Научная статья на тему 'ШАХС ДИНИЙ ИДЕНТИФИКАЦИЯСИНИ ИЖТИМОИЙ­ПСИХОЛОГИК ТАДҚИҚ ЭТИШНИНГ ПСИХОДИАГНОСТИК ТАВСИФИ'

ШАХС ДИНИЙ ИДЕНТИФИКАЦИЯСИНИ ИЖТИМОИЙ­ПСИХОЛОГИК ТАДҚИҚ ЭТИШНИНГ ПСИХОДИАГНОСТИК ТАВСИФИ Текст научной статьи по специальности «Психологические науки»

20
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ШАХС ДИНИЙ ИДЕНТИФИКАЦИЯСИНИ ИЖТИМОИЙ­ПСИХОЛОГИК ТАДҚИҚ ЭТИШНИНГ ПСИХОДИАГНОСТИК ТАВСИФИ»

ШАХС ДИНИЙ ИДЕНТИФИКАЦИЯСИНИ ИЖТИМОИЙ-ПСИХОЛОГИК ТАДКЩ ЭТИШНИНГ ПСИХОДИАГНОСТИК ТАВСИФИ

Темур Гайрат ^ли Маратов

Узбекистан халкаро ислом академияси таянч докторанти maxway0210@gmail.com

Психологияда идентификациясини фанлараро урганишнинг ахамияти тобора кенгайиб бораётганига карамай амалда бу талаб мухим услубий ва диагностик кийинчиликларга дуч келмокда. Аввало, фалсафа, социология, шахс психологияси, ижтимоий психологияга хос булган идентификациянинг тузилиши, функциялари ва механизмларини тушунишда баъзи бир ёндашувлар мавжуд. Масалан, С.Страйкернинг структуравий рамзий интераксионизм назарияси доирасида идентификация назарияси конкрет узига хосликларни шахс томонидан кабул килинган ижтимоий ролларнинг намоён булиши сифатида куриб чикади ва идентификация динамикаси ролнинг узгариши билан белгиланади[2]. Ижтимоий идентификация назариясида ижтимоий гурухларнинг тузилишига ва гурухлар динамикасига алохида ургу берилади. Ушбу тушунчаларни тулдирган холда, С.Ж.Швартзнинг ривожланиш психологиясидаги идентикфикация тушунчалари танлов жараёни ва шахсиятнинг изчиллик даражаси билан куриб чикиш мухимлигини таъкидлайди. Бундан ташкари, назарий ёндашувларнинг хилма-хиллиги идентификацияни ташхислаш усулларининг тенгсизлигига олиб келади, чунки масштаблар ва мезонлардаги фарклар барча ёндашувлар учун умумий булган таклиф этилаётган воситаларнинг алокаларини ажратиб курсатишга имкон бермайди[3]. Шу нуктаи назардан, прогностик усулларни текшириш ва таккослаш имконини берадиган янги усулларни ишлаб чикиш ва мавжуд усулларни узгартириш хамиша долзарб булиб колади.

А.Ш.Тхостовнинг фикрича, идентификация феноменини психология сохасидаги эмпирик тадкикотлар шакснинг куйидаги идентификаторларига эътибор каратишга харакат килади[6]: -муайян ижтимоий роллар; -гурухга мансублик; -шахснинг узига хос хусусиятлари.

I_May 21

Republican Scientific and Practical Conference

Ушбу ёндашувнинг афзаллиги шахс идентификациялар тажрибасининг узига хос хусусиятларини аниклаш ва инсон хаётининг турли сохаларида идентификация объектини излаш имконияти билан характерланади. Бундай диагностиканинг бир неча йуналишлари мавжуд:

Биринчидан, бу уз-узига муносабат ва уз-узидан коникиш диагностикаси учун хизмат килувчи анкеталар ва суровномаларни киритишимиз мумкин. Бу тоифадаги диагностик воситаларнинг афзалликлари кенг аудиторияга жорий этиш ва стандартлаштириш имкониятининг мавжудлиги билан тавсифланади.

