Научная статья на тему 'САЙРИ ТАЪРИХИИ ВОЖАИ "ФАР" ВА МУОДИЛҲОИ ОН ДАР ЗАБОНҲОИ ГУНОГУН'

САЙРИ ТАЪРИХИИ ВОЖАИ "ФАР" ВА МУОДИЛҲОИ ОН ДАР ЗАБОНҲОИ ГУНОГУН Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
113
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЛОВО / WORD / РУССКИЙ ЯЗЫК / RUSSIAN / ЯЗЫК / LANGUAGE / "ФАР" / "FAR"

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Камолов Ф.А.

Статья рассматривает вопросы этимологии и ономастики слова «фар» и его эквиваленты в различных языках. Автор, обратив внимание на произведения древних и средних веков, особенно на древнюю книгу арийских народов «Авеста», проанализировал этимологию слова «фар» и определил а) формы транслитерации этого слова, б) происхождения других слов от этого слова, в) лексические и терминологические значения слова «фар». Автор, сделал выводы о том, что источником слова «фар» является авестийское слово «xvar» или «xwarrah». Это слово в древне персидском языке использовалось как «фарна», в согдийском и осетинском языках как «фарн» и «парн», в сакском языке было «фарра» и в таджикском языке стало «фар». Другая ветвь слова «xvar» или «xwarrah» стало «хур» и «хурра». Это слово транслитерировалось в форму «фар», «фарн», «фарра», «фарро», «фарраҳ» в разных древних и средневековых языках арийских ветвей. Термин «фар» стал источником появления словосочетания «фарри ориёи», «фарри каёни», «фарри эзади», «фарри шоҳи». В греческом и латинском языках, которые являются источником лексического фонда европейских языков, выявлены эквиваленты слова «фар», такие как «pharnexes», «tyche» и «fortune». Но эти слова не могут означать все полисемические значения терминологии «фар». Слово «fortune» является современным и многоиспользуемым словом в различных европейских языках, особенно в английском и русском языках. В русском языке значение слова «фар» понимается как «фортуна», «удача», «счастливый случай», а в англиском языке как «fortune», «splendour», «divine royal glory» и т.д.The article discusses about the ethimology and onomastics of the word «far» and its equivalents in various languages. The author has analyzed the ethimology of the word «far» focusing on the works of ancient times and middle ages especially the holy book of Aryan peoples «Avesta» and defined a) the forms of transliteration of this word, b) the origin of the words from this word, c) lexical and terminological meaning of the word «far». The auther has concluded that the origin of the word «far» is the avestian word «xvar» или «xwarrah». The vestian word influecnced for appearing the word «farna» in ancient Persian, «farn» and «parn» in the Sogdian and Ossetic languages, «farra» in the Scythian and the Saka languages and it became «far» in the Tajik languages. Another branch of the word «xvar» or «xwarrah» became the origin of the word «khur» and «khurra». The words «far», «farn», «farra», «farna», «khurna», «farro», «farrah» were transliterated form the avestian word «xvar» or «xwarrah» in different ancient and middle ages languages of Aryan branches. The termin «far» became the source of making the phrases like «farri oriyoi», «farri kayani», «farri ezadi», «farri shohi». The Greek and Latin words «pharnexes», «tyche» and «fortune» are the equivalents to the word «far». The European languages especially, English and Russian use the word «fortune» as the contemporary lexical element which was quoted from the the Greek and Latin languages. The «far» means «glory», «fortune», «splendour», «divine royal glory» in English and «fortuna», «udacha», «schastliviy sluchai» in Russian languages.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE HISTORY OF THE WORD "FAR" AND ITS EQUIVALENTS IN VARIOUS LANGUAGES

