you used typical concepts and objects, deadline for termination and tasks. This group of words discovered at the same time when Adam was able to get his place in the universe and start meeting him. In particular, there were many opportunities for recording and writing to write and remind us of opportunities and initial words and conditions. Events and termination of the language are in the development of language and nation. Progress and cultural development of the nation can be determined in accordance with their terms and how they use them in society. It should be noted that scientific conditions are one of the most important sectors and powerful means of developing and improving the language. It should be noted that one of the ways to enrich the dictionary resource of the language is intended. Overcoming the language development laws is imported into the development of new aspects of human activity, such as science, technique, and so on to the language.

Текст научной работы на тему «ШАРҲИ МУХТАСАРИ МАФҲУМИ ИСТИЛОҲ ВА ИСТИЛОҲШИНОСӢ ДАР ФАРҲАНГҲОИ СОҲАИ ЗАБОНШИНОСӢ»

ЛИТЕРАТУРА

1. Ганина Н.А., Германистика в Баку: опыт и перспективы // Вестник Московского университета. Сер. 9, Филология. - 2011. - N 4. - С. 254-260.

2. Добродомов И.Г., Гарниза // Русский язык в школе. — 2009. — N 10. — С. 80-83.

3. Дубенец Э.М. Лексикология современного английского языка: лекции и семинары. — М. : Глосса-Пресс, 2002. — 92 с.

4. Ермолаева Л.С., Очерки по сопоставительной грамматике германских языков. / Л.С. Ермолаева—М. : Высшая школа, 1987. — 128 с.

5. Калинина Л.В., Существительные конкретные, абстрактные, вещественные, собирательные: трудности лексико-грамматической характеристики / Л.В. Калинина // Русский язык в школе. - 2008. — N 9. - С. 38-43.

6. Конявская С.В., О сущности феномена собирательных существительных: синхрония и диахрония / С.В Конявская // Древняя Русь. Вопросы медиевистики. - 2005. - N 3. - С. 43-44.

7. Лексическая и грамматическая семантика романских и германских языков: Романо-германская филология : межвуз. сб.. — Кишинев : Штиинца, 1989. - 159 с.

8. Реформатский, А.А. Число и грамматика // Лингвистика и поэтика. / А.А. Реформатский -М., 1987.-С.76-67.

9. Степанова М.Д Словообразование современного немецкого языка. / М.Д Степанова - М. : URSS, 2007. - 344 с.

10. Шапкина О.Н. Феномен «собирательности» в польской языковой картине мира / О.Н. Шапкина // Язык и межкультурная коммуникация. 2008. - N 3. - С. 194-20.

11. Ярцева В.Н. Собирательности категория // Лингвистический энциклопедический словарь. / В.Н. Ярцева - М.: Советская энциклопедия, 1990. - 685 с.

КАТЕГОРИЯ СОБИРАТЕЛЬНОСТИ В ТАДЖИКСКОМ И НЕМЕЦКОМ ЯЗЫКАХ:

СОПОСТАВИТЕЛЬНЫЙ АСПЕКТ

Статья посвящена сопоставительному исследованию собирательных имён существительных в таджикском и немецком языках. Рассматриваются вопросы сходства и различия категории собирательности в разных языках, вопросы номинации, морфологическая структура собирательных имён, выделяются словообразовательные элементы с собирательным значением в двух языках.

Ключевые слова: категория собирательности, собирательные имена существительные таджикского и немецкого языков, производное слово, метонимия, словообразование.

CATEGORY OF COLLECTION IN TAJIK AND GERMAN LANGUAGES: A COMPARATIVE ASPECT

The article is devoted to a comparative study of collective noun names in Tajik and German. Issues of similarity and differences in the category of gathering in different languages, questions of nomination, morphological structure of collective names are considered, word-forming elements with collective meaning in two languages are distinguished.

Keywords: gathering category, collective names nouns of Tajik and German languages, derived word, metonymy, wordformation.

Сведение об автора:

Махмудова Сайёра Сафаровна, преподаватель кафедры иностранных языков ГОУ «Таджикского Государственного Медицинского Университета им. Абуали ибни Сино», E.mail: s.mahmudova.82@mail.ru тел (+992) 915985953 About the author:

Mahmudova Sayora Safarovna - teacher of foreign department of SEI Aviœnna Tajik State Medical University. E.mail: s.mahmudova.82@mail.ruPhone: (+992) 915985953

ШАРХИ МУХТАСАРИ МАФ^УМИ ИСТИЛОХ ВА ИСТИЛОХЩИНОСЙ ДАР ФАР^АНЩОИ СОХАИ ЗАБОНШИНОСЙ

Нурова З.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Истилох муодили точикии калимаи лотиниасоси термин (terminus хад, сархад) буда, фарогири таърифхои сершуморе мебошад, ки бештари онхо аз забони русй ба точикй тарчума шудаанд, ба монанди:

1. Термин калимаест, ки мафхумхои муайяни ягон соха (фан, техника, санъат, тип) ва гайраро ифода мекунад.