Иккинчидан, психосемантик усуллар купрок билвосита характерга эга булиб, бунда уз-узини бахолаш объектлардан бирини маълум бир мезонларга мувофик бахолаш сифатида куриб чикилади.

Учинчидан, уз-узини англаш ва идентификация диагностикасини таъминлайдиган куплаб проектив усулларни киритиш мумкин. Э.Т.Соколовага кура, бундай методикалар купрок патопсихологияда муваффакиятли кулланилади[5].

Туртинчидан, психологияда шахс хусусиятлари тупламига асосланган Дембо-Рубеинштейннинг уз-узини бахолаш методикаси таклиф килинади. Бу, бир томондан, мезонларни мослашувчан танлаш ва турли сохаларда идентификацияларни солиштириш имконини беради, иккинчи томондан, скрининг диагностикасини таъминлайди ва идентификациялашнинг турли сохаларини бахолашдаги номувофикликларни аниклаш имконини беради. Аммо, бу усул психодиагностик чекловлардан холи эмас, чунки у асосан индивидуал ва субъективдир (бахолаш мезонларини мавзу билан мухокама килиш, ушбу мавзу буйича шкалаларни танлаш мезонлари) ва аникланган хусусиятларнинг ишончлилигини бахолашга имкон бермайди[4]. Юкорида келтирилган тахлилларга асосланган холда шах идентификациясини психологик ташхис килишда бугунги кунда купрок М.Куннинг "Мен кимман методикаси"[1], Эллиотнинг "Умумий идентификацияга эришиш ва кадриятлар шкаласи", Люмберский ва Леппернинг "Субектив бахтлилик индекси" ва бошка шу каби методик воситалардан фойдаланилмокда.

Маълумки дин психологияси фани шаклланишининг дастлабки боскичларида эмперик жихатдан тадкик этиш борасида олимлар асосан диний тажрибага эътиборларини каратишган. Таъкидлаш лозимки дастлаб диний тажрибаларни урганиш дин психологиясининг асосий предметларидан бири хисобланган. Бирок, 1920-йилларнинг охирларига келиб диний тажрибанинг эмпирик тадкикотлари

May 21

https://ares.uz/ Republican Scientific and Practical Conference

172

дин психологиясининг илмий фан сифатида урганишда уз ахамиятини йукота бошлаган. 1950-йиллардан бошлаб эса дин психологиясининг диний тажрибадан ташкари турли хил предметлари урганила бошлаган. Жумладан диний идентификация муаммоси хам эмперик жихатдан тадкик этиш бошланган. Юкорида идентификация феноменини ташхис килишдаги айрим муаммолар диний идентификацияни ташхис килишда хам кузатилади. Бугунги кунда айнан диний идентификацияни узини бахоловчи стандартлаштирилган методикалар ишлаб чикилмаган. Бирок бу буйича суровномалар, анкеталар ёки баъзи методикаларнинг таркибий кисмида бирор шкала куринишида мавжуд.

Юкорида келтирилган тахлилларга асосланиб хулоса килиш мумкинки, идентификация феноменини психодиагностик текшириш масаласига доир ёндашувлар турлича куринишга эга булиб, уларнинг хар бири бир вактнинг узида кайсидир кирралари билан афзаликка эга. Аммо баъзи уринларда камчиликлардан холи эмас. Шу боисдан шахс диний идентификациясини психологик текширишда методикаларнинг умумий жихатларига, муаммони ургана олиш даражасига ва кенг аудиторияга мулжалланганлигига эътибор каратиш лозим.

REFERENCES

1. Abdivalievna, A. N. (2022). Psychological Characteristics of Children with Attention Deficiency and Hyperactivity and their Readiness for School Training. European Multidisciplinary Journal of Modern Science, 4, 295-298.