The article discusses about the ethimology and onomastics of the word «far» and its equivalents in various languages. The author has analyzed the ethimology of the word «far» focusing on the works of ancient times and middle ages especially the holy book of Aryan peoples «Avesta» and defined a) the forms of transliteration of this word, b) the origin of the words from this word, c) lexical and terminological meaning of the word «far». The auther has concluded that the origin of the word «far» is the avestian word «xvar» или «xwarrah». The vestian word influecnced for appearing the word «farna» in ancient Persian, «farn» and «parn» in the Sogdian and Ossetic languages, «farra» in the Scythian and the Saka languages and it became «far» in the Tajik languages. Another branch of the word «xvar» or «xwarrah» became the origin of the word «khur» and «khurra». The words «far», «farn», «farra», «farna», «khurna», «farro», «farrah» were transliterated form the avestian word «xvar» or «xwarrah» in different ancient and middle ages languages of Aryan branches...The article discusses about the ethimology and onomastics of the word «far» and its equivalents in various languages. The author has analyzed the ethimology of the word «far» focusing on the works of ancient times and middle ages especially the holy book of Aryan peoples «Avesta» and defined a) the forms of transliteration of this word, b) the origin of the words from this word, c) lexical and terminological meaning of the word «far». The auther has concluded that the origin of the word «far» is the avestian word «xvar» или «xwarrah». The vestian word influecnced for appearing the word «farna» in ancient Persian, «farn» and «parn» in the Sogdian and Ossetic languages, «farra» in the Scythian and the Saka languages and it became «far» in the Tajik languages. Another branch of the word «xvar» or «xwarrah» became the origin of the word «khur» and «khurra». The words «far», «farn», «farra», «farna», «khurna», «farro», «farrah» were transliterated form the avestian word «xvar» or «xwarrah» in different ancient and middle ages languages of Aryan branches. The termin «far» became the source of making the phrases like «farri oriyoi», «farri kayani», «farri ezadi», «farri shohi». The Greek and Latin words «pharnexes», «tyche» and «fortune» are the equivalents to the word «far». The European languages especially, English and Russian use the word «fortune» as the contemporary lexical element which was quoted from the the Greek and Latin languages. The «far» means «glory», «fortune», «splendour», «divine royal glory» in English and «fortuna», «udacha», «schastliviy sluchai» in Russian languages.

Текст научной работы на тему «САЙРИ ТАЪРИХИИ ВОЖАИ "ФАР" ВА МУОДИЛҲОИ ОН ДАР ЗАБОНҲОИ ГУНОГУН»

Таджикского государственного университета коммерции, .E

mail:Chinoroy1971@mail.ru телефон: (+992) 92715 30 20

About the author:

Davlyatova Chinoroy Abdulloevna - Candidate of philological sciences, senior teacher of the Department of Foreign Languages of the Institute of Economy and Trade of Tajik State University of Commerce, Email:Chinoroy1971@mail.ru Phone: (+992) 927153020

ББК 81.2 УДК 4 К 24

САЙРИ ТАЪРИХИИ ВОЖАИ «ФАР» ВА МУОДИЛ^ОИ ОН ДАР ЗАБОЩОИ ГУНОГУН

Камолов Ф.А.

Донишкадаи ицтисод ва савдои Донишгоуи давлатии тицорати Тоцикистон

Яке аз масъаладои забоншиносй ономастика ва этимология ба омузиши таърихи вожадо, анику муайян кардани маънидои лугавй, истилодй ва мачозии калимадо, равшан кардани сарчашмаи пайдоиш, иштикок, идгом шуцани ондо, муайян кардани эквиваленти ин ё он калима дар забондои гуногун мебошад. Дар забони точикй лугатдои сермаъмул хеле зиёд дастанд, ки ондо таърихи дурударозро тай карда, дар замони мо низ хусусияти истифодашавиашонро гум накардаанд. Аз чумлаи чунин вожадо калимаи «фар» сермаъмул буда, таърихи кудан дорад ва он дар лугатномадо, фардангнома ва энсиклопедиядои гуногун мавриди маънидод ва шарду тафсир карор гирифта, шудрати беандоза касб кардааст.

Вожаи «фар» дар шакли «фар», «фарра», «фарн», «фарна», «хур», «хурра», «хура» ифода шуда, дар забони точикй ин вожа чун «фар» бештар шудрат ёфта, шакли «хурра» дамчун муодили ин калима ва вожаи «фарн» дар забондои дигари дунё, аз чумла осетинй омадааст. [14, c.1023]

Калимаи «фар» аз забони авастоии «xvar nah» (хварна), ки асли муодили он дар забони форсии бостон «фарна» омада, дар забони падлавй дамчун «фар»/»фаррад» ва ё «хвар» «хваррад» [xvarr(ah)] [9, c.350] ва дар санскрит чун «svarnara», дар забони юнонии бостонй дамчун pharneches (фарнехес) мавриди корбурд карор гирифтааст. Вожаи pharneches-ро Геродот дар китоби худ ба маънии конунияти шодигарии ориёиён истифода кардааст. Муодилдои «фар» дар забони юнонй «фарнехес», «техе» ва дар забони римй «фартуна» ба маънии икболи нек меояд [14, с.1023].