2. Истилох калима ё ибораест, ки мафхуми чараёнхои илмй, предмет санад, техника ва гайраро бо таври аник; ифода мекунад.

Калимае, ки ба воситаи он номи мафхум ифода карда мешавад истилох ном дорад. Истилох ва истилохсозй амсоли дигар бахшхои забоншиносй таърихи тулони дошта, хампояи даврахои аввали

пайдоиши забон аст. Хар вакте инсоният барои ифодаи мафхумхо ва ашёхои хос калима ва ё ибораи махсусе истифода карда бошад, хамон лахза ба масъалаи истилох ва истилоофаринй ру ба ру шудан зарур меояд. Ин гурухи вожагон аз хамон замоне, ки одам кодир шуд чойгохи худро дар олами хастй бишносад ва ба номгузории ашёи вохурдааш шуруъ кунад, пайдо шуд. Бахусус, баъд аз пайдоиши хат ва тавоно гаштани башар ба навиштану хондан, имконияти сабт ва ёдмон кардани вожагону истилохоти аввалияро бамаротиб афзоиш дод. Истилохот ва истилохсозй пайваста бо забону миллат дар рушду такомул аст. Пешрафту таназзули фархангии миллатро метавон аз руи таркиби истилохот ва тарзи истифодаи онхо дар чомеа муайян намуд.

Истилохофаринй бошад дар забонхои муосири муктадири илми (англисй, олмонй, фаронсавй, русй, арабй) ва гайрахо раванди номгузорй кардани мафхумхои нави илмиро хамвора бо рушди сохахои гуногуни илм пайваст намуд.

Як воситаи асосии ба вучуд овардани истилохоти милли тарчума кардани муодилхои истилохоти забонхои илмй мебошад. Хдмин тарик дар забони муосири точикй истилохофаринй гуфта фароянди (протсес)-и созиш ва пазириши муодилхои точикии истилохоти илмиро тарики тарчума истифода аз истилохоти забонхои муосири илмй бо донистани асосхои ин ё он илми муосир ва коидахои калимасозию иборабандии забони точикй фароянди истилохсозй истилохгузинй ва истилохпазириро дар бар мегирад.

Истилохгузинй гуфта фароянди интихоби муодилхои макбули точикии истилохоти забонхои муктадири илмиро дар заминаи захираи лугавии забони адабии миллй меноманд.

Истилохпазирй гуфта фароянди пазириши истилохоти забонхои муктадири илмиро дар мавриди мавчуд набудани муодилашон дар захираи лугавии забони адабй меноманд.

Истилохоти тоза бо дигаргунихои куллии замон, бо суръатафзоии рушди фархангй, сиёсй, пайдо шудани шаклхои нави идорй ва тараккиёти илму техника ташаккул ёфта, бо хостхову ниёзхои замони муосири точик мебошад. Хар як шохаи илми забоншиносй истилохоти махсуси худро дорад.

Дар назди худ максад гузоштем, ки барои дуруст ва амик аз худ намудани маънои мафхумхои «истилох», «истилохот» ва «истилохшиносй» ба фархангх,ои истилохоти забоншиносй ру оварем ва дар асоси тахкик ва омузиши ин сарчашмахои илмй хулосабарорй намоем. Инак бо истифода аз ин фархангхо шархи мафхумхои дар боло гушзадшударо ба шумо пешниход менамоем: Дар забони адабии хозираи точик, чилди якум вожаи «термин» чунин шарх дода шудааст: «Термин (аз калимаи termunus гирифта шуда маънояш - хад, худуд), калима ё ибораест, ки мафхуми муайяни ягон сохаи илм, техника, маданият ва ё истехолотро ифода менамояд. ... Термин дар сохаи худ факат як маънои муайянро ифода менамояд. Якмаъной (моносемия) хусусияти асосии термин мебошад. Хусусияти сермаъной (полисемия) барои терминхо хос нест...» Таърифи «терминология» бошад чунин омадааст: (термин ва logos-и юнонй - таълимот дар бораи терминхо) аз мачмуи терминхо иборат аст.

