Научная статья на тему 'СЕМАНТИЧЕСКАЯ И ЛЕКСИЧЕСКАЯ ОСОБЕННОСТЬ ТЕРМИНОВ, ОБОЗНАЧАЮЩИХ ВОИНСКОЕ ЗВАНИЕ, В НЕМЕЦКОМ, ТАДЖИКСКОМ И РУССКОМ ЯЗЫКАХ'

СЕМАНТИЧЕСКАЯ И ЛЕКСИЧЕСКАЯ ОСОБЕННОСТЬ ТЕРМИНОВ, ОБОЗНАЧАЮЩИХ ВОИНСКОЕ ЗВАНИЕ, В НЕМЕЦКОМ, ТАДЖИКСКОМ И РУССКОМ ЯЗЫКАХ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
47
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЗВАНИЙ / НЕМЕЦКИЕ ВОЕННЫЕ ТЕРМИНЫ / ОСОБЕННОСТИ ПЕРЕВОДА НА ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК / ТЕРМИН / ВОЕННОЕ / ЛЕКСИКА / СИНОНИМЫ / ЯЗЫК / СРАВНЕНИЕ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Гуломова Фотима Абдурахмоновна

Армия считается одним из важнейших институтов общественного строя государств. С этой целью возникает необходимость комплексного изучения специфики военного дела, в том числе военной терминологии. Данная статья посвящена изучению профессиональных военных терминов немецкого языка и смысловая и лексическая особенность терминов, обозначающих воинское звание, в немецком, таджикском и русском языках . Результаты исследования могут быть использованы лингвистами при переводе текстов с ограниченной военной специфики и военного содержания. Изучение и рассмотрение семантическая и лексическая особенность терминов, обозначающих воинское звание считается одним из важных вопросов языкознания. В статье исследователь опирался на исторические источники и рассмотрел периоды формирования военных терминов немецкого языка. Также, он рассмотрел периоды формирования военной лексики немецкого языка и вопрос ее перевода на русский и таджикский языки на основе теоретической литературы зарубежных ученых, что интересно. Существуют разные взгляды ученых и специалистов на особенности терминов, военных терминов, особенности семантических и лексических особенностей терминов, обозначающих воинские звания. Однако в сегодняшней терминологии есть сходство, что это явление требует глубокого и научного исследования.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SEMANTIC AND LEXICAL FEATURES OF TERMS DESIGNATING MILITARY RANK IN THE GERMAN, TAJIK AND RUSSIAN LANGUAGES

The army is considered one of the most important and necessary social institutions. For this purpose, there is a need for a comprehensive study of the military field, features of the translation of military terminology. This article is devoted to the study of military terms of the German language and semantic and lexical features of the term denoting the military ranks of the German, Tajik and Russian languages. The results of the research can be used by linguists when translating texts of limited military specialization. Studying and examining the semantic and lexical features of the term representing military ranks is considered one of the important issues of linguistics. In the article, the researcher relied on historical sources and discussed the periods of formation of this issue. Also, he looked at the periods of formation of the military vocabulary of the German language and the issue of its translation into Russian and Tajik based on the theoretical literature of foreign scientists, which is interesting. Regarding the features of terms, military terms, especially the semantic and lexical features of the term denoting military ranks, there are different views of scientists and specialists. However, in today's terminology, there is a similarity that this phenomenon requires deep and scientific research.

Текст научной работы на тему «СЕМАНТИЧЕСКАЯ И ЛЕКСИЧЕСКАЯ ОСОБЕННОСТЬ ТЕРМИНОВ, ОБОЗНАЧАЮЩИХ ВОИНСКОЕ ЗВАНИЕ, В НЕМЕЦКОМ, ТАДЖИКСКОМ И РУССКОМ ЯЗЫКАХ»

process. In terms of word-formation parameters, some determs are borrowings that are actively involved in word-formation relations in the language system.

Keywords determ, conceptualization, categorization, cognitive-discursive space, cognitive-pragmatic features, term, economic discourse, semiotic perception, subject of discourse, semantic meaning.

Сведения об авторе:

Сабирова Сановбар Ганиевна - Филиал Московского государственного университета им. М.В.Ломоносова в г.Душанбе, и.о. доцента кафедры «Лингвистика». Тел.: (+992) 935823202; E-mail: ssanovbar@mail.ru

About the author:

Sabirova Sanovbar Ganievna - Lomonosov Moscow State University in Dushanbe PhD (Philology Science), assistant professor of Linguistics Department. Тел.: (+992) 935823202; E-mail: ssanovbar@mail.ru

ВИЖАГЩОИ МАЪНОИЮ ЛУГАВИИ ИСТИЛО^И ИФОДАГАРИ РУТБАХОИ ХДРБИИ ЗАБОЩОИ ОЛМОНЙ, ТОЧДКЙ ВА РУСЙ

Fуломова Ф.А.

Академияи идоракунии давлатии назди Президенти Цум^урии Тоцикистон

Лексика фаъолноктарин сатхи забон ба хисоб меравад, зеро махз он бештар тагйиротхо дар сохахои гуногуни фаъолияти инсонро инъикос мекунад. Ба андешаи Р.А. Будагов розй шудан мумкин аст, ки «мохияти ичтимоии забон, пеш аз хама, дар таркиби лексика ошкор карда мешавад» таъкид мекунад у. [1, с. 45]. Бо сатхи рушд ва мураккаб гаштани чомеаи инсонй ва маданияти он, сохтори лугавии забон низ меафзояд, ба шохахо чудо мешавад ва тафрикабандй мешавад. Х,амзамон, кисми зиёди он бо дарачаи баланди устуворй тавсиф меёбад.

Ташаккули сохтори рутбахои харбй низ мархилахои чандинасраи тараккиёти худро дорад. Равшан аст, ки дар забон пайдо шудани вожахои ифодакунандаи рутбахои хдрбй, ичрои вазифахои дар назди артиш гузошташударо таъмин мекунанд. В.В. Морковкин кайд мекунад, ки мавзуи «артиш» дар таснифоти кадимтарин лугатхои идеографй яке аз чойхои мухимро ишгол мекард. Он тавсифи худоён ва кохинонро дар баробари мавзуи "подшохон" инъикос мекард. Аз чумла, у лугати Ю. Поллуксро, ки дар асри II-и мелодй дар асоси маводи забони юнонй тартиб дода шудааст, ва лугати санскритии «Амаракоша»-ро, ки ба асрхои II— III мелодй рост меояд, кайд мекунад. [5, с. 488].

Деринатарин ёдкард аз нерухои размии ниёгони точикон дар «Авесто» ва сангнавиштахои шоханшохони Хдхоманишй низ боз монда, ки kara- мардум-сипо^ (хиндуурупой: koro-s, korio-s 'цанг; сипо%, лашкар' олмонй: Heer 'артиш; неруи замини'; англисии кухан: Here 'артиш') [14, с. 416] ва spada-'сипо^ хонда шудаанд.

Дар нерухои размии Эрони бостон накши вижаеро гардунасаворон доштанд, ки дар «Авесто» тбаё-star- (аз авестой: ra6a- 'гардуна' + star- 'истода') номида шудаанд [9]. Х,амин вожа дар забони порсии миёна: a^star шуда ва «артиш» аз он гирифта шудааст [12].

Рутбахои харбие, ки дар шароити хозира мавчуданд, тасодуфй нестанд. Онхо низоми фаъолро ташкил медиханд, ки холати онхо дар хар як фосилаи вакт бо сабабхои гуногун муайян карда мешаванд. Масалан, П.П. Ганичев як катор омилхоеро номбар мекунад, ки ба ташаккул ва рушди низоми рутбахои шахсии харбй таъсир расонидаанд. Ба он у гузаштаи харбй-таърихй, дигаргунихои ичтимой дар кишвар, вазъи харбию сиёсй, навъхои куввахои мусаллах, сохтори идоракунй ва фармондехй, ташкили кушунхо, хайати вохидхо ва кисмхо, низом ва намуди таёрии кадрхо ва f. дохил мекунад. Дар навбати худ рутбахои харбй ба ташкили адои хизмат ва хифзи ичтимоии хизматчиёни харбй таъсир мерасонанд [2, с. 88].

Бешубха, ба низоми рутбахои харбй объективй хусусияти таFирёбанда хос аст. Дар натичаи он, дар хар як мархилаи таърихй он сохтори хоси худро пайдо мекунад, ки танхо ба хамин мархила хос аст. Аммо, ин дигаргунихо худ аз худ ба амал намеоянд. Низоми рутбахо системаи худташкил ва худтанзимкунанда нест. Талаботи объективии пайдошудаи таFирёбиро танхо таввасути одамони дар хайати хукумат ва макомотхои идоракунй карордошта, ба амал баровардан мумкин аст. Махз онхо вазифадоранд, ки вазъияти ба амаломадаро тахлил намуда, зарурияти дигаргунихоро сари вакт муайян намуда, онхоро амалй созанд. Х,амин тавр, хангоми ташаккули низоми рутбахо, аз чумла, харбй низ, сатхи маълумотнокй, одат ва хохишхо, чун коида, шахсони воломакоми давлатй: шохон ва Fайра

ахамияти калон дошт. Зимнан, холо хам ба вазифахои сардорони бисьёр кишвархо фармондихии асосии куввахои мусаллах дохил мешаванд.

Дар Олмон ин масъулият байни вазири дифоъ ва канцлери федералй таксим шудааст. Якумин онро дар замони осоишта, дуюмаш дар замони чангй ба ухда мегирад.

Гузашта аз ин, дар ин низом акидаи асосии хизмати харбй - тобеияти бечуну чаро ва хатмии хурдон дар рутба ба калонхо тачассум ёфтааст. Иерархияи катъй бояд аз як тараф, ба мустаккамкунии интизом ва тобеият мусоидат кунад, аз тарафи дигар, ангезаи хизмат бошад. Масалан, дар яке аз хуччатхои замони Пётри Кабир дар бораи зарурати чудо кардани «одамони хдрбй» чунин гуфта мешавад: Х,амин тавр, болотархо фармон мефармоянд ё хукмронй мекунанд, дигарон бошад, фармони онхоро ба чо меоваранд, хар кас мувофики рутба ва одати харбй. Аммо то он ки дар чанг хама чиз ба таври шоиста сурат гирад ва дар байни мардум бетартибй нашавад ва бо хамин сабаб онхо ба кисмхои гуногун таксим мешаванд [13, с. 50].

Ин акида дар шакли ба худ хоси моддй инъикос меёбад. Х,амин тавр, забоншиноси олмонй Р.М. Майер истилохоти харбии пруссиро барассй намуда, кайд мекунад: «Рутбахои харбй чунон мухиманд, ки онхо на танхо ба воситаи воситахои забонй, балки ба воситаи шифр низ ифода мешаванд, яъне бо аломатхои муайяне, ки маънои мустакил надоранд: шакли либоси харбй офитсеро аз гайриофитсерхо фарк мекунад, як рах, ду тугма, шакли муайяни корд вахмистро аз сержант ва унтер-офитсер фарк мекунад. Ин ба истилох забони имову ишора аст...» [15, с.146].

Гумон меравад, ки дар ибтидо ин "забон" барои он таъсис шудааст, ки аскарони худро аз аскарони душман фарк карда тавонанд. Баъдтар, либоси харби ва нишонахои фарккунанда, унсурхои мухими одоби харбй гардиданд.

Рутбахои харбй, унвоне, ки ба хизматчиёни харбй ва ухдадорони харбии куввахои мусаллах дода мешавад. Асрхои 15-16 баробари ташаккули армияхои мунтазам Рутбаи харбй ба вучуд омад.

Рутбахои харбй, ба акидаи Г.А. Мурашев, падидахои ичтимой ба хисоб мераванд. Онхо дар худ мухри чомеаи худ, замони худро мебардоранд, дар онхо "чехра"-и давру замонхо инъикос ёфтаанд, бо онхо сатхи рушди чомеаро муайян кардан мумкин аст [6, с.349]. Азбаски дар чомеаи ибтидой артиш вучуд надошт ва аз ин ру, зарурати фарк кардани хизматчиёни харбй вучуд надошт. Бо пайдо шудани сабабхои хусусияти ичтимой-сиёсй ва иктисодй дошта, сарварон ва шохзодахои харбй ба ташкил ва нигохдории отрядхо аз хисоби худ шуруъ карданд. Онхо дар якчоягй бо дружинахои халкй барои барпо намудани артишхои аввалини давлатхои гуломдор — Миср, Бобулия, Ашур, Форс ва гайра асос шуданд, Ин раванд дар Юнон ва Рими ^адим ба камолоти олии худ расид.

Бешубха, махз таърихи харбии Рум намунахои классикии рушди артишхои асрхои минбаъдаро, пеш аз хама, сохтори амик ва хузури фармондехони хамаи дарачахоро сабаб шудааст. Асоси ин сохторро принсипи ракамхо ташкил медод. Х,амин тавр, вохиди олии ташкилии артиши Рим легион ба хисоб мерафт, ки ба он легат сарварй мекард ва аз дах когорта иборат аз 360 нафар дар хар яки он буд, ки онхоро минбархои (трибунахо) харбй фармондехй мекарданд. Дар навбати худ, когортахо ба манипулахо иборат аз 120 нафар таксим мешуданд, манипулахо ба сентурияхо иборат аз 60 нафарй таксим мешуданд. Фармондехон дар ин чо мирисадхо (сентурияхо) ба хисоб мерафтанд. Вохиди сохтории поёнй турма (30 чанговар) ва нихоят декурия (10 нафар) бо рохбарии декурион хисобида мешуд. Фарз кардан мумкин аст, ки бо хамин рох аввалин номгузорихои фехристии харбй [16, с.196] пайдо шудаанд.

Гузашта аз ин, дар асрхои миёна забони лотинй барои тахияи бисёре аз истилохоти нав дар забонхои хиндуаврупой замина гузошта, боиси универсалии забонии онхо гардид, ки то имруз бокй мондааст. Ин кабати ба истилох лексикаи байналмилалй хисобида мешавад. Албатта, дар хар як забон он хусусиятхои фонетикии худро дорад, ки дар натичаи мутобик шудани вожаи кабулшуда ба низоми фонетикии забони кабулшуда ба амал омадааст (масалан, нем. Каркап—англ. captain -фр. capitaine - рус. капитан, точ. капитан, нем. Leutnant—англ. Lieutenant—фр. lieutenant—рус. лейтенант, точ. лейтенант, нем. Major- англ. Major- фр. major— рус. майор, — точ. майор, нем. Ofjizier -англ. officer- фр. officier-рус. офицер, -точ. офицер, нем. General- англ. general- фр. general- рус. генерал- точ. генерал).

Истилохотро забонхои хиндуаврупой, чун коида, аз низоми лугавии он забонхое гирифтаанд, ки дар онхо ифодахо ва номгуйхои мувофик ба онхо пайдо шудаанд. Х,амин тавр, ба низоми истилохоти харби хеле зиёд вожахо аз забони олмонй ворид шуданд. Раванди азхудкунии фонетикй дар ин маврид на хамеша якхела буд. Масалан, дар «Лугати этимологии забони русй» якчанд вариантхои вожаи ефрейтор оварда шудааст, аз чумла

lefreitor, efletur, efleitur, lefretor [10, с.29-30]. Дар забоншиносй чунин падидаро этимологияи халкй меноманд, ки асосан хангоми азхудкунии вожахои хоричй пайдо мешавад [8, с.530].

Он далел таваччух ба худ талаб мекунад, ки дар маънои аввала рутбахои харбй ба вазифахои хизматии шахсе, ки ин ё он рутбаро дошт, катъиян мувофик буд. Этимологияи ин вожахо ба он ишора мекунад, ки махз вазифаи мансабй пайдо шудани дар забон вожахои ифодакунандаи рутбахои харбиро муайян кардааст. Х,амин тавр, масалан, лейтенант аввал муовини сардори отряд ва аз охири асри 15 муовини командири ротаро ичро мекард (ниг. фаронсавй lieutenant - муовин, немисй Leutnant- Stellvertreter аз лотинии locum tenens -ноиб). Унвони капитан (capitaine) низ барои таъини вазифаи харбй истифода мешуд. Дар асрхои миёна сардорони округхои алохида ва аз миёнахои асри 16 фармондехони ротахои алохидаи артиши Фаронсаро хамин тавр меномиданд. Асоси калимаро решаи лотинии caput-head ташкил медихад. Дар забони олмонй, тибки модели лотинй, рутбаи капитан-Hauptmann (Haupt-head) ташаккул ёфтааст, дар холе ки транскрипсияи фаронсавй {Kap^n) дар истилохоти бахрй истифода мешавад.

Калимахои Gefreiter (ефрейтор), полковник, подполковник, Admiral (адмирал) пайдоиши шаффофтар доранд. Рутбаи ефрейтор бори аввал дар асри 16 дар Олмон пайдо шудааст. Ин вожа тарчума аз extempus лотинй буда, сарбозеро ифода мекард, ки аз баъзе вазифахои сарбози каторй озод аст, масалан, тоза кардани огилхо ва махсусан аз посбонй кардан. Р.М. Майер кайд мекунад, ки маънои калимахои Gefreiter ва frei (озод) набояд мутаносиб кард, онхо ба якдигар танхо муносибати расмй доранд [15, с.148].

Дар Русия ин унвон аз ибтидои асри 18 пахн шудааст. Охири асри 17-аввали асри 18 Пётри I ба армияи мунтазами ташкил намудааш Рутбаи харбии ягонаи навъи Европаи гарбиро чорй намуд, ки он то соли 1917 вучуд дошт. Бори аввал ефрейтор дар Оинномаи харбии "Рутбахои пиёдагардии харбй" аз соли 1706 зикр шудааст. Он то соли 1917 дар артиши Русия вучуд дошт ва мохи 2-юми ноябри соли 1940 барои хайати командирони хурд Рутбаи харби дубора чорй карда шуд. Солхои 1942-1943 Рутбаи харбии ягонаи шахсй мукаррар гардид. [2, с.142].

Зимнан, махз дар артиши Олмон бори аввал рутбаи Фелдфебел (Feldwebel) низ чорй карда шуд. Ин вожа аз weibon-и олмонии кадими боло гирифта шуда, маънояш "sich hin und her bewegen" мебошад. Чузъи аввалаш Feld - ин чо маънои махсуси «майдони чанг, чои мубориза»-ро дорад, ки аз маънои асосии «майдон» ба вучуд омадааст, ки замоне амалиёти харбй танхо дар майдонхои кушод гузаронида мешуд [4, с.111]. Дар ибтидо вожаи Feldwebel (ahd. weibil, mhd. weibel) маънои хокими судро дошт. Дар артиш он ба сифати корманди идораи маъмурй хизмат мекард [17, с.182]. Ч,олиб он аст, ки решаи олмонии кухнаи болой барои тахияи номгуйхои услубй — Feldweibel, weibel [18, с.229]. асос гузоштааст.

Рутбаи харбии полковник, тибки баъзе манбаъхо, дар забони русй аз соли 1631 маълум аст ва аз забони полякй- pulkownik [10, с.29-30]. гирифта шудааст; ба кавли бархе он аз вожаи кадими русй - полк пайдо шудааст. Аз асри 13 сар карда, фармондехони полкхои артиши казакхои украинй ва Сечи Запорожеро ва аз ибтидои асри 17 фармондехони полкхои «сохтори нав»-ро, полковник меномиданд [2, с. 88]. Аз он вакт инчониб рутбаи подполковник хамчун вазифаи муовини командири полк низ маъруф аст.

Вожаи адмирал аз забони арабии амир ал-бахр (emir al bahr) гирифта шудааст, ки маънояш шохи бахр аст. Бори аввал он дар Италия дар асри 12 вомехурад, дар асри 16 дар Олмон бошад, хамчун рутбаи харбй истифода мешуд, дар Русия аз охири асри 17 маълум аст. 3 марти 1955 бо Укази Президиуми Совети Олии СССР унвони олии харбй дар ФХБ -Адмирали Флоти Иттифоки Советй чорй шуд, рутбаи адмирали флот бекор гардид (28 апрели 1962 боз баркарор шуд).

Таърихи вожаи русии прапорщик низ чолиб аст. Он аз прапори славянии кухна (байрак, ливо) мувофики модели олмонии {Fahne-байрак, Fahnrich-байракбардор) тахия шудааст. Вокеан, ин рутба дар артиши Русия танхо дар артиши пиёдагард вучуд дошт. Масалан, дар флоти бахрй он ба фендрик мувофикат мекард (аз хамон Fahnrich-и олмонй, шакли Fahndrich низ мавчуд аст), баъдтар ба мичшер (гардемарин) иваз карда шуд, дар вохидхои мухандисй -найзачй-юнкер, дар артиши савора - корнет [3, с.96].

Инчунин кобили таваччух аст, ки дар Низомномаи харбии соли 1716 прапорщик рутбаи офитсерии хурд буд ва дар куввахои Мусаллахи ИЧШС ва то хол, категорияи алохидаи (гайриофитсерй) хизматчиёни харбиро байни сержантхо, старшинахо ва офитсерони хурд тачассум мекунад. [7, с.166].

^адимтарин пайдоишро вожаи маршал дорост, ки решааш ба умки асрхои миёна меравад ва бо забони келтхо алокаманд аст. Дар аввал, он хамчун маршалк талаффуз мешуд ва маънои аспбонро дошт. Охиста-охиста ахамияти ин унвон афзоиш ёфта, вазифаву хукукхои

марбут ба он васеъ мешуд. Х,амин тавр, дар асрхои 8-9 дар Фаронса ба маршалхо дастур дода мешуданд, ки на танхо огилхонахоро рахбарй кунанд, балки акибгохи харбиро низ; дар асри 14 онхо ба сифати нозирони кушунхо ва судяхои харбй баромад мекарданд [16, с.36]. Сарфи назар аз он, ки худи денотат (ифода) ва хам калимаи ифодакунандаи он бори аввал дар Фаронса пайдо шуда буд, онхо аз артиши немис ба артиши Русия, мисли рутбахои сержант, генерал, майор гирифта шуда буданд.

Ч,олиби диккат он аст, ки вожаи хоричии сержант дар забони русй дархол реша нагирифтааст. Дар лугати М. Фасмер шаклхои хеле гайриоддии ин вожа пешкаш шуда, аз як тараф раванди душвори ассимилятсияи фонетикй, аз тарафи дигар мохият ва мансубияти функсионалии шахсе, ки ин унвонро дошт, инъикос мекарданд: сержак (бо таъсири хашмгин), сражант (аз феъли посбонй кардан), стиржант (бо таъсири калимаи палид) [10, с.608]. Мо тасдики инро дар асари Ю.А. Федосюк мебинем: Мардуми оддй сержантхоро "чангиён" меномиданд ва ин вожаро ба феъли чанг кардан наздик мекарданд. Дар достони Тургенев «Соатхо» дар бораи «аскари ба истеъфобаромада», ки пойафзолро таъмир мекард, сухан меравад [11, с.117].

Ин мисолхоро метавон инчунин ба этимологияи мардумй, ки дар боло зикр шуда буд, нисбат дод, вакте ки вожаи ношинос ва ё норавшан аз тарики шабохати тасодуфй ба калимаи маъруф ва фахмотар тафсир мешавад. Дар забони олмонй вожаи фаронсавии sergent баъдтар ба калимаи Unteroffizier иваз карда шуд, ки бо ёрии воситахои калимасозии забони модарй сохта шудааст. Дар айни замон, аллакай аз забони англисй (Sergeant), ин вожа дар забони олмонй нисбат ба номи рутбахои низомии куввахои мусаллахи дигар давлатхо, масалан, Иёлоти Муттахида истифода мешавад.

Таваллуди дукаратаи вожаи General -ро низ метавон кайд кард. Он аз лотинй -generalis баромад дошта, дар калисои католикй бо он сардори ордени факехон номгузорй мешуд. Маънои харбии ин истилох дар асри 15 зери таъсири ордени Олмонии (Тевтонй) пайдо мешавад. Бо сукути охирин маънои вожа низ гум мешавад. Он таваллуди дубораро бо таклид аз забони фаронсавй - general мегирад. Ба хар хол, чунин ихтисорахо, ба монанди Generalleutnant, Generalmajor аз он ёдовар мешаванд, ки худи вожаи фаронсавй аз иборахои capitaine general, lieutenant general, ки дар навбати худ дар замони ордени Тевтонй маълум буданд [17, с.230-231) ба вучуд омадааст. Дар артиши Русия ин истилох дар нимаи дуюми асри 17 пайдо шудааст

Бо мурури замон сохтори рутбахои харбй инкишоф ва тагйир ёфта, чудошавии рутбахо аз вазифахо ба вучуд омад, ки албатта дар забон инъикоси худро ёфт. Х,амин тавр, масалан, барои ифодаи вазифахои ибтидоии прапорщик (Fahnrich) хам дар забонхои русй, точики ва хам немисй, номгузорихои нав пайдо шуданд (байракбардор, афсари байрак, Fahnentrager, Feldzeichentrager). Вожахои прапорщик ва Fahnrich танхо рутбахои харбиро ифода мекарданд. Баробари афзудани микдори вазифахои мансабй ва аз руи рутбахои мавчуда, тафрикаи онхо истилохоти нави ба хам монанд пайдо шуданд (сержант — сержанти хурд, сержанти калон; лейтенант — лейтенанти хурд, лейтенанти калон; Gefreiter— Obergefreiter, Hauptgefreiter; Feldwebel—Oberfeldwebel, Hauptfeldwebel, Stabsfeldwebel, Oberstabsfeldwebel ва f.). Илова бар ин, низоми истилохоти харбй тавассути ташаккули вожахои дорои хусусияти умумй (генерал- Generalitat), номхои аз чихати услубй рангоранг (солдафон-Barrashengst) ва иборахои идиоматикй (гушти тупй, blaue Jungs) васеъ гардид. Ба муносибати аз байн рафтани аломатхо, вожахои ифодакунандаи онхо (гусар, поручик, Landsknecht, Korporal) низ ба историзм (таърихй) мубаддал шуданд. Х,амин тавр, омилхои экстралингвистй ба рушди низоми лексико-маъноии хам забонхои немисй ва хам забонхои русй, точики бевосита мусоидат карданд.

Боз як хусусияти истилохоти ифодакунандаи рутбахои харбиро, яъне махз алокаи онхоро бо ихтисоси хизматчиёни харбй кайд кардан лозим аст. Аён аст, ки ба ин таFирот дар сохтори артиш сабаб гардид. Бо назардошти тафрикаи вазифахое, ки кисмхо ва вохидхои харбй ичро мекунанд, зарурати фарк кардани хизматчиёни харбй низ ба миён омад. Х,амин тавр, аллакай дар Юнони ^адим саворахо дар артиши савора, хоплитхо дар артиши пиёдагарди вазнин, пелтастхо дар артиши пиёдагарди миёна ва велитхо дар артиши пиёдагарди сабук хизмат мекарданд.

Дар лашкари Пруссия ва Русия аскарони каторй низ мувофики навъи артиш, ки он чо хизматашонро адо мекунанд, номгузорй мешуданд (Kanonier -канонир, Pionier -пионер, Grenadier -гренадер, Kurassier -кирасир ва f.). Дар холи хозир, дар артиши Русия ва Точикистон дар нерухои хушкигард ва хавой рутбаи ягонаи низомии каторй - рядовой истифода мешавад. Вокеан, он эхтимол аз низоми номгузорихои фехристии пруссй низ гирифта шудааст, зеро аз нуктаи назари мо, он тарчумаи вожаи олмонии Gemeiner аст. Р.М.

Майер кайд мекунад, ки ин унвон сарбозеро ифода мекунад, ки ягон аломати фарккунанда, инчунин, масалан, падежи номинативй, хозира ё индикативй надорад. Вай онро хамчун status absolutus муайян карда, чунин таъриф додааст: «der gemeine Soldat - сарбозест, ки махсусан ягон фаркият надорад» [15, с.148]. Дар лугатхои тафсирии забони русй хамин гуна таърифи умумиро ба ин калима дучор кардан мумкин аст: «хеч чизи барчаста надошта, аз дигарон фаркият надошта» [20, с.680].

Х,оло дар бундесвер рутбаи харбии Gemeiner мавчуд надорад. Дар куввахои хушкигард 13 номгуй истифода мешавад, ки хам навъи кушунхо ва хам вазифаи чангии сарбозро ифода мекунад - Schutze, Grenadier, Jаger, Pionier ва гайра, дар куввахои хавой танхо ду - Kanonier, Flieger [19, с.74].

Барои ифода кардани сарбозони катории флоти харбй хам дар забони русй ва хам олмонй, истилохи анъанавии ин навъи куввахои мусаллах истифода мешавад - матрос (Matrose).

Умуман, дар армияхои мамлакатхои сотсиалистй-иштирокчиёни Шартномаи Варшава Рутбаи харбй бо рутбахое, ки дар куввахои Мусаллахи СССР мукаррар шудаанд, асосан монанданд ва баъзе тафовутхо низ доранд.

Шубхае нест, ки истилохоти харбии фехристй як кабати махсуси таркиби лугавии хар як забон ба хисоб меравад. Вай мисли тамоми лексикаи махсус, аз як тараф, таъсири бевоситаи омилхои экстралингвистиро ба забон инъикос карда бошад, аз тарафи дигар, ба зухури тамоюли муайяни умумии рушд ва фаъолияти забони миллй дар шароити мавчудияти хусусияти муайяни ташаккули истилохот, мусоидат мекунад.

АДАБИЁТ

1. Будагов Р.А. Человек и его язык. - М.: Московского уни-та, 1976. - 429 с.

2. Ганичев П.П. Воинские звания / П. П. Ганичев. - М. : Изд-во ДОСААФ СССР, 1989. -142,[2] с., [8] л. ил.; 20 см.; ISBN 5-7030-0073-4 : 55 к.

3. Канунников А.В. Младший офицерский чин российской армии в 18-19 вв.// Военно-исторический журнал. — 2000. - №1. - С.96.

4. Корнилаева И.А. Фельдегерь//Русская речь. - 1993. - № 4. — С. 103-105.

5. Морковкин В.В. Идеофафические словари. - М.: МГУ, 1970. — 71 с.

6. Мурашев Г.А.Титулы, чины, награды / Г. А. Мурашев. - [3. изд.]. - СПб. : Полигон, 2002. - 349 с.

7. Общевоинские уставы Вооруженных Сил Российской Федерации.-М.;Военное издательство, 1994.-526 с.

8. Реформатский А.А. Введение в языковедение. - М.: Аспект пресс, 2001. -536 с.

9. Tafazzoli A. Sasanian Society. I. Warriors. II. Scribes. III. Dehqans. N.Y., 2000. Таърихи дарачахои низомии точикй — https://tg.wikipedia.org > wiki

10. Фасмер М. Этимологический словарь русского языка. В 4 т./ Под ред. и с предисл. Б. А. Ларина; [Послесл. О. Н. Трубачева]. - СПб. : Азбука ; М. : Изд. центр "Терра", 1996. -573 с.

11. Федосюк Ю.А. Что непонятно у классиков или энциклопедия русского быта. - М.: Флинта:Наука, 2002. - 264 с.

12. Х,асандуст, Мухаммад. Фарханги решашинохтии забони форсй. Техрон: Фархангистони забону адаби форсй, Нашри осор, 1393. ISBN 978-600-6143-55-2.

13. Чернышев В. Воинские звания и военная форма одежды/Юсновы безопасности жизнедеятельности. — 1999 а. - № 6. — С. 50-54.

14.Эдельман Д. И. Этимологический словарь иранских языков / Институт языкознания РАН. — М.: Издательская фирма «Восточная литература» РАН, 2011. — Т. 4 (i—k). — 416 с. — 800 экз. — ISBN 5-02-018124-2, ISBN 978-5-02-036478-3. (в пер.). — С. 389—391

15.Meyer R.M. Die militarischen Titel // Zeitschrift fur deutsche Wortforschung. Gottingen, 1910 б. Bd. 12.-С.146.

ЛуFат:

16.ВЭС б - Военный энциклопедический словарь: В 2-х томах. — М.: Рипол классик, 2001.-196 с.

17.HWB - Duden, Etymologic: Herkunftsworterbuch der deutschen Sprache. -Mannheim; Leipzig; Wien; Zurich: Dudenveriag, 1997.

18.Kiipper Heinz. Von AnschiB bis Zwitschergemiise: Das Bundessoldatendeutsch v o n A - Z . -Munchen: Wilhelm Heyne Verlag, 1986.-229 S.

19.MTL - Militarisches Taschenlexikon. Fachausdrucke der Bundeswehr. K.H.Fuchs, F.W.Kolper. -Bonn: Athenaum Veriag, 1958.

20.ТС0 - Ожегов СИ., Шведова Н.Ю. Толковый словарь русского языка. -М.гАзъ, 1995.

ВИЖАГЩОИ МАЪНОИЮ ЛУГАВИИ ИСТИЛОУИ ИФОДАГАРИ РУТБАХ,ОИ ^АРБИИ ЗАБОЩОИ ОЛМОНЙ, ТО^ИКЙ ВА РУСЙ

Артишро яке аз институтуои мууим ва зарури ицтимои меуисобанд. Бо ин мацсад зарурияти омузиши уаматарафаи соуаи уарби, хусусиятуои тарцумаи истилохоти уарби ба вуцуд меояд. Мацолаи мазкур ба омузиши истилоуоти уарбии забони олмони ва вижагщои маъноию лугавии истилоуи ифодагари рутбауои уарбии забонуои олмони, тоцики ва руси бахшида шудааст. Натицауои тауцицот метавонанд аз цониби забоншиносон уангоми тарцумаи матнуои ихтисосашон маудуди самти уарби истифода бурда шаванд. Омузиш ва баррасии вижагиуои маъноию лугавии истилоуи ифодагари рутбауои уарби яке аз масъалауои мубрами забоншиноси маусуб меёбад. Мууацциц дар мацола дар асоси сарчашмауои таърихи такя намуда, даврауои ташаккулёбии ин масъаларо барраси намудааст. Инчунин, назаре ба даврауои ташаккулёбии лексикаи уарбии забони олмони ва масъалаи тарцумаи он ба забонуои руси ва тоцики дар асоси адабиёти назариявии олимони хорици асоснок намудааст, ки цолиб аст. Доир ба вижагиуои истилоуот, истилоуоти уарби хусусан вижагиуои маъноию лугавии истилоуи ифодагари рутбауои уарби назари олимону мутахассисон гуногун аст. Аммо дар истилоуоти имруза муродифшави мушоуида мегардад, ки ин падида тауцицоти чуцуру илмиро талаб мекунад.

Калимахри калидй: рутба, истилоуоти уарбии забони олмони, хусусиятуои тарцума ба забони тоцики,истилоу, уарби, лексика, синонимуо, забон, муцоиса.

СЕМАНТИЧЕСКАЯ И ЛЕКСИЧЕСКАЯ ОСОБЕННОСТЬ ТЕРМИНОВ, ОБОЗНАЧАЮЩИХ ВОИНСКОЕ ЗВАНИЕ, В НЕМЕЦКОМ, ТАДЖИКСКОМ И РУССКОМ ЯЗЫКАХ

Армия считается одним из важнейших институтов общественного строя государств. С этой целью возникает необходимость комплексного изучения специфики военного дела, в том числе военной терминологии. Данная статья посвящена изучению профессиональных военных терминов немецкого языка и смысловая и лексическая особенность терминов, обозначающих воинское звание, в немецком, таджикском и русском языках . Результаты исследования могут быть использованы лингвистами при переводе текстов с ограниченной военной специфики и военного содержания. Изучение и рассмотрение семантическая и лексическая особенность терминов, обозначающих воинское звание считается одним из важных вопросов языкознания. В статье исследователь опирался на исторические источники и рассмотрел периоды формирования военных терминов немецкого языка. Также, он рассмотрел периоды формирования военной лексики немецкого языка и вопрос ее перевода на русский и таджикский языки на основе теоретической литературы зарубежных ученых, что интересно.

Существуют разные взгляды ученых и специалистов на особенности терминов, военных терминов, особенности семантических и лексических особенностей терминов, обозначающих воинские звания.

Однако в сегодняшней терминологии есть сходство, что это явление требует глубокого и научного исследования.

Ключевые слова: званий, немецкие военные термины, особенности перевода на таджикский язык, термин, военное, лексика, синонимы, язык, сравнение.

SEMANTIC AND LEXICAL FEATURES OF TERMS DESIGNATING MILITARY RANK IN THE GERMAN, TAJIK AND RUSSIAN LANGUAGES

The army is considered one of the most important and necessary social institutions. For this purpose, there is a need for a comprehensive study of the military field, features of the translation of military terminology. This article is devoted to the study of military terms of the German language and semantic and lexical features of the term denoting the military ranks of the German, Tajik and Russian languages. The results of the research can be used by linguists when translating texts of limited military specialization. Studying and examining the semantic and lexical features of the term representing military ranks is considered one of the important issues of linguistics. In the article, the researcher relied on historical sources and discussed the periods of formation of this issue. Also, he looked at the periods of formation of the military vocabulary of the German language and the issue of its translation into Russian and Tajik based on the theoretical literature of foreign scientists, which is interesting. Regarding the features of terms, military terms, especially the semantic and lexical features of the term denoting military ranks, there are different views of

scientists and specialists. However, in today's terminology, there is a similarity that this phenomenon requires deep and scientific research.

Key words: rank, German military terms, specificity of translation into Tajik, term, military, vocabulary, synonym, language, compare.

Маълумот дар бораи муаллиф:

FyMOMOsa Фотима Абдура^моновна-докторанти Академияи идоракунии давлатии назди Президенти Цум^урии Тоцикистон. Тел: (+992) 555570655

Сведения об авторе:

Гуломова Фотима Абдурахмоновна-докторант Академии государственного управления при Президенте Республики Таджикистан. Тел: (+992) 555570655

About the author:

Gulomova Fotima Abdurahmonovna-doctorate of Academy of public administration under the President of Tajikistan. Phone: (+992) 555570655

ВАЖНОСТЬ ИЗУЧЕНИЯ СИНОНИМИИ В ИССЛЕДОВАНИЕ ЛЕКСИКИ И ТЕРМИНОЛОГИИ АКУШЕРСТВО И ГИНЕКОЛОГИИ В ТАДЖИКСКОМ И

АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ

Каримова М.Д.

Таджикский государственный медицинский университета им. Абуали Ибн Сино

Таджикский язык на протяжении многих веков столкнулась со многими противостояниями обычаи и культур. Противостояние с другими языками не смогло удержат развития и продвижения языка а наоборот способствовало обогащением словарного фонда языка. Поэтому в словарном запасе таджикского языка многозначные слова, синонимы занимают особое место. Исконно таджикские слова находили свои эквиваленты в других языках и встречались в одной синонимической группой.

В современной терминологии вопрос о таком семантическом процессе как синонимия остаётся спорным и до сих пор не имеет однозначного ответа.

Многие учёные работали над проблемой синонимии в терминологии. Они высказывают разные мнения о том что какими словами являются синонимы. Так О.С. Ахманова говорит, что синонимами являются близкие или тождественные по своему значению слова, и что синонимы называют поразному одно и то же понятие. А.А. Реформатский синонимами определяет те слова, которые одинаковы по номинативной отнесённости, но различаються стилистически. Ученый называет синонимами те слова, которые обозначают одно и тоже понятие или понятия, очень близкие между собой.

Под «синонимией» в терминологии понимается явление, когда для одного понятия существует два, три или более терминов. Сами такие термины носят названии «терминов-синонимов" или кратко "синонимов» [8, 9]. В терминологии к терминам-синонимам исследователи относятся по разному. Как полагает Садуллаев У., «важной особенностью многозначного слова является то, что события действительности отражаются в форме одного слова и они все взаимосвязаны. Отдельные значения таких слов напоминают элементы одной систематизированной цепочки. Например, лексические значения слова дил (сердце) таковы: 1) к;алб (сердце): дили инсон (сердце человека), дили мард (сердце мужчины); 2) меъда (кишка), шикам (живот): дили гурусна (голодный); 3) фикр (раздумье), андеша (мысль): дилу ният (намерения); 4) мухдббат (любовь): дил доштан (иметь душу), дил додан (влюбляться); 5) часорат (смелость): дилу гурда (отважность), дилу зах,ра (отважный); 6) раъй (намерение), хох,иш (желание): дили сайру гашт (желание прогуляться) [11, с.14].

Основная часть. Данное слово во многих словарях таджикского языка объясняется как орган кровообращения но в переносном смысле оно имеет несколько значений, которие могут передавать следующие значения: inside -дарун, дохил (внутрь); the inner side of smth -миёни чизе (середина чего-либо); inner world - ботин (внутренний мир), the inner situation of smb - хотир (душевное состояние); idea - фикр (мнение), андеша (мнение); interest to smth -майл (желание), хох,иш (желание), хдвас (интерес) и т.д.

Анализ и изучение медицинской литературы показывает, что в медицинской науке синонимы имеют свои особенности и не могут использоваться по тем же правилам образование синонимов в целом, поскольку в этой области науки не нужны семантические, стилистические окраски и другие особенности синонимов, которые тождественно употребляются в языкознания любого языка.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.