Научная статья на тему 'СЕМАНТИКА БЕЗЛИЧНОГО ПРЕДЛОЖЕНИЯ И ИХ ОСОБЕННОСТИ В ОБУЧЕНИЕ ТАДЖИКОГО СОВРЕМЕННОГО ЯЗЫКА'

СЕМАНТИКА БЕЗЛИЧНОГО ПРЕДЛОЖЕНИЯ И ИХ ОСОБЕННОСТИ В ОБУЧЕНИЕ ТАДЖИКОГО СОВРЕМЕННОГО ЯЗЫКА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
67
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
БЕЗЛИЧНЫЕ ПРЕДЛОЖЕНИЯ / РУССКИЙ ЯЗЫК / ЛИНГВИСТИКА / НАУКА / УЧЕНЫЕ / ЦИТАТЫ / ПРЕДЛОЖЕНИЯ / ПРИМЕРЫ / ГЛАГОЛЫ / ИНФИНИТИВЫ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Джабаров Б.

Избранная статья посвящена одному из важнейших вопросов языкознания, и автор попытался проанализировать значение безличных предложений на основе взглядов зарубежных ученых. Статья имеет достаточную методологическую основу и основана на цитатах филологов (лингвистов). В своей статье автор попытался дать интересные идеи о безличных предложениях и их значении в таджикском литературном языке. Статья является продолжением науки лингвистики и может оказать небольшое влияние на развитие этой науки. В этой статье обсуждаются четыре основные области безличных предложений, которые распространены в таджикском литературном языке. В целом автор смог сформулировать свою цель для безличных предложений, что является разделом лингвистики.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SEMANTICS OF IMPERSONAL SENTENCES AND THEIR FEATURES IN TAJIK LANGUAGE

The selected article is devoted to one of the most important issues of linguistics, and the author has tried to analyze the meaning of impersonal sentences on the basis of the views of foreign scholars. The article has a sufficient methodological basis and is based on the quotes of philologists (linguists). The author has tried to provide interesting ideas in his article about impersonal sentences and their significance in Russian. The article is a continuation of the science of linguistics and can have a small impact on the development of this science. This article discusses the four main areas of impersonal sentences that are common in Russian. In general, the author was able to state his purpose for impersonal sentences, which is a branch of linguistics.

Текст научной работы на тему «СЕМАНТИКА БЕЗЛИЧНОГО ПРЕДЛОЖЕНИЯ И ИХ ОСОБЕННОСТИ В ОБУЧЕНИЕ ТАДЖИКОГО СОВРЕМЕННОГО ЯЗЫКА»

Эффективное обучение английскому языку зависит от использования современных методов обучения. Поэтому каждый учитель должен знать, что он в первую очередь знает об этих методах.

Ключевые слова: чтение, определение правил, созерцание, цитирование, старые истории, не совпадает, исключать или исключать.

VERB IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES

During the learning process, some nonsense seems to be incorrect. It should be noted that in all languages of the world, the words can be viewed from other languages. In the English language, which has an ancient story, there are also words that are missing, and they do not match the rules of instruction in some cases. We have mentioned the words in the instruction (scientific thesis) as «exceptional or abusive.» For example, (give) or (get) and so on. Such word to be seems in the same language.

It should be noted that the Tajik language and English language at all educational institutions fall within the basic disciplines. Nowadays, «Tajik and English languages» are subject to them, which help them to improve the theoretical knowledge of the university, the line-up of culture, and the development of their worldview.

Effective teaching of English language depends on the use of modern teaching methods. Therefore, each teacher needs to know that he isfully aware of these techniques first.

Keywords: Reading, defining rules, contemplating, quoted old histories, does not match, exclude or exclude.