Термин дар сохаи худ факат як маънои муайянро ифода менамояд. Якмаъной (моносемия) хусусияти асосии термин мебошад [3, с.56].

Дар «Энсиклопедияи Калони Советй» вожаи «истилох» чунин шарх дода шудааст. «Истилох (термин лотинии давраи баъдй) terminus» термин, аз лотинии terminus - хурд, марз:

1) вожа ва ё вожагоне, ки барои баёни дакики мафхум ва таносуби он бо мафхуми дигар дар худуди сохаи махсус мансуб гардидааст. [2, с.473-474]. Таърифи истилох дар «Энсиклопедияи Советии Точикй» чунин оварда шудааст: «Истилох; (арабй - сущ кардан, оштй кардан), термин - калима ё ибора, ки предмет, мафхуму уараёщж илм, санъат, техника ва гайраро ба таври анщ ифода мекунад. Истилох аз калимщои маъмулй бо мафхуми махсус, якмаъноий ва муайянии худуди маъноии худ фарц мекунад» [8, с.51].

Дар лугати «Фарханги тафсирии забони точикй», чилди 2 «истиллох» чунин таъриф шудааст: «Истилло; а. калима иборае, ки дар хавзаи амалкардаи ягон сохаи илму фан маънои мушаххасро ифода мекунад».

«Истилохот» бошад: 1. ч. истилох; 2) мачмуи истилоххои хоси ягон сохаи илму фан: истиллохоти забоншиносй, истиллохоти фалсафа;

«Истиллохшиносй» бошад сохаи забоншиносй оид ба тахкику омузиши истиллох шарх дода шудааст. [6, с.561]

Истилохоти илмй яке аз бахшхои мубрам ва воситахои тавонои рушду такомули забон ба хисоб меравад. Ба ибораи дигар, яке аз роххои бою ганй гардонидани захираи лугавии забон махз истилохсозй мебошад. Аз конуниятхои умумии рушди забон чунин бармеояд, ки дар баробари рушди чанбахои гуногуни фаъолияти инсон ба монанди илм, техника, хунар, санъат, адабиёт ва гайра, ба захираи лугавии забон калимаву истилохоти нав ворид мегарданд. Пас метавон гуфт, ки истилохсозй яке аз воситахои пурзуртар сохтани коидахои калимасозй ва иборасозии забон махсуб меёбад.

Дар Фарханги истилохоти забоншиносй (муаллифон Бобомуродов Ш., Мухторова З.) ин вожа чунин шарх дода шудааст: «Истилох; (ар.). калима ё ибораест, ки мафхумхои ба илм, техника ё санъат вобастаро ифода мекунад. Тафовути истилох аз калимахои умумиистеъмолй, ки маъмулан сермаъно

мешаванд ин аст, ки он чун цоида марбути як маъност ва хусусияти эхросотию экспрессией надорад. Истилох маъмулан томили ин ё он сохаи мушаххас аст; истилохоти адабиётшиносй, забоншиносй, математика, физика, таърих. Гурухи муайяни истилоххо мансуби чанд соха буда метавонанд. Масалан, вожаи реша дар сохахои забоншиносй (решаи калима, калимахои хамреша), математика (решаи квадратй), русганишиносй (решаи дарахт), тиб (решаи дандон) исгифода мешавад. Аммо бештарини истилоххо хусусияти махдуд - маънои ба ихтисос махсус доранд: истилоххои аффриката, праклитика, калима, ибора, чумла исм, сифат, мубтадо, хол танхо дар сохаи забоншиносй истифода мешаванд. Истилохоти алло-эмипикй: истилохоти хамаи кабатхои забон: алло (аллофон, алломорф, аллолексика, аллограф), эм (фонема, морфема, графема, лексема, семема). Термин муродифи истилох аст (аз terminus-и лотинй - хад, худуд). Калимахое мавчуданд, ки танхо дар маънои чудогонаи сохавии худ истилоханд ва дар маънои дигарашон амсоли калимахои маъмулу мукаррарии забон истеъмол мешаванд. Масалан: ЗЗарф -1. Хрр чизе, ки дар он чизхои дигарро цо медиханд. 2. Фосилаи вацту замон. 3. Истилохоти грамматикй; Мафхум - 1. Фащо, равшан. 2. Донисташуда 3. Маъно, мазмун. 4. Истилохи сохаи мантиц ва фалсафа. [1, с.118]

Дар фарханги «Лугати терминхои забоншиносй» (мураттибон Хусейнов Х., Шукурова К.) вожаи «термин» чунин таъриф дода шудааст:

«Истилох (лот. Terminus - хад, худуд, сархад, аломати худудй). Калима ё ибораест, ки мафхуми ба илм, техника ё санъат вобастаро аницу муайян ифода мекунад. Фарки термин аз калимахои умумиистеъмолй, ки одатан сермаъно мешаванд дар он аст, ки вай чун коида, ба як маъно махдуд мебошад. Хусусияти экспрессией - эмоционалй надорад. Термин асосан, ба таркиби як терминология дохил мешавад (суффикс, префикс, пуркунандаи бевосита ...). Агар доираи амалиёташ васеъ гардад, мумкин аст, ба якчанд терминология низ дахлдор шавад (ассимиляция - дар забоншиносй дар биология ва этнология) Агар доираи амалиёти терминхо васеъ шавад, мумкин аст, ки онхо хусусияти аввалаи худро суст, нихоят гум кунанд. Баъзе терминхои сохаи адабиётшиносй ва санъатшиносй холо чунин хусусият пайдо кардаанд: портрет, услуб, дуэт, образ, сюжет ва амсоли инхо. Чунин хусусиятро баъзе терминхои забоншиносй хам доро гардидаанд: Шумо сарчумла шаведу ман чумлаи пайрави шумо (журн. «Хорпуштак»). Аммо бисёр терминхо дар ифодаи аввалаи худ, хусусияти махдуд - маънои ба ихтисос махсус доранд (аффриката, проклитика, агонтицизм, силлогизм ва г. Терминология. Мачмуи терминхое, ки ба як сохаи илм, дониш, саноат, фаъолияти чамъиятй хос мебошанд: Терминологияи грамматикй, терминологияи байналхалкй, терминологияи саноатй - техникй ва г.» [7, с.185-186].

Муаллифони китоби таълимии «Лексикаи забони адабии точик» (Мухаммадиев М, Талбакова Х., Нурмахмадов Ю.) вежаи «истилох» -ро чунин маънидод намудаанд: «Истилох ё термин (аз лотинии terminus - хад худуд) калима ё ибораест, ки мафхуми ба илм, истехролот, санъат ва сохахои дигари хаёт мансуб бударо бо маънои ягона ифода менамояд» [4, с.124]. Ин муаллифон хамчунин хусусияти «тамоил ба суи якмаъногй»-и истилохро таъкид кардаанд.

Муаллифи «Мукаддимаи забоншиносй» Норматов М. истилохро чунин шарх додааст: «Терминхо калимахои махсус буда, дорои як маъноанд ва бо ин хусусияти худ аз калимахои оддии муцаррарй ва махсусан полиссемия фарц мекунанд» Истилох ба монанди калимахои оддии сермаъно ба матн эхтиёч надорад. Вай на танхо дар доираи забон, балки дар доираи сохаи худ бояд як маъноро ифода кунад, зеро сермаъной камбудй ва норасоии термин аст [5, с.48].

Аз ин манбаъхои тахкикшуда бармеояд, ки истилох калима ва ё вожае мебошад, ки мансуб ба ин ё он фанни мазкур ва ё ин ки як илму техникаи муйян мебошад.

Хулоса, хамин тарик, аз шарху тавзехи мафхуми «истилох» аён гардид, ки вохиди мазкур дар баробари калима вазифаи мушаххасеро дар забон ичро мекардааст. Аниктараш, истилох - ин калимаест, ки дар сохаи муайяни илму техника корбурд мегардад. Як нуктаро бояд тазаккур дод, то хол байни забоншиносон рочеъ ба таърифи мушаххаси истилохот ва корбурди он назару андешахои мухталиф чой доранд. Гузашта аз ин, масъалаи ба истилох мансуб будани падидахои муродифот, хамгунаги ва сермаъноиву тазоди то хол халли худро дар лугатшиносй наёфтааст.

АДАБИЁТ

1. Бобомуродов Ш. Фарханги истилохоти забоншиносй. / Ш. Бобомуродов, З. Мухгорова Душанбе, 2013.- 118с.

2. Большая советская Энциклопедия. Изд. З.Т.25. 1981.-С.473-474

3. Забони адабии хозираи точик. (Лексикология, фонетика ва морфология). Кцсми 1. - Душанбе: Инфон, 1973. - с. 56

4. Мухаммадиев М. Лексикаи забони адабии точик». / М. Мухаммадиев, Х. Талбакова, Ю. Нурмахмадов Душанбе, 1997.-124с.

