Savremeno naoružanje i vojna oprema za Br. 1-2014 Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

Izraelska bespilotna transportna vazdusna mula

33

„AirMule", izraelski bespilotni transporter dvojne namene

Kada je 18. decembra 2013. godine pres sluzba kompanije „Takticka robo-tika" (Tactical Robotics Ltd.) iz Izraela objavila saopstenje za javnost da je njena filijala „Urban aeronautika" (Urban Aeronautics, Ltd.) zavrsila poslednju fazu te-stiranja „bespilotne vazdusne mule" u laboratorijskim uslovima, bila je to prekret-nica u razvoju bespilotnih transportnih vazduhoplova. Naime, to je prvo bespilot-no vozilo, izuzev helikoptera, koje je namenjeno za transport. Pri tome, informa-cije radi, poznato je kopneno robotsko cetvoronozno transportno vozilo tipa MULE,34 kasnije preimenovano u projekat LS3 (Legged Squad Support System), koje je razvila kompanija „Boston dajnamiks", a koju je krajem 2013. godine ku-pila cuvena informaticko-tehnoloska firma „Gugl" (Google).

33 AirMule unmanned VTOL aircraft flies towards full mission demonstration By Ben Coxworth, December 19, 2013, GIZMAG:http://www.gizmag.com/tactical-robotics-airmule-vtol/30196/?utm_source=Gizmag+Subscribers&utm_campaign=45df555ecf-UA-2235360-4&utm_medium=email&utm_term=0_65b67362bd-45df555ecf-76697163

34 lako pojam MULE asocira na tovarnu zivotinju koja se koristi u planinskim i drugim jedinicama koje dejstvuju na teze prohodnom terenu, to je skracenica za „visenamenska upotrebljiva saobra-cajna sredstva za logistiku i opremu" (Multifunction Utility/Logistics and Equipment Vehicle). Rec je, pre svega, o robotskim vozilima (bez vozaca) kojima se upravlja sa daljine. Takva vozila upotrebljiva su za prevoz opreme, municije, goriva, rezervnih delova i druge logisticke zadatke.

„Vazdusna mula" (AirMule) jeste bespilotna VTOL letelica sa vertikalnim poleta-njem i sletanjem (vertical take-off and landing). Tokom 2013. godine potpuno su zavr-seni automatski testovi letelice, proverena je pouzdanost sistema za poletanje i sleta-nje u razlicitim uslovima, posebno u urbanim sredinama, i stvoreni su preduslovi da se u 2014. godini nastavi sa opitnim letovima i upotrebom u stvarnim situacijama.

Jedan od modela motora„Turbomeka Arijel", kakvi se koriste na mnogobrojnim helikopterima i drugim letelicama

Teska skoro jednu tonu, letelica je jedinstvena u odnosu na postojece va-zduhoplove koji polecu i slecu na VTOL principu i nema izlozene rotore. Poletno-sletni motori ugradeni su u telo letelice, osim dva rotora za manevrisanje i pogon po pravcu koji se nalaze iznad izduvnih resetki na zadnjem delu vazduhoplova. VTOL pogon omogucava da ova letelica moze da se krece u vazdusnom prosto-ru koji je zabranjen za bilo koju drugu vrstu aviona.

Visinu iznad tla kontrolisu i odrzavaju dva laserska visinomera, a naredni model imace „pojacane" kontrole razdaljine od letelice do tla pomocu radarskog visinomera za let u prasnjavim uslovima. Tacna pozicija odrzava se kroz objedi-njavanje podataka na racunaru koji koristi i GPS signal, inercione ziroskope i op-ticki sistem koji markira objekte na terenu. Racunar pomocu senzora stvara ma-tricu terena prema kojoj prikazuje polozaj vozila u prostornoj dimenziji.

Ovu povecu bespilotnu letelicu pokrece jedan turbolift motor tipa „turbomeka arijel" (Turbomeca Arriel) 1x1 koji moze da proizvede 559 kV potisne snage i prenosi pogonsku snagu na prednji i zadnji rotor, kao i bocne pogonske rotore, preko niza menjaca i pogonskih osovina. Lopatice ispod i iznad omedene su bocnim prstenom i proizvode ciste bocne sile za manevrisanje u gradskim ulica-ma ili posumljenom terenu. Potrosnja goriva je 150 kg po satu, u zavisnosti od njegove brzine, a koristan teret za jednocasovnu misiju bice oko 400 kg.

Letelica koristi tehnologiju nazvanu „fankraft", odnosno princip usmerenog poti-ska vazduha ventilatorskim propelerima (modified ducted-fan). Ova tehnologija se raz-vija vec vise od pola veka i vodeca je ideja za konstrukciju vazdusnog dzipa.35 Pored

35 Fancraft™ look a lot like the 'flying jeeps' from the 60's. What happened to them?, Tactical robotics: http://www.tactical-robotics.com/category/faq (Pristupljeno 22. 12. 2013. g.).

toga vozilo ima jasno definisan akusticni potpis (odreden nivo jacine ili pritiska zvuka u dBA) koji belezi mikrofona kalibrisan da ne dozvoli povecanje u odnosu na standardne helikoptere ili druge letelice sa vertikalnim poletanjem i sletanjem.

Pocetkom 2013. godine teziste opitovanja letelice bilo je na nosivosti, stabil-nosti tokom leta i smanjenju buke. Na daljim probnim letovima tokom 2013. godine testirane su letne osobine. Rezultat su novih sest lopatica rotora, cime je dobijeno mnogo vece opterecenje prema FPU standardu za propelere. Naime, da bi se proverila jacina lopatice izradena je sekcija propelera sa vise vrsta aerodinamicnih oblika. Inzenjeri su razlikovali elise po secivu vazduha, koji su nazivali i „noz". Pro-izvedeno je 12 kompozitnih lopatica rotora za dva potisna motora. Novi rotori ima-ju isti precnik kao originalni, cetiri seta ostrica, a ocekuje se da to poveca nosivost za 200 kg. Unutrasnje lopatice rotora su postavljene u telu letelice (za razliku od pogonskih rotora sa strane zadnjeg dela vozila), sto treba da omoguci letelici da sleti na „tesnom" ili neravnom terenu, na prostor izmedu vegetacije ili zgrada u na-selju, gde bi otvorene lopatice (kakve imaju helikopteri) mogle da se ostete pri do-diru sa objektima ili bi predstavljale opasnost za ljude u blizini.

Testovi su pokazali da je moguce postici i dva puta vece centrifugalno opterecenje. Dodatni letovi i testiranje planirani su sa drugim prototipom u izgradnji. Propeleri imaju po sest definisanih uglova obrtanja osovine, sto omogucava pol-etanje, ako je ugao 90 stepeni u odnosu na podlogu, i kretanje ukoliko je ugao osovine u nekom od polozaja od 0 do 60 stepeni.

Bespilotna letelica „AirMULE" testira se na poligonu gde je oznacen marker prema kojem se proveravaju njene letne i druge sposobnosti

Vecina testiranja imala je za svrhu da poboljsa sekvencu automatskog poletanja i sletanja, sto je osnovni preduslov za nastavak letnih provera 2014. godine. Letelica je tokom testiranja privezana sigurnosnom zicom, dovoljno dugom da omoguci let na kraju piste. Puna sekvenca testa je let do kraja piste, zausta-vljanje, okretanje za 180 stepeni u lebdenju i povratak nazad do tacke polaska, sa konacnim sletanjem na marker koji se nalazi na terenu.

Duzina ove letelice je 6,2 m, sirina 2,3 m i visina 3,5 m. Masa letelice ciji je oblik dizajniran tokom 2012-2013. godine izno-si 770 kg. Ona, inace, moze da nosi teret do 640 kg, ima poten-cijalnu maksimalnu brzinu od 180 km/h, a dostize visinu do 3.658 m. Jos 2009. godine mo-gla je da postigne maksimalnu brzinu leta 200 km/h. Moze da sleti i poleti sa povrsine od 40 kvadratnih metara. Maksimal-na izdrzljivost iznosi izmedu dva i cetiri sata. Maksimalna tezina pri poletanju je 1.088 kg.

Planirano je da se leteli-ca izlozi i predstavi na aero-mitingu u Burzeu 2014. godine, nakon sto bude prihvace-na od Ministarstva odbrane Izraela, kao sredstvo koje je uslo u redovnu upotre-bu oruzanih snaga, policije i nekih specijalnih sluzbi (spasilacke, za prvu pomoc u ratnim okrsajima, protivteroristickim dejstvima i sl.). „Vazdusna mula" razvijena je za prevoz tereta, medicinsku evakuaciju i snabdevanja trupa u borbenim ak-tivnostima. To sto nema kabinu za pilota omogucilo je da se poveca prostor za prevoz ranjenih vojnika.

Namena

Izraelske odbrambene snage smatraju da se ova letelica moze koristiti za evakuaciju ranjenih vojnika iz borbenih zona, odnosno za logisticke namene, od snabdevanja naoruzanjem, municijom i drugim artiklima za borbene potrebe jedinica na terenu, i to mnogo uspesnije nego kamionima ili helikopterima.

Dosadasnji rezultati testiranja se povremeno razlikuju, ali su pokazali da je nosivost 426 kg,

UAV „vazdusna mula" tezi oko 635 kg i maksimalna masa pri poletanju je 1.130 kg

(Photo: Urban Aeronautics)

Letelicom moze da se upravlja rucno iz glavne kontrolne stanice GCS (General control station), a predvidena je i mogucnost planiranja autonomnog rezima pomocu racunara. „AirMule" ce bezbedno sleteti uprkos komunikacionim greskama. Za upra-vljanje se koriste cetiri kanala, na osnovu inercijalnih podataka sa senzora i zirosko-pa, GPS, dva laserska visinomera i kamera. U letelici je cak 460 senzora koji salju podatke u realnom vremenu do zemaljske stanice, odnosno operatera koji mu omo-gucuju da prate rad motora i podsistema. Podsistemi ukljucuju tri menjacke kutije, dva glavna rotora za poletanje i odrzavanje visine, dva za pogon i usmeravanje pravca, te jos tri dolazna i odlazna kanala za komunikacije.

Pored toga, ova bespilotna letelica opremljena je infracrvenim senzorima i sa dva laserska senzora za pracenje visine leta. Radari prate pokretne i nepo-kretne objekte na tlu.

Podaci dobijeni senzorima prenose se do glavne kontrolne jedinice GCU, odnosno racunara, koji na osnovu primljenih informacija proracunava polozaj u vazduhu i prikazuje poziciju letelice u matrici prostora. Matrica prostora je u opit-nim uslovima definisana polozajem orijentira (markera) postavljenog na tlu poligona. GCU prati telemetrijske podatke koje su isporucili senzori UAV, koristeci komunikacione uredaje za prijem dolaznih i i slanje odlaznih signala, do kontrolne stanice.

Takode, izraelski vazduhoplovni strucnjaci testiraju i bespilotni helikopter „pikador" (Picador vertical take-off and landing unmanned aerial vehicle). Razvi-jen je za pomorske i kopnene vojne snage. Moze da ponese teret mase 180 kg, autonomnost mu je do 8 casova leta, pri brzini do 200 km/h.

Umetnicka vizija koriscenja „vazdusne mule" za prevoz ranjenika u urbanim dejstvima

Upravljacki kompjuterski sistem za „vazdusnu mulu" prikazan je jos 2009. godine na pariskom vazduhoplovnom mitingu. Medutim, nema mnogo podata-ka o kojim kompjuterima i njihovim karakteristikama je rec. U jednoj od studija koje razmatraju pitanje upravljanja bespilotnim sistemima36 napominje se da se koristi usavrsena informaticko-komunikaciona tehnologija (ICT), zasnovana na vestackoj inteligenciji u kombinaciji sa ljudskim operaterima za vecinu vojnih robotizovanih uredaja. Medutim, na osnovu analogije sa poznatim cinjenicama moze se zakljuciti nekoliko nacelnih stavova. Prvo, Izrael ima u svom naoruza-nju skoro cetrdesetak modela bespilotnih letelica, od strategijske do takticke namene. Za sve njih postoje razradeni sofisticirani upravljacki sistemi, uvezani u mrezu taktickog komandovanja. Ne treba sumnjati da su najbolje osobine tih sistema iskoriscene u projektu „AirMule". Drugo, poznato je da je izraelska pro-izvodnja informaticko-komunikacione tehnologije medu vodecima u svetu i to je ozbiljan argument da su za upravljanje sistemom „visenamenske logisticke platforme sa opremom i alatima" (Multi-role Utility Logistics Equipment platform) iskorisceni potencijali kojima raspolaze ta razvojno-proizvodna struktura. Naravno, moglo bi se reci i da saradnja izraelskih vojnih strucnjaka sa naucni-cima iz americke egencije za odbrambene istrazivacke projekte DARPA garan-tuje nove ideje i koncepte, vec primenjene u vojnoj praksi. I, na kraju, treba imati u vidu da je Izrael neprekidno izlozen vojno-politickom pritisku i da njego-va vojna snaga treba da bude spremna na izazove koje nosi „ratoborno" okru-zenje. Resenje se, svakako, nazire pre svega u politici „koegzistencije", ali i u savremenoj naucnoistrazivackoj delatnosti za vojne potrebe. Odatle i naziv kompanije „Tactical Robotics Ltd", koja razvija i unapreduje, pored ostalih, i ro-botske borbene sisteme.

37

Elektronski casopis „Gizmag", u svom decembarskom broju 2013. godine, proglasio je „vazdusnu mulu" bespilotnom letelicom godine. Na drugom mestu je „vilin konjic" (Draganflyer) X4-ES kvadrokopter sa kamerama za snimanje, na trecem „ekperimentalna letelica sa gorivnim celijama XFC (experimental Fuel Cell Unmanned Aerial System), koja se lansira sa podmornice. Na cetvrtom je „Amazonov" kvadrokopter (Amazons Prime Air) za dostavu porudzbima kupcima umesto motociklima ili brzim vozilima. Peto mesto zaizima lovac dronova „nebeski Dzek" (SkyJack), nacinjen od prvobitne verzije „papagaja" (Parrot), predsta-vljenog na sajmu informatickih tehnologija CEBIT, 2011. godine u Hanoveru. U njega su hakeri ugradili mali racunar „malina Pi" (Raspberri Pi) sto je, u stvari, minijaturni potpuno programiran kopjuter (PC) koji koristi besplatni open source Linux operativni sistem. To je, u stvari, letelica „pirat". Taj dron moze da traga za bezicnim komandnim signalima drugih bespilotnih letelica, zamenjuje ih, a zatim ih pretvara u „kontrolisane trutove", koji potom izvrsavaju komande koje operater prosleduje preko SkajDzeka.