Сведения об авторе:

Раджабов Якуб- Доктор PhD 2-го курса кафедры англиского языка, Кулябского государственного университета имени Абуабдуллох Рудаки. Адрес:. 734065, г. Куляб, улица С. Сафаров 16. E-mail:Yoqub.DDK.95@inbox.ru;phone: (+992) 988 37 35 36

About the author:

Rajabov Yoqub - second course of PhD at faculty of foreign philology at English department of the, Kulob State University named after Abuabdullohi Rudaki. Address: Kulob State University named after Abuabdullohi Rudaki. 734065, Kulob town , street S. Safarov 16. E-mail:yoqub.ddk.95@inbox.ru;phone: (+992) 988 37 35 36

УДК-81.37(2точ) ББК- 81.2Р

Д-11

МАЪНОИ ЧУМЛАХРИ БЕШАХС ВА ХУСУСИЯТХОИ ОЩО ДАР ОМУЗИШИ ЗАБОНИ ТОЧИКЙ ДАР ЗАМОНИ МУОСИР

Цабборов Б.

Донишгощ давлатии Кулоб ба ном А. Рудаки

Чумлахое, ки дар онхо мубтадо нест ва онро аз мазмуни чумла хам фахмида иамешавад, чумлаи соддаи бешахс ном доранд. Дар чумлаи соддаи бешахс хабар, одатан, дар щакли таркибн меояд. Феъли асосии ин Гуна чумлахо аз асоси замони гузашта (шахси сеюми танхо), феъли ёридиханда дар шакли «бояд», «бо- ист» меояд: Ба он чо бояд рафт. Уро бояд фармуд.

Дар чумлахои бешахс чои ёридихандаи «бояд» катъй ва устувор нест: вай гохо пеш аз феъли асоси ва гохо аз феъли асоси чудо шуда меояд, ки ин ба тарзи ифода вобаста буда, дар хар ду холат хам маънои чумла як хел мемонад. Чунончи; Илоци воцеа пеш аз вуцдъ бояд кард (Зарбулмасал). Бояд ба хонарафт (Ч,. Икромй, Шодй).

Феъли ёридихдндаи шудан якчоя бо феъли асоси ба вазифаи хабари чумлаи бешахс меояд: Ба он чо бо самолёт рафта меша- вад. Дар он чо хеч чизро дида нашуд. Ба хона даромада найе- шавад.

Хабари чумлахои бешахс баъзан аз масдару калимахои мода- лпн зарур, лозим, даркор мумкии ва? гайра.. ифода меёбад. Ба афсус хабар додан лозам. (С. Айнй, Ёддоштхо). Ин амволхоро ислох кардан лазим, (С. Айни, Куллиёт). Бинсбар ын дар ицрои ин кор бисЩр эхтиёт кардан лозим (С, Айни, Ёддоштхр)-ро тарбия кардан мумкин. Имтихонхоро дар вакташ супурдан даркор [3, с.21-30].

Чумлаи унвонй. Чумлаи соддаи яктаркиба, ки дар он предмет ва ё вокеа номбар шуда, вале дар бораи он чизе гуфта намешавад, чумлаи унвонй ном дорад. Дар чумлаи унвони баъзан мубтадо бо

мyaйянкyнaндa мeoяд. 4ynnaxoM yнвoни бepyн aз мaтн кop фapмyдa нaмeшaвaнд: Сayapгoyoн, cumopayo зapдчa мemoбaнд (К. №йми, Рузи paвшaн). Пуштм бoг, дayuнu шuнгкyчa. Он ду мapд yaнpз 6a pyшнouu àypu mupeзayo нuгoy нaкapдaнд (C. УлyFЗOдa, Киcмaти шoиp). Бaлчyвoн. Kaлъau x,okwu. Овoзau mypmu yoKWupo 6a maшвuшy maxflym a^oxmaacm (M. Тypcyнзoдa, ÄcapxoM мyнтaхaб).

4ynnaxoM yнвoнй дap coхти cинтaкcиcии зaбoни aдaбии xoзиpaи точик xoдиcaи ниcбaтaн пaв буд^ omxo дap зaбoни имpyзa дap acapxoM бaдeй, мaхcycaн дap nMecaxo, бeштap иcтифoдa бypдa мeшaвaнд. Ärap дap чyмлaxoи yнвoни Faйp aз мyaйянкyнaндa ягoн awoM пaйpaви дигap ^л вa ё пypкyнaндa) oвapдa шaвaд, ora,o бa 4ynraxoM coддaи дyтapкибa мyбaддaл мeшaвaнд, зepo xoл вa пypкyнaндa чун aъзoxoи пaйpaв тcбeи хaбap мeбoшaнд.

Иcмxo, кaлимaxoи иcмгapдмдa вa M6opaxo бa вaзифaи ^ynnaxoM yнвoни мeoянд.

4ynnaxoM yнвoнй coддa вa тaфcили мeшaвaнд. 4ynnaM yнвoнии coддa aз як кaлимaи мycтaкмлмaънo тaшкмл мeгapдaд: Пaгoyoнñ. Офmoб as уфук, нaвaкaк cap бapcвapдaacm (C. УлyFЗOдa, Киcмaти шoиp).

Чумлщт yнвoнuu maфcuлu дap шaклu u6opa мeoянд m мyбmaдo ш мyaйянкyнaндa u6opam мeшaвaнд: Аввaлyoи cy6xM pyз~ xom тиpaмox. ^нуз pyз caфeд нaшyдa буд, xaнyз дap ocмoни кaбyди шaффoф cмтopaгoн ягoн-ягoн мeнaмyдaнд (С. Amu,. Fyлoмoн). Дoмaнaи кух. Бa мyнocибaши фaтy кapдa шyдaни кaлъaи Бaлцyвoн шypишчиёнмд мeкyнaнд (М. Тypcyнзoдa, Acapyou мyнmaxaб).

4ynnaxoM yнвoнй дap бaёни мaънoxoи гyнoгyн иcтифoдa мeкyнaнд.

1.Х,олатро ифода мекунанд: Хoжy ши. Бepyни дacтнaвиcaшpo aз зepи бoлин мeбapopaд (С. Улyгзoдa, Ибт ^т). Лoй. ^Œanan^ananM caAoM пoй шyнмдa мeшyд (X Кapuм, X^wio^o). Оpoмм.

Бaъд xa!a бa xaвлии Бибмxaнифa вyзaштaнд (K. Haumñ, Ру.iu pasmaн). Maн aз дигap capдopoни бpигaдaxo чй кaмй дopaм? Плaнa naxra бoшaд бapзиёд щpo шуд. Хoлo зимиc- тoн. Бopoнгapй. («Тoцuкucmoнu mвemй»).

2.Замонро ифода мекунанд: Зимиегони capди coли xaбдaxyм. Бaй бa нaздикй 6o xaзopoн aзoбy мcaиaщaт бa бoлoи вaгoнxo caвop тyдa, KapM6 як мox гaштa, aз мapдикopй oмaдa буд (X,. Кapuм, XumHyo). Рyзxoи тaфcoни oxMpM aвгycт. Caypo aз ммллиoнoв ^pa™ yap pyз кyшoдaилaвaндa тopaфт caфeдтap шуд (С. Улyгзoдa, Haвoбoд). Шяб. Чум MynMëR Moxm тcбoн дap зepи дapaхтoни ади poy вa pyM дeвopyoи бaлaндa 4op6of aз RypM худ nopa-nopa нaщиayoи зappин aндoхтaacг (С. Улyгзoдa, Kucмamu шoup). Pysa paвшaни oфтoбй. Äpoбae бa тaги дapвoзaи yaвлии Äбyaлй мeoяд (С. Улyгзoдa, Ибнu ^m). Бeгoxй. Чypчoнй дap хoнaи Äбyaлй дacгнaвиcи ycгoди хyдpo пoк- нaвиc кapдa нишacтaacг (С. Улyгзoдa, Ибнu Ста). Cyбx. Офтоб 6o cypyp цмлвa мeкapд. Абpyoи тиpa бa yap тapaф дaвy тoз мeкapдaнд (X. Kapuu, Xunonyo).

З.Мах/алро ифода мекунанд: Як 6oc. Атpoфaш 6o дeвopи пacтaкe Mxora шyдaacг (С. Айни, Куллжт). Caxни Maдpaca. Дap миёнцoяш гyлзop вa чaнд 6ex дapaхти ce6 (С. Улyгзoдa, Кucмamu шoup). Лaгикapгoxи coxили нaxp. P^arä вa Бaлъaми лaб-лaби нaxp гapдиш мeкyнaнд (С. Улyгзoдa, Kucмamu ши^). Айвoни xaвлии Абypaйxoни Бepyнй. Худи y дap 6McrapM бeмopй 6a бoлшмxoи бaлaнд тaкья кapдa хoбмдaacт (С. Улyгзoдa, Ибнu ^нс). Лaби дapё. Дap xapa!e, км aз тoзa бинo ёфтaacг, 3yxpa 6a тaнцoй нишacтa dap oтaши фиpoк, мecyзaд (М. Тypcyнзoдa, Acapyou мyнmaxaб). Лaбa дapьё. KacpM шoxи Хopaзм. Дyхтapoни шoy Myниpa, Нaзиpa вa Maxин дap лaби дapьё нишacтa, мyйшoнaкyнoн мёcapoянд (М. Тypcyнзoдa, Acapyou мyнmaxaб). Дexaи Co^rape. Ин дeya aз тoбeoти paröra Fиacдyвoн буд^ як фapcaх—8 килoмeтp дypтap aз !ap^M paйoн вa дap тapaфи шapкии oн дap кaнopи дapьёи 3a- paфшoн вoкeъ acг (С. Айнй, Ёддoшmyo).

4 . Тасвири табиат кор фармуда мешавад: CaxpoM вaceъ, биёбoни хушк. Дap ин биёбoни бeпoён caйp aз 4oxyoM 4yKyp, мaнбaи o6e пecг (С. Айнй, Fyлoмoн). CaxpoM шeeй Дoн. Офтобй capaтoн зaммнpo oтaшвop мeтaфcoнд (Ф. Нжж, Вaфo).

Чумлах,ои тасдикй ва инкорй. Дap бaйни 4ynraxoM coддa 4ynraxoe низ xacгaнд, км 6a вocитaи як кaлимa вa ё M6opae, ки 6a aъзoxoи aлoxидaи чумш чyдo нaмeшaвaд, ифoдa мeёбaнд. Maънoи acocMM ин хeл 4ynraxo aз тacдик вa ё Mrnop кapдaни гyфтaxoи дap мaтни бoлo бaёншyдa мбopaт буд^ ora,o 6a вocитaи xMcca4axoM тacдикии xa, 6ane, ope, xMcca4aM инкopии ^/^a, кaлимaxoи мoдaлии 'iyFpR, aлбaттa вa мoнaнди Mra,o ифoдa мeёбaнд.

Чyмлaxoи тacдики вa инкopй бeштap дap нутки диaлoгм 6a кop бypдa мeшaвaид:

— Ту киcтй, paMc xacrn? — пypcид шoфёpи кaлoн.

— He (C. УлyFЗoдa, Нaвoбoд).

— Дap ин 6opa, dap нaзди шyмoён кacaм xaм хypдa acr

— Не, не дуруг. (С. Улугзода, Навойод)

— Шумо дар хакикат хам нияти раис шудан дoped, хамин тавр-мй?

— He, дуруг, игво!—фарьёд зад Нурали (С. Улугзода, Навобод).

— Дар ин чо, дар лаби руд чуи осиё хаст. Дар вакти тамошо додани осиё ман ба ту нишон дода будама?

— Ха-;а! (С. Айнй, Ёддоштхо).

— Х,амин кор ба ту мефорад-мй?—пурсид Косим ханда карда.

—Албшпта! — гуфт Зубайда (Р. Чалил, Хикояхо)

— Охир шумо дар соли 20-ум зоида шудагй не-мй?

— Ха. (Хаким Карим, Окшуда).

Чумлаи соддаи нопурра. (Баъзан дар нут;, хусусан дар диалогхд ягон аъзои чумла (сар- аъзо ва ё аъзои пайрав) ифода намеёбад, вале онро аз худи матн, аз мазмуни нут; ба осонй муайян кардан мумкин аст. Ин гуна чумлахо чумлахои соддаи нопурра ном доранд:

Олимчон то соати ду хамаи корхои дигари худро баробар карда, баъд ба кабулгохи котиби комитета районии партия омад.

— Омад?—пурсид у аз духтараки дар кабулхона нишастагй.

— Омад.

— Крбул мекарда бошад?

— Албатта, кабул мекунанд, даромадан гиред, то холо шуморо ду бор пурсиданд (Ч. Икроми, Шоди) [4,16-19].

Дар ин матн хабари чумла (омад) ифода ёфта, мубтадои он (котиби комитета районии партия) гуфта нашудааст, аммо онро аз матн ба осонй муайян кардан мумкин аст.

М и с о л и д и г а р:

— Номат чист? — гуфта пурсид.

— Ёдгор!

— Номи падарат?

— Бозор!

— Кучой мебоши?

— Кулоби (С. Айнй, Куллиёт).

— Компресс даркор-мй?

— Албатта.

— Массаж?

— Кошки....

— Атр?

— Ба цону дил.

— Пудра?

— Рад намеку нам (Р. Чалил, Хикояхо).

— Чи ном доред?

— Соле; (Хаким Карим, Окшуда).

Ба ин тарик, чумлае, ки ягон аъзояш гуфта нашудаасту онро аз маънои умумии чумла, вазъияти нутк ва ё чумлахои гуфташуда муайян кардан мумкин аст, чумлаи нопурра номида мешавад.

Калима ва иборакои туфайлй. Калима ва иборахои туфайлй дар чумла нисбат ба фикри гуфташуда чй гуна муносибат доштани гуяндаро ифода мекунанд, ва ба хелхои зерин чудо мешаванд:

Афсус, хурсанди ва ;аяцонро ифода мекунанд. Э дарег, агар ман Мирцснро ба даст медаровардам, Со- лех гпангацои модарашро м.еовард ва мо даррав рохи Тошкандро пеш мегирифтем (С. Улугзода, Суб;и уавонии мо). Хушбахто- на, Зебй пас аз муддати дароз бозгашт (С. Улугзода, Суб;и цавонии мо). Афсус, ки кор ба ощо на хама вакт ба дарацаи даркори муяссар мегардад. Хайфо ки, аз тарси хароб шудани чашм ин «илукуфазор»-ро бо серй тамошо кардан мумкин набуд (С. Айнй, Fуломон). Хайрият, дар ващпи набудани одам афтодааст, вагарна ин хам сари як шахтёрро хурда метавонист (Р. Чалил, Шуроб).

1. Азму ирода ва бовариро ифода мекунанд: Агар ман як навъ карда ба Тошканд расида гирам,

хар кадоми он ёру ошно, бе шакку шубха, маро писархонди худ мекунанд ва дар макпгаб мехононанд (С. Улугзода, Субуи цавонии мо). Додаракамро ба сияаам пахш карда, ба у мегуфтам, ки ман, албатта, бояд хонам, бояд зудтар «одам шавам» ва ба зинда- гонии мустакилона расам (С. Улугзода, Субуи давонии мо). Бе- шубха, Ч,аббор ин чизхоро аз интернат гирифта буд (С. Улугзода, Субуи цавонии мо). Дар хацицсшг, дар вакти бисьёр зарур ба кор омад (С. Айни, Ёддоштуо). Латифцон Махдум, бешубха, аз цумлаи. маорифпарварон ва таращихоуони замони худ буд (С. Айни, Ёддоштуо). Тута Паша хар гох ба хонааш меомад, албатта, аз ману Мухтор хабар мегирифт (С. Улуг- зода, Субуи цавонии мо) [9,22-31].

2. Эутимол, гумон, нобоварй ва т ах мин р о мефау- монанд: Эхтимол, то рафтани шумо ощо гусфандонашонро ба чаро гирифта баранд (С. Айнй, Одина). Шояд, латтаи бас- таро ба пеши Амин бароварда, дар он цо тафтиш карда истода бошад (С. Айнй, Ёддоштуо). Ба гумонам, вай онро бо оханги. шухй гуфт (С. Улугзода, Субуи цавонии мо). AMMO, агар андешаи додарам—намебуд, эхтимол дорад, ман бо ву- чуди ин хама мамониатх,о мегурехтам (С. Улугзода, Субуи ца- БОНИИмо). Маи бо вай ошной наборам, хатто нами он касро уам яашунидаам, ацаб нест, ки шума иилтибох карда бошед (С. Айни, Марги судхур).

3. Сарчашма вабаки тааллуц доштани фикрро ифода мекунанд: Назар ба ин ривоят, амири сомонй дар он вацт аз пойтахти худ—Бухоро ба Х,ирот рафта, муддате дар он цо монда будааст (С. Улугзода, Ибни Сино). Назар ба кавли падарам, Урмон Полвон, Набй Полвон гумоштаи Абдурауимбой будааст (С Айни, Fуломон). Аз руи маълумоти дируза, барои ёрии инкилобчиёни Бухоро аз меунаткашон ва партизанкой сурхи Самарканд як состав ба роу баромада буд (С. Айнй, Цаллодони Бухоро). Ба фикри ман, ин зимистон беутарин зимистощои мо илуд (С. Айни, Ёддоштуо). Пётр баъзан омада, аз багал китобе мебароварду онро, ба цавли Давлатшох, ба забони русй хонда, ба забони тоцикй маънидод мекард (Р. Цалил, Шуроб). Писарам, ба назарам, ба ин чо бори якум омадед. Ба фикрам, онхоро мачбур кардан лозим аст. Ба кавли раиси шуроямон, уукумат аз они камбагал будааст (X. Карим, Хцкояур). Назар ба гуфтаи амакам, му- вофици маълумоти сахехи аз шахр дониста омадаи падарам, поезди Фаргона муващатан аз уаракат боз мондааст (С. Улугзода, Субуи цавонии мо).

4. Тартиби фикрро мефахмонанд: Аммо дар рузи сеюм кор ранги дигар гирифта, аз як тараф, зохиран тиру доруи коргарон кам монда бошад, аз тарифа дигар, обу озука хам дар кам шудан буд (С. Айнй, Fуломон). Мо хама шоду хуррам ба хонауои худ давидем, то ки, аввалан, ба падару мода-рамон, ман бошам ба амакам ва янгаам хабари мактабкушоии Муллозайниддинро ..расонам, сониян, пахолу бурьё гирифта ова- рем (С. Улугзода, Субуи цавонии мо). Аз як тараф, мислн пештара музацаллобиатонро карда, пул ёфтан гирифта бошед, аз тарафи дигар, боз мисли пештара замину обатонро хам зиёд кардан гирифтед (С. Айни, Одина) [9,18-21].

ЛИТЕРАТУРА

1. Буслаев Ф.И. «О преподавании отечественного языка». М.: Просвещение, 1968.- 150с.

2. Валгина Н.С. «Современный русский язык». М.: Просвещение, 1962.-75с.

3. Виноградов В.В. «Русский язык». Л.: Наука, 1947. - 258с.

4. Гвоздев А.Н. «Современный русский литературный язык». М.: Просвещение, 1961.-235с.

5. Долин Ю.Т. «Синтаксис русского языка». М.: Просвещение, 1957,- 185с.

6. Дымарская - Бабалян И.Н. «О безличных глаголах в современном русском языке». М.: Просвещение, 1988. - 271с.

7. Елизарова Г.В. «Сложноподчиненные предложения». М.: «Высшая школа», 1979. - 271с.

8. Норматов М. «Изучения простых односоставных предложении». Душанбе. 1991.- 74с.

9. Каримов X.. Забони адабии хозираи точик. Д.: 1970. 266 сах

СЕМАНТИКА БЕЗЛИЧНОГО ПРЕДЛОЖЕНИЯ И ИХ ОСОБЕННОСТИ В ОБУЧЕНИЕ ТАДЖИКОГО СОВРЕМЕННОГО ЯЗЫКА

Избранная статья посвящена одному из важнейших вопросов языкознания, и автор попытался проанализировать значение безличных предложений на основе взглядов зарубежных ученых.

Статья имеет достаточную методологическую основу и основана на цитатах филологов (лингвистов).

В своей статье автор попытался дать интересные идеи о безличных предложениях и их значении в таджикском литературном языке.

Статья является продолжением науки лингвистики и может оказать небольшое влияние на развитие этой науки.

В этой статье обсуждаются четыре основные области безличных предложений, которые распространены в таджикском литературном языке.

В целом автор смог сформулировать свою цель для безличных предложений, что является разделом лингвистики.

Ключевые слова: безличные предложения, русский язык, лингвистика, наука, ученые, цитаты, предложения, примеры, глаголы, инфинитивы, глаголы.

SEMANTICS OF IMPERSONAL SENTENCES AND THEIR FEATURES IN TAJIK LANGUAGE

The selected article is devoted to one of the most important issues of linguistics, and the author has tried to analyze the meaning of impersonal sentences on the basis of the views of foreign scholars.

The article has a sufficient methodological basis and is based on the quotes of philologists (linguists).

The author has tried to provide interesting ideas in his article about impersonal sentences and their significance in Russian.

The article is a continuation of the science of linguistics and can have a small impact on the development of this science.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

This article discusses the four main areas of impersonal sentences that are common in Russian.

In general, the author was able to state his purpose for impersonal sentences, which is a branch of linguistics.

Keywords: Impersonal sentences, Tajik language, linguistics, science, scholars, quotations, sentences, examples, verbs, infinitives, verbs.

Сведения об авторе:

Джабаров Б - ассистент общеуниверситетской кафедры русского языка Кулябского государственного университета имени Абуабдуллох Рудаки. Адрес: 735360, РТ, г.Куляб, ул.С.Сафарова 16. Тел: (992) 935487881

About the author:

Jaborov B - assistant of the chair of Russian interfaculty languages of Kulob State University named after Abuabdulloh Rudaki. Address: 735360, RT, Kulob, S.Safarov St.16. Phone: (992) 935487881

ТДУ 809. 155. 0

КАЛИМАСОЗЙ ТАРЩИ ПАСВАНДИ -АК ДАР АСОСИ МАВОДИ ГАЗАЛИЁТИ ШАМСИДДИН ШОХИН

Валиев Ц.А., Тоирзода А.Р.

Донишго;и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Аз нигохи забоншиносон, олимону донишмандони сохаи забон дар забоншиносии умумй ва забоншиносии точик макому манзалати рохи калимасозии сарфй нисбат ба дигар роххои калимасозии исм назаррас аст. Ин аст, ки ба ин масъала мухаккикони сохаи забон таваччухи бештар зохир кардаанд.

Пасванди-ак дар сарчашмахои илмй [6, с.177-178] чун пасванди калимасоз зикр шудааст. Ин унсури калимасоз яке аз пасвандхои сермаъно, синоморфема ва омоморфема махсуб мешавад.

Дар забони точикй як гурухи калимахо ду вазифаи грамматикиро доро мебошанд. Яъне онхо хам хусусиятхои шаклсозй ва хам хусусиятх,ои калимасозй доранд. Пасвандхои калимасоз, чи тавре ки аз унвонашон бар меояд, хусусияти калимасозй доранд. Яъне ба туфайли ин пасвандхо калимахо дар сурати кабул кардани ин гуна пасвандхо маънохои навро ифода кардагй мешаванд. Масалан, исми гайришахси охан бо туфайли унсури калимасози -гар дар шакли охангар исми шахсро ифода мекунад. Яъне дар ин чо хусусияти калимасозй ё худ маъноофаринии пасванди -гар тачассум меёбад.

Аммо хусусияти шаклсозии пасвандхо аз он иборат аст, ки бо вучуди хамрох шуданаш бо ягон калимаи чудогона маънои лугавии пештараи калима бетагйир бокй монда, шаклан дигаргун шуда, муносибати субъективии гуянда ба он шайъ (ашё, предмет) ифода меёбад. Масалан, ба калимаи хона агар пасванди шаклсози -ча илова гардад, вожаи мазкур тобиши маъноии нав нагирифта, ба хурдии шайъ далолат мекунад. Дар ин холат ин кабил пасвандхо на вазифаи калимасозй, балки шаклсозиро ифода мекунанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.