5. Норматов М. Мукаддимаи забоншиносй. / М. Норматов - Душанбе: Маориф, 1995-48с.

6. Фархангитафсирии забониточикй. цидди 2. Душанбе, 2008. с 561)

7. Х. Хусейнов Лугати терминхои забоншиносй. / ХХусейнов, К. Шукурова Нашриёти Маориф. Душанбе, 1983.-С. 185-186

8. Энсиклопедияи Советии Точик ч.3.-51с.

КРАТКИЙ ОБЗОР ТЕРМИНА И ТЕРМИНОЛОГИИ В ЛИНГВИСТИКЕ СЛОВАРЬ

В этой статье дается краткий обзор концепции терминологии и терминологии в лингвистических словарь. Следует отметить, что в своей статье автор изучил все доступные источники на материалах отечественных и зарубежных лингвистов. Понятие термина является наиболее сложным и сложным в лингвистике и отличается от других языковых явлений. Кроме того, термин или термин -это термин, используемый в определенной области науки. Терминологии считают, что термин - это не двусмысленное явление, а целое понятие. Следует отметить, что проблема так называемых явлений однородности, однородности и неоднозначности до сих пор не решена в лексикографии мира.

Место, где выражено имя элемента, называется термином. Срок и прекращение другой лингвистической истории, и первые периоды появления языка. Каждый раз, когда человечество использовало специальное слово или фразу всякий раз, когда вы использовали типичные концепции и предметы, срок прекращения и задач. Эта группа слов обнаружила в одно и то же время, когда Адам смог получить свое место во вселенной и начать встречаться с ним. В частности, было много возможностей для записи и записи на возможность записи и напоминать нам о возможности и первоначальных словах и условиях. События и прекращение языка находятся в развитии языка и нации. Прогресс и культурное развитие нации могут быть определены в соответствии с их условиями и как они используют их в обществе.

Следует отметить, что научные условия являются одним из важнейших секторов и мощных средств разработки и улучшения языка. Следует отметить, что один из способов обогащения словарного ресурса языка предназначен. Преодоление законов о развитии языка импортируется в разработку новых аспектов человеческой деятельности, такой как наука, техника и так далее на язык.

Ключевые слова: термин, словарь, терминология, понятие, фраза, анализ, структура, грамматика, употребление, явление, наука, лексикография, семантика, поле, предложение, составное предложение, английский, таджикский, сложный, составная структура, проблема, лингвистика, культура, история, определение, ученые, жаргон, притча, математические формулы, предмет.

A BRIEF OVERVIEW OF TERM AND TERMINOLOGY IN LINGUISTICS DICTIONARY

This article deals with a brief overview of the concepts of terminology and terminology in the linguistic vocabulary. It should be noted that in his article the author studied all available sources on the materials of domestic andforeign linguists. The concept of the term is the most complex and complex in linguistics and differs from other linguistic phenomena. Also, a term or term is a term used in a specific field of science. Terminologies believe that a term is not an ambiguous phenomenon, but a whole concept. It should be noted that the problem of the so-called phenomena of homogeneity, homogeneity and ambiguity has not yet been resolved in the lexicography of the world.

The place where the name of the element is expressed is called the term. Term and termination of another linguistic history and the first periods of language appearance. Every time, humanity used a special word or phrase whenever you used typical concepts and objects, deadline for termination and tasks. This group of words discovered at the same time when Adam was able to get his place in the universe and start meeting him. In particular, there were many opportunities for recording and writing to write and remind us of opportunities and initial words and conditions. Events and termination of the language are in the development of language and nation. Progress and cultural development of the nation can be determined in accordance with their terms and how they use them in society.

It should be noted that scientific conditions are one of the most important sectors and powerful means of developing and improving the language. It should be noted that one of the ways to enrich the dictionary resource of the language is intended. Overcoming the language development laws is imported into the development ofnew aspects of human activity, such as science, technique, and so on to the language.

Keywords: termin, vocabulary, terminology, concept, phrase, analysis, structure, grammar, use, phenomenon, science, lexicography, semantics, field, use, sentence, compound sentence, English, Tajik, complex, compound structure, problem , dictionary, linguistics, culture, history, definition, scientists, jargon, parable, mathematical formulas, subject.

Сведения об автора:

Нурова Зведамо - старший преподаватель кафедры стилистики и теории перевода языков романо-германского факультета Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни (+992) 918694285.

About the author:

Nurova Zvedamo, a senior teacher in the department of the stylistic and theory of translation of the languages Roman and Germany Faculty Tajik State Pedagogical University named after S. Aini, (+992) 918694285.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.