Научная статья на тему 'ЭШИТИШДА НУҚСОНИ БЎЛГАН БОЛАЛАРНИНГ ИЖТИМОИЙ ИНТЕЛЛЕКТ ДИНАМИКАСИ'

ЭШИТИШДА НУҚСОНИ БЎЛГАН БОЛАЛАРНИНГ ИЖТИМОИЙ ИНТЕЛЛЕКТ ДИНАМИКАСИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
89
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
эшитиш қобилияти / заиф эшитувчи болалар / социал интеллект / заиф эшитувчи ўқувчиларнинг потенциал имкониятлари.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Ханифа Акмаловна Равшанова

Ушбу мақола эшитишда нуқсони бўлган болаларнинг ижтимоий интеллект динамикаси ўрганишга бағишланган. Бунда эшитиш қобилияти заиф болалар ва ўсмирлар социал интеллектини ривожлантиришнинг ўзига хослиги, психологик мазмуни кўрсатилган бўлиб, у эшитиш қобилияти заиф ўқувчиларнинг потенциал имкониятларини аниқлаш ва мактабларда таълим ва тарбия жараѐнини такомиллаштириш йўлларини режалаштириш имконини беради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЭШИТИШДА НУҚСОНИ БЎЛГАН БОЛАЛАРНИНГ ИЖТИМОИЙ ИНТЕЛЛЕКТ ДИНАМИКАСИ»

ЭШИТИШДА НУЦСОНИ БУЛГАН БОЛАЛАРНИНГ ИЖТИМОИЙ

ИНТЕЛЛЕКТ ДИНАМИКАСИ

Ханифа Акмаловна Равшанова

Чирчик давлат педагогика институти 1-курс магистранти

АННОТАЦИЯ

Ушбу макола эшитишда нуксони булган болаларнинг ижтимоий интеллект динамикаси урганишга багишланган. Бунда эшитиш кобилияти заиф болалар ва усмирлар социал интеллектини ривожлантиришнинг узига хослиги, психологик мазмуни курсатилган булиб, у эшитиш кобилияти заиф укувчиларнинг потенциал имкониятларини аниклаш ва мактабларда таълим ва тарбия жараёнини такомиллаштириш йулларини режалаштириш имконини беради.

Калит сузлар: эшитиш кобилияти, заиф эшитувчи болалар, социал интеллект, заиф эшитувчи укувчиларнинг потенциал имкониятлари.

КИРИШ

Махаллий ва хорижий статистик маълумотларга кура, эшитиш кобилияти заиф одамлар сони ортиб бормокда. Турли мамлакатларда утказилган тадкикотлар шуни курсатдики, дунё ахолисининг 4-6 фоизида эшитиш кобилияти заиф булиб, бу тоифадаги болалар, балки укитувчилар, ота-оналар хам ижтимоий мулокотни кийинлаштиради.

Кар болалар ва усмирларнинг интеллектуал ривожланишининг турли жихатларини махаллий ва хорижий психологияда урганилади (Т.Г Богданова, Т.А Григорева, И.М Соловёв, Т.В Розанова, WFrohn, Н G Furth, М Marschark, H R Myklebust, P Oleron, J Rosenstein, M Tempi ва бошкалар). Эшитиш кобилияти бузилган болаларнинг салмокли кисмини эшитиш кобилияти заиф болалар ташкил этади. Аммо уларнинг социал интеллектуал ривожланишининг хусусиятлари кам даражада урганилган (Г.Г.Коровин, Л.И.Игранова). Эшитишда нуксони булган болалар нуткининг ривожланиши турлича булиши мумкин. Индивидуал бузилган нуткнинг кичик камчиликларга кадар, шунингдек, уларнинг интеллектининг ривожланиш даражасида сезиларли хилма-хилликни куриш мумкин.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Л.С.Вигоцкий томонидан куйилган интеллект ва нуткнинг ривожланиш

конуниятлари уларнинг узаро богликлиги тугрисидаги масала хозирги шароитда хам уз ахамиятини йукотгани йук. Ушбу муаммони урганишда фаол ёндашувни амалга ошириш зарур.

Махсус психология эшитиш кобилияти заиф болаларнинг фикрлаш ривожланишининг маълум нутк функцияларига, хусусан, аклий фаолиятни тартибга солиш учун масъул булганларга богликлигининг табиатини очиб беради.