2. Anorbayevna, G. N. (2016). Influence of the sibling statuse's of teenagers on interpersonal relations. European journal of education and applied psychology, (2).

3. Ibragimovich, R. A. (2020). MEASUREMENT OF PERSONALITY TYPE AND ITS FEATURES. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 8(6).

4. Kuhn, M. H., & McPartland, T. S. (1954). An empirical investigation of self-attitudes. American sociological review, 19(1), 68-76.

5. Nazarov, A. S. (2021). RAHBAR FAOLIYATIDA BOSHQARUV QARORLARINI QABUL QILISH TAMOYILLARINI IJTIMOIY-PSIXOLOGIK XUSUSUSIYATLARI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(Special Issue 2), 342-348.

6. Rasulova, N. T. PSYCHOSOMATIC FEATURES OF THE REPRODUCTIVE SPHERE. Международный научно-

практический электронный журнал «МОЯ

Щ_May 21

Republican Scientific and Practical Conference

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-02-171-174

ПPОФЕССИОHАЛЬHАЯ КАРЬЕРА». Выпуск № 34 (том 1)^рт, 2022). Дaтa выходa в свет: 31.03. 2022., 192.

V. Sottarovich, N. A., & Zilola, K. (2022). PSYCHOLOGICAL MECHANISMS FOR MAKING MANAGERIAL DECISIONS IN MANAGEMENT ACTIVITIES. Science Time, (2 (98)), 2V-33.

8. Stryker, S. (200V). Identity theory and personality theory: Mutual relevance. Journal of personality, 75(6), 1083-1102.

9. АбдyFaниевa, Д. А. К (2021). KОПИHГ-СТPАТЕГИЯЛАPHИ АMАЛГА ОШИРИШДА ДИH ОMИЛИHИHГ HАMОЁH БУЛИШ ХУСУСИЯТЛАРИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(Special Issue 2), 150-156.

10. Ас^ров^ H. А. (2022). ВЛИЯЖЕ РОДИТЕЛЬСКОГО ОТГОЩЕ^Я HА ПСИХОЛОГИЧЕСКОЕ ЗДОРОВЬЕ ДЕТЕЙ. INTEGRATION OF SCIENCE, EDUCATION AND PRACTICE. SCIENTIFIC-METHODICAL JOURNAL, 3(1), 92-9V.

11. ^ниев^ Г. В. К. (2020). ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ ДИАГГОСТИКИ KОMПЕТЕHЦИИ MАГИСТPА. International scientific review, (LXXIV), 58-60.

12. Дyсмyхaмедовa, Ш. А. (2021). ПСИХОЛОГИЧЕСКОЕ З^ЧЕЖЕ ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ ОЦЕHKИ В РАЗВИТИИ ЛИЧГОСТИ ДЕТЕЙ ДОШKОЛЬHОГО ВОЗРАСТА. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(Special Issue 2), 355-361.

13. Исaевa, M. А. К (2022). HАKАЗАHИЕ С ТОЧКИ ЗPЕHИЯ ЕГО ЭФФЕKТИВHОСТИ. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), 2(1), 3V8-384.

14. Maрaтов, Т.F. (2021) ШАХС ИДЕHТИФИKАЦИЯСИ ИЖТИMОИЙ-ПСИХОЛОГИК ФЕHОMЕH СИФАТИДА. 4(2), 844-848.

15. Paдеев А.Е. Kлaстерный подход к искусству: 3a и против. Вестник УДК 7.01 СПГУ. Сер. 15. 2014.

16. Paсyловa, Ф. Ф. (2016). Агрессивное поведение и aгрессивность личности. Путь туки, (V), 29.

1V. Рубинштейн, С.Я. (2004). Экспериментaльные методики пaтопсихологии и опыт применения их в клинике. Приложение (стимульный мaтериaл). 18. Соколовa, Е. Т. (1980). Проективные методы исследования личности. Изд-во Mоск. yн-тa.

Щ_May 21

Republican Scientific and Practical Conference

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.