Научная статья на тему 'СОХТУ ТАРКИБИ ҒАЗАЛИЁТИ КАЁНӢ'

СОХТУ ТАРКИБИ ҒАЗАЛИЁТИ КАЁНӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
35
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЗАИМСТВОВАНИЯ / САИД НАДИР-ШОХ КАЁНИ / СТРУКТУРА И СОСТАВ / ТУРКИСТАН / ПУПОК ГАЗЕЛЬЯ / МУСКУС ХУТАНА / ЁРКАНД / КОШГАРД / СИНКИЁН / ВРЕД / ВЬЮЧНОЕ ЖИВОТНОЕ / BORROWING / SAID NADIR-SHOKH KAYONI / STRUCTURE AND COMPOSITION / TURKISTAN / NAVEL OF GAZELLE / MUSK KHUTAN / YORKAND / KOSHGARD / SINKIYON / HARM / PACK ANIMAL

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Рустоӣ М.М.

Структура и состав стихотворение поэтов и слова писателей, если относится к их творениям и украшениям, его благо приятие и полезность будить несколько таковым. С прохождением стихов Саида Надир-шаха Каёни, особенно рассматривается в его лирическом произведение, чтобы его поэзия из взора структуры и состава, выразительности, ясности, благозвучности и содержанием бывает могущественным. Раздел лирических стихотворение двух поэтических сборников Саида Надир-шаха Каёни, которую называют «Весть Севера» и сборник стихов в сходстве лирических поэтов как Хафиз в целом включает в себе вопросы любви и почитание, которые в привозной примере тексте статьи все слава: слитный, построенный, смешанный, производные или притворные слава, примешанный сложности и прочие распространённые состав умения, с ясностью описывается.This article deals with he structure and composition of poems' of this poets and the words of writers, if they relate to their creations and ornaments, wake him a few favors and usefulness. With the passage of verses and sura of Said Nadir Shah Kayoni, especially looking at his lyrical work, so that his poetry from the view of structure and composition, expressiveness, clarity, harmoniousness and content can be powerful. The section of the lyric poem of two poetry collections by Said Nadir-shokh Kayoni, which is called «The Voice of North» and a collection of poems in the context of lyrical poets, like Hafiz as a whole, includes the issues of love and reverence, which in the imported text of the article is all glory: unity, built, mixed, predvone or pretend glory, pre-mixed complexity and other common skill composition, is described with clarity. These properties in this article are well tolerated in discussions.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE STRUCTURE AND COMPOSITION OF GAZELLES OF KAYONI'S POETRY

This article deals with he structure and composition of poems' of this poets and the words of writers, if they relate to their creations and ornaments, wake him a few favors and usefulness. With the passage of verses and sura of Said Nadir Shah Kayoni, especially looking at his lyrical work, so that his poetry from the view of structure and composition, expressiveness, clarity, harmoniousness and content can be powerful. The section of the lyric poem of two poetry collections by Said Nadir-shokh Kayoni, which is called «The Voice of North» and a collection of poems in the context of lyrical poets, like Hafiz as a whole, includes the issues of love and reverence, which in the imported text of the article is all glory: unity, built, mixed, predvone or pretend glory, pre-mixed complexity and other common skill composition, is described with clarity. These properties in this article are well tolerated in discussions.

Текст научной работы на тему «СОХТУ ТАРКИБИ ҒАЗАЛИЁТИ КАЁНӢ»

Сведение об авторе:

Абдужабборова Мадина Абдуфаёзовна -кандидат филологических наук, старший преподаватель кафедры межкультурной коммуникации, Тюменского индустриального университета, Тюмень Россия. E-mail: abduzhabborova@bk.ru. About the author:

Abduzhabborova Madina Abdufayozovna- Ph.D. in Philology, Senior Lecturer, Department of Intercultural Communication, Tyumen Industrial University, Tyumen Russia. E-mail: abduzhabborova@bk. ru.

891.58.092 Р-88

СОХТУ ТАРКИБИ ГАЗАЛИЁТИ КАЁНЙ Рустой М.М.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Ду мачмуаи шеъри газалиёти Каёнй (бо номдои «Паёми шимол» ва «Девони ашъор») бидуни шак, матолиб ва мазомини мухталиферо дар бар доранд. Аммо як бахши калони онро ашъори ганой ва ишкй шакл медидад, ба вижа девони ашъори эшон мамлуъ аз масоили ишкй ва тавсифй аст, ки чун Х,офиз аз май ва маъшук, аз бода ва сокй дарф ва баён дошта ва бо ба кор бастани таркиботи зебое, мисли бодаи гулгун, чашми наргис, шохи шамшод, зулфи анбарин, цади дилцу, согари саубо, шури цунун, уалцаи зулф, баёзи гардан, барги лола, чини кокул, тири хаданг, насими субугау, шохаи гул, бозори сунбул, уарими дуст, нолаи мастона, согари май, тири нигоу, кунци хилват, занцири тааллуц, дили гамгусор, бодаи субудам, лаби лаъл, циблаи уоцот, пайки цунун, гулгашти чаман, гули навруста, шароби ноб, дили хаста ва дигар вожадои таркибй ва ташбедоти зариф газалдои эшонро дилписанд ва сазовори таваччуд гардонида аст. Масалан: Парешон кард, боди субугау зулфи парируро, Мушавваш кард дар чин буи зулфаш нофи оууро. Фидои мацдами у бод ин рууу равони ман, Хиромад гар ба куи ишцбозон цади дилцуро. Намоён кард руро баури ушшоцон, на бар воиз, Ки аъмоён набинад дар ду гети руи некуро. Хирадмандон агар бинад рухаш, шуридасар гардад, Лабони лаълу чашми масту зулфу холи уиндуро Магу бисёр, согар нуш Нодир аз кафи соци Маранцон з-ин цадар гуфтор табъи ёри бадхуро [2, с.4].

Бо инсироф аз нишондеди вожадои пайваста, сохта ва омехта, тандо вожадои мураккаб: боди субугауи, зулфи пари, буи зулф, нофи оуу, цади дилцу, руи неку, лабони лаъл, чашми маст, холи уинду, кафи соци, ёри бад дар ин газал метавонанд сатди муносибе аз диду дасти бози шоирро дар сохт, чобачой ва радифи калимоту вожадо дар колаби абёти ин шеър нишон бидидад.

Дар ин миён, аз ин ки чй гуна парешон ва мунташир шудан буи зулфи парируй нофи одуи Чинро нигарон месозад, каме ниёз ба макс дорад.

Дар билоди Туркистон вилояте аст, ба номи Хутан, ки миёни ^ошгар ва Ёркан мавкеият дорад. Аммо Хутани имрузй зери султаи кишвари Чин, аз чумлаи шадрдои машдури Туркистони Шаркй ва ё Синкиёнг аст, ки дар 300 километри чануби шаркии Ёрканд, бар канори чапи Хутандарё ба иртифои 370 метр аз сатди дарё карор дорад.

Адолии он минтака дама мусалмон буда ва дар фанни бофандагию тичорати абрешим ва пунба дасти боло дошта ва доранд.

Мудимтарин вижагии Хутан мавчудияти одувони содиби мушк дар куддову биёбондои атрофи он аст, ки судури ин мушк аз кадимулаём аз ин нодия мучиби шудрати Хутан дар чадони кадим гардида аст ва дар адабиёти порсй-дарй Хутан илова аз макоми мушкхезиаш ба чидати доштани шодидон ва хубруён низ мавриди таваччуди зиёде буда аст.

Аз асари ривояти забонй овардаанд, ки одувони Хутанзамин дар фасли пойизи Чин ки тарашшудоти атрогин бо дамон гадаи кисмати нофашон сахту сифт мегардад, нисбати рафъи хоришаш одувон нофашонро ба санг мемоланд ва афроде, ки шугли чамъоварии гард ва судадои хушбуи нофи одувонро доранд, онро бо зарофат ва диккати хосе чамъоварй мекунанд ва гайра.

Дар ин чо шоири хушзавку кареда хушбуии зулфи парешони мамдудашро, ки аз асари вазиши бод, пахш ва нашр гардида, бо овардани таркибдои мулоим: боди субдгад, зулфи парй ва нофи оду

чушн мecитoяд Ba мeнaвoзaд, ки xano aтporaнии capy зулФи ypo aз aгpи мaшxypи нoфи oxyи Хугани Чин низ бapтap мeшyмopaд.

Кaëнй бa дaлeли шapoити хocи c^ot-^tomo^ ки дap oн бa cap мeбypд, caъй мeкapд, тo aшъop, тapкибaг Ba opoяxoи oн микдope мaFбyз, пeчидa Ba ибxoмoмeз бoшaд. Mиcoл: Дuлo, зы sycc^ сндуху pyзгop 6uuup, Дuлo, su кaшмaкaшu yaepu кopдop 6umup. Кунун ж вaзъu xaëлu зaмoнa .aйpанcм, 3u бeвcфouu ш чapxы cuфлaкop 6uuup. 3u axflu да^ гypeзoнaмaш нcбuгyзopcнд, Ku mem сз худу бeгoнc 3hmu6op, 6umup. Ha дycmй, на мууаббат, на oшнoupocm Ба цaлбu xacmc c6o rnmjuu am^op бымup. Ha pcrny 6yu му^аббат дap m цахрн 6o^ucm, Тaгoбyнacm, my 6o цaлбu дoгдop 6umup. Kyyocm фcpц мuëнu дcввoбy ттнй, Apycu да.xp xcBonpocm дap mmp, 6uuup Hcдoнaмaш дылu ccènopcpo чu кунам, Muërn cmcuман цaлбu бeцapаp бuмup [3, c.35-36].

У дap ин гyфтopи xo4^ пyшидa Ba Faйpи capex aз ^aBpy Faбни зaмoн, бeгaнaгй Ba бeэътибopии pyзгop Ba aз бeвaфoию нooшнoии axли дaxp 6o FaMy aндyx Ba aшкy ox зaбoни шиквa cap дoдa Ba 6o бeкapopию кaлби дoFдop, чyнoн нoyмeдoнa мeнoлaд, ки xaттo идoмaи зиндaгй Ba xaënpo низ дap coяи чунин низoмy ичтимoъ лoзим Ba шoиcтa нaшмypдa Ba дap пaйи M^pax^ дyвyми aбëт вoжaи тaъcиpбopи «feM^»-po бaxcи paдифи шeъp мaвpиди иcтeъмoл Kapop мeдиxaд. Дuлo, ж syccаю анду..u pyзгop 6uuup, Дuлo, ж кcшмaкcшu yaepu кopдop 6uuup [3, c.35].

Дap ин 4o бap raoBa мaвчyдияти xoлaт пyшидaгй Ba иcтитop бap axвoли зoxиpи шeъp, гyлвoжaxoи пaйвacтae чун: хаёл, тагабун, дсввйб, чapx, тфлс ва дс.p низ дap ин cypyдa вopид шyдaacт, aMMo дap ин чaмъ ду вoжaи кoбили тaвaччyx: «:гaFoбyн» Ba «paвoб» мyшкилфaxм Ba кaмcoбикaтap acт.

Вoжaxo aз нaзapи шaкл yмyмaн xoлaти ceгoнa (coддa, coхтa, oмeхтa) дopaнд [5, 69], ки 6o Xyзypaшoн пaйвacтa 6o opoяxoи xyнapи дap шeъp кaлoмpo oxaнгин, дилпaзиp Ba хyшoянд мecoзaд.

Вoжaxoи syccc, yaep, .aйpан, тфлс, xacma, xa^ony чаpc дap зyмpaи кaлимoти coдa пaйвacтaи мaвчyд дap шeъpи бoлoaнд, ки бa тaнxoии худ мycтaкилoнa мaънo Ba мaфxyмepo ифoдa мeдopaнд, aMMo вoжaxoи кopдop, бeкapop, чи 4opa Ba бeвaфo, ки мyтaшaккил aз як вoжaи бacтa Ba шму^^^лу як вoжa ë мopфeмaи мycтaкилaнд, кaлимaги мyштaк Ba ë coхтa мecoзaнд.

Mypaккaбaги oмeхтaи eыфлaкаp, caдnаpc Ba тapкибxoи xyнapии усю анду. (шишет, шум), кcшмaкcшы yyp, xaëлu зaманc, a$au дащ цaлбu xacma, чашмм am^op, 6yu му.аббат, цaлбu дагдаp ва apycu да.p, ки 6o кacpaи изoфaт шинoхтa мeшaвaнд. Дap лoбaлoи ин cypyдaи шoиp чexpaнaмoй мeкyнaнд Ba 6a oн зeбoй мeбaхшaнд.

Бo ин xoл xyвaйдocт, ки xapчaнд aз xoлaти пeчидaгй Ba тaъкидoти шeъp кocтa шaвaд, тapкибoтy opoяxoи coдa Ba aвoмфaxм мeгapдaд. nac 6a тapкибoти фaвкyлзикp : Fyccaю aндyx, хaëли зaмoнa, чapхи caфлa, axли дapд, кaлби xaCTa, буи мyxaббaт Ba Faйpa. Meтaвoн тapкибoти миëнa Ba мyтaвacyт хитoб тамуд, aMMo roxe xaM чунин Faмyз Ba иcтитopepo, ки дap a6ërn фaвк 6a мyшoxидa MepacaA, 6a capoxaт мyбaдaл мeгapдaд Ba 6oз xaмoн гyнa, ки пeштap ишopa шуд, гyфтopи paвшaнy aшъopи capex Ba aкcapaн aз тaфaннyн, тaхaюл Ba 6ap xyнapи кaмгape 6apхypдopaнд, миcли: Hoàupo! rap my бс m уашмашу yoû, cфcyc, Ku бсд-ж мулк my бe дacmu caxou, cфcyc. Хршму щжю маъмyp naüu малu фcщp, Comoro бувсдаш нcв.accpай, cфeyc. Гapчu juy^moyu mce нecmeм сз фcзлu Хyда, Хслц бшам .сма 6o .алu mcба.e, cфcyc. Олaмe сз cumamy зулм бс фapëдy фuгoн, Hаyмeд сз даpu ша.aнд, Худж, cфcyc. Pumecmy зулм ж .cp ea^m фyзyнmap гapдuд, Хcмapа mp бс цуз дuдcpаe, cфeyc. рузу шаб ccm pcuяm .сма дcp pcнyy слсм, Бap дapu xанcu .cp фcpд cuno.e cфcyc. Xap wac дap кулбт вcйpанcu худ rnpякутн.

Синасузон уама дар нолаву оуе, афсус,

Бемурруват уама хунхору цафоцу золим.

Сифлатабъон уама дар нолаву оуе, афсус,

Кор аз дасти ту н-ояд на ба узру на ба цанг.

Хешро мекуни ангуштнамое, афсус [4, с. 153].

Мурури ин абёт мерасонад, ки шоир бо хотира ва иштибоде, ки аз чигунагии вазъияти докими сиёсй, ичтимоию фарданги кишвару чомеа дорад бо радиф карор додани калимаи афсус ва таркиботи нисбатан сода ва мустаъмил бар дама нобасомонидо чун зулму ситами шоди хунхоре ва чафочуе ришваву фасоду дузду докиму козй ва соири маъмурони низом метозаду бо мавчудияти камранги ороядо ва сунаоти адабй, максуд ва асли дадафро, ки тасаллути нозебои шароити ногувори дамон вакта аст, ба равшанй ва урёнй мавриди интикод карор медидад.

АДАБИЁТ

1. Дедхудо, Алиакбар. Фарданги лугати Дедхудо / Алиакбари Дедхудо, Тедрон, 1362

2. Каёнй, Саид Нодиршод. Девони Саид Нодиршоди Кайнй, чопхонаи Радимй, шадри Бамбайи Хиндустон, кул153.

-4 с.

3. Каёнй, Саид Нодиршод. Паёми шимол, Точмадал, Бомбай, соли 1276 С.35-36.

4. Каёнй, Саид Нодиршод. Девони Саид Нодиршоди Кайёнй, чопхонаи Радимй, шадри Бамбайи Хрндустон ,с. 5, кул. -153 с.

5. Ямин, Мудаммад Хдсан. Дастури муосири порси-дарй, чопи интишороти Майванд, Кобул, с.1383. -69с.

СТРУКТУРА И СОСТАВ СБОРНИКА ГАЗЕЛЕЙ КАЁНИ

Структура и состав стихотворение поэтов и слова писателей, если относится к их творениям и украшениям, его благо приятие и полезность будить несколько таковым.

С прохождением стихов Саида Надир-шаха Каёни, особенно рассматривается в его лирическом произведение, чтобы его поэзия из взора структуры и состава, выразительности, ясности, благозвучности и содержанием бывает могущественным.

Раздел лирических стихотворение двух поэтических сборников Саида Надир-шаха Каёни, которую называют «Весть Севера» и сборник стихов в сходстве лирических поэтов как Хафиз в целом включает в себе вопросы любви и почитание, которые в привозной примере тексте статьи все слава: слитный, построенный, смешанный, производные или притворные слава, примешанный сложности и прочие распространённые состав умения, с ясностью описывается.

Ключевые слава: заимствования, Саид Надир-шох Каёни, структура и состав, Туркистан, пупок газелья, мускус Хутана, Ёрканд, Кошгард, Синкиён, вред, вьючное животное.

THE STRUCTURE AND COMPOSITION OF GAZELLES OF KAYONI'S POETRY

This article deals with he structure and composition ofpoems' of this poets and the words of writers, if they relate to their creations and ornaments, wake him afew favors and usefulness.

With the passage of verses and sura of Said Nadir Shah Kayoni, especially looking at his lyrical work, so that his poetry from the view of structure and composition, expressiveness, clarity, harmoniousness and content can be powerful.

The section of the lyric poem of two poetry collections by Said Nadir-shokh Kayoni, which is called « The Voice ofNorth» and a collection ofpoems in the context of lyrical poets, like Hafiz as a whole, includes the issues of love and reverence, which in the imported text of the article is all glory: unity, built, mixed, predvone or pretend glory, pre-mixed complexity and other common skill composition, is described with clarity.

These properties in this article are well tolerated in discussions.

Keywords: borrowing, Said Nadir-shokh Kayoni, structure and composition, Turkistan, navel of gazelle, Musk Khutan, Yorkand, Koshgard, Sinkiyon, harm, pack animal.

Сведения об авторе:

Мирзомухаммад Рустои -докторант факультета таджикской филологии Таджикского государственного педагогического университета им. С.Айни Телефон: (+992) 917591354. Е -mail: m.rustoyee@yahoo.com

About the author:

Mizomuhammad Rustoi — a doctorant of Department of Tajik Philology of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Tel.: (+992) 917591354. Е— mail:m. rustoyee@yahoo. com

УДК: 891.550-1

ОМИЛХОИ ПЯТИМОЙ ВА ОФАРИНИШИ ГАВХАРИ ГУФТОР ДАР ДОИРАХОИ АДАБИИ МОВАРОУННАХРИ НИМАИ ДУВВУМИ АСРИ ХУШ ВА НИМАИ АВВАЛИ АСРИ XIX

Гафурова Ц.М.

Донишгощ давлатии тщорати Тоцикистон

Дар Мовароуннахри хамин мактаи таърих раванди сиёсату иктисод ва фархангу ададбиёт бо сабабхои айнию зехнй хеле ба дарачаи фатарот расида буд [1, с.10-14].

Ба мулохизаи мо, яке аз сабабхои айнии ин холат дар Мовароуннахр аз харакат мондани корвонхои «Рохи бузурги абрешим» аст. Ба коршиносон маълум аст, ки аз солхои 20-уми садаи XVI бо шарофати кашфиётхои бузурги чугрофй рохи обии китъахои Гарбу Шарк кушода шуд. Аз ин хотир «Рохи бузурги абрешим», ки Гарбу Шарк -шахрхои Ланжау Увей, Дунхуану Турфан ва Кучейи Чинро тавассути шахрхои бузурги Шарки Наздику Миёна бо Венетсияи Итолиё пайваст менамуд, аз харакат боз монд[2, с. 3-4]. Аз Моварохунахр се шохаи калони ин рохи абрешим мегузашт. Тавассути точирони корвонхои ин рох дар Мохварохунахр на танхо молу маноли бехтарини Гарбу Шарк хариду фуруш мегардиданд, балки хабархои тоза, комёбихои илму фарханги чахони мутараккй ва фановарихои он интишор меёфтанд.

Мутаасифона, ин рохи бузурги хушки абрешим ба иллати дар Мохвароуннахру Афганистан набудани рохи обию баркй то солхои 70-уми садаи XVI1 асосан гайримустаъмал гардид. Бад-ин сабаб дар Мовароуннахр робитаи иктисодию тичоратй бо кишвархои дигар хеле махдуд гардид. Хамон туркхо аз чумла гуз, ки аз даврони Исмоили Сомонй корвонхои абрешимро аз сархади Эрон то ба марзи Чин пешвоз гирифта ва сипас гусел мекарданд, бекору бенаво гардиданд. Ба чунин иллату сабабхои аёнй кишвари Мовароуннахр ру ба таназзули сиёсию иктисодй ва парокандагй ниход.

Омили зехнии таназзули сиёсию иктисодй ва фархангии мамлакат, албатта бо айби сиёсатмадорони хонадони Аштархонияву Магития ба вукуъ пайваст.

Аммо дар Эрону Туркияи усмонй ба шарофати мухайё будани рохи обию бахрй, робитаи иктисодию тичоратй ва илмию фархангй бо кишвархои мутараккии Урупо гусаста нашуд ва мунтазам бардавом буд.

Нимаи дуюми асри ХУ111 ва даври якуми карни Х1Х яке аз даврахои мураккабтарину фочиабори хаёти сиёсй, ичтимоиву мадании халкхои Осиёи Марказй ба шумор меравад. Махсусан нимаи дуюми асри ХУ111, ки ба пойдоршавй ва устувор гардидани сулолаи Мангития рост меояд, замони « ба бухрони сахти ичтимой.. »[3]. шудани хочагии халк низ мебошад. Парокандагии мамлакат аз нимаи асри ХУ111 огоз ёфта буд.

Давраи мудхиштарини ахволи сиёсию иктисодй ва маънавию равонии мардуми аморати Бухоро ба замони султаи Абулфайзхони аштархонй (1711-1747) рост меояд. Абулфайзхон ба айшу нуш ва оростани базмхои духтарони мохпайкару чавонони сарвкад машгул шуд ва дар натича нуфузи худро аз даст дода, бозичаи аъёну ашрофи дарбор гардид[4]. Ин холат горатгарии гумоштагони хукумати марказй ва феодалони махаллиро пуркувват намуд. Чунончи Хочй Хакимхон, ки яке аз муаррихони он давра аст, дар «Мутахабут-ут-таворих», рочеъ ба сабабхои ба тарзи дахшатовар бад шудани вазъи иктисодию сиёсии замони Абулфайзхон менависад: «Чун Абулфайзхон бар сари салтанат нишаст, .. .дасти татовул ба раъият кашид ва чавонони мохру ва канизакони савркадро чамъ намуда ба айшу ишрат машгул гашт. Дар мамолики Моварохуннахр ба сари хар кас хавои хукумат буд, сар бардошт»[5].

Абулазими Сомй низ дар «Тухфаи шохй» сабаби беоромй ва бетартибхои замони хони мазкурро шарх дода навиштааст: «Абулфайзхон аз чихати одамй рушду кобилият майл ба чониби хавои нафсонй карда, ба мусохибати амраду нисвон рагбат намуда, гайр аз тачарруби бодаи

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.