Тадкикот эшитиш кобилияти паст мактаб укувчиларининг интеллектуал ривожланиш динамикаси буйича янги маълумотларга эга булди ва уларнинг фикрлаш ва нутк функцияларини ривожлантиришдаги муносабатларни аниклади.

- эшитиш кобилияти заиф болалар ва усмирлар социал интеллектини ривожлантиришнинг узига хослигининг психологик мазмуни курсатилган булиб, у эшитиш кобилияти заиф укувчиларнинг потенциал имкониятларини аниклаш ва мактабларда таълим ва тарбия жараёнини такомиллаштириш йулларини режалаштириш имконини беради.

- Эшитишда нуксони булган мактаб укувчиларининг социал интеллектуал ривожланиши диагностикаси учун биринчи марта уларнинг психологик хусусиятларини тавсифловчи микдорий бахолаш (Векслер тести) ва сифат тахлили (укитиш методикаси Ю В. Карпов, Н.Ф. Тализина) утказиш имконини берувчи усуллар комбинацияси кулланилиши лозим.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Рус психологиясининг асосчилари - Л.С. Виготский, С.Л.Рубинштейн, В.Н.Мясишчев, Б.Г.Ананев, Б.Ф.Ломов ва бошкалар ижтимоий билиш психологиясининг назарий асосларини яратдилар.

Л.С.Виготскийнинг акл ва таъсирнинг бирлиги хакидаги гояси когнитив (идрок этиш) ва аффектив (бахолаш, субъектив муносабатни ифодалаш) сохаларининг узаро таъсири билан уралган психопатологик касалликлар, ходисалар клиникасида хамон резонанслашмокда.

Таникли психолог А.А.Бодалев ижтимоий билишнинг узига хослигини таъкидлайди, унинг предмети шахснинг субъектив хусусиятлари булиб, бунинг натижасида бошка шахсни унинг шахсий хусусиятларининг барча жихатларида идрок этиш у билан узаро муносабат, мулокот тажрибасини талаб килади.

Дунёни идрок этишнинг чегараланганлиги эшитувчи идроки ва изчиллиги йуколади, нуткий мулокотнинг чегараланганлиги сабабли камбагал булади. Бу эса бу тоифадаги болаларнинг социал интеллект динамикасида

таъсир этади. Шу уринда "Ижтимоий интеллект" тушунчаси хакида тухталиб утамиз. Ушбу терменни биринчи марта 1920 йилда Э.Торндайк психология фанида куллаган. У бу тушунча ёрдамида шахслараро муносабатларни олдиндан кура билишликни тасвирлайди ва уни инсонлар уртасидаги муносабатларга давр нуктаи назари билан ёндашишни киёслайди. Э.Торндайкнинг таъкидилашига кура, интеллектнинг куйидаги турилари мавжуд: абстракт интеллект - бу абстракт, вербал ва математик белгиларни тушуниш ва уларнинг ёрдами билан турли аклий харакатларни амалга ошириш кобилиятидир, ижтимоий интеллект- одамларни тушуниш ва улар билан муносабатларга киришиш кобилиятидир.

1937 йили Г.Оллпорт ижтимоий интеллектни одамларни тугри бахолай билиш, уларнинг хулкини тугри башорат килиш ва шундан келиб чикккан холда улар билан муносабатга киришиш кобилияти деб тавсифлайди. У бошка одамларни яхши тушунишни таъминловчи бир катор сифатларни ажратиб курсатган: бу сифатлар таркибига ижтимоий интеллект алохида кобилият сифатида киритилган. 1960 йилларда ижтимоий билиш ва коммуникатив компетентликка оид ишлар пайдо була бошлади. Шу йилларда умумий перцепция муаммосига одамларнинг бир-бирларини тушунишларига катта этибор каратилган ва хосил булган ижтимоий интеллектнинг табиати ва таркиби тугрисидаги концептуал тасаввурлар асосида уни урганишнинг методик аппаратини яратишга уринганлар.

Ижтимоий интеллектни улчашга мулжалланган биринчи ишончли тестни яратган Дж.Гилфорд уни умумий интеллект омилидан мустасно булган ва энг аввало хулк-атворга оид булган ахборотларни тушуниши билан боглик булган интеллектуал кобилиятлар тизими сифатида урганган.

80-йилларда Д.Китинг томонидан яратилган тестлар ахлокий ёки одоб билан фикрлашни бахолашга мулжалланган эди. М.Форд ва М. Тисак интеллектни бахолашнинг негизида муаммоли холатларнинг тугри ечимини топиш ётишини таъкидлайдилар. Улар ижтимоий интеллект ахборотларни кайта ишлаш билан боглик булган ментал кобилиятларнинг аник ва мутаносиб гурухини уз ичига олишини курсата билдилар. Бу кобилият гурухи эса уз урнида "формал" тафаккур асосини ташкил килувчи ва "академик" интеллект тестлари билан текширилувчи кобилиятлардан тубдан фарк килади.

Н.Кентор ижтимоий интеллектни одамлардаги хаётида булаётган ходисаларни аввалдан кура билиш ва улардан унумли фойдаланиш имкониятини берадиган когнитив компетентликка тенглаштиради.

Айнан ижтимоий интеллектни ташкил этувчи ходисалар ва уларни талкин килиш инсонларни келажакдаги ходисаларга аввалдан тайёр туришларига ёрдам беради. Амалий масалаларни хал кила олиш кобилияти, вербал ва ижтимоий компетентлик ижтимоий интеллектнинг таркибини ташкил этувчи асосий компонентлар хисобланади.

Эшитишда нуцсони булган болалар ижтимоий интеллектининг функциялари цуйидагилардан иборат:

1. узгарувчан шароитларда адекватликни ва мослашувчанликни таминлаши;

2. тактик ва стратегик йуналишларда узаро муваффакиятли мутаносиблик дастурлари ва режаларини шаклланиши , жорий масалаларни хал килиш;

3. шахслараро муносабатлардаги вокеаларни режалаштириш ва уларни ривожланишини прогноз килиш;

4.мотивацион функция;

5.ижтимоий ракобатбардошликни кенгайтириш (ИР);

. уз-узини шакллантириш, уз-узини англаш, уз-узига сабок бериш.

Ижтимоий интеллектнинг асосий вазифаларидан бири узок муддатли узаро муносабатларни шакллантиришдир. Узаро муносабатларнинг даражаси ва характерини тушунган холда келажакда бир-бирига ижобий таъсир утказиш ва муносабатларни мустахкамлашдан иборатдир.

Ижтимоий интеллект муайян вакт учун асаб-психик холатни, ижтимоий мухит омилларини ва ижтимоий муносабатларнинг канчалар муваффакиятлилигини аниклайди, эмоционал зурикиш, стресс нокулайликлари, фавкулотда холатларда хамда шахс инкирози холатларида саклаш имкониятини беради.

Ижтимоий интеллектнинг фавкулотда юз берадиган инкирозлар, узок чузиладиган стресслар, уз-узига булган хурматни тушуниб етиши холатларида ёрдам берувчи мобилизацион функцияси жуда мухим хисобланади.

Ижтимоий интеллект инсонлар уртасидаги муносабатларда содир буладиган ходисаларни прогноз килиш ва уларга тайёр туриш имкониятини беради хамда психологик зурикишларга булган бардошни мустахкамлайди.

Умумий интеллектнинг таркибидан фаркли равишда ижтимоий интеллектнинг таркибида уз-узини англашнинг шахсга оид хусусиятлари ва характеристикалари катта роль уйнайди. Бунда уз-узини англаш "машаккатли", комплекслар ва психологик химоя тусиклари билан тулиб-тошган булмаслиги керак. Шунинг учун хам авторитар шахсда ижтимоий интеллектнинг юкори

курсаткичлари жуда кам учрайди. Бундай шахс одамлар билан муомалага киришганда кузга тез ташланмайдиган кийинчиликларни бошдан кечиради, одамларни ёмон тушунади, (масалан, бошка жинсдагиларни), улар билан чикишиб кета олмайди, базида эса у одамлардан умуман куркади. Бундай кишининг уз-узини англаши ривожланмаганлиги сабабли комплексларга тула булади. Шахсий кизикишлари кам булади ёки булмайди, узини англамаган холда агрессивликка берилувчан булади.

Агрессивлик одамлар билан рисоладагидек муносабатга киришишда тусикдир. Негативлик, танкидий фикрлар, бировнинг ютугини куролмаслик, тез-тез хафа булиш, бундай тоифа одамларга хосдир. Авторитарлик ва агрессивлик - коммуникатив билимларнинг камлиги ва тажрибасизлик, уялиш ва ёпикликка нисбатан одамлар билан тил топишиш ва узаро муносабатларга киришишни тусиб куювчи нисбатан кучлирок омиллардир.

Ижтимоий интеллектга илк бора Ю.Н. Емельянов таъриф беришга уринган ва у бу тушунчани "ижтимий сензитивлик" тушунчаси билан боглаган. У одамларда интуиция негизида индивидуал "эвристикалар" шаклланади ва шахс бошка кишилар билан узаро муносабатларига оид хулосаларга келишда улардан унумли фойдаланади, деб таъкидланади. Улар ишончли булиб, прогноз килиш жараёнида кул келади. Унинг негизида махсус ва доимий тафаккур жараёни ётади.

Махаллий муаллифларнинг асарларида заиф эшитувчи болаларда ижтимоий интеллектнинг бузилишларини урганиш йуклигини таъкидлаш керак.

ХУЛОСА

Ижтимоий интеллектнинг асосий вазифаларидан бири узок муддатли узаро муносабатларни шакллантиришдир. Узаро муносабатларнинг даражаси ва характерини тушунган холда келажакда бир-бирига ижобий таъсир утказиш ва муносабатларни мустахкамлашдан иборатдир. Ижтимоий интеллект "инсон-инсон" сохасидаги касбларда мухим ахамиятга эга булиб, педагоглар, психологлар, психотерапевтлар, журналистлар, менежерлар, хукукшунослар, шифокорлар, сиёсатчилар, тадбиркорлар фаолиятини прогноз кила олиш имкониятини беради.

Эшитиш кобилияти бузилган болаларда бошлангич мактаб ёшидан усмирлик даврига утиш даврида социал интеллект сохасининг огзаки таркибий кисмларини тизимли ривожланиши ва огзаки булмаганларнинг ривожланиш тезлигининг пасайиши аникланди.

Эшитиш кобилияти заиф болалар учун, аксинча, социал интеллектнинг огзаки тузилмаларининг ривожланиш тезлигининг пасайиши ва огзаки булмаган тузилмаларнинг бироз усиши характерлидир. Огзаки курсатмалар, бу гурухлардаги болаларнинг интеллектуал ривожланиши якинрок эканлигини курсатади. Эшитиш кобилияти бузилмаган болаларнинг ривожланишига тафаккур устунлик килиши хамда социал интеллект ривожланишидаги асосий номутаносибликлар мавжудлиги аникланди.

REFERENCES

1. Авлаев, О. У., & Бутаева, У. А. (2021). Талаба психологик камолоти масаласи. Academic research in educational sciences, 2(5), 4-11.

2. Авлаев, О. У. (2021). Талабалар камолотида ижтимоий интеллектнинг гендер фарклари.«. PSIXOLOGIYA" ILMIY JURNAL, 3441.

3. Avlaev, O. U. (2020). The role of social intelligence in personal development. Association with Novateur Publication India's A Multidisciplinary Peer Reviewed Journal, 692-698.

4. Mamatkulov, H. A., Mamatkulova, Z. G., & Avlaev, O. (2020). Merkmale der Verbesserung der beruflichen Kompetenz von militärpädagogen im Prozess des Lernens von Fremdsprachen. Проблемы научной мысли, 7(5), 55-58.

5. Umirovich, A. O. (2021). FACTORS, INFLUENCE ON STUDENT DEVELOPMENT. INFORMATION TECHNOLOGY IN INDUSTRY, 9(3), 945-953.

6. ^урбонова, Б. К., Авлаев, О. А. У., & Абдукаримов, Ш. У. У. (2021). ТАШИШ ЖАРАЁНИДА АВТОМОБИЛЛАРНИНГ ЭКСПЛУАТАЦИОН ХУСУСИЯТИНИ БАХ,ОЛАШ. Academic research in educational sciences, 2(12), 548-555.

7. Авлаев, О. У. (2021). УКИТУВЧИНИНГ БОШКАРУВЧАНЛИК УСЛУБЛАРИ. Academic research in educational sciences, 2(10), 1239-1246.

8. Авлаев, О. У., & Бутаева, У. А. (2021). ТАЛАБА ПСИХОЛОГИК КАМОЛОТИ МАСАЛАСИ. Academic research in educational sciences, 2(5), 4-11.

9. Абдуллаева, Ю., & Авлаев, О. (2021). ЭШИТИШДA МУAММОЛAРИ БУЛГЛН УK;УВЧИЛAРНИ КОНСИЛИУМ АСОСИДА ЛУFAТ БОЙЛИГИНИ ОШИРИШ. Academic research in educational sciences, 2(5), 922-932.