Дар «Авасто» истилоди «фар» дар шакли «xvar0nah», дар забони падлавй «xwarrah», дар осори монавй «farrah» бисёр зикр шудааст. Вожаи «хварна», «хварно», «фарно» ва «фарро» дар замони мо чун истилоди авастой оид ба шинохти фалсафаи шодигарии ориёиён мавриди шард карор мегирад [14, с.1023]. Бино ба тадлили мудаккики форсизабон Мудаммад Муин дар «Авасто» калимадои «xvarnah» ва «xvarno» омада, дар форсии бостон «hvarnah» аст, ки дар падлавй «xvarreh» ва дар Позанд «xvareh» ва дар форсй «хурра» ва «хура» гардидааст [12, с.412]. Ин калима дар форсии бостон дар шакли «фарна» омада, дар забони сугдй дамчун «prn», «frn» - «фарн» ва сакой «pharra» -«фарра» омадааст ва ин вожа ба забони форсй-точикй-дарй чун «фар» ва ё «фарра» интикол гардидааст. [14, с.1023]. Калимадои «фаррух», «фархунда», «фархон», «фаррадй» аз дамин реша гирифта шудаанд. Баъзе мудаккикон вожаи «хур»-ро бо калимаи «хуршед» пайваст дониста, онро аз решаи авастоии «khvar» ба маънои «дурахшидан» цонистаанц.

Ин вожа дар «Лугатномаи Дедхудо» ва «Фарданги забони точикй» ба маънии шаъну шукуд, дар «Фарданги чадонгирй», «Бурдони котеъ» ва «Салоса Расоил» ба маънии нур, барозандагй ва зебой, бархе аз донишмандон маънии ин калимаро саодат гуфтаанд [13, с.219].

Дар «Фарданги Амид» ин вожа чун шаъну шавкат, рифъат шукуд, зебой, барозандагй, равнак, партав, фуруг маънидод шудааст [3, с.787].

Мувофики маълумоти «Еиёс-ул-лугот» ин калима ба маънии шаън, шавкат, нур ва партав ва дар «Муайид» ба маънии зебо ва лафзи фаррух аз ин мураккаб аст (аз «Сироч»). «Фарра» ба маънии шаъну шавкат ва азамат [7, с.104] омадааст.

Дар «Бурдони котеъ» фар ба маънии шаън ва шавкат ва рифъат ва шукуд ва санг ва данг - ба маънии нур дам гуфтаанд, чй мардуми нурониро фарадманд ва фардуманд гуянд, ба маънии барозиш ва барозандагй ва зебо ва зебой ва зебандагй низ омадааст - ва селобро дам гуянд.

«Фар» дар забони арабй ду дарфи дамсадои «р» дошта ба маънии фирор кардан, гурехтан, гурез истифода мешавад [6, с.787].

Мувофики иттилои «Фарданги Амид» калимаи хурра ё хура ба маънии фарра, нур, партав, фуруг, равшанй, нур ва партав, ки аз чониби Худованд бар баъзе аз мардум бирасад ва ононро аз дигарон мумтоз созад. Маънии дигари ин вожа хархар кардан аст [3, с.787].

Мазмуни дигари калимаи «фарра» бахту икбол, нуру рушноии илохй мебошад, ки он (фар) фуруги эзадй буда, ба дили хар кй битобад аз хамагон бартарй ёбад, аз партави ин фуруг шахс ба подшохр расад, шоистаи точу тохт гардад, осоишгар ва одил шавад, хамвора комёб ва пирузманд бошад [4, с.158].

Маънии вожаи «фар» дар забони русй «фортуна», «удача», «счастливый случай» ва дар забони англисй «fortune», «splendour», «divine royal glory» и гайра мебошад.

Дар китобхои кадимаи ниёгон омадааст, ки Ахуромаздо ба баргузидагони худ фарраро барои подшохй мебахшад. Ахуромаздо шохро неруи маънавй бармегузинад, ки фарри шохй махсуб мешуд. Шохи баргузида мазхари кудрати Худованд ва мехру кахри эзадй ба шумор мерафт. Фарри эзадиро маъмулан далели хакконият ва машруияти подшохон дар замони бостон донистаанд.

Истилохи «фаррах,манд» дар «Авасто» низ бисёр омадааст, ки он ба маънии сохиби «фар» будани шох далолат мекунад.

Истилохи «фарри ориёй» дар «Авасто» чун шохи бузурги сохибхирад, тавоно, дорандаи фар ва дорои ахлоки нек, ки бо тавоноии худ кувваи бадиро шикаста, онро фуру кубад, чй тавре ки аз забони Ахуромаздо омадааст: «Ман фарри ориёиро биёфаридам, ки аз сутур бархурдор, хуб рама, тавонгар ва фаррахманд аст. Хиради нек оварида ва дорои хуб фарохам омада бахшад, озро дархам шиканад ва душманро фуру кубад», ё дар банди дигар омадааст: «Фарри ориёй Ахримани пургазандро шикаст дихад, хашми хунини дарфашро шикаст дихад, бушоспи хоболударо шикаст дихад, ях [бандони] дар хамафсурдаро шикаст дихад, опуши девро шикаст дихад, сарзаминхои ониронро шикаст дихад». [1, c.481]

Дар китоби мукаддаси зардуштиён фарри каёнй низ омадааст, он ба маънии фарри шохй, ки дар мукобили оммаи мардум буда, хар кас ки аз он насибаш бошад, ба шукухи шохй мерасад ва азамати маънавй пайдо мекунад.

Истилохи «фарри каёнй». Ахамияти «фар» дар нуздахум Яшти «Авасто», яъне Зомиёд Яшт ё худ Каён Яшт махсус барои бузургдошти «фарри каёнй» ва як катор подшохони даври бостон омадааст: «Фарри каёнии неруманди Маздо офаридаро меситоем, [он фар], бисёр сутуда, забардаст, пархезкор, коромад ва чолокро, ки бартар аз дигар офаридагон аст...». [1, c.486]

Дар «Корномаи Ардашери Бобакон» истилохи фар ва фарри худой омадааст: «...Дастур [мушовир ва ё вазири Ардавон] гуфт, ки он фарри худой аст, ки хануз бихиш [ба Ардашер] нарасида, бибояд ки ба вайсу борем [битозем] шояд, ки пеш аз он ки он фарра бихиш бирасад, шоем [битавонем] гирифтан» (10, c.53).

Чй тавре ки дар боло зикр кардем, шакли дигари вожаи «фар» калимаи «фарн» мебошад. «Фар» ё худ «фарн» дар кадим хамчун нишонаи шохигарй низ будааст, ки шохон онро мерос мегирифтанд ва дар нишастани тахт онро хамрох медоштанд ва ин дар «Авасто» зикр шудааст. Мувофики маълумоти олими авастошиноси рус С.С. Авиренцев дар мифологияи халкиятхои эронитабор дар Зомиёд-Яшт омадааст, ки Ажи-Дахака (Аждахор ё худ Ажи Заххок - Ф.К.) мукобили худои оташ Атара барои ба даст овардани «фарн», ки нишонаи истиклолияти шохигарй махсуб мерафт, дар мубориза буд [2, с.41].

Мувофики афсонахои кадимй Афросиёб, шохи Турон, барои ба ин фар сохиб шудан бисёр кушишхо мекунад, аммо комёб намешавад. ^иссаи муборизаи Афросиёб барои ба даст овардани «фар» ва нокомии у дар нуздахумин Яшт, яъне «Зомиёд Яшт» ва ё «Каён Яшт»-и «Авасто» дар бандхои 56 - 64 муфассал омадааст.

Мувофики таълимоти «Авасто» шохи пархезгор, чусту чолок, забардаст ва сохиби ахлоки сутуданй сохиби фарри каёнй мегашт, ки бо он шох кудрати бемахдуд пайдо карда, ба азамати вай ягон инсон ва ё офарида баробар шуда наметавонист. Шох бо фарри каёнй дар сарзамини ориёиён мутлакияти пурра ва бемахдудро доро буд, ки Ахуромаздо онро ато мекард. Ахуромаздо, ки «чандон фарри каёнй дар уст, ки метавонад хамаи сарзаминхои ониронро (сарзаминхои кабилахои ориёиён -Ф.К.) барканад ва дар худ фуру барад», барои шохи ормонй он фарро медихад [1, с.498]. Бинобар ин, дар асотири кадимаи халкиятхои ориёинажод агар шох ситамгар шавад, фарри шохй аз у чудо мегардад, вале аз хонадони у хорич намешавад ва агар писаре дорад, ба у мерасад. Фарра ба касоне, ки ситамгоранд ва рухи ахриманй доранд, насиб намешавад, чй тавре ки дар «Авасто» маълумот дода шудааст, Заххок ва Афросиёб борхо барои ба даст овардани фарра кушиданд, вале хар бор ноком монданд.

И. Брагинский дар мутолиаи масъалаи Ардивисура Анахито сурати хайкали Ардивисура Анахито ва Нарсро дар маколаи худ овардааст, ки он хайкал дар замони Сосониён тарошида, дар он Ардивисура Анахито нишонаи истиклолияти шохигарй - «фарн»-ро ба шох Нарс такдим кардааст, ки онро шохон хангоми ба тахт нишастан сохиб мешуданд [5, с.84].

Илова бар ин, археологхову таърихнигорон сурати тангахои замони Кушониёнро дарёфт кардаанд, ки дар он вожаи «фарро» ва «хварро» навишта шудааст. Ин вожа дар забони бохтарй

cepмaъмyл бyдaacт. Шoxигapии Кyшoниëн дap бoxтapзaмин xyзyp дoштa 6уд. Лз ин py кaлимaи «^appo» бeштap мaвpиди иcтифoдa ;apop мeгиpифт [5, c. 1203].

^мин тapик, вoжaи <^ap» дap зaмoни кaдим нa тaнxo шaкди шифoxй дoшт, инчунин, ин xaraMa нoми нишoнe, ки шox бapoи мycтaкидияти xyд oнpo xaMpox мeдoшт вa as пaдapy бoбoяшoн чун мepocи шoxигapй кдбуд вa xимoя мeкapдaнд вa roxo бapoи coxибият бa «фap» шyдaн чaнгxoи дypyдapoз мeнaмyдaнд.

Вoжaи «фap» вa «xyppa» дap зaмoни Сocoниëн cepмaъмyл буд, ки «Кopнoмaи Аpдaшepи Бoбaкoн» вa «Шoxнoмa»-и Лбуд^^м Фиpдaвcй бa ин фикp дaлoдaт мeкyнaд. Мyвoфики мaъдyмoти ин ду capчaшмa Аpдaшepи Бoбaкoн бaъди Faлaбa aз бoлoи Аpдaвoн шoxи Лшкэнй дoниcт, ки фappи шoxй 6o вaй aCT вa бaъди бa тaxт нишacтaн бapoи apчгyзopй шaxpиcтoнe бунёд мeкyнaд, ки oнpo «Аpдaшepxyppa» нoм мeниxaд.

Вoжaи «ryp» дap Шoxнoмa xaмчyн шaкди accимидиятcияшyдaи вoжaи «xyp» oмaдaacт Чaнд миcpaъ дap вacфи шaxpиcтoни «Аpдaшepxyppa» вa 6O нoми дигapaш «шaxpи ryp» aB «Шoxнoмa»-и Лбуд^^м Фиpдaвcй мeopeм:

Cyu Поре омад su Рай номцрй, Баросуд аз ранцу аз гуфmугyй.

Яке шорстон кард пуркоку бог, Бад y-андарун чашмаву дашшу рог, Ku акнун гаронмоя де^цот пор, Хаме xoнaдaш Хурраи Ардашер. Яке чaшмae бeкaрoн андар yü, Фаровон аз он чашма букшод црй.

Баровард бар чашма oшaшкaдa, Бар y шоза шуд Ме;ру цaшнu Сада, Ба гuрд-aндaрaш богу майдону rnx, Бароварда шуд цойгоуе фaрox. Чу шуд шах; бо дoнuшу фарру зур, Хаме жнадаш марзбон ша^ртГур. [19, c.311] Кaлимaи «^ap» дap aдaбиëт cepмaъмyл мeбoшaд вa шoиpoнy aдибoн ин вoжapo 6^ëp кopбypд кapдaaнд. Macara^ дap «Шoxнoмa»-и Лбуд^^м Фиpдaвcй ин вoжa xeдe фapoвoн oмaдaacт, ки 6o якчaнд жмут иктифo xoxeм кapд. Лбуд^^м Фиpдaвcй дap acapи xeш вoжaи «^ap»-po нух мapoтибa кopбypд кapдa, кaлимaи «xyppa»-po дap ce xoдaт иcтифoдa нaмyдaacт. Фиpдaвcй дap cитoиши дocтoн aз пoдшoxии Кaюмapc - aввaлин мудуки Ачaм, ки cй шл буд, чунин гyфтaacт: Чу омад ба бурцu ;амал офшо6, Ца;он гaшш бо фарру ouну об... [18, с.44]. Дap чoи дигap oиди мepoc гиpифтaни Xy^a^ фappo aз пaдapaш Сиëмaк бapoи 6ap тaxт нишacтaн oвapдaacт:

Душо мешуданди бaрu maxmuщ Аз он баршуда фaррau бaxmuym. [19, с.45]. Ё xy^ 6ab^ coxиби фap шyдaни Xymarn4 вa 6a тaxт нишacтaни шox 6a oбoдии диëp кушиш мeкyнaд вa чую pyди o6po 6a зaминxo бapoи кишт вa зиндaгии ocoн paвoнa мeкyнaд вa oн мaxз 6a вocитaи фappи кaëнй 6a aмaл мeoяд:

Ба црю барyд оброро; кард, Ба фаррт кайи ранц кршо; кард. [18, с.51] Тибки мaълyмoти «Фapxaнги зaбoни точикй» aдибoни acpxoи миëнa вoжaи «фap»-po 6a мaънии зeбoй, xycny чaмoд, opoиш иcтифoдa кapдaaнд. Чй xeдe ки Унcypй, Фappyxй вa Лвфй гyфтaaнд:

Гuрuфш аз мощ фарвардт ца^он фар, Чу ф^дтс^ бартн шуд ;афш тшвар. (Yreypn)

Po;amu оромм ру;у рoмuшу macmnu дт,

Нуз;aшu дuдoрu чашму змнamу фaррu шабоб. ^appyxñ)

«Пжарро бо он цамол ва фар 6uöuö, xуррaм шуд» (Лвфй)

Адибoн, 6a миоли Лбуд^^м Фиpдaвcй, А5дyppaxмoни Чрмй, Шaмcиддин Шoxин ин вoжapo чун нyp, paвшaнй, пapтaв вa мaънии мaчoзии oн шaънy шукух, шaвкaт, дaбдaбa вa xaйбaти пoдшoxoн мaвpиди кopбypд ;apop дoдaaнд:

Нщоданд бар пушшашон maxmu зар,

Нuшacшaнгaхм wo^u бо шоцу фар. (Лбуд^^м Фиpдaвcй)

Чу б/тзатш coлu вай аз ;афшу ;ашш,

В-аз y фaррu шо;и фур)!занда гашш. (Абдyppaxмoни Чрмй)

Бузургuu шо^он ба адл-андар асш,

На бо фарру дайщму ангушшар асш. (Шaмcиддин Шсхин)

Вoжaи «^ap» дap ocopи шoиpoнy нaвиcaндaгoн, 6a мoнaнди Х,с>тифй, Тaбapй, Унcypй 6o кaлимaxoи бypз, caвдaт, шукух якчoя oмaдa, 6a мaънии 4arany шукух, бoшyкyxии пaйкap вa 4ycca oмaдaacт:

[Хyшнaвoз] ... мapдepo дид caxг дак^уй, 6o фappy бypз вa ёду кугод. (Тaъpиxи Ta6ap^.

Чу шуд фщм осори давлат зи ту,

Суханронию фарру савлат зи ту. (Хртифй)

Гаронмоякоре ба фарру шуку\

Бирафту шуданд он ба оин гуру\ (Унсурй)

Хамин тарик, вожаи «фар» аз забони авастоии «xvar» буда, он дар забони форсии бостон чун «фарна», дар забони сугдй ва осетинй чун «фарн» ва «парн», дар забони сакой «фарра» омада, дар забони точикй «фар» шудааст. Шохаи дигар калимаи авастоии «xvar» «хур» ва «хурра» мебошад. Аз ин ру, асли вожадои «хур», «хурра», «фар», «фарн», «фарра», «фарро», «фаррад» калимаи авастоии «xvar» ва «xwarrah» будаяст. Илова бар ин, аз вожаи «фар» иборадои «фарри ориёй», «фарри каёнй», «фарри эзадй», «фарри шодй» сохта шудаанд. Маънии лугавии «фар» хеле васеъ буда, шакли маънидоди полисемиро доро аст. Маънии истилодии ин вожа иборат аз кудрату шукуди шодй ва конунияти бечунучарои шодони ориёй ба дисоб мерафт ва ниёгон дар номгузории нишонаи асбобе, ки аз мустакилияти томи шодон далолат мекард, дамчун «фар» номгузорй мекарданд. Кушониён, дар навбати худ, дар руи тангадои тиллой калимаи «фарро»-ро чун ифодагари азамати шодигарй ва мустакилияти томи давлатдориашон навиштаанд. Вожаи «хур» ва «хурра» низ дар замони сосониён сермаъмул будааст, зеро номгузорй кардани шадристоне аз чониби Ардашери Сосонй бо номи Ардашерхурра ба ин фикр далолат мекунанд. Аз калимаи «хур» вожаи «гур» низ пайдо шудааст, ки номи дигари шадристони «Ардашерхурра» шадри «Гур» мебошад, ки он дар «Шоднома»-и Абулкосим Фирдавсй дарч шудааст.

Муодили вожаи «фар» дар забондои хоричй, аз чумла юнонй ва лотинй, ки сарчашмаи фонди лугавии забондои аврупой мебошанд дар шакли калимадои «pharnexes», «tyche» ва «fortune» омадааст, аммо ин вожадо маъни пурраи «фар»-ро дарбар гирифта наметавонанд. Калимаи «fortune»-и лотинй дар забондои англисй ва русй низ дар замони муосир сермаъмул мебошад. Маънии вожаи «фар» дар забони русй «фортуна», «удача», «счастливый случай» ва дар забони англисй «fortune», «splendour», «divine royal glory» и гайра мебошад.

АДАБИЁТ

1. Авасто. Кудантарин суруддо ва матндои эронй /Тарчумаи Чалил Дустход. -Тедрон: Интишороти марворид, ч. 1, -526с., ч. 2, -1206 с.

2. Авиренцев, С.С. Ажи - Дадака //Энциклопедия мифы народов мира, -Москва: «Советская Энциклопедия», 1980. -1147 с.

3. Амид, Хдсан. Фарданги форсии Амид / А. Хэсан.Тедрон: «Интишороти роди рушд», -1088с.

4. Ашраф, Адмад Хуввияти эронй аз даврони бостон то поёни падлавй / Тарчумаи Хамид Адмадй. -Тедрон: Най, 2016. -142 с.

5. Брагинский, И. Ардвисура Анадита. //Энциклопедия мифы народов мира -Москва: «Советская Энциклопедия», 1980. -1147с.

6. Бурдон, Мудаммаддусайн. Бурдони котеъ. -Душанбе: «Адиб», 1993.

7. Гнёсуддин, Мудаммад Гиёс-ул-лугот / F. Мудаммад -Душанбе: «Адиб», 1988. -Ч,. 2, 416 с.

8. Динкард. Китоби саввум / Тарчумаи Фаридун Фазилат. -Тедрон: Фарданги Дедхудо, 2002. - 120 с.

9. Жола, Омузгор Ягона. Таърихи асотири Эрон. Ж.О. Ягона. Тедрон, 1383. -Ч.1. сад. 350-351.

10. Корномаи Ардашери Бобакон /Тарчумаи Косим Хошимй Нажод -Тедрон: Нашри Марказ, 1991. - 84 с.

11. Минуи хирад / Тарчумаи Адмад Тафзилй. -Тедрон: Интишороти Тус, 2000. -138 с.

12. Муин, Мудаммад. Маздоясно ва адаби порсй. / М. Мудаммад Тедрон, 1338. -Ч. 1, с. 412.

13. Чарлз, Роберт. Тулуъ ва гуруби зардушшргарй / Тарчумаи Темур Кодарй. Тедрон, 1375.

14. Топоров, В.Н. Фарн //Энциклопедия мифы народов мира -Москва: «Советская Энциклопедия», 1980. -1147 с.

15. Тадомй, Муртазо. Шоди ормонй ва ормоншадрй/ Т. Муртазо // Мачаллаи Чустордои таърихй. Тедрон, 2018. - с. 43-63.

16. Фарданги забони точикй. -Москва: «Советская Энциклопедия», 1969. Ч.1.

17. Ончу, Хусайн Чамолиддин. Фарданги чадонгирй / ЧО. Хусайн. Машдад 1351.

18. Фирдавсй, Абулкосим. Шоднома / Ф. Абулкосим. -Душанбе: «Адиб», 2019. -Ч.1, 480с.

19. Фирдавсй, Абулкосим. Шоднома / Ф. Абулкосим. -Душанбе: «Адиб», 2009. -Ч. 7, 480с.

ИСТОРИЯ СЛОВА «ФАР» И ЕГО ЭКВИВАЛЕНТЫ В РАЗЛИЧНЫХ ЯЗЫКАХ

Статья рассматривает вопросы этимологии и ономастики слова «фар» и его эквиваленты в различных языках.

Автор, обратив внимание на произведения древних и средних веков, особенно на древнюю книгу арийских народов «Авеста», проанализировал этимологию слова «фар» и определил а) формы транслитерации этого слова, б) происхождения других слов от этого слова, в) лексические и терминологические значения слова «фар».

Автор, сделал выводы о том, что источником слова «фар» является авестийское слово «xvar» или «xwarrah». Это слово в древне персидском языке использовалось как «фарна», в согдийском и осетинском языках как «фарн» и «парн», в сакском языке было «фарра» и в таджикском языке стало «фар». Другая ветвь слова «xvar» или «xwarrah» стало «хур» и «хурра». Это слово транслитерировалось в форму «фар», «фарн», «фарра», «фарро», «фаррщ» в разных древних и средневековых языках арийских ветвей. Термин «фар» стал источником появления словосочетания «фарри ориёи», «фарри каёни», «фарри эзади», «фарри шоуи».

В греческом и латинском языках, которые являются источником лексического фонда европейских языков, выявлены эквиваленты слова «фар», такие как «pharnexes», «tyche» и «fortune». Но эти слова не могут означать все полисемические значения терминологии «фар». Слово «fortune» является современным и многоиспользуемым словом в различных европейских языках, особенно в английском и русском языках. В русском языке значение слова «фар» понимается как «фортуна», «удача», «счастливый случай», а в англиском языке как «fortune», «splendour», «divine royal glory» и т.д.

THE HISTORY OF THE WORD «FAR» AND ITS EQUIVALENTS IN VARIOUS LANGUAGES

The article discusses about the ethimology and onomastics of the word «far» and its equivalents in various languages.

The author has analyzed the ethimology of the word «far» focusing on the works of ancient times and middle ages especially the holy book of Aryan peoples «Avesta» and defined a) the forms of transliteration of this word, b) the origin of the wordsfrom this word, c) lexical and terminological meaning of the word «far».

The auther has concluded that the origin of the word «far» is the avestian word «xvar» или «xwarrah». The vestian word influecnced for appearing the word «farna» in ancient Persian, «farn» and «parn» in the Sogdian and Ossetic languages, «farra» in the Scythian and the Saka languages and it became «far» in the Tajik languages.

Another branch of the word «xvar» or «xwarrah» became the origin of the word «khur» and «khurra». The words «far», «farn», «farra», «farna», «khurna», «farro», «farrah» were transliterated form the avestian word «xvar» or «xwarrah» in different ancient and middle ages languages of Aryan branches. The termin «far» became the source of making the phrases like «farri oriyoi», «farri kayani», «farri ezadi», «farri shohi».

The Greek and Latin words «pharnexes», «tyche» and «fortune» are the equivalents to the word «far». The European languages especially, English and Russian use the word «fortune» as the contemporary lexical element which was quoted from the the Greek and Latin languages. The «far» means «glory», «fortune», «splendour», «divine royal glory» in English and «fortuna», «udacha», «schastliviy sluchai» in Russian languages.

Сведения об авторе

Камолов Фаррухджон Абдукадирович - кандидат филологических наук, доцент кафедры иностранных языков Института экономики и торговли Таджикского государственного университета коммерции. Адрес: Республика Таджикистан, 735700 г.Худжанд, проспект И.Сомони 169 Электронная почта: foteh122010@gmail.com Тел: (+992) 928478616

About the author

Kamolov Farrukhjon Abdukodirovich - Candidate of Philology Sciences, in Associate Professor of the Department of Foreign Languages, the Institute of Economy and Trade of Tajik State University of Commerce Address: Republic of Tajikistan, 735700 Khujand, I.Somoni Avenue, 169. E-mail: foteh122010@gmail.commobilephone: (+992) 928478616

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.