Nikola Ostojic

36 Unmanned Technology - The Holy Grail for Militaries? by ME5 Calvin Seah Ser Thong, ME5 Tang Chun Howe and mE4 (NS) Lee Weiliang Jerome.

37 "Gizmag, New and Emerging Technology News", u tekstu: 2013. godina dronova (2013: The year of the drone), proglasio je „vazdusnu mulu" jednom od bespilotnih letelica godine, http://www.gizmag.com/year-drone-2013/30102/ (pristupljeno 2. januara 2014. g.).

Senzorski monitoring kopnenog prostora

Osnovne karakteristike senzorskih ad hok vajrles mreza

U armijama velikih zemalja, jos od sezdesetih godina proslog veka, na broj-nim ratistima korisceni su zemaljski senzori i detektori koji otkrivaju kretanje vo-zila i ljudi. Senzorska tehnologija menjala se u skladu sa napretkom nauke, da bi vrhunac dosegla pocetkom druge decenije 21. veka. Tada je informaticka i na-notehnologija ucinila snazan iskorak u minijaturizaciji te vrste senzora, cineci ih visefunkcionalnim uredajima koji su u stanju da detektuju kretanja u zoni obu-hvata senzorskim poljem, te da se samostalno povezu u informaticku mrezu. Mreza omogucava detekciju promena na vecem prostoru i prenosenje podataka do operativnog centra za kontrolu teritorije. Takva konfiguracija moze da se kori-sti kao stalno osiguranje objekata i povrsine zemljista, ali i za ad hok zadatke, prilikom logorovanja, vezbi, mirovnih operacija ili na borbenom prostoru.

Postoji vise modela i tipova zemaljskih senzorskih sistema, koji se razlikuju po takticko-tehnickim karakteristikama i principu rada. Iskoriscene su razlicite tehnologije ugradene u uredaje, pa oni mogu biti seizmicki, akusticni, magnetni, piroelektricni, a mogu se koristiti i dnevno-nocne ili pasivne IC kamere. Svojevre-meno, takvi sistemi su ugradivani i u predmete koji se mogu naci na odredenom zemljistu, kao sto je kamenje, zemljane kupe, krticnjaci, grane, supljine drveca i slicno. Poznato je da je u Moskvi britanska obavestajna sluzba duze vreme osmatrala pomocu senzora i kamera ugradenih u ukrasne predmete i zardinjere sa cvecem vise vojnih objekata.38

38 Celnici ruske obavestajne sluzbe optuzili su zvanicnike ambasade Velike Britanije 23. janua-ra 2006, godine, da su u Moskvi za spijunazu koristili lazni kamen sa osmatrackom i senzor-skom opremom, pokusavajuci da obezbede pristup do drzavnih tajni, sto je objavila drzavna te-levizija Rusije.

Zastita podrucja na borbenom prostoru

Za zastitu americkih jedinica koje kontrolisu granicna podrucja na borbenom prostoru Avganistana i Iraka, sopstvenih baza, aerodroma i obezbedivanje trenutnih informacija o pokretima na odredenom prostoru, strucnjaci iz kompani-je Lokid Martin u Betezdi, proizveli su samonapajajuce umanjene senzore UGS (Unattended Ground Sensors - zemaljski senzori bez nadzora), sa vaj-faj (Wi-Fi) emiterima.39 Senzori se, samostalno, povezuju sa bezicnom vaj-faj radio-ve-zom, a podatke koje oni emituju operativci ili osmatraci mogu procitati pomocu tableta, smartfona, mobilnog android uredaja i putem prijemnika na bespilotnim letelicama. Time se ostvaruje senzorska pokrivenost kontrolisanog prostora i obezbeduje trenutna informisanost o promenama i zbivanjima na njemu. Minija-turni samonapajajuci senzori velicine su nekoliko santimetara. U njih su ugrade-ni, pored ostalih senzorskih komponenti, i vaj-faj emiteri. Oni automatski uspo-stavljaju ad hok mrezu SPAN (Self-Powered Ad-hoc Network).40

Ovakva senzorska mreza namenjena je za detekciju kretanja na od-redenoj teritoriji. Te podatke salju do stanice za komunikaciju, odakle mogu da ih preuzimaju osmatraci, izvidaci, pa-trole prilikom obilaska terena, robotska vozila za nadzor teritorije, pa i osmatracke i izvidacke bespilotne letelice.

Mreza se sastoji od 50 senzorskih cvorova, sto predstavlja ekonomicno re-senje za mnoge vrste zastite, kao sto je regulatorni nadzor granica i postovanje ugovora, obezbedivanje prostora oko baza i privremenih boravista vojnih i drugih jedinica na nenaseljenom terenu do poboljsanja obezbedenja i pretpolju borbe-nog rasporeda kopnenih jedinica. Razmatra se i njihovo koriscenje u urbanim dejstvima.

Senzori su opremljeni izvorima napajanja i sistemima za ocuvanje energije, odnosno za dugotrajni rad bez nadzora. Njihova funkcija je automatsko otkriva-nje prisustva osoba ili vozila. Podatke, do najblizeg releja ili prijemne stanice, prenose u formatu digitalnog signala, koji moze da sadrzi zvuk, slike ili video snimke. Ti radio-frekventni emiteri mogu, takode, da budu ukljuceni i u takticku

39 Lockheed Martin Links Ground Sensor Network With Unmanned Aerial Vehicles for Enhanced Threat Protection, Unattended Ground Sensors Protect Personnel and Assist In Border Surveillance, http://www.lockheedmartin.com/us/news/press-releases/2013/october/isgs-span-1021.html (Pristupljeno 06. 12. 2013. g.)

40 Self Powered Ad-Hoc Networks (SPAN), Perpetually Powered Unattended Ground Sensors; Lockheed Martin Information Systems & Global Solutions,

http://www.millennialnet.com/MillennialNet/media/Technology/Datasheets/SPAN-Brochure.pdf. (Pristupljeno 31. oktobra 2013. g.)

mrezu komandovanja i upravljanja, koristeci cak i satelitske komunikacije (SAT-COM) za vezu sa udaljenim emiterima.

U taktickim uslovima nadgledanje senzora na kontrolisanom prostoru, rece-no je, moze da obavlja i operater, pomocu tableta sa vaj-faj prijemnikom.

Senzori su, u sustini, pasivni i izvestavaju o aktivnosti na terenu, neprekid-no emitujuci podatke, ukoliko su postavljeni na podrucjima gde je velika frekven-cija saobracaja. Ukoliko su rasireni na podrucju gde je frekvencija kretanja ma-nja, senzori mogu biti u stend-baj stanju (periodu cekanja) i aktivirati se u slucaju kretanja ljudi ili vozila. Inteligentna tehnologija omogucuje razlikovanje ljudi od zivotinja. Ad hok senzori postavljaju se na lokalnom (ogranicenom) podrucju, za period dok se, na primer, jedinica nalazi na odmoru, zastoju ili logorovanju. Mre-za senzora moze biti rasprsena i na vecem prostoru.

Veza se automatski odrzava i to na nacin da svaki cvor prenosi detektova-ne podatke na sledeci cvor, omogucujuci preglednost celokupnog pokrivenog prostora. Ako se senzor aktivira, salje signal na sledeci senzor, sve dok ne stig-ne do stanice za komunikaciju. Podaci se, zatim, proslede u komunikacionu tak-ticku vezu, odnosno mogu da se prenose preko satelita i do komandnog centra, koji moze da se nalazi bilo gde u svetu.

Umesto da se prosleduju do komandnog centra, jedan od nacina je kori-scenje odgovarajucih bespilotnih letelica snabdevenim uredajima za ocitavanje podataka iz senzorske vaj-faj mreze. To je veoma vazno za staresine jedinica koje su u neposrednoj zoni senzorskog polja, cime oni dobijaju nepreradene podatke u realnom vremenu.

Citaci podataka u bespilotnim letelicama

Bespilotne letelice sa prijemnicima za emisije zemaljskih senzora koriste se u slucajevima kada senzorska mreza pokriva sire podrucje ili teren gde je prijem signala otezan zbog konfiguracije ili posumljenosti. Tokom nadletanja prostora sa mre-zom senzora, uredaj na bespilotnoj letelici salje automatski upit senzorima, na koji ovi odgovaraju automatskim slanjem podataka sa cvorova gde su podaci koncentri-sani. To omogucuje automatski pregled prostora, kako po mestu, tako i po vrsti signala. Podaci se uparuju preko odgovarajucih grafickih prika-za na ekranu u osmatrackom centru. Ujedno omogucavaju operaterima bespilotnih leteli-ca da usmere paznju na iden-tifikovane pokrete. To je racio-nalnije nego da one lete ne-prekidno iznad osmatranog prostora, po planiranim ruta-ma i snimaju celokupan teren, kako bi analiticari mogli da uoce eventualne potencijalne pretnje u realnom vremenu.

U programe za pracenje i izvestavanje o zbivanjima na kontrolisanom pro-storu ugradeni su poboljsani algoritmi za blagovremenu obradu izvidackih i oba-vestajnih podataka. Takvi podaci omogucavaju da komandanti i komandiri osnovnih taktickih jedinica dobijaju odgovarajuce informacije i procene situacije na teritoriji, u punom spektru i vremenu zbivanja, posebno ukoliko je jedinica an-gazovana u protivpobunjenickim aktivnostima. Prednost je i u tome sto se poda-tak dobijen senzorom objedinjuje sa video-snimkom iz bespilotne letelice, tako da staresine u neposrednoj blizini dobijaju kompletan pregled situacije, sto je ve-oma znacajno u toku brzih promena na borbenom prostoru.

Celokupan proces naziva se, u vojnim strucnim krugovima, „saradnja ze-maljskog i vazdusnog osmatranja",41 ali i sinergija izmedu zemaljskih senzora i citaca podataka iz vazduha (Synergy of UAVs and UGVs).

Samonapajanje ad hok mreze

Noviju konfiguraciju senzorskih uredaja zapreminske velicine 2-3 cm , sa nepre-kidnim napajanjem, koji nakon postavljanja formiraju ad hok senzorsku mrezu, razvili su inzenjeri kompanije Lokid Martin. Kompletan rad i provera zavrseni su pocetkom 2013. godine. Senzori i mreza testirani su na poligonu Betezda, Merilend (SAD), gde se inace nalazi specijalni obavestajni centar u sastavu agencije za prostorno osmatranje i izvidanje NGA (National Geospatial-Intelligence Agency).

Istrazivanja i projektovanja ova-kvih mreza pocela su jos 2005. godine, po zahtevu Agencije za istrazivanja i napredne odbrambene projekte DARPA, kao i na osnovu ukazanih potreba za obezbedivanje delova te-ritorije na kojima se nalaze americke snage u inostranstvu.

Senzori kompanije Lokid Martin, pored toga sto detektuju pokrete, emituju signal koji omogucava njihovo komunikaciono povezivanje u mrezu SPAN. Ta mreza obezbeduje do-stupnost alarma osmatracima i izvi-dacima ili operativcima u centrima i komandama. Mreza je razvijena za korisnike koji zahtevaju brzo posta-vljanje, malu verovatnocu presreta-nja signala i pouzdan neprekidni

Kontrola funkcionisanja i provera podataka senzorske zemaljske mreze SPAN pomocu tablet racunara

41 Grocholsky, B. ; Inst. of Robotics, Carnegie Mellon Univ., Pittsburgh, PA ; Keller, J. ; Kumar, V. ; Pappas, G. , Cooperative air and ground surveillance, Published in: Robotics & Automation

Magazine, IEEE (Volume:13 , Issue: 3 ), Sept. 2006

nadzor. Svaki senzor detektuje kretanje u krugu od nekoliko desetina metara. U svakom se nalazi minijaturni elektronski komunikacioni sklop, koji omogucava automatsko neposredno povezivanje i razmenu podataka. Mreza olaksava iden-tifikaciju zbivanja po mestu i vremenu dogadaja na taj nacin sto senzori otkrivaju pokrete u opsegu od nekoliko desetina metara. Automatska komunikacija po senzoru omogucena je u krugu nekoliko stotina metara. Tehnologija napajanja i mikroskladistenja energije eliminise postojece probleme napajanja, sto omogucava smanjenje velicine i tezine senzora.

Naucnici i inzenjeri kompanije Lokid Martin nastojali su da njihovi UGS senzori budu prihvatljivi, u poredenju sa drugim postojecim UGS sistema po velicini i tezini, snazi napajanja, medusobnom povezivanju senzora, opsegu detektovanja seizmickih i drugih promena, kao i po upotrebljivosti sistema. Oni su nastojali da unaprede svoj sistem, u odnosu na postojece, tako sto su ga usavrsili u svakoj od ovih oblasti. Smatraju da je njihov sistem, krajem 2013. godine, jedan od naj-fleksibilnijih i veoma pouzdanih multisenzorskih zemaljskih sistema. Pored toga, minijaturizacija omogucava da se senzori maskiraju prema okruzenju, ugradeni u najuobicajenije prirodne objekte, kao sto su stene, kameni obluci, panjevi, grane (osusene ili slomljene) stabljike kukuruza ili slicno bilje. Pored toga, sama konstrukcija i obloga omogucava da senzori izdrze ekstremnu toplotu ili hladno-cu. Mogu se postaviti i u plicacima, snegu i blatu.

Unutrasnje komponente nazivaju se i senzorski cvorovi, a koriste uredaje za pretvaranje solarne i termicke u elektricnu energiju. Senzori su opremljeni solarnim panelima i baterijom. Energija se skladisti u tanke celije (u obliku filma), koje imaju 80.000 ciklusa punjenja. To omogucava dugotrajno racionalno koriscenje prikupljene energije za funkcionisanje senzora, komunikaciju i distribuciju podataka. Senzori mogu biti korisceni i do 20 narednih godina. Proces se naziva „adaptivni ciklicni optimalni kapacitet energije" (Adaptive cyclic optimum energy budget). Takvi sistemi mogu da se koriste za zastitu zgrada i opreme ili za pracenje kretanja u granicnom pojasu.

SPAN mreza koristi automatski rekonfigurisanu dinamicku bezicnu komunikaciju. Prenosenjem signala sa podacima sa senzora na senzor stedi se energija, a povecava brzina prenosa. Podaci se prenose u realnom vremenu. Napredak u stednji energijom omogucava da se mreza senzora postavi planski, odnosno, kako kazu americki vojni teoreticari, da se tajno infil-trira na podrucju gde se planiraju dejstva i mnogo ranije nego sto se pokrenu jedinice. S obzirom na to da UGS senzori sa SPAN mrezom ne zahtevaju nikakvo posebno odrzavanje, te da mogu da stoje neprimeceni dugo vre-mena, a nadzor moze da se oba-vlja i preletom bespilotne leteli-ce, to predstavlja znacajnu pred-nost u prikupljanju obavestajno-izvidackih podataka za potrebe taktickih jedinica.

Taktika primene

Kada je rec o taktici primene, postoji vise mogucnosti. Jedna je da se senzori postave planski mnogo pre nego sto ce se jedinica naci na zasticenom (senzorski osmatranom) podrucju. Druga varijanta je ad hok postavljanje nakon sto jedinica posedne odredeni borbeni prostor, kako bi joj se omogucilo kontrolisanje medupro-stora, bokova, pozadine ili dela ispred prednjeg kraja odbrane. Senzore je moguce koristiti i u napadu, eventualnim bacanjem iz letelica na prostore gde se planira va-zdusni ili pomorski desant, cime se otkriva da li je taj prostor protivnik vec zauzeo. Varijante taktike koju omogucavaju ovakvi maleni UGS su veoma raznolike.

DARPA's Adaptable Sensor System (ADAPT)

Iz ove konstatacije moze se zakljuciti da su vojni teoreticari zaista komplek-sno razmatrali mogucnosti upotrebe ovakvih senzora, njihovo tajno postavljanje i nadgledanje. Koliko je sama mreza medu senzorima i do stanica za komunikaci-ju zasticena od eventualne detekcije signala je drugo pitanje, o kojem se ne pise, odnosno verovatno postoji i nacin da se protivelektronskim merama maskira elektromagnetsko zracenje od preranog otkrivanja.

Proizvodaci tvrde da je mreza sposobna da objedini visesenzorske podatke, us-postavi ravnotezu signala, te da je verovatnoca otkrivanja mala, kao i verovatnoca la-znih alarma. Svi podaci sa senzora objedinjavaju se na cvoristima, gde se obraduju i objedinjavaju sa podacima iz drugih mreza pomocu posebnih algoritama. Izlazni signali koje emituju cvorovi mogu se podesiti na odgovarajucu snagu, dovoljnu da se prime pomocu tableta ili nekog drugog smart uredaja, a pojacavaju se kada dobiju upit sa bespilotne letelice, kojoj zatim dostavljaju automatski prikupljene podatke.

Ukoliko je mreza u blizini jedinice, a nuzno je pratiti promene u taktickoj si-tuaciji u stvarnom vremenu, radi obezbedivanja procene zbivanja (u NATO lite-raturi taj proces naziva se svest o situaciji - situational awareness), ona se nad-gleda u realnom vremenu. Pomocu bespilotnih letelica ocitavaju se i udaljenije senzorske mreze. U prirucnoj literaturi spominje se taktika upotrebe za izvidacke

jedinice, gde se cesce koristiti ad hok postavljanje i uklanjanje mreze nego za operativne borbene snage. U operativnim jedinicama takvi senzori su namenjeni za obezbedenje i nadzor (monitoring) borbenog prostora ili logorske prostorije. Takode, drugacija je primena u obezbedivanju stalnih baza, aerodroma ili vojnih stacionarnih objekata (prislusni ili relejni centri, osmatracnice u granicnom poja-su i sl.), gde su pod stalnim nadzorom snaga bezbednosti.

Karakteristike SPAN mreze:

- postavljanje na terenu i nije potrebno daljinsko upravljanje,

- intuitivni interfejs omogucava brzu implementaciju i lakocu rada,

- napajanje bez baterija, SPAN koristi uredaje za samonapajanje dugog radnog veka,

- mali lagani senzori mogu se uklopiti u ambijent,

- kuciste se tesko otkriva,

- prenosne komunikacije, ukljucujuci satcom opciju,

- akusticno i seizmicko ocitavanje,

- umrezavanje u mrezu male snage smanjuje EM potpis,

- senzorski cvorovi automatski formiraju mrezu,

- obezbedena identifikacija i karakterizacija dogadaja,

- ugradena obrada podataka smanjuje lazne uzbune,

- citanje podataka sa senzora pomocu rucnih kompjutera za lokalno pracenje.

Treba imati u vidu da senzori koriste tzv. COTS pristup geografskim informa-cionim podacima (The COTS Approach to Enterprise GIS), sto omogucava siste-mu senzora da se orijentise prema realnim podacima i podacima dostupnim preko GPS javne i vojne mreze. U nekim specijalnim operacijama ovakvi senzori su po-trosni uredaji, koji se ostavljaju ili se u njih ugraduju komponente za samounistava-nje, sto ih onesposobljava nakon realizacije osetljivih specijalnih operacija. U prvu fazu projekta ulozeno je 10 miliona dolara.

Istorijat i aktuelna primena

Pored incidenta izmedu britan-skih i ruskih obavestajaca u Moskvi 2006. godine svetska javnost je upo-znata i sa vise slicnih primera. Tako je sirijska TV, 7. marta 2013. godine, prikazala maskiranu spijunsku opre-mu (kamere i audio-senzore) u ka-menju na sirijskoj morskoj obali, ne-daleko od jednog vojnog objekta. Vlasti su saopstile da je rec o izrael-skom spijunskom sistemu „zupcanik" (Gear). Sistem se sastojao i od ure-daja koji su mogli da smanje vero-

vatnocu otkrivanja i ometanja. Iran je, takode, otkrio spijunski kamen, na mestu pored objekta za obogacivanje uranijuma, u septembru 2012. godine. Dok su vojnici patrolirali po obodu zabranjene zone, naisli su na uredaj za prikupljanje obavestajnih podataka u steni. Kada su prilazili stena je eksplodirala, posto je verovatno programirano da se samounisti pri pristupu ljudi.

Hiljade senzora, nekih maskiranih kao stene, americka vojska je postavila u Avganistanu za pracenje desavanja u pojedinim oblastima gde su se kretali po-bunjenici. Senzori su osposobljeni da prenose podatke do bespilotnih letelica, a da se u realnom vremenu koriste za obradu programom „neksus 7" (Nexus 7).

Posle nekoliko decenija koriscenja pasivnih senzora u vojnim operacijama, oni postaju manji, mnogo precizniji i sofisticiranije izrade. Tehnoloski napredak omogucio je razvoj naprednih, multinamenskih kopnenih senzora (UGS), koji funkcionisu autonomno i bez nadzora. Izradeni su u razlicitim velicinama i oblici-ma, sadrze nekoliko senzorskih tehnologija, prilagodenih za upotrebu u razlicitim obavestajno-izvidackim oblastima. Oni danas, na pocetku druge decenije 21. ve-ka sluze za otkrivanje, klasifikaciju i izvestavanje o otkrivenim aktivnostima na podrucju gde su rasporedeni, a podatke dostavljaju preko bezicnih linkova u da-ljinski kontrolni centar. UGS sistemi su mali, jeftini i zasticeni (vodonepropusni i otporni na ekstremne temperature) senzori, dugog veka upotrebe koji mogu da aktivno deluju od nekoliko nedelja, meseci cak i 20 godina.

Drugi sistemi i tehnologije za zastitu snaga

Senzorski sistem „skorpija II"

Senzorski sistem nazvan „skorpija" (Northrop Grumman Scorpion) sacinja-vaju mikro-osmatraci - kombinovani adaptivni (prilagodavajuci) sistem senzora i translatora za pracenje ljudi i vozila. Tokom 2012. godine postavljeni su na pla-ninskom prolazu Hindukus ili u blizini poletno-sletne stazu aerodroma blizu granice sa Pakistanom. Koriste se za automatski monitoring. U sebi su sadrzavali mikrofone, kamere, magnetne ili seizmicke senzore.

Jos u vijetnamskom ratu Ameri-kanci su postavili akusticne senzore na tzv. Ho Si Minovom putu, kojim su se snabdevale snage Vietkonga. U Avganistanu i Iraku, americka vojska postavljeno je vise od hiljadu „skorpion II" (Scorpion II) sistema. Domet senzora za otkrivanje kretanja ljudi je 800 metara a 2.100 metara za vozila. Verovatnoca otkrivanja tog senzor-skog sistema je veca od 95 odsto, a laznih alarma je manje od 5%. Sistem je modularan i moguce ga je kombinovati prema potrebama i specificnim namenama. Svako senzor ima u sebi GPS komponentu po kojoj ga je moguce locirati i kada je dobro skriven na zemljistu. Vek trajanja baterija je do 6 meseci. Za komunikaciju koristi zasticeni elektronski sistem Nortrop Gru-man korporejsn-Ksetron kampus (Xetron Campus).

Naravno, postoji jos mnogo zemaljskih sistema senzora bez nadzora. Je-dan od njih nosi naziv REMBASS II42 terenski senzori (Remotely Monitored Battlefield Sensor System-II),koji ima i oznaku AN/GSR-8(V). Kao i mnogi dru-gi slicni sistemi, koristi kombinaciju detektora, senzora (ukljucujuci seizmicka geofone), koji identifikuju vibracije tla izazvane kretanjem vozila ili pesaka. Magnetni detektori uocavaju kretanje metalnih predmeta, kao sto su oruzje i vozila. Akusticni senzori koriste se za detekciju ciljeva sa posebnim akusticnim potpisom (buka od motora, rute kretanja i sl), a pasivni infracrveni (PIR) senzori detektuju kretanje objekata u uskom vidnom polju. Ulaz iz svih ovih detektora prikuplja „kapija" (gate), ugradena na ploci sa procesorima. Kada senzori utvr-de da „potpisi" odgovaraju predefinisanim matricama, aktivira se alarm i automatski prenosi radio-linkom na centralnu tacku za pracenje, odakle se podaci slivaju u operativni centar za pracenje aktivnosti u senzorski kontrolisanom podrucju.

Komanda za elektronske komunikacije SAD (USAEICOM) namerava da u 2014. godini opremi jedinice na avganistanskom i irackom prostoru i sa siste-mom BAIS (Battlefield Anti-Intrusion System - borbeni sistem za zastitu od upada). Oba senzorska sistema, REMBASS II i BAIS, koriste komunikacionu mrezu L-3,43 koji obezbeduje medusobnu vezu medu senzorima i do 16 km.

42 Remote Battlefield Sensor System Version II (REMBASS-II) sets and Battlefield Anti Intrusion System (BAIS),

https://www.fbo.gov/index?s=opportunity&mode=form&tab=core&id=e64bcef85cd01f4ac7563d e50f754ab4 (Pristupljeno 11.12.2013. g.).

43 Force Protection Joint Experiment (FPJE) Battlefield Anti-Intrusion System (BAIS) Sensors Data Analysis and Filtering Metrics, C.M. Barngrover, R.T. Laird, T.A. Kramer, J.R. Cruickshanks, S.H. Cutler Space and Naval Warfare Systems Center, San Diego (SSC SD) 53560 Hull Street, San Diego, CA 92152http://www2.l-3com.com/cs-east/rfsys/ie_rfsys_rembassii.shtml (Pristupljeno 11.12.2013. g.).

I „Odbrambeni segment" kompanije „Rajmetal" predstavio je krajem 2013. godine senzore „Rajnmetall BSA UGS". On poseduje i komponente koje zahte-vaju da senzori potvrde alarm nakon aktiviranja, posebno kod uredaja za obradu slike, bilo da je ona snimljena u dnevnom ili nocnom, odnosno infracrvenom spektru. Snimljene slike se kompresuju i salju kao kratki animirani filmovi putem RF komunikacijske veze. Taj sistem ima mogucnost da se njime upravlja pomo-cu daljinskog upravljaca.

U studiji „Zajednicki eksperiment za zastitu oruzanih snaga" FPJE (Force Protection Joint Experiment), ukazuje se na specificnosti i nacin resavanja problema analize i filtriranja podataka prikupljenih senzorskim sistemom BAIS. Po-daci su analizirani pomocu algoritama i aplikacija nazvanih SPIE visesenzorski sistem u laboratoriji za multisenzorsku analizu i fuziju informacija u Orlandu na Floridi (Multisource Information Fusion, Orlando, FL), od aprila 2009. godine, a armijskoj javnosti predstavljeni su 2010. godine.

Dostupne informacije ukazuju na to da se istrazivanja u primeni multisen-zorskih kombinacija nastavljaju sa povecanim intenzitetom u oblastima zemalj-skih senzora bez nadzora, senzora koji se razvijaju u okviru „buduceg borbenog sistema FCS (Future Combat Systems), osmatrackih senzora, detektorskih na-prednih sistema za urbane sredine (UMass), integrisanih senzora u sistemima naoruzanja, simulaciji uparivanja video-signala sa geografskim kartama i pomocu geografskog informacionog sistema (GIS). Senzorski sistemi se uparuju i sa zemaljskim radarima za kontrolu teritorije, posebno ukoliko se prate zbivanja na prosirenom podrucju. Ispituju se i mogucnosti da se prosiri i spektar signala, kao i pokrivenost vece povrsine malim neuocljivim senzorima i boljoj efikasnosti automatskog uocavanja pokretnih obje-kata na sirem, ispresecanom reljefnom podrucju ili pokrivenom rastinjem.

Jos od 2004. godine u Iraku se eks-perimentise sa primenom aerostatskog sistema PTDS (Sistem za detekciju traj-nih pretnji44). Sastoji se od balona na ko-jem su kamere (dnevno-nocne i infracr-vene) i senzorski uredaji. Takode, nosi i sistem za citanje podataka zemaljskih senzora (koji automatski salju signale sa cvorova). PTDS koristi Komunikacioni sistema internacionalne brigade (IBCS), koji omogucava komunikaciju sa taktic-kim i operativnim sistemom „mirovnih snaga" i mogucnosti umrezavanja u sistem nadzora vise PSDS2 sistema na jednom podrucju. Ovakvi senzori skeni-raju vecu povrsinu, automatski detektuju

Aerostatski sistem PTDS

44 PTDS TEAM 4 AND THE ISR NETWORK - Arrival in Baghdad. Team introductions. "Aerostat" & kite balloon defined. The sensor payload. Elements of the ISR Network, http://robcrimmins.com/2013/07/24/balloon-wars-chapters-1-2/ (Pristupljeno 12.12.2013. g.).

o

X

o >

o CM

D¿ UJ

a.

Z) O O

_l <

o

X

o

LU

H >-

OU <

H

s

z <

CD >o

X LU H O

O >

pokretne mete i izvestavaju u realnom vremenu. Pokrivenosti i udaljenosti takvih senzora zavisi od tehnologije koja se koristi, kao sto su FLIR osetljivost senzora, radara, sistema za obradu signala i sl. Ovi senzori obicno se koriste za zastitu perimetra, bezbednosti granica i nadzora borbenog prostora (Battlespace).

Individualni senzorski sistemi mogu da ispolje probleme osetljivosti koji, pod odredenim uslovima, imaju uticaj na degradaciju signala. Slabe tacke poka-zalo je i koriscenje osmatrackih zemaljskih radara u okviru senzorskog polja. Najveci problem je otpornost senzora na lazne alarme i male brzine kretanja objekata u osmatranom prostoru.

Eksperimentise se i koriscenjem uredaja koji u vaj-faj mrezi detektuju kretanje iza gustog rastinja. Vizuelni i radarski senzori mogu biti integrisani sa visokom verovatnocom otkrivanja pod svim vremenskim uslovima. Senzori za skeniranje mog-u se koristiti i za daljinsko upravljanje automatskim naoruzanim stanicama (konte-jnerima sa sistemom oruzja koje automatski dejstvuje). Aktiviraju ih senzori kad otkr-iju kretanje naoruzanih osoba ili borbenih vozila, koristeci predefinisan potpis odraza protivnickog naoruzanja u matricnoj mrezi za podrsku automatskim borbenim siste-mima. Takvi sistemi mogu da se integrisu sa autonomnim patrolnim vozilima ili ljuds-kim patrolama koje intervenisu u realnom vremenu radi borbenog odgovora ili zausta-vljanja pojedinacnih protivnika koji se krecu kontrolisanim podrucjem.

Slozeniji senzorski sistemi

Razvijaju se i slozeniji senzorski sistemi kao sto je „tektronov sistem nekon-trolisanih zemaljskih senzora" (Tektron UGS Sistems), u okviru projekta „Buduci borbeni sistemi" FCS, koji pored video-senzora treba da poseduje i nekoliko ulo-ga. Namena mu je da sluzi za obezbedenje perimetra odbrane, osmatranje i nadzor, odredivanje elemenata za ciljna dejstva i omogucava procenu situacije. Ti senzori ukljucuju se u sisteme za hemijske, bioloske, radioloske i nuklearne (CBRN) sisteme ranog upozoravanja. Buduci program ce ukljuciti niz uredaja za daljinsko ocitavanje zemaljskih senzora, ukljucujuci snimanje i registrovanje po-trosnih senzora, seizmicka snimanja, akusticne i druge senzore.

Nova generacija senzora bice „pametnija", osposobljena za tzv. ciljnu iden-tifikaciju (odredenih vrsta naoruzanja i opreme koja nije u naoruzanju NATO i sa-veznickih snaga) na osnovu predefinisanog potpisa u mrezi komuniciranja. Vecina senzora bice daljinski kontrolisana, pomocu cvorova za daljinsku komunikaci-ju sa udaljenim operativnim i osmatrackim stanicama i centrima. Sadrzavace mikrokomponente koje ce obradivati signale i omoguciti obradu signala i fuziju. Ti senzori unapredice obavestajnu sliku i pruziti vise mogucnosti da komandanti ili celni ljudi operativnih timova dobiju potpunu predstavu o operativnoj ili taktickoj situaciji (za kompletnu procenu situacije - total situational awareness).

Posebni UGS senzori razvijeni su, u okviru programa „buduci borbeni sistem" FCS (Future combat systems) za kopnenu vojsku i urbane operacije, u sa-stavu sistema izvestavanja. Iako je program FCS obustavljen jos 2009. godine, neki delovi programa su nastavljeni, a medu njima i senzorski sistemi bez nepo-sredne kontrole. Posebno teziste stavljeno je na razvoj UGS za zastitu podrucja ociscenih od protivnickih snaga u naseljenoj sredini, otkrivanje zaseda i druge urbane aktivnosti. Njihov razvoj se nastavlja i u 2014. godini i ovi minijaturni jefti-

ni uredaji bice opremljeni integrisanim komunikacijama i komunikacionim linkovi-ma koji obezbeduju pouzdane komunikacije u urbanoj sredini. Senzori bez kon-trole (UGS), iz programa FCS, postace sastavni deo „slojevitog sistema senzor-ske mreze". Pri tome ce buduce senzorske mreze koristiti i daljinski kontrolisane „dugozivece" senzore razmestene na podrucjima odakle mogu da se pojave pro-tivnicke snage kao neposredna borbena pretnja, koji ce funkcionisati u sistemu ranog bezbednosnog i obavestajnog upozorenja. Ujedno, ti sistemi ce se koristiti i za zastitu snaga u taktickim dejstvima i angazovanih u urbanim sredinama. Radi provere, ta vrsta sistema postavljena je jos 2007. godine na granici izmedu Juzne i Severne Koreje, ali je do sada vise puta usavrsavana. Radio mreza koja prenosi senzorske signale iz granicnog podrucja neprekidno je kontrolisana, po-sebno u periodu zaostravanja sukoba medu tim drzavama.45

DISTRIBUTIVE, S APAOKONFKJUIRAJUCA MREÍA/ OSNOVA C4ISR SISTEMA

^— Sistem osmatia&ih satelita

/ j Zaj#dni&i kaalidoni

f —FT!

VVDIO-Viza V«ZU iaMZllllllA na diJmil) ipfjvlinje

(vmovl a vozusa zemabshu se in»ikkn ilibnlna

(vHjrovIzavezu ia mpolnstizunlikii slitembiu

Slojeviti sistem senzorskih mreza

Najznacajnija osobina buducih senzora bice „ciljna detekcija", odnosno mo-gucnost odredivanja koordinata po GPS ili geografskom informacionom sistemu. Sluzice, dakle, za pracenje i prepoznavanje zbivanja na takav nacin sto ce, po-vezani sa integrisanim bezicnim komunikacijama, omogucavati informisanje na svim nivoima slojevite senzorske mreze.

45 Future Combat Systems - 2014, Posted Apr 06, 2007 by U S: This is a Future Combat Systems (FCS) promotional video of the Vanguard network system being used in combat. The movie clip covers a scenario in which we are fighting North Korea in 2014. http://64.147.183.62/video/logistics-and-supplies/army-equipment/future-combat-systems-2014/644431653001/ (Pristupljeno 08. 01. 2014. g.)

Strucnjaci napominju da je osnovna ideja da svi senzori u narednom perio-du postanu sastavni deo „akcione senzorske mreze",46 sto ce omoguciti da se operativni centri „sustinski i kontinuirano hrane informacijama", sto treba da omoguci kreiranje i azuriranje zajednicke operativne slike COP (Common Operational Picture), odnosno predstavljanje situacije u borbenom prostoru u real-nom vremenu.

Mreznoorijentisan senzorski sistem

Terenski multisenzorski sistem bez nadzora (UGS) iz programa nekada-snjeg „buduceg borbenog sistema" FCS podeljen je u dve glavne grupe: takticki-UGS (T-UGS), koji obuhvata obavestajne, tajne i uredaje za izvidanje ISR (Intelligence, Surveillance, and Reconnaissance), hemijske, bioloske, radioloske i nu-klearne (CBRN -UGS), kao i senzore za gradsko okruzenje (U-UGS), koji se ina-ce upotrebljavaju u urbanim vojnim operacijama u naseljenim mestima MOUT (Military operation in urban terrain). Takticki UGS sistemi sastoje se od napred-nih sistema senzora, podesenih da samoorganizuju komunikativnu mrezu, te za neposredno ili daljinsko ocitavanje podataka. Dalekometnim senzorima pobolj-sava se odbrana perimetra vojnih baza i drugih zasticenih objekata. Senzori se, takode, koriste da obezbede dopunu procene operativne situacije u komandama svih nivoa, preko satelitskog nadzora odredene oblasti gde se prate sve ili poje-dinacne mreze. Za operativce u komandi teritorija bez senzora za nadzor je naj-veca rizicna „rupa" zbog koje nije moguce kompletirati procenu situacije (Total situational awareness). Zbog toga su mnogi senzori i jeftina potrosna roba, neo-phodni da bi se kontrolisala situacija u borbenom prostoru.

46 A taxonomy of wireless micro-sensor network models, ACM SIGMOBILE Mobile Computing and Communications Review, Volume 6 Issue 2, April 2002 Pages 28 - 36, http://dl.acm.org/citation.cfm?id=565708 (Pristupcjeno 12. 12. 2013. g.)

Kad je rec o urbanim senzorskim sistemima (Urban UGS systems), oni se neprekidno razvijaju i nastoji se iskoristiti tehnologija koriscena u detektorima vaj-faj signala, koji omogucuju „gledanje kroz zid"47 TTWR (MIT's Through-the-wall radar), kao i tehnologija sistema ADAPT americke Agencije za unapredena od-brambena istrazivanja i projekte DARPA.48 Urbana senzorska mreza obezbeduje lokalizovani nadzor i podrsku vojnim operacijama u naseljima, posebno kad protiv-nik koristi ojacane objekte, kanalizaciju, sistem tunela za metro i druge vestacke prepreke. Senzori se rasporeduju tako da se mogu pratiti rucnim tablet ili smart uredajima, kao i sistemima u vozilima, povezanim sa ostalim osmatrackim i izvi-dackim sistemima. U takvim uslovima najefikasnija je slojevita senzorska mreza. Kompanija „Rajteon" (Raitheon) razvila je sistem EMARS (Enhanced Mobile Ad hoc network Radio System) koji omogucuje koriscenje senzorskih signala niske frekvencije za detekciju pokreta iza zidova. Sistem izracunava opseg kretanja do 16 otkrivenih ciljeva u prednjem segmentu ozracivanja senzora. Rucnu jedinicu cine poseban senzor i kontrolni segment, koji omogucava daljinsko ocitavanje vise senzora. Drugaciji sistem razvijen je u laboratorijama BAE Sistems. Njihov senzor koristi radarski signal od 920MHz, koji detektuje kretanje kroz zidove do 30 cm de-bljine. Senzor koristi usmerenu jagi ili omnidirekcionu antenu.

Kompanija „Kas sistemi" (CAS Systems Limited) jos od 2010. godine razvi-ja senzafonski sistem IMS-4000, koji takode samostalno formira mrezu i medu-sobno moze da poveze osam senzora. Namenjen je za predstavljanje borbenog prostora, omogucavajuci prikaz protivnickih snaga na borbenoj karti. U borbenim laboratorijama razradena je i taktika upotrebe tog sistema. U taktici primene IMS koristice se za obezbedenje bokova, zastitu stacionarnih objekata, blisku zastitu malih jedinica, popunu praznine u meduprostoru i delovima terena koje nije mo-guce kontrolisati na drugi nacin. Ovaj sistem moze da se koristi sa nesmrtono-snom municijom, cime sprecava kretanje civila u odredenim oblastima, a sma-njuju rizik od stete i zrtava u neizvesnim situacijama.

Obezbeúivanje „kozjih staza"

U skup „nekontrolisanih" terenskih senzora moze se uvrstiti i sistem CovertVA-RE, zatim „senzorski sistem za detekciju upada" (Intrusion Detection E-UGS) za obezbedenje „mrtvih tacaka na obodu borbenog prostora" i „kozjih staza" kompanije ARA, koji pripadaju drugoj generaciji senzorske tehnologije. I ovi senzori deluju u si-stemu zatvorene mreze, a alarm se prenosi sa senzora na kontrolnu stanicu na da-leko vecoj udaljenosti od bilo kojeg drugog sistema terenskih senzora bez nadzora, koji su danas dostupni. Ovi sistemi ne koriste repetitore ili skup komplikovanih „mes" (Mesh49) mreza. Kod ovih senzorskih sistema postignuto je dobro razlikovanje ljud-skih odraza u odnosu na vozila i smanjen je broj laznih alarma.

47 Nikola Ostojic, Kroz zidove pomocu vajrles rutera, Vojnotehnicki glasnik 4/2013.

48 Nikola Ostojic, DARPA, Skriveni zemaljski senzori, Vojnotehnicki glasnik 3/2013.

49 „Mes" (Mesh) umrezavanje je vrsta topologije mreze gde svaki cvor snima podatke susednih cvorova i emituje ih zajedno sa sopstvenim podacima, odnosno sluzi kao relej za drugim cvorovi-ma; Self Organizing Wireless Mesh Networks, http://research.microsoft.com/en-us/projects/mesh/ (Pristupljeno 12. 12. 2013. g.)

Vrste senzorskih sistema: sistemi za nadzor perimetra odbrane,

osmatracki radari sa odgovarajucim bezbednosnim aplikacijama, panoramski IR skeneri, terenski senzori (geofonski), akusticni senzori,

senzori za zastitu vozila i stacionarnih objekata, upozoravajuci senzori pokreta, senzori za zastitu transportnih kolona, senzori snajperske vatre, elektro-opticki,

senzori eksploziva za bombase-samoubice, senzori za bezicno umrezavanje. laserski senzori

Multisenzorska sfera borbenog prostora

Izraelski nacionalni centar za obradu slika razvija komplet senzora SAR, koji omogucava vizuelne i druge prostorne podatke u integrisanom signalu za obavestajne strukture. Sistem je nazvan Elta-a RICENT, a centralni element sistema su senzori za obavestajno prikupljanje podataka, nadzor i izvidanje (ISR). Podaci se prikupljaju pomocu bespilotnih letelica. Koriste savremenu komercijal-nu COTS tehnologiju (senzorski podaci su objedinjeni sa GPS i GIS elementi-ma). SAR obezbeduje 3D sliku borbenog prostora, posto poseduje programske rutine koje omogucuju fuzionisanje radarskih, satelitskih i aero snimaka, kao i podataka dobijenih elektronskim izvidanjem. Ovaj sistem se s punim pravom nazi-va i geolokacioni sistem, a na osnovu snimaka moguce je utvrditi i masu (tezinu) objekta koji je ostavio trag preko nekog od senzora, na udaljenosti 30 do 90 m.

Treba spomenuti da se u razvoju ovakvih senzora koristi i tehnologija mapiranja i modeliranja. Cak se i primena u borbenim okolnostima simulira pre postavljanja senzorskih mreza.

S obzirom na to da je oblast razvoja senzora podstaknuta mnogobrojnim aktuelnim angazovanjima vojnih jedinica sirom sveta, te da je steceno iskustvo znacajan cinilac u njihovom osavremenjavanju i unapredivanju primena napred-

ne tehnologije, u narednom periodu pojavice se novi sistemi ciji zavrsetak je predviden 2019. godine, za sta je u budzetu SAD i NATO obezbedeno dovoljno sredstava da se programi zavrse. Na pomolu je sledeca generacija bezicnih ze-maljskih senzora sa ad hok funkcionalnoscu. Oni sve vise postaju potrosna roba, sve su manjih dimenzija i nije daleko vreme kada ce novi nanomaterijali omoguciti i razvoj nanosenzora. Posto je ova oblast usko povezana sa industri-jom bezbednosne opreme, odnosno uredaja za zastitu od neovlascenog pristu-pa, i za sada je kurentna na svetskom trzistu, njena perspektiva je obezbedena. DARPA vec priprema teren za razvoj nove etape u razvoju senzora, obezbedu-juci transfer komercijalne tehnologije u vojne nanosisteme, medu kojima su i sve vrste senzora. Cilj je stvaranje senzorske sfere iznad borbenog prostora.

Mikrosenzorske bezicne mreze su, inace, identifikovane u agenciji DARPA kao jedna od najvaznijih tehnologija za 21. vek i kao jedan od najvecih izazova buducno-sti. U protekle tri decenije, u procesu istrazivanja i razvoja senzorskih mreza, uce-stvovalo je nekoliko generacija naucnika, istrazivaca i inzenjera. Dva projekta agen-cije DARPA, od mnogih drugih, najznacajniji su za senzorsku mreznu perspektivu. To su „distribuirane senzorske mreze" DSN (Distributed Sensor Networks) i „Sensit program", odnosno razvoj senzorskih informacionih tehnologija (Sensor Information Technology). Tehnoloski trendovi koji uticu na razvoj senzorskih mreza neprekidno se menjaju, uticu na usavrsavanje i minijaturizaciju novih uredaja, koje prate i odgo-varajuce aplikacije za poboljsavanje funkcionisanja. Primenjive su, kako u trupnim jedinicama, tako i u bezbednosnoj infrastrukturi. Tehnicki izazovi ukljucuju nano-mrezne senzore za otkrivanje, kontrolu i usmeravanje, zajednicki prenos signala i procesiranje informacija, kao i fizicku i mreznu bezbednost. Rezultati istrazivanja sa kraja 2013. godine ukazuju na novine u oblasti senzorskih mreznih algoritama, uklju-cujuci mogucnosti lokalizovanja i difuzije senzorskih signala, distribuiranje bezicnim ad hok mrezama i koriscenje „lokalnih agenata", odnosno minijaturnih prijemnih sta-nica ugradenih u svakodnevne mrezne uredaje. 0

Nikola Ostojic

Satelit-teleskop MOIRE, orbitalno orude „kosmicke kupole"

51

Dzinovski satelit snima 40% povrsine Zemlje odjednom

Jos se nije stisala buka koju je izazvao Edvard Snouden objavljivanjem po-dataka o „usima velikog brata" za prisluskivanje elektronskih i informatickih ko-munikacija, a Pentagon nas informise i o „oku velikog brata". Naime, krajem

50 Sensor networks: evolution, opportunities, and challenges, Proceedings of the IEEE ... Volume: 91 Issue: 8

http://ieeexplore.ieee.org/xpl/login.jsp?reload=true&tp=&arnumber=1219475&url=http://ieeexpl ore.ieee.org/iel5/5/27402/01219475 (Pristupljeno 23. 12. 2013. g.)

51 Special Session: Testing of Lightweight Space Structures, MOIRE Space Telescope-Challenges and Solutions in Large Scale Testing; William D. Tandy, Ball Aerospace & Technologies Corporation; Paul Atcheson, Ball Aerospace & Technologies Corporation; Jeanette L. Domber, Ball Aerospace & Technologies Corporation; Jeff Kommers, Ball Aerospace & Technologies Corporation, Chapter DOI: 10.2514/6.2013-1458 Publication Date: April 8-11, 2013, http://arc.aiaa.org/doi/abs/10.2514Z6.2013-1458 (Pristupljeno 13. 12. 2013. g.)

2013. godine Pentagon je saopstio da, u saradnji sa „Lorencovom nacionalnom laboratorijom u Livermoru" (Lawrence Livermore National Laboratory), „Balovom kosmickom i visokotehnoloskom korporacijom" (Ball Aerospace and Technologies Corporation) i „NeKsolve korporacijom" (NeXolve Corporation) realizuje proje-kat ogromnog satelita za osmatranje i snimanje Zemljine povrsine. Rec je o kosmickom objektu sa osetljivim objektivom i membranom za fokusiranje slike, na-zvanom MOIRE (The Membrane Optical Imager for Real-time Exploitation).

Teleskop, ili „membranski opticki imidzer za snimanje u realnom vremenu", imace tri osnovne komponente - refleksionu membranu, kameru za snimanje u realnom vremenu i komunikacione sisteme za vezu sa zemaljskim stanicama. Sistem za snimanje posedovace opticki i digitalni zum. Opticki zum funkcionisace tako sto ce se slika dobijena refleksijom od opticke membrane koncentrisati u fokusu objek-tiva. Digitalni zum je ionako osobina svakog modernog foto-aparata ili kamere. To ce omogucavati ovom teleskopu da snimi 40 odsto Zemljine povrsine odjednom. Zum ce omoguciti detaljno snimanje brojnih desavanja na planeti Zemlji.

Ova ogromna teleskopska naprava ima objektiv od membrane kruznog ob-lika, precnika 21 metar i jedan je od najvecih teleskopa koji ce lebdeti u kosmo-su, na stacionarnoj putanji oko nase planete. Svojom velicinom prevazilazi po-znati teleskop Habl, ciji precnik objektiva ima „skromna" dva metra. I najveci teleskop smesten na tlu upola je manji od MOIRE.

Satelit su zamislili strucnjaci Pentagonove agencije za unapredena odbrambe-na istrazivanja i projekte DARPA, koji su ucestvovali u razvoju sledece generacije oruzja i tehnologije za vojne snage SAD, u projektu nekada nazvanom FCS (Future combat systems - buduci borbeni sistemi). Iako je od 2009. godine koncept programa FCS pod znakom pitanja (u budzetu narednih godina nema stavki za njega), mnogi od potprojekata nastavljaju da se razvijaju pod drugim nazivima, kako ulaga-njem sredstava koje dobija Pentagon, tako i sredstvima koje ulazu same kompanije, smatrajuci da ce njihovi projekti kad-tad biti prihvaceni od vojnog establismenta.

Svrha tog optickog uredaja jeste da snima povrsinu Zemlje, a proizvod su koncentrisane slike HQ (visokog kvaliteta). U razvitak tog teleskopa ulozena je napredna tehnologija, koja omogucava veliku preciznost koja je neophodna da bi satelit uspesno funkcionisao.

Refrakciona membrana

Membrana satelita koja prelama svetlost podeljena je na segmente i tanka je kao folija koja se koristi u domacinstvu

Do sada su se teleskopi koji se salju u svemir suocavali sa problemom ogranicenja velicine objektiva, posto vece i duze teleskope u kosmos nije mogla da prenese nijedna do sada konstruisana raketa. Zbog jos uvek nerazvijene teh-nologije za gradnju u svemiru, nije moguce ni slati veliki teleskop po delovima i sastavljati ga u orbiti. Svaki takav pokusaj je u danasnjem vremenu preskup, bez obzira na to kolika bi bila naucna vrednost svakog od takvih projekata.

Naucnici i istrazivaci nasli su resenje u koriscenju refrakcione membrane52 koja je tanka poput folije za domacinstva ili se koristi u trgovinama za pakovanje artikala. Membrana ima osobenost refrakcije, odnosno prividno skrece svetlost ili prelama, umesto da je odbija. Naime, pri konstrukciji savremenih teleskopa i drugih optickih in-strumenata sa staklenim socivima koriste se i ogledala koja reflektuju svetlost u okular.

Medutim, refrakciona membrana imace jos jednu osobinu. Ona ce istovreme-no biti i difrakciona resetka. Naime, folija ce imati sare na povrsini, suvise male da budu vidljive golim okom. Te sare savijace svetlost odredenih talasnih duzina, sto ukazuje na to da se razlicitim velicinama sara moze menjati propustanje odredenih talasnih duzina. Transmisivna difraktivna optika, koja se naziva i „Fresnel sociva", tanja je i laksa od standardnih sociva. Jos 1995. godine istrazivanja su pokazala da menjanje talasne duzine svetlosti, koja se propusta kroz objektiv, zavisi od po-vrsinskih karakteristika difraktivne optike. Medutim, nedostatak difraktivne optike teleskopa je njihov ogranicen propusni opseg. Difraktivno socivo fokusira razlicite talasne duzine svetlosti na razlicitim tackama u prostoru, sto ozbiljno ogranicava svetlosni signal u fokalnoj ravni. Medutim, ustanovljeno je da obrnuti difraktivni objektiv, uparen sa svetlosnim kolektorom, ispravlja ove fokusirajuce aberacije i emituje dovoljno fotona u ravni fokusa za snimanje.

52 Refrakcioni astronomski teleskop, http://www.walter-fendt.de/ph14yu/refractor_yu.htm (Pristuplj-eno 18. 12. 2013. g.)

Od povrsine teritorije Zemlje, prema kojoj ce biti usmeren teleskop MOIRE, svetlost ce dolaziti do refrakcione membrane, odakle ce je difrakciona resetka usmeravati u koncentrisan snop svetlosti do okulara kamere za snimanje. Tu ce savremena informaticka tehnologija digitalizovati snimak i pretvarati ga u signal, koji ce se slati u operativni osmatracko-obavestajni centar.

Teleskop MOIRE je najnovije sredstvo za americke savremenije obavestajno-izvidacko-osmatracke delatnosti i oruâe za precizna dejstva

Posto ovako konstruisan satelitski teleskop ne zahteva visok kvalitet stakla, nje-gova proizvodnja je mnogo jeftinija. Ustanovljeno je da optika, zasnovana na mem-brani, omogucava projektovanje mnogo vecih i duzih teleskopa, sa mnogo vecom re-zolucijom. Pored toga, takva membrana moze da se preklapa i pakuje u manje i lak-se posiljke za kosmos. Nova tehnologija, pored toga, eliminise potrebu brusenja i pri-preme sociva za glomazne kosmicke teleskope, koji bi bili veci od poznatog Habla.

DARPA je prototip ovog teleskopa vec testirala na zemlji, a istrazivaci ulaze u finalnu fazu projekta, resavajuci probleme najoptimalnije konstrukcije i simuli-rajuci najrentabilniji oblik i velicinu.

Ovaj teleskop nece biti osetljiv na atmosfersku distorziju, koja nece uticati na rezoluciju snimka. Planirano je da se prva generacija ovakvih kosmickih teleskopa lansira 2018. godine. Prvi od takvih teleskopa imace segmentirani otvor precnika 6,5 m, a blende 20 m, sto ce i do sedam puta pojacavati svetlo u odno-su na kosmicki teleskop Habl.

Transmisivni teleskop

MOIRE ce, dakle, biti transmisivni teleskop koji ce se sastojati od duge cevi i refrakcionog sociva od tanke membrane (umesto ogledala). Na prednjem kraju membrana ce prikupljati svetlost i fokusirati u okular. Optika za transmisivni teleskop je manje osetljiva na nesavrsenosti folije, nego sto je kod ogledala i sociva koja se koriste u klasicnim teleskopima. Uparivanje transmisivne tehnologije sa difraktivnom optikom je, za sada, najpogodniji nacin da se teleskop velikih di-menzija lansira u kosmos.

Sematski prikaz koji pokazuje kako ce membrana satelita MOIRE biti sastavljena da bi sacinjavala socivo od 21 m

Listovi folije umesto stakla, ugradeni u socivo precnika 21 m, bez obzira na to koliko su tanki, omogucavaju da se na tlu konstruise segmentirani objektiv, koji bi se otvorio u orbiti. Spomenute laboratorije, koje sa agencijom DARPA ucestvuju u reali-zaciji projekta MOIRE, izgradili su primarni objektiv sirok 5 m, kao i odgovarajuci okular, koji je posluzio za testiranje. Difraktivnu optiku razvili su inzenjeri u laboratorijama kompanije u Livermoru. Prototip je zavrsen jos 2002. godine, ali je projekat, zbog bu-dzetskih ogranicenja, mirovao skoro dece-niju. Kad je agencija DARPA 2010. godine organizovala takmicenje u razvoju tehnolo-gije za sistem video-snimanja u geosinhro-

noj Zemljinoj orbiti, analiza prispelih projekata pokazala je da je pronadeno novo resenje za fleksibilniji okular. Time je dobijena blenda sa dovoljno velikim otvo-rom, koja moze da prenosi difraktivni opticki snop, sto kosmickom teleskopu omogucava da slika povrsinu Zemlje vecu od 100 kvadratnih kilometara, sa ste-penom azuriranje video-snimka od jednog okvira u sekundi.

Samu vanjsku konstrukciju teleskopa projektovali su strucnjaci u laboratorijama „NeKsolve korporacije". Njihova cvrsta konstrukcija objedinjuje optiku i do-datne elemente u jedinstvenu strukturu optickog uredaja za snimanje, sa siro-kom propusnom moci. I, sto je najvaznije, spakovan MOIRE teleskop moze da se smesti u teretni prostor neke od kosmickih raketa, a kada ona stigne u geo-stacionarnu orbitu moze da se sastavi uz pomoc inteligentnog kompjutera. „NeKsolve" je izradio membranu od poliamidnog materijala debljine 20 mikrome-tara, cija je masa u bestezinskom stanju nula. Na materijal ne uticu ni znacajne promene temperatura u kosmickom prostoru, te je i koeficijent termickog sirenja jednak nuli. To je znacajno jer se materijali sa visokim koeficijentima termickog sirenja znatno rastezu i na taj nacin iskrivljuju sliku.

Transmisivni teleskop obicno zahteva mnogo vece udaljenosti za fokusira-nje nego reflektujuci teleskopi. Konstruktori su u pocetku nameravali da konstrukciju nacine tako da je okular sa drugim elektronskim komponentama, u orbiti, udaljen od sociva za prikupljanje svetlosti nekoliko kilometara. To bi zahtevalo dve transportne rakete, kao i precizno poravnavanje daljinskim komandama sa zemlje. Takva konstrukcija bila bi slozena, a rizik podesavanja suvise velik.

Mikrogravura smanjuje ziznu daljinu

U konacnoj verziji smanjena je duzinu teleskopa, a za okular je iskoriscen proces mikrogravure. Na metar razmera optickih komponenti dobijene su sub-mikrometarske funkcije. Velika difrakciona resetka i odgovarajuca optika skrati-li su potrebnu ziznu daljinu; za 10 metara precnika teleskopa zizna daljina je 60 metara.

Prototip difrakcionih sociva

Na kraju, sva ispitivanja zavrsena su i provereno je da li je konstrukcija pri-lagodena za lansiranje. U toj varijanti primarni objektiv je postavljen na vrhu, a ostali delovi ispod, tako da se u kosmosu rasire kao kisobran. Membrana je po-stavljena u kruzni sablon. Fotoosetljiv premaz na membrani nanesen je pomocu jonskog snopa. Rezultat tog procesa je povrsina na kojoj su sare, sa precizno razmaknutim zlebovima odgovarajuce dubine. Strucnjaci kompanije „NeKsolve" su proces usavrsili 2011. godini, kada je nacinjen uzorak promera 80 centimetara, koji je posluzio za eksperimentisanje u ulozi objektiva za prikupljanje svetla. Vec na pocetku testiranja efikasnost difrakcije bila je 30 odsto, dok je 35 odsto teorijska maksimalna efikasnost za konstrukciju membrane. U sledecoj fazi, okoncanoj pocetkom 2013. godine, nacinjeno je sest membrana precnika 80 cm, za primarni objektiv trapezoidnog oblika. Odabran je difraktivni premaz odgovarajuce boje za korektor koji prenosi svetlost u uredaj za snimanje.

Sam rad na izradi teleskopa MOIRE bio je veoma izazovan za strucnjake. Oni su uocili i fotorezistentan proces na premazu, sto su otklonili adaptivnom opti-kom i korektivnim socivima za teleskop. Problem je predstavljala i konstrukcija uredaja koji omogucava neprekidno odrzavanje napetosti membrane, poboljsanje glatkoce i radijalne simetrije, sto je otklonjeno jos tokom procesa proizvodnje.

Preliminarna testiranja potvrdila su izvodljivost ideje i efikasnost opreme koja se koristi. Inzinjeri su, na osnovu prakticnih rezultata, napisali unapredeni akgoritam koji je mogao generisati vise slozenih funkcija, sto je posluzilo da inzinjeri, u laboratoriji za difraktivnu optiku, nastave simulacije i eksperimentisanje. Najoptimalniji je bio oblik optickih sara sa cetiri nivoa. Impresivne performanse potvrdile su tezu da se sarama moze dobiti vise sofisticiranih modela sa zahte-vanim nivoima prelamanja svetlosti. Efikasnost difrakcija porastao je od 35 do 55 odsto, sto je bilo i vise od prethodnih procena o teorijskim mogucnostima. Pored toga, „pozadinski sum od rasprsene svetlosti" smanjena je sa 30 na 1 odsto.

Aprila 2013. realizovana je „faza II", demonstracija teleskopa sa integrisa-nim sistemom za refraktivnu optiku precnika 5 m, na tlu. Rezultati su ubaceni u simulacioni model koji je pokazao da bi teleskop, precnika 10 m, sa efikasnijom difraktivnom optikom, bio dovoljno efikasan u geosinhronoj orbiti. Pored toga, ta-kav teleskop bio bi sedam puta laksi od reflektujuceg teleskopa iste velicine. „Lo-

rencova" optika iz Livermora je prosla strucnu ekspertizu, cime je potvrdena teza da velika difraktivna membrana moze da se upotrebi za lagani, segmentirani i najbitniji deo teleskopa. Odatle do zakljucka da bi transmisivni svemirski teleskop sa precnikom objektiva od 20 m bio optimalan oblik, nije trebalo mnogo. Proracunato je da bi teleskop te velicine omogucio da astronomi posmatraju vre-menske prilike na Saturnu sa rezolucijom 100 kilometara ili planetarne magline daleko 600 svetlosnih godina sa rezolucijom od jedne astronomske jedinice.

Treba spomenuti da je DARPA, pored ovog teleskopa, planirala da nacini i od-govarajuci za „pracenje kosmickog otpada". Smatra se da su orbitalni sateliti postali veoma znacajni za civilne i vojne aplikacije. Medutim, konstelacija postavljanja sate-lita oko Zemlje proizvela je opasnosti od svemirskog otpada i opste guzve, kazu za-govornici projekta satelita za kontrolu kosmickog otpada. To zahteva pracenje kreta-nja delova raketa, zastarele kosmicke tehnike i drugog otpada, kako bi se izbegli in-cidenti poput sudara satelita Iridijum-33 i Kosmos-2251, 2009. godine.

Militarizacija kosmosa

Ako je satelitski teleskop MOIRE trenutno najnoviji projekt americkih kosmickih ambicija, koji treba da omoguci efikasnije i temeljitije snimanje (protivnicke) teritorije, kao i odraz teznji da se postigne jos veca nadmoc u kosmickoj dimenziji, onda to uka-zuje na nove tendencije u militarizaciji kosmosa. S druge strane, ni Ruska Federacija ne ostavlja tu dimenziju u drugom planu. Uporedo sa generalnom reformom kosmickog arsenala, rusko rukovodstvo usmerava teziste na kvalitativno povecanje kosmickih potencijala. Takva odluka proizilazi iz koncepcije usavrsavanja strateskog raketno-nuklearnog naoruzanja i povecanja potencijala konvencionalnih sredstava visoke pre-ciznosti. U planu je novi kvalitativni odbrambeni program. Tako je 2013. godine iz Ru-sije lansirano desetak satelita, prethodne godine lansirani su sateliti kojima je kompletiran strateski sistem GLONASS, a u narednoj godini predstoji izvodenje u orbitu jos sest novih kosmickih uredaja, kao i pocetak testiranja savremene rakete-nosaca „Angara". Pored toga, pocece izgradnja zemaljskih infrastrukturnih objekata. Prema preli-minarnim procenama, planirano je da se u ove svrhe do 2020. potrosi nekoliko triliona rubalja. Svi ti „pasivni" kosmicki uredaji, koji sami po sebi ne predstavljaju udarne sisteme, cinice neodvojivi deo oruzja visoke preciznosti, glavnog oruzja 21. veka.

Jedan od americkih koncepata dejstva iz kosmosa supersonicnim letelicama nazvan

„globalni udar" (Global Strike)

Ne ulazeci u dalje politicke odluke i procene da vojno-kosmicka savremena i pouzdana orbitalna tehnika umnogome odreduje bezbednost drzave, moze se pretpostaviti da obe velike sile smatraju da postoje tendencije koje ukazuju na mogucnost novih ratnih sukoba u 21. veku.

Pored sajber prostora, teziste je i na stvaranju kosmicke infrastrukture, po-sebno za osmatranje, izvidanje i obavestajno prikupljanje podataka o aktivnosti-ma potencijalnih protivnika (ISR).

Kao sto se moze zakljuciti, projekt MOIRE, kao i odgovarajuci ruski satelitski programi, ukazuju na to da cilj rata u buducnosti nije zauzimanje teritorije protivnika, vec nanosenje nepogresivih udara po njegovim bolnim tackama. Mo-zda to znaci da u istoriju odlazi klasicna strategija masovnog koriscenja kopnene vojske i oklopno-tenkovske tehnike, a smanjuje se i uloga strateske avijacije. Stratesko naoruzanje postaju nenuklearna sredstva visoke preciznosti.

To, kako procenjuju ruski vojni teoreticari, podrazumeva postojanje velikog broja orbitalnih aparata za podrsku - satelitska obavestajna sredstva, sredstva za upozorenje, prognoziranje i navodenje na cilj, koja i sama zahtevaju zastitu i od-branu. Prema njihovim proracunima, treba ocekivati da ce oruzje visoke preciznosti u vodecim zemljama sveta, tokom druge decenije 21.veka, dostici broj od 30 do 50 hiljada, odnosno 2020. bi u kosmos bilo lansirano 70-90 hiljada orbitalnih voj-nih sistema. Za njihovu podrsku bice neophodno zaista mnogo drugih sistema. Bez njih ce „pametne bombe" i krstarece rakete postati beskorisna neprecizna oruzja. Pored toga, bice neophodni i sigurni sateliti za informacionu podrsku. U ob-zir treba uzeti i cinjenicu da u Zemljinoj orbiti raste broj udarnog naoruzanja koje je sposobno da samostalno pogada ciljeve u kosmosu, u atmosferi i na Zemlji.

U tom konceptu ratovanja sistem MOIRE postaje „orude kosmicke kupole",

53

koja na nisanu drzi citavu planetu.

Automat iz Tule za ljude zabe54

Nikola Ostojic

Po novijoj teoriji savremenog ratovanja, oruzana dejstva vode se u borbe-nom prostoru, dok je ranije koriscen pojam bojno polje. Novim pojmom zeli se ukazati da su fizicka poprista savremenog ratovanja objedinjena u svih pet di-menzija - kosmickoj, vazdusnoj, kopnenoj i pomorskoj. Peta dimenzija je sajber prostor, u koju se ratovanje seli velikom brzinom, u korak sa razvojem savreme-ne informaticko-komunikacione tehnologije. Za svaku od dimenzija sacinjeno je adekvatno borbeno naoruzanje.

Vodena prostranstva odavno su bila borbena dimenzija, od kada je „veka i coveka". Medutim, podvodni prostor postao je ratna dimenzija tek kada su prve podmornice upotrebljene u borbi.55

53 Militarizacija kosmosa - pitanje vremena?; Ruska rec, Andrej Kisljakov, 12. decembar 2013. http://ruskarec.ru/science/2013/12/12/militarizacija_kosmosa_-_pitanje_vremena_26859.html (Pristupljeno 15. 12. 2013. g.).

54 Ruski komandosi-ronioci postali nevidljivi pod vodom. Oni ce ucestvovati i u obezbedivanju

zimske olimpijade u Sociju, Ruski kalibar, Oruzje 7. 6. 2013. http://fakti.org/oruzje/ruski-kalibar/ruski-komandosi-ronioci-postali-nevidljivi-pod-vodom (pristupljeno 12. 12. 2013. g.).

Podvodni piäoii SPP-IM

Danas su to slozena borbena podvodna oruzja, medu kojima su torpeda i robotski oruzani podvodni sistemi, podvodne mine i druga sred-stva. Od Drugog svetskog rata i ljudi zabe su jedinice za borbena dejstva pod vodom. Te snage nazivale su se i amfibijske jedinice. Ronilacko oruz-je za komandose pocelo je da se konstruise tokom Drugog svetskog rata i posle njega, nakon sto su voj-nim flotama sveta formirane jedinice podvodnih diverzanata. Koristile su

oruzje koje je dejstvovalo izbacivanjem strelica ili harpuna pomocu elasticnih, gumenih traka (poput pracke). Kasnije je koriscen komprimovani vazduh za iz-bacivanje strelica iz podvodnog oruzja.

U SSSR-u su, tokom 60-tih godina proslog veka, specijalne jedince obave-stajne sluzbe Ratne mornarice naoruzane podvodnim pistoljima SPP-1 kalibra 4,5 mm.56 To je prvo vatreno podvodno oruzje. Medutim, pistolj SPP-1 se u oper-ativnu upotrebu poceo uvoditi 1971. godine. Na osnovu novih ideja, u ranim 70-im godinama u SSSR-u razvijena je i podvodna jurisna puska APS, pri cemu ta skracenica oznacava podvodni specijalni automat (Avtomat Podvodnbii Specialbnbii) ili „Specijalnu podvodnu jurisnu pusku". Model je usvojen i puska je uvedena u naoruzanje mornarickih pesadijskih jedinica 1975. godine.

Ta puska koristila je, za dejstvo pod vodom, municiju sa duzom celic-nom strelicom, kalibra 5,66 mm. Taj kalibar je specijalno razvijen za ovu pusku. Medutim, tom municijom se nije moglo dejstvovati van vode, jer je oblik projektila bio, po svojim hi-drodinamickim osobinama, prilago-den samo za dejstvo u vodi. Van vo-de pogoci su bili neprecizni, a domet veoma kratak. Ovaj kalibar za pod-vodni metak cesto se zamenjivao kalibrom 5,56 mm i 120 mm (4.75 in), zbog duzine igle koja je strcala izvan caure. U okvir za podvodnu municiju stajalo je 26 metaka. Cev oruzja nije bila izolucena, a ispaljeni projektil ponasao se u skladu sa hidrodinamickim zakonitostima. Zbog toga je APS u vodi imao veci domet i vecu prodornu (ubojitu) moc, nego u vazduhu.

Dakle, i pistolj i puska APS mogli su efikasno i precizno da dejstvuju pod vodom, ali ne i na suvom. Na kopnu se tim oruzjem moglo pucati u neprijatelja, ali samo ako je u neposrednoj blizini. Vec na rastojanju od 50 m dejstvo nije bilo precizno, a i ubojitost je bila mnogo manja. Osim toga, podvodni automat, na suvom, nakon ispaljenih 180 hitaca vise nije bio za upotrebu. Zbog ogranicenih mogucnosti komandosi su na zadatak nosili podvodne i klasicne „kalasnjikove" i pistolje „makarov". Naravno, to ih je sputavalo u dejstvima.

Eksperimentalna amfibijska jurisna puska

APS je imao vecu ubojitu moc od pistolja, ali je to bilo glomaznije oruzje, koje je zahtevalo vise vremena da se usmeri na cilj. Duga cev i masivan okvir sa municijom bili su osetljivi na strujanje vode, sto je zahtevalo poseban trening i uvezbavanje za rukovanje ovim oruzjem, kao i veliku snagu u rukama.

Prvi poznati pokusaj da se proizve-de oruzje koje se moze efikasno koristiti, „ispod i iznad vode", bila je eksperimentalna amfibijska jurisna puska ASM-DT. Oruzje je razvijeno u Tuli57 2000. godine. Za usavrsavanje tog naoruzanja angazo-van je „Konstruktorski biro za instrumente (i naoruzanje)" KBP (Konstruktorskoe Bu-

57 Tulski zavod za naoruzanje, TOZ (Tulsky Oruzheiny Zavod / Тульский Оружейный Завод) Tula Arms Plant.

ro Priborostroeniya). Oruzju je dodato jos jedno leziste za klasicnu municiju. Puska je pod vodom, i dalje koristila podvodnu municiju sa dugackim strelicama.

I ova puska bila je nezgrapna i komplikovana za koriscenje izvan vode. Na-ime, nakon izlaska iz vode vojnik je morao umetati okvir sa standardnom munici-jom i menjati rezim vatre. To nije bilo prikladno za borbenu upotrebu i usporava-lo je specijalca prilikom brzih akcija.

lako su specijalne pomorske snage dugo koristile ovu podvodnu pusku, po-stavljano je vise zahteva da se ona poboljsa tako da se njome moze efikasnije dejstvovati na kopnu.

Da bi se otklonili problemi dvojnog dejstva, u vodi i van nje, razvojni tim je usmerio svoju aktivnost u razvoj i usavrsavanje municije.

Do 2005. godine razvojni tim u KBP je uspesno razvio efikasnu podvodnu municiju koja zadrzava kompaktnu celinu u podvodnoj i „vazdusnoj" varijanti. Nije menjana velicina i ona je ostala ista kao kod standardnog metka kalibra 5.45x39 7N6, kojim se dejstvuje iz puske AK-74. Time je postignuto da se za dejstvo podvodnom municijom i municijom za dejstvo na kopnu koristi isto leziste metka, sto nije zahtevalo promenu konstrukcije naoruzanja.

Novi podvodni metak dobio je oznaku 5.45x39 PSP, a spolja je slican standardnom 5.45x39 metku. Duzina strelice na podvodnom metku nije problem za uba-civanje u leziste, s obzirom na to da je strelica utisnuta u cauru sve do dna, pa i podvodni metak ima duzinu 53 mm, kao i standardni. Ukupna duzina okvira je 57 mm.

Dakle, puska koristi dve vrste municije, i to metak 5.45 PSP (borbena munici-ja) od kaljenog celika mase 16 g, koji ima pocetnu brzinu u vazduhu oko 330 m/s, i metak 5,45 PSP (municija za obuku i borbeno dejstvo) sa bronzanim projektilom od 8 g. Pocetna brzina ovog zrna na ustima cevi je 430 m/s. Efektivni domet metka sa strelicom varira od 25 m, na dubini 5 m do 20 m na dubini od 18 m. Municija za uvezbavanje ima upola manje punjenje i domet.

Automatska puska APS 5,45 mm, sa punim okvirom, teska je 3,6 kg

Automatska puska APS, sa punim okvirom, teska je 3,6 kg, kapacitet okvira je 26 metaka, duzina puske sa sklopljenim teleskopskim kundakom je 620, a sa rasklopljenim 840 mm. Puska radi na principu pozajmice barutnih gasova, koji pomocu samopodesavajuceg ventila na gasnom cilindru omogucavaju njeno funkcionisanje na razlicitim dubinama pod vodom i na kopnu. U okvir puske staje 30 metaka, dok su u pistolju cetiri metka.

Bulpup koncept

Prototip ruske podvodne puske ADS 5,45 mm sa bulpup sistemom i standardnim okvirom za dve vrste municije

Medutim, nadlezno ministarstvo je, nakon opitovanja u koriscenju dve vrste municije, ustanovilo da je puska kompleksna i slozena, te je dao nalog da se na-stavi sa savrsavanjem. Razvojni tim KBP, na osnovu iskustva i prakticnih provera, poceo je da razvija novi model oruzja, zasnovan na bulpup konceptu. Ovaj

koncept podrazumeva rukohvat sa mehanizmom za okidanje ispred okvi-ra sa municijom i nekim drugim kon-struktivnim osobenostima. Nova puska je oznacena kao ADS (Avtomat Dvuhsrednbii Specialbnbii - automat dvostruke namene - specijalni). Isko-riscena je „91m bulpup puska", kao polazni model. Cev je zadrzala istu duzinu, ali su izmenjeni leziste metka i zatvarac. Zadrzan je koncept dej-stva povratnog klipa na koji dejstvuje sila gasa u gasnom cilindru i rotacio-na glava zatvaraca. Neki delovi oruzja nuzno su promenjeni, kao i materi-jal koji omogucava da oruzje pouzda-no deluje i kad je potopljeno u vodi. Modifikovan je sistem za gas, tako da se sam podesava kada oruzje deluje u vodi ili u vazduhu.

Na oruzje je integrisan bacac granata 40 mm VOG - 25, koji ispalju-je projektile pritiskom na dodatni pred-nji okidac unutar stitnika. Potcevni ba-

Jedinstvena tehnologija

Ruska tehnologija izrade automatskog podvodnog oruzja je jedinstvena u svetu. Ideju i osnovnu konstrukciju razradio je pokojni ruski konstruktor streljackog oruzja Vasilij Petrovic Grazjev. Njegovo zapoceto delo dovrsili su saradnici i ucenici iz Centralnog konstruktorskog istrazivackog biroa za sportsko i lovacko oruzje, u sastavu Konstruktorskog biroa za instrumente. Oni su, 2007. godine, usavrsili podvodni metak, tako sto su u cauru za obican metak, kalibra 5,45 mm, umesto zrna umetnuli strelicu, koja se protezala celom duzinom i oslanjala na dno. Barut je bio rasporeden oko strelice. Leziste metka na oruzju nije se moralo menjati, niti rezim vatre, osim sto je vojnik morao zameniti okvir.^^BH

cac moze se ukloniti ukoliko bi predstavljao problem pri odredenim dejstvima. Pu-ska je opremljena podesivim mehanickim nisanom, a sastavni deo za nosenje je rucka sa „pikatini" sinom. Ona sluzi za namestanje durbina, dnevno-nocnih elek-tronskih nisana ili laserskog meraca daljine. Sa municijom kalibra 5.45x39 izvan vode dejstvuje veoma precizno, sa tacnoscu i efikasnoscu AK-74 / AK-74M jurisne puske. Pod vodom sa 5,45 PSP municijom nadmasuje APS podvodnu pusku, ka-ko po tacnosti dejstva, tako i po lakoci koriscenja i rukovanja.

Sredinom 2009. godine oba-vljena su opsezna ispitivanja na terenu u ruskim pomorskim spe-cijalnim snagama. Predvideno je da se ovim modelom zamene APS podvodne jurisne puske u ruskoj mornarici, jedinicama za specijalne operacije i drugim ruskim specijalnim snagama, koje bi mogle biti angazovane u pod-vodnim operacijama snaga bez-bednosti, za borbu protiv terori-sta u moru ili za podrsku u kla-sicnim pomorskim desantnim dejstvima.

Zahvaljujuci ruskim tulskim oruzarima, problem dejstva istim oruzjem pod vodom i van vode re-sen je 2013. godine „automat-am-bifijom". Novi model se od pret-hodnog razlikuje po tome sto po-seduje samo jedno leziste za okvir i sto funkcionise na bulpup princi-pu. Pod vodom automat dejstvuje mecima kalibra 5,45x39 mm sa strelicom, a na suvom standardnim mecima sa klasicnim zrnom istog kalibra. Meci se nalaze u razlicitim okvirima, te je potrebno samo zameniti magacin.

U konstrukciji automata ADS korisceni su kompozitni materijali, sto je sma-njilo masu oruzja i povecalo otpornost na koroziju. Primenjeno je izbacivanje praznih caura napred, a ne u stranu, i to bez povlacenja zatvaraca. Pored toga, u razvoju te automatske puske realizovano je vise originalnih tehnoloskih rese-nja, koja su omogucila da se smanji velicina automata bez skracivanja cevi. Kundak ADS ima amortizere koji ublazuju trzaj oruzja na rame. Gasnom cilindru dodat je regulator gasova koji omogucava automatsko biranje gasnih rezima „voda-vazduh". Na „podvodnom kalasnjikovu" to je samopodesavajuci ventil na gasnom cilindru koji se prilagodava dubini bez ikakve intervencije ronioca. Za razliku od klasicnog „kalasnjikova" cev nema zlebove.

Prema takticko-tehnickim karakteristikama za pusku, hidrodinamicka stabilnost projektila omogucava efektivne domete pod vodom i to: na 5 m dubine domet je 30 m, na 20 m ispod povrsine domet je 20 m, a na 40 m domet je nesto vise od 10 m.

Ronilacki komplet

Ruski ronilacki komplet sadrzi autonomni aparat sa zatvorenim sistemom za disanje pod vodom „Amfora", koji ne obrazuje mehurice vazduha u vodi i omogucava roniocu da ostane nevidljiv. Ronilacko odelo omogucava spustanje na dubinu do 40 metara i rad na temperaturi od nule do +35 stepeni. U kompletu su jos i specijalni noz, lampa, kompas, peraja kao i uredaj za bezbednu podvodnu daljinsku akusticku vezu.

Svaki ronilac nosi pancir „Korsar-B" (gusar) sa cetvrtim stepenom zastite koji izdrzava hitac iz specijalnog podvodnog vatrenog oruzja, kao sto su pistolji SPP-1 i automati PS, kao i metke „kopnenog" kalasnjikova AK-47.

Ministarstvo odbrane Ruske Federacije namerava da potrosi 120 miliona rubalja za kupovinu 76 kompleta novih ronilackih odela „Amfora" za pripadnike ronilackih specijalnih jedinica.

o

X

o >

o CM

D¿ UJ

a.

Z)

o

o <

o

X

o

LÜ

H >-

a. <

H

z <

CD >o

X LÜ H O

O >

Za razliku od klasicnog „kalasnjikova" cev nema zlebove koji rotiraju zrno po ispaljenju. Projektili za podvodnu pusku (kao i za pistolj) iglicastog su hidrodi-namickog oblika, izradeni od srednjetvrdog celika. Metak se sastoji od caure identicne standardnoj municiji, dok se iglicasti projektil proteze celom duzinom caure. Pri ispaljivanju metka oseti se blagi trzaj. Medutim, treba obratiti paznju na talasni udar sa usta cevi, posto nepripremljenom roniocu moze da skine ma-sku s lica ili izbaci regulator za disanje iz usta. Puska moze da puca i rafalno. Cuju se pucnji pri ispaljivanju, dok se na povrsini cuje prasak poput onoga kada se koristi oruzje sa prigusivacem. Model puske ADS 5,45x36 mm predstavljen je na izlozbi naoruzanja i vojne opreme „Interpolitex 2013" u Moskvi.

ADS automat nesto je manji od standardnog „kalasnjikova". Prototip je prosao ceo ciklus probnog testiranja i dobio pozitivne ocene. Tokom 2013. i 2014. godine nastavljaju se opitna ispitivanja i probno koriscenje u delu specijalnih jedinica. Ispo-stavilo se da je konstrukcija tog oruzja izuzetno dobra, a vojni strucnjaci kazu da je univerzalna. Odluka o njegovom uvodenju u operativnu upotrebu moze biti doneta tokom 2014. godine kada se zavrse poligonska testiranja. lako je to oruzje razvijeno za ruske komandose, vojni strucnjaci ukazuju da ono moze postati oruzje svih specijalnih jedinica Glavne obavestajne uprave mornaricke pesadije i kopnene vojske.

U naoruzanju ruskih ljudi zaba i dalje ostaje pistolj SPP-1M. On ima cetiri cevi, sa municijom je tezak 1.030 g, dugacak je 244 i sirok 25 mm. Rec je o vatrenom oruzju koje, takode, ispaljuje iglicaste projektile izradene od srednjetvrdog celika, hi-drodinamicnog oblika. Deklarisani efektivni domet pistolja na kopnu je do 20 m, a pod vodom zavisi od dubine - na 5 m domet je 17, a na 20 m dubine iznosi 11 m.

Podvodno oruzje za Vojsku Srbije

Od maja 2012. godine u jedinicima Vojske Srbije takode se ispituje podvodno naoruzanje, puska i pistolj ruske proizvodnje.58 Posle ispitivanja oruzje ce uci u upotrebu jedinica ronilaca Recne flotile i drugih specijalnih snaga koje imaju roni-lacke timove. Na ispitivanju u Tehnickom opitnom centru Vojske Srbije nalaze se podvodni pistolj SPP-1M i puska ruske proizvodnje, model ADS 5,66 mm. U opito-vanju ucestvuju pripadnici specijalnih jedinica i ronioci, koji nastavljaju tradiciju ne-kadasnjih pomorskih diverzanata iz 82. pomorskog centra. Za njih je Uprava Ge-neralstaba Vojske Srbije za planiranje i razvoj nabavila i automatske podvodne puske i pistolje. Oruzje se testira na dubinama od 5 i 20 m u realnim uslovima.

S tim u vezi, treba znati da je ronjenje u rekama i jezerima daleko teze nego u moru.

Prilikom testiranja nije se desio nijedan zastoj. Tokom 2013. godine ronioci 93. ronilacke cete Vojske Srbije testirali su spomenuto specijalno podvodno rusko oruzje i svedsku ronilacku opremu, na dnu Zaovinskog jezera na Tari, u saradnji sa strucnjacima Tehnickog opitnog centra. Dubina testiranja oruzja iznosila je 20 m.59

58 Vojska Srbije testira novo oruzje namenjeno roniocima, Vestinet.rs, http://www.vestinet.rs/drustvo/vojska-srbije-testira-novo-oruzje-namenjeno-roniocima (Pristupljeno 12.12.2013. g.).

Rafali pod vodom, Ronioci 93. ronilacke cete VS testirali specijalno rusko oruzje i svedsku opremu, Politika online 11. 12. 2013. g. http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Rafali-pod-vodom.lt.html (Pristupljeno 13. 12. 2013. g.).

Slicno naoruzanje razvijano je i u zapadnim zemljama. Poznatiji je podvod-ni pistolj Hekler i Koh P11 koji ispaljuje potkalibarne celicne projektile. H&K P11. Razvijen je 70-ih godina proslog veka kao svojevrstan odgovor na sovjetski SPP-1, a namenjen je licnoj zastiti pod-vodnih diverzanata i ronilaca u borbenim dejstvima. Oruzje je kontejnerskog tipa i sastoji se od 5 cevi s umetnutim potkali-barnim projektilima, zajedno s potisnim punjenjem, objedinjenim u zajednicki do-bos. Kalibar municije je 7,62x36 mm, duzina 200 mm, a masa 1200 g. Punjenje sadrzi 5 projektila (u kontejnerskom blo-ku). Efikasan domet na kopnu 30 m pod vodom 10-15 m, sto zavisi od dubine dejstva. Svaka cev je samostalna i hermeticki zatvorena. Kada se ispali svih 5 projektila, svaki iz zasebne cevi, celi kontejner sa 5 cevi se skida i zamenjuje no-vim.

Nema sumnje da ce, i u vremenu pred nama, razvoj tog, kako ga nazivaju „amfibijskog" naoruzanja za dvojnu upotrebu, kako pod vodom tako i na kopnu, biti nastavljen. Teziste razvoja bice na povecanju dometa (posebno podvodnog), efikasnosti dejstva pod vodom i izvan vode, kao i smanjivanju ukupnih gabarita.

Nikola Ostojic

Hekler i Koh HK XM25, „pametni" lanser granata

Lanser granata 25 mm Hekler i Koh XM25

Vojni strucnjaci su jos 2012. godine nacinili listu 10 oruzja buducnosti. Na prvom mestu su elektromagnetska ili energetska, pa kineticka, zatim naoruzane bespilotne letelice i projektili brzi od zvuka do pet puta. Spominje se metafleks maskirna tehnologija, bioloski sinteticki mikroorganizmi (Bio Design Synthetic Organisms), najnovija generacija protivbalistickih raketa, takode nadzvucnih br-zina i „tihi zastrasujuci oruzani sistemi" (Dread Silent Weapon System), pod koji-ma se podrazumevaju naoruzane kopnene robotske platforme.

U tu desetorku spada i „pametni" lanser granata 25 mm Hekler i Koh XM25 (Heckler & Koch HK XM25 IAWS 25mm Grenade Launcher Smart)60. To oruzje je prvi put predstavljeno 2012. godine. Nakon toga poslato je u Avganistan, gde je korisceno u urbanim i taktickim dejstvima. Jedna od osobina je da dejstvuje iza zidova, prema proracunu na osnovu podataka od laserskog daljinomera. Eksplozija projektila programira se i on moze da dejstvuje pre ili iza prepreke.

Kada je 2012. godine prototip programabilnog „pametnog" bacaca granata XM25 mm rasporeden u Avganistanu, vojnici su se uverili da je mikroeksploziv-na municija efikasna i na daljinama vecim od 750 m, sto je cak i dalje nego ni-sanska daljina standardnog pesadijskog oruzja. Tada su americki vojnici govorili da je „buducnost stigla u njihove jedinice".

60 Dan Alex: Future weapons, Thursday, January 26, 2012, 10 future weapons are constantly being developed, http://future-weaponsworld.blogspot.com/, azurirano 11/21/2013 (Pristupljeno 19. 12. 2013. g.).

Kad je u pitanju razvoj ovog oruzje, treba imati u vidu da je 90-tih godina koncipiran sistem „objektivnog borbenog individualnog oruzja" (Objective Individual Combat Weapon) ili selektivne borbene jurisne puske SABR (Selectable Assault Battle Rifle). Na osnovu prototipa i eksperimentalnog testiranja dalji razvoj je obuhvatao dva modela: poluautomatski individualni (licni) oruzni sistem za dejstvo iznad terena (Individual Airburst Weapon System) i XM25 CDTE sistem za dejstvo na ciljeve iza zaklona (Counter Defilade Target Engagement System). Pojam airburst je izveden iz terminologije koja se koristi za lansere, kod kojih je na upaljacu moguce postaviti odlozeno aktiviranje municije u vazduhu, iznad ci-lja, cime je povecana verovatnoca ubojitog dejstva.

VRSTE I KARAKTERISTIKE MUNICIJE 25 mm IZ PORODICE XM307

Znio 25 mm, eksplozivno XM1Û19. zasticeno celicncm oblogom

- visokoeksplozivno punjenje LX-14

- probija zastitni prsluk i s I em

Zrno 25 mm, za probijanje oklopa penetratoroin XM11049

- probija 51 mm valjani celik

- probija 51 mm kompozitnog oklopa na cilju

Zrno 25 mm, pokazivac cilja za osmatraca XM1051

- vrenie eksplozije na cilju ili iznad njega pod es a va strelac

- koristi se i kao vezbovna municija

PK^l

Zrno 25 mm, vezbovno XM1050

- poseduje podkalitiami projektil iz dva delà

- rotirajuce dejstvo zrna koristi se za oünedivanje daljine dejstva

Vrste municije za bacac granata XM25

Savremena tehnologija ubrzala je razvoj i postojece osobine ovog tipa oruzja su ujednacene. S obzirom na to da je odobren dalji razvoj tokom 2014. i 2015. godine, za ocekivati je objedinjavanje svih funkcija u jednom oruzju. Da-kle, prema najnovijim specifikacijama to bi trebalo da bude oruzje koje ce moci da dejstvuje iznad protivnika, kao i po ciljevima koji se nalaze izvan vidokruga strelca, skriveni iza zida, reljefnih neravnina, u rovovima ili jarugama.

Nekoliko komponenti cini ovo oruzje efikasnim. To je, pre svega, automatski laserski daljinomer, zatim senzori pokreta sa „smart" racunarom sposobnim da na osnovu brzine kretanja protivnika veoma brzo u nekoliko sekundi ili minuta, proracuna njegov polozaj. Pretpostavimo da, na primer, protivnicki mitralje-zac dejstvuje po jedinici nekoliko trenutaka, a zatim se sakriva iza zida. Laser odreduje daljinu do cilja. „Pametni" racunar, koji proracunatu daljinu uzima u ob-

zir za dejstvo, dodaje nekoliko metara iza skrivenog protivnika, kako bi granata bila efikasno prebacena preko zida i eksplodirala. Racunar uzima u obzir i kreta-nje protivnika iza zaklona, tako da precnik dejstva sigurno mora imati ubojiti efe-kat. Pri tome racunar izracunava i pritisak vazduha, temperaturu i balisticke elemente, koje predaje mikrocipu u projektilu XM25, pre nego sto je lansiran.

XM25 je poluautomatsko oruzje sa gasnim cilindrom i klipom, rotirajucim zatvaracem, odnosno bulpup (bullpup) konstrukcijom. Kuciste oruzje je izradeno od otpornog polimera. Otvori za izbacivanje caura su na obe strane oruzja, ali se samo jedan koristi za izbacivanje, dok je drugi zatvoren integralnim stitnikom od prasine. To omogucava dejstvo vojnicima i desnom ili levom rukom. Sa gornje strane oruzja je sina za elektronski interfejs i dodatke (XM104 TA/FCS nisan). Interfejs omogucava programiranje nisana koji prenosi namestene podatke do granate, a sluzi i kao osigurac u trenutku dejstva. XM104 se napaja baterijom. Dodatni rezim vatre i kontrolni tasteri nalaze se na prednjem delu prosirenog za-stitnika okidaca. U okvir staje 6 metaka.

Za ovo oruzje razvijeno je vise vrsta granata i to klasicni projektil koji ekso-plodira nakon udara u cilj XM1019, „projektil visokoeksplozivnog dejstva u vazdu-hu iznad cilja" HM1049 HEAB (High-explosive airburstinground round), metak neubojitog dejstva i projektil za probijanje oklopa 50 mm penetracijom (Armor

Piercing - 50 mm armor penetration). Cetvrti projektil ima ulogu da osmatracu ili snagama za podrsku pokaze zonu ciljeva (Spotter detects, observes, and assigns targets and watches for the results of the shot).61 Prazno oruzje je tesko priblizno 6,35 kg, dugacko 74,9 cm a razvijeno je laboratoriji „Alijant Tecsistems" u Minesoti, SAD (Alliant Techsistems, Minesota US), a u celokupnom raz-voju ucestvovala je i nemacka kom-panija Hekler i Koh. Municija ima kalibar 25x40 mm, koja staje u magazin (Feed sistem 4). Kada je nacinjen prototip 2012. godine, pocetna brzina projektila bila je 690 m/s, a efektivni domet 550 m za tackaste ciljeve, 765 m za grupne mete, dok je maksimalni domet bio 1.100 m. Pored toga, gra-

Nacin dejstva programiranom paljbom kroz prozor ili puskarnicu sa eksplozijom iznad protivnika

61 Ova terminologija najcesce se koristi pri dejstvu timova snajperista, gde osmatrac, na osno-vu podataka o dejstvu projektila na cilju zakljucuje kolika je brzina vetra, izazvana temperatura na mestu pogotka, pomaze u korekturi vatre i uglu dejstva, proracunima za korekciju dejstva u odnosu na atmosferske uslove i pri otvaranju vatre na pokretne mete. Opremljen je malim taktickim racunarom ili tabletom konstruisanim specijalno za obavljanje ovih proracuna. Koriscenje municije koja dejstvuje iznad protivnika skrivenog iza zida ili u rovu, kod bacaca granata, ukazuje na primenu postupaka iz vojne doktrine, gde se za svaki borbeni tim u kom je snajperista dodeljuje osmatrac, poznat kao „flanker" (bocni clan). Njegov zadatak je da posmatra objekte koji nisu vidljivi za strelca i pomaze u preciznosti pogadanja.

nata moze da probije oklop debljine 50 mm penetracijom. Oruzje je proveravano i testirano u opitnom centru Aberdin. Nisanski i akvizicioni sistem razvili su inzinjeri kompanije L-3 IOS Braser (L-3 IOS Brashear). Poslednja ispitivanja 2012. i tokom 2013. godine pokazala su da krajnji domet moze biti i 2.300 m.

Tim bacacem naoruzane su patrole u Avganistanu, koje su slane u izvidacke akcije, ucestvovale u napadima na pobunjenicke logore ili se premestale na nove polozaje. Ustanovljeno je da pametni laserski daljinometar i pametni nisanski sistem daje prednost vojnicima u preciznosti i efikasnosti dejstva. Posebno su bili uspesniji nego sa prethodnom generacijom bacaca granata 45 mm. Prednost je u tome sto se na oruzju moze podesiti da projektili iz XM25 eksplodiraju u vazduhu, iznad ili sa strane cilja. Laserski daljinomer koristi se za odredivanje rastojanje do cilja. Korisnik rucno podesava udaljenost na kojoj ce granata eksplodirati i moze biti kraca ili duza, a najdalje do 3,0 m. Podesavanje strelca automatski se prenosi do detonatora u granati, jos dok je u lezistu. Granata prati rastojanje po broju spi-ralnih obrtaja koje nacini nakon sto je izbacena iz cevi. Dakle, ovim oruzjem stre-lac moze da programira dejstvo na odgovarajucem rastojanju da proizvede zeljeni efekat eksplozije. Strelac moze da izabere i municiju sa manjim eksplozivnim pu-njenjem koje osamucuje protivnike umesto da ih ubija.

Sistemi za upravljanje vatrom XM25, pogled s obe strane

Oruzje je pocelo da se razvija u okviru programa „individualno borbeno oruzje" (Individual Combat Veapon) kasnih 90. godina prethodnog veka, pod na-zivom bacac granata XM29 40 mm. To je trebalo da bude licno borbeno oruzje koje bi se postavljalo na pusku. Masa prvog prototipa bila je 8,2 kg. Granata sa upaljacem imala je masu 540 g, ali se nije pokazala dovoljno efikasnom u dej-stvu po protivnickoj zivoj sili. U avgustu 2003, projekat XM29 nastavlja da se razvija u dva posebna modela, od kojih jedan predstavlja samostalni bacac granata XM25, a drugi se razvija kao potcevni bacac XM8. Kao samostalan lanser granata XM25 trebalo je da postane oruzje za podrsku pesadije. Sest prototipo-va tog oruzja je 2005. godine testirano u vezbovnim uslovima. Dve godine kasni-je, oni su u inostranstvu testirani u borbenim situacijama. Planirano je da to oruzje bude poslato na ratiste i u 2008, ali na sugestiju korisnika i rezultate te-stova odluceno je da se preradi. Tek je u leto 2010. godine vojska SAD pocela borbeno testiranje XM25 u Avganistanu.

Pet oruzja. sa po 1.000 projektila rasporedeno je u 101. vazduhoplovnu diviziju u Avganistanu u oktobru 2010. Izvestaji iz jedinica potvrdili su da je oruzje izuzetno efikasno za neutralisanje protivnika. Americki vojnici nazvali su ga „osvetnik" (Punis-her), a prvo borbeno krstenje dozivelo je 3. decembra 2010. godine. Od februara 2011. do kraja godine oruzje je korisceno 55 puta u vojnim operacijama, u po dve je-dinice na razlicitim lokacijama. Njime su zaustavljena dve pobunjenicka napada na osmatracnice, unistena dva mitraljeza PKM i osujecene cetiri zasede. Jedinice sa XM25 nisu imale gubitaka tokom tih dejstava. Borbene aktivnosti su trajale 15 do 20 minuta. Medutim, zahtevalo se da se domet poveca za 1.000 m. Septembra 2012, „Alijant Tecsistems" dobija 16,8 miliona dolara za modifikaciju XM25.

Naravno, nije sve islo kako je planirano, pa je 2. februara 2013. godine tokom uvezbavanja gadanja, detonator eksplodirao u cevi, ali je bezbednosni me-hanizam sprecio bojevu glavu da ne eksplodira. Oruzje je bilo neupotrebljivo po-sle eksplozije, a strelac je zadobio manje povrede. To oruzje je zatim povuceno iz Avganistana, a statistika kaze da je izmedu kvarova ostvareno 5.900 ispalje-nja. Uprkos incidentu, Pentagon predlaze jos 69 miliona dolara za unapredivanje i nabavku 1.400 komada tog oruzja.

Nakon toga nastavljena je modifikacija, izmenjeno je 130 delova na oruzju kao i kod municije. Ujedno su promenjene operativne procedure za njegovu upo-trebu. Planirano je da se nabavi 10.876 tih borbenih sistema, ali je Odbor za oru-zane snage senata imao drugacije misljenje. Ipak, i pored toga narucene su manje kolicine usavrsenog oruzja do avgusta 2014. godine, tacnije 1.100 komada sa bor-benim kompletom. Oruzje je trenutno u proizvodno-razvojnoj fazi, a unapredenja se odnose na poboljsanje sistema za upravljanje vatrom, trajanje baterija, smanje-nje mase i velicinu transportnog pakovanja. Nakon avgusta 2014. taj oruzani si-stem ce ponovno proci operativne, a verovatno 2015. i borbene testove. Razvojni timovi imaju jos vremena da do kraja 2015. usavrse oruzje i pripreme ga za uvo-denje u borbenu upotrebu i operativno naoruzanje. Oruzjem bi bili naoruzani bor-beni timovi u svim brigadama, kao i jedinice KoV za specijalne operacije, odredi obavestajnih struktura za specijalne operacije, kao i rendzerski pukovi.

Za bacac granata XM25 „osvetnik" izraden je i simulator za uvezbavanje i obuku u gadanju u razlicitim terenskim i vremenskim uslovima

S obzirom na to da je rec o veoma sofisticiranom oruzju, izuzetnih takticko-tehnickih i ubojitih osobina, za njega je sacinjen i simulator za obucavanje.

Bacac granata XM25 slican je po izgledu drugim bacacima granata Hekler i Koh/Alijant Tecsistems oruzjima, s obzirom na to da je razvoj bio zajednicki.

Kada je rec o razvoju municije za ovo oruzje, planira se da borbeni komplet sadrzi granate za neposredno eksplozivno dejstvo po cilju, zatim bojevu glavu sa visoko- eksplozivnim efektom (Heab - snazna eksplozija u vazduhu) i sa ras-prskavajucim dejstvom. Predvidena je i granata sa termobaricnim efektom, za dejstvo u zatvorenim prostorima (u zgradama, podzemnim prolazima i pecina-ma). Pored toga, borbeni komplet ce sadrzavati i standardne granate za obuku, kao i nesmrtonosne projektile za dejstvo po ulicnim demonstrantima i sl.

Sistem za upravljanje vatrom XM25 nosi naziv TAFCS (Target Acquisition Fire Control System), a razvili su ga inzenjeri u laboratorijama L-3 Brasirove komunikaci-je (L-3 Communications Brashear). On omogucava strelcu da precizno usmerava vatru na protivnicke ciljeve u toku dana i noci (preko termalnog uredaja), u nepovolj-nim vremenskim uslovima i na ciljeve iza prirodnih i vestackih zaklona. Pored toga, oruzje moze dejstvovati i kroz otvore na zgradama po ciljevima unutar utvrdenih ur-banih objekata. Laserski daljinomer omogucava da se izracuna udaljenost do prozo-ra, a strelac programira granatu da eksplodira nekoliko metara nakon sto uleti u pro-storiju. Pri tome ne izaziva veca ostecenja unutrasnjeg skeleta zgrade. Na prednjoj strani oruzja, odnosno na stitniku okidaca nