Научная статья на тему 'ШЎРЛАНГАН ТУПРОҚЛАРДА ҒЎЗАНИ ТОМЧИЛАТИБ СУҒОРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИНИНГ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ МАҚСАДИДА МАҲАЛЛИЙ БИОСТИМУЛЯТОРЛАРНИ ҚЎЛЛАШ ТАЖРИБАСИ'

ШЎРЛАНГАН ТУПРОҚЛАРДА ҒЎЗАНИ ТОМЧИЛАТИБ СУҒОРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИНИНГ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ МАҚСАДИДА МАҲАЛЛИЙ БИОСТИМУЛЯТОРЛАРНИ ҚЎЛЛАШ ТАЖРИБАСИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
шўрланган тупроқ / ғўза етиштириш / томчилаб сув суғориш технологияси / суғориш / биостимуляторлар / микроорганизмлар / фитогормонлар / минерал тузлар.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Қутлиева Г.Дж., Тураева Б.И., Камолова Х.Ф., Сафаров Х.Ш., Жураев У. А.

Ўзбекистон шароитида шўрланган тупроқларда ғўзани томчилатиб суғориш технологиясининг самарадорлигини ошириш мақсадида биостимуляторларни қўллаш тажрибаси Бухоро вилоятида амалга оширилди. Маҳаллий «ПроБиоФито» биостимулятори билан ишлов берилиб томчилатиб суғорилган вариантда хосилдорлик 49.6 ц/г тенг бўлди. Ушбу вариантда шартли соф фойда 15млн 582 минг сўм/г ни, рентабеллик даражаси эса 67.4% ни ташкил этди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Қутлиева Г.Дж., Тураева Б.И., Камолова Х.Ф., Сафаров Х.Ш., Жураев У. А.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ШЎРЛАНГАН ТУПРОҚЛАРДА ҒЎЗАНИ ТОМЧИЛАТИБ СУҒОРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИНИНГ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ МАҚСАДИДА МАҲАЛЛИЙ БИОСТИМУЛЯТОРЛАРНИ ҚЎЛЛАШ ТАЖРИБАСИ»

ШУРЛАНГАН ТУПРОЦЛАРДА ГУЗАНИ ТОМЧИЛАТИБ СУГОРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИНИНГ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ МАЦСАДИДА

МА^АЛЛИЙ БИОСТИМУЛЯТОРЛАРНИ ЦУЛЛАШ ТАЖРИБАСИ 1Цутлиева Г.Дж., 2Тураева Б.И., 3Камолова Х.Ф, 4Сафаров Х.Ш., 5Жураев У. А.

1,2,3,4Узбекистон Фанлар Академияси Микробиология институти 5Бухоро табиий ресурсларини бошкариш институти https://doi.org/10.5281/zenodo.11186052

Аннотация. Узбекистон шароитида шурланган тупроцларда гузани томчилатиб сугориш технологиясининг самарадорлигини ошириш мацсадида биостимуляторларни цуллаш тажрибаси Бухоро вилоятида амалга оширилди. Ма^аллий «ПроБиоФито» биостимулятори билан ишлов берилиб томчилатиб сугорилган вариантда хосилдорлик 49.6 ц/г тенг булди. Ушбу вариантда шартли соф фойда 15млн 582 минг сум/г ни, рентабеллик даражаси эса 67.4% ни ташкил этди.

Калит сузлар: шурланган тупроц, гуза етиштириш, томчилаб сув сугориш технологияси, сугориш, биостимуляторлар, микроорганизмлар, фитогормонлар, минерал тузлар.

Аннотация. B условиях Узбекистана в Бухарской области был проведен эксперимент по использованию биостимуляторов с целью увеличения эффективности технологии капельного орошения. Урожайность хлопка составила 49,6 ц /г в варианте капельного орошения с местным биостимулятором «ПроБиоФито». В данном варианте условная чистая прибыль составляет 15 млн 582 тыс. сум с гектара, а норма рентабельности - 67,4%.

Ключевые слова: засоленная почва, хлопководство, технология капельного орошения, орошение, биостимуляторы, микроорганизмы, фитогормоны, минеральные соли.

Abstract. In order to improve the efficiency of cotton drip irrigation technology in the conditions of Uzbekistan, the experience of using biostimulants was carried out in the Bukhara region. In the version treated with local biostimulator "ProBioFito" and drip-irrigated, the yield was equal to 49.6 ts/g. In this option, the conditional net profit will be 15 million 582 thousand soums /g, and the profitability level will be equal to 67.4%.

Keywords: saline soil, cotton growing, drip irrigation technology, irrigation, biostimulants, microorganisms, phytohormones, mineral salts.

Сунгги пайтларда Узбекистонда тупрокка кимёвий зарарни камайтириш билан бир каторда кишлок хужалиги ишлаб чикаришини ривожлантириш ва биологизациясининг зарурлик тенденцияси кузатилмокда, бу эса усимликшуносликда турли максадлар учун биологик мах,сулотларни, шу жумладан усишни рагбатлантирувчи мах,сулотларни кенг жорий этиш имкониятини очиб беради. Бир катор тадкикотчилар [1-5] лаборатория тажрибаларида гетероферментатив сут ачитувчи бактерияларининг уругларнинг униб чикиши ва усимлик кучатлари (бугдой, гуруч, карам, исмалок ва помидор) ривожланишига рагбатлантирувчи таъсирини топдилар. Усимликларнинг усиши ва ривожланишига ижобий таъсир кенг доирадаги бирикмалар (органик) синтези билан изох,ланади. Глюкоза ферментацияси пайтида гетероферментатив сут ачитувчи бактериялари томонидан органик кислоталар, 2,3-бутандион, водород пероксид, антибиотиклар) синтезланади.

Соглом хаёт тарзини шакллантириш ва такомиллаштириш экологик тоза кишлок хужалиги махсулотларига ва, пировард натижада, биологик воситалар оркали комплекс бошкарув тизимини ривожлантиришга боглик булмокда. Экологик тоза кишлок хужалиги махсулотлари етиштиришнинг самарадорлигини белгилайдиган асосий омиллардан бири бу - микробли биотехнологиялар асосида яратилган биологик воситалар хисобланади.

Мазкур биологик воситалар ахоли ва атроф мухит учун хавфсиз хисобланади, шунингдек улар тупрок унумдорлигини тиклашга, ризосфера микроорганизмларини ривожланишига, тупрок ва усимликка полифункционал таъсир механизмига эга. Сут ачитувчи бактериялар кислотали мухитга чидамли, пробиотик хусусиятни намоён килувчи ва бир катор фойдали хусусиятларга эга микроорганизмларнинг ноёб гурухини уз ичига олади. Сут махсулотлари ва усимликлардан ажратиб олинган сут ачитувчи бактериялардан озик-овкат саноатида кенг кулланилади. Х,озирги кунда дунё олимлари усимликлардан ажратиб олинган сут ачитувчи пробиотик бактерияларнинг кишлок хужалигида татбик килиниши борасида тадкикотлар олиб бормокдалар. Жумладан, Узбекистон Республикаси Фанлар академияси Микробиология институти «Пробиотиклар микробиологияси ва биотехнологияси» лабораторияси илмий ходимлари томонидан усимликлардан юкори микдорда фитогормонлар (ГК ва ИСК) синтезловчи сут ачитувчи бактериялар ажратиб олинган ва улар асосида кишлок хужалигининг, асосан, пахтачилик сохасида тадкикотлар олиб борилмокда.

Гиббереллин кислота (GA) ва индолил сирка кислотаси (IAA) кишлок хужалиги экинларининг ривожланишини кучайтирувчи, хосилнинг йириклашишини таъминловчи фитогормонлар булиб, тупрок микроорганизмлари, ризосфера бактериялари, микромицетлар ва сут ачитувчи бактерияларнинг асосий ташкил этувчилари хисобланади.

Гиббереллинларнинг 136 дан ортик тури мавжуд булиб, усимликнинг усишига ижобий таъсир этувчи хамда ривожланишини кучайтирувчи (GA3, GA4, GA7) гиббереллинлари илмий манбаларда келтирилган. GA3 кишлок хужалигида ва саноатда катта ахамиятга эга, чунки у паст концентрацияларда усишни рагбатлантириш, гул, уруг хосил булишини тезлаштириши, илдиз системасини кучайтирши хдмда бошка фитогормонлардан фаркли равишда тез таъсир килиши аникланган. Гиббереллинлар, хусусан GA3 каби усимлик устирувчи стимуляторлар кишлок хужалигида ва кушимча равишда озик-овкат саноатини ривожлантириш, яхшилаш хамда сифатли хосил етиштиришда устувор ахамиятга эга. Индол сирка кислота (IAA) ишлаб чикариш турли микроорганизмларнинг асосий хусусияти таркибий элементи булиб, усимликларни усишини стимуллайди ва ривожланишини кучайтиради. ИСК ауксинлар грухининг энг мухим аъзоси хисобланади. Илмий адабиётларда ИСК грам манфий ва грам мусбат бактериялар томонидан синтезланиши кайд этилади. Усимликларнинг фитопатогенларга жавоб реакцияси биологик фаол моддалар (фитогормонлар, антибиотиклар) биосинтези оркали амалга оширилади. Усимликларда синтезланадиган фитогормонлар пассив холатда булиб, фаол холатга утиши учун таркибида (Гк, ИСК) сакловчи биопрепаратларни куллашни талаб этади. Гиббереллин кислота усимликларни ривожланишини кучайтирувчи табиий гормон булиб кишлок хужалиги махсулотларини етиштиришда самарали таъсири туфайли дунё микёсида кенг кулланилади. Гк усимликда моддалар алмашинувини тезлаштиради, меристема тукимаси хужайраларининг булинишини фаоллаштиради, a ва b хлорофилларнинг ортишини таъминлайди, барг пластинка сохасини кенгайтиради ва гул органларининг ривожланишида иштирок этади, хосилнинг йирик булишини хамда эрта

етилишини таъминлайди. Махаллий фойдали биопротекторлар, бионазорат агентлари ёки биостимуляторларнинг асосини ташкил килувчи фойдали микроорганизмлар булиб, экологик хавфсиз ва пестицидларнинг истикболли алтернативи хисобланади.

«ProBioFito» - биопрепарати истикболли фаол махдллий сут ачитувчи бактериялар ассоциацияси асосида яратилган экологик тоза биопрепарат. Ушбу биопрепарат таркибига кирувчи фаол сут ачитувчи бактериялар гиббереллин ва индолил сирка кислота синтезловчи, целлюлоза парчаловчи, антибиотик, В-витамин комплекси, алмашинмайдиган аминокислоталар хосил килувчи хамда усимликларни патоген замбуруглардан химояловчи хусусиятларга эга. Биопрепарат махаллий бактерия штаммлари асосида яратилганлиги боис республикамизнинг хар кандай тупрок ва иклим шароитларида самарали натижа беради [10].

«ProBioFito» биопрепарати ^ашкадарё, Сурхондарё, Самарканд, Наманган, Бухоро ва Тошкент вилоятларида пахта, бугдой, сабзавот ва полиз экинларида синовлардан утказилган. Биологик препарат тупрокнинг фойдали микрофлорасини ошишига, унумдорлиги, структура ва физик хоссаларини яхшиланишига тупрок-усимлик-микроорганизм учлиги фаолиятини тикланишига, фитопатогенлар билан зарарланишини олдини олишга ва улардан химоялашга, ривожланишини кучайтиришга хамда сифатли ва юкори хосил олишга, ахолини озик-овкат хавфсизлигини таъминлашга, мамлакатнинг экпорт салохиятини оширишга, чет мамлакатларидан кириб келаётган препаратларнинг урнини босишга хизмат килади. Шунингдек, тупрок холатини яхшилайди унумдорлигини оширади ва касаллик таркатувчи микрофлора манбаларини йукотади. ^ишлок хужалиги экинларининг ривожланишини кучайтиради, уларни ташки абиотик омилларнинг турли зарарли таъсирига, яъни стрессга чидамлилигини оширади, экинларни эрта пишиши, хосилдорлигини ошиши ва юкори сифатли махсулот олишга хизмат килади. Тупрокни фойдали микрофлорасини бойитади ва кулланилган органик угитлар таркибидаги патоген микрофлорани зарарсизлантиради ва тупрокдаги кимёвий угит колдикларини усимлик узлаштирадиган холатга айлантиради хамда усимликка етказиб беради. Сут ачитувчи бактерияларнинг фитогормон фаоллиги, Гк ва ИСК хосил килиш борасидаги тадкикотлар республикамиз шароитида шу кунгача олиб борилмаган. [6-9]. Дунё олимларининг илмий тадкикотларида хам кам учрайдиган мутлако янги йуналиш хисобланади. Сут ачитувчи бактерияларни кишлок хужалигида куллашнинг бир катор мухим жихатлари мавжуд. Х,озирда Узбекистон шароитида сут ачитувчи бактерияларнинг ноёб фойдали хусусиятлари тадкик этилмокда. Тадкикотлар максади: Бухоро вилоятининг шурланган тупрокларида гузани томчилатиб сугориш технологиясининг самарадорлигини ошириш максадида махаллий биостимуляторларни куллаш тажрибаси амалга оширилди.

Тадкикотларни амалиетда утказиш усуллари.

Шурланган ва шурланишга мойил тупроклар шароитида гузани катор ораси 60 см килиб экилиб, биостимуляторларни кулламасдан тугридан - тугри томчилатиб сугорилган назорат вариантида 2-12-1 схема асосида жами 15 марта сугорилиб, бир марталик сугориш меъери 249-311 м3/г ни ташкил килди, мавсумий сугориш меъери 4075 м3/г тенг булиб гузадан 40.2 ц/г хосил олишга эришилди. Гузани экиш ва биринчи ва иккинчи сугоришлардан олдин ПроБиоФито биостимулятори билан сузпензия куринишида ишлов берилиб томчилатиб сугориш технологияси жорий килинган 2-вариантда 2-11-1 схема асосида жами 14 марта сугорилиб 1 марталик сугориш меъери 240-267 м3/г ни ташкил

килиб, мавсумий сугориш меъери 3649 м3/г ни ташкил этди, гузадан 46.5 ц/г га х,осил олишга эришилди ( 1-диаграмма).

Î

I I I

1-вариант 2-вариант 3-вариант

■ Сугоришлар сони ■ Гуза х,осилдорлиги ц/г

1- диаграмма. Шурланган тупрокларда гузани томчилатиб сугориш технологиясида махаллий биостимулятор препаратларни куллаш амалиети.

1- жадвал. Олиб борилган тадкикотларнинг самарадорлигини бахолаш.

Fy3a %осилдорлиги ц/г 40,2 46,5 49,6

Мавсумий сугориш меъёри м3/га 4075 3649 3369

Бир марталик сугориш меъёри м3/га 249-311 240-267 235-270

Олинган натижалар. Чигитни экишдан олдин ишлов берилиб сугоришларидан олдин ПроБиоФито биостимулятори билан суспензия куринишида 3 марта ишлов берилиб томчилатиб сугориш технологияси жорий килинган 3- вариантда 2-10-1 схемада жами 13 марта сугорилиб 1 марталик сугориш меъери 235-270 м3/г ни мавсумий сугориш меъери эса 3369м3/г ни ташлик килди. Бу эса назорат вариантига нисбатан 706 м3/г иккинчи вариантга нисбатан эса 280м3/г сув иктисод килишга эришилган булса гузадан 49.6 ц/г га олиниб, назорат вариантига нисбатан 9.4 ц/г юкори булди (1-жадвал).

Бухоро вилоятларининг шурланган тупроклари таркибидаги хлор микдорининг узгариши тахлил килинганда изланишлар давомида гузани экиш ва биринчи, иккинчи хамда учинчи сугорилишларда ПроБиоФито биостимуляторлари билан ишлов берилган вариантда вегетация охирига бориб 0.019 % га 0-100 см катламда эса 0.017% гача ошган булса назорат вариантига нисбатан , яьни биостимуляторлар кулламасдан тугридан-тугри сугорилган далага нисбатан 0-40 см катламда 0,007% га, 0-100 см катламда еса 0,007%гача тупрокда хлор микдори кам тупланганлиги аникланди. Бухоро вилоятларининг шурланган тупроклари шароитида гузани екиш ва етиштиришда ПроБиоФито биосимуляторларни куллаб гуза етиштирилган 2 хамда 3-вариантларида сизот сувларидаги тузлар микдори хлор иони буйича 0.253 г/л ва курук колдик микдори 2.310 г/л га тенг булган булса, вегетация охирига бориб бу курсаткичлар мос равишда 0.012 ва 0.022 г/л гача камайиб, 0.233 ва 2.263 г/л ни ташкил килди. Бу эса назорат вариантга нисбатан мос равишда 0.048 ва 0.062 г/л га камайтирилгани кузатилади.

Бухоро вилоятларининг шурланган тупроклари шароитида гузанинг " Бухоро 10" навини тупрок намлиги СХДНС га нисбатан 75- 80 - 65 % да сугорилиб, минерал угитлар меъёри N-200; P-150; К-100 кг га куллаб парваришланганда, энг юкори пахта хосили олинди. Биринчи, иккинчи хамда учинчи сугоришларда суспенсия куринишида ПроБиоФито биостимулятори билан ишлов берилиб томчилатиб сугорилган вариантда

60 50 40 30 20 10 0

кузатилиб бунда хосилдорлик 49.6 ц/г тенг булди. Ушбу вариантда шартли соф фойда 15млн 582 минг сум/г ни, рентабеллик даражаси эса 67.4% га тенг булади.

Хулоса. Бухоро вилоятининг шурланган тупроклари шароитида гузани экиш ва етиштиришда махаллий биостимуляторларни куллаш усимликнинг тузга ва турли ташки стрессларга чидамлилигини оширишга ва тупрокнинг холатининг яхшиланиши, унумдорликни ошишига, гузадан юкори хамда баркарор хосил олинишини таъминлайди. Х,озирги глобал иклим узгариши ва Республикамизда сув танкислиги холатларида биологик препаратларини куллаш кишлок хужалигида мавжуд куп муаммоларни хал килишга ва турли агротехнологиялар самарадорлигини оширишни таьминлайди.

REFERENCES

1. Kuwaki Sh., Ohhira I., Takahata M., Hirota A., Murata Y., and Tada M. Effect of the Fermentation of Herb by Lactic Acid bacteria against Phytopathogenic Filamentous Fungi and on the Growth of Host Plants. Journal of Bioscience and Bioengineering. 2004. V. 98, No. 3: P. 187-192.

2. Квасников Е.И. Микробиологические основы повышения урожайности хлопчатника и трав на поливных почвах // Объединенная сессия АН УзССР и СоюзНИХИ по вопросам дальнейшего развития хлопководства. - 1956.

3. Ташпулатов Ж., Байбаев Б.Г., Шульман Т.С., Абдуллаев Е., Ташпулатов Ж.Ж. Ростостимулирующая активность некоторых ризосферных бактерий // Биотехнология: состояние и перспективы развития - 2005.

4. Li, H., Chen, S., Wang, M. et al. Phosphate solubilization and plant growth properties are promoted by a lactic acid bacterium in calcareous soil. Appl Microbiol Biotechnol 108, 24 (2024). https://doi.org/10.1007/s00253-023-12850-4

5. D.K. Maheshwari (ed.), Bacteria in Agrobiology: Plant Probiotics, 15 DOI 10.1007/978-3642-27515-9.

6. Qutliyeva, G, J., Turayeva B, I., Kamolova, H, F., Sut achituvchi bakteriyalarning o'simlik kasalliklariga qarshi qo'llash imkoniyatlari (2023) J. SCIENCE AND INNOVATION. ISSN: 2181-3337 | SCIENTISTS.UZ https://doi.org/10.5281/zenodo.8358810

7. Lamont J. R., Wilkins O., Bywater-Ekegard M., Smith D. L. (2017). From yogurt to yield: Potential applications of lactic acid bacteria in plant production. Soil Biol. Biochem. 111, 19. doi: 10.1016/j.soilbio.2017.03.015 [CrossRef] [Google Scholar].

8. Г.Дж. Кутлиева, Б.И.Тураева, Х.Ф. Камолова, Н.Ю. Зухриддинова. (2022) Ростостимулирующая активность молочнокислых бактерий изолированных из культурных и дикорастущих растений. УзбекскийБиологический Журнал C. 20-25 http://www.ubj.academy.uz

9. Bakhora Ismoilovna Turaeva1, Kamolova Khulkar Fozil qizi 1, Azamjon Bakhodirovich Soliev, Guzal Jumaniyazovna Kutlieva. Gibberellic and Indole Acetic Acids Producing Features of Bacteria from the Genus Lactobacillus and their Effect on Plant Development. Asian Journal of Biological and Life Sciences, 2021,10,3,681-686. DOI:10.5530/ajbls.2021.10.91

10. Kamolova H.F., Kutliyeva G.J., To'rayeva B.I. Sut achituvchi bakteriyalarning fitopatogen mikromisetlarga nisbatan antagonizm xususiyati. "Biology and Biotechnology of Microorganisms" September 16-17, 2021 I Online I Tashkent, Uzbekistan.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.