10. Mirqosimova, X. M., & Avlaev, O. U. (2021). THE INTELLECTUAL DYNAMICS OF ADOLESCENTS. Heraldpedagogiki. Nauka i Praktyka, 1(2).

11. Абдусаматова, Ш. С. (2021). Психология семейных отношений с основами семейного консультирования. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), 1(3), 225-229.

12. Абдусаматова, Ш. С., & Султанкулова, Г. Ф. (2022). ЭФФЕКТИВНОСТЬ ТРЕНИНГА ОБРАЗНОЙ САМОРЕГУЛЯЦИИ. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), 2(1), 364-368.

13. Абдусаматова, Ш. С., & Султанкулова, Г. (2020). Профессиональная ориентация школьников выпускников к психологии. Scientific progress, 1(2), 19-24.

14. Абдусаматова, Ш. С., & Мирова, Г. Т. (2020). Психокоррекционная разработка ассертивного поведения. Science and Education, 1(Special Issue 4), 6-13.

15. Абдусаматова, Ш. С. (2021). ЭМОЦИОНАЛЬНЫЙ ДИСТРЕСС, УГРОЗА СОБСТВЕННОМУ «Я», КАК ОБЯЗАТЕЛЬНЫЙ КОМПОНЕНТ ЖИЗНИ ЧЕЛОВЕКА. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), 1(4), 239-247.

16. Абдусаматова, Ш. С., & Султонкулова, Г. Ф. (2021). МУСТАХКАМ ОИЛА-КЕЛАЖАК ПОЙДЕВОРИ. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 1(3), 69-72.

17. Усаров, Ж., & Абдусаматова, Ш. (2020). ТАЛАБАЛАРНИНГ УЗИНИ УЗИ РИВОЖЛАНТИРИШ КОМПЕТЕНЦИЯЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШ. Science and Education, 1 (Special Issue 4), 266-273.

18. Mirzotilloyevna, R. Z., & Mirzayeva, S. R. (2021). Psychological factors of adolescence and teacher cooperation in choosing a profession. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(5), 834-842.

19. Rustamovna, M. S. (2020). Psychological features of attitudes of students to their own health in conflict situations. journal of critical reviews (No. 17, pp. 3071-3076). ISSN-2394-5125 VOL 7.

20. Rustamovna, M. S. (2021). Development of education and research activity of profile class students on the basis of integrative and personal approach. Middle European Scientific Bulletin, 11.

21. Rustamovna, M. S. (2019). Formation of a healthy lifestyle among students. International scientific review, (LVIII), 69-70.

22. Мирзаева, С. Р. (2021). Талаба валеологик онгининг психологик х,имоя механизмлари билан детерминантлашуви. Science and Education, 2(Special Issue 1), 133-143.

23. Раупова, Ш. А. (2021). РОЛЬ СОРЕВНОВАТЕЛЬНЫХ ДЕЙСТВИИ В ВОСПИТАНИИ ЗДОРОВОГО ОБРАЗА ЖИЗНИ У ПОДРАСТАЮЩЕГО ПОКАЛЕНИЯ. Academic research in educational sciences, 2(CSPI conference 3), 366370.

24. Ismailova, Z. K., Raupova, S. A., & Jumanov, A. (2015). Information-psychological violence as a factor of social manipulation. Young scientist, (8), 800-801.

25. Komilova, M. (2019). The Essence and Content of Problem Based Learning.

26. Раупова, Ш. А., Махмудов, Н. С., & Усмонова, Н. А. (2017). К вопросу об оценке профилактики и лечения артериальной гипертонии. Евразийский кардиологический журнал, (3), 56-56.

27. Исмоилова, З. К., & Раупова, Ш. А. (2018). Муаммоли таълим технологияларининг таълим жараёнидаги урни. Irrigatsiya vaMelwratsiya, (3), 93-97.

28. Rabidjanovna, S. S., & Bakhtiyarovich, T. S. (2021). Technology for the development of cognitive competence of students in the information and educational environment. Middle European Scientific Bulletin, 11.

29. Rabidjanovna, S. S., & Aburakhmatovich, E. K. (2021). Development trends in the subject of pedagogy and the education system. Middle European Scientific Bulletin, 11.

30. Rabidjanovna, S. S., & Mirabidovna, M. H. (2021). Methods of resolution of conflict in the pedagogical process. Middle European Scientific Bulletin, 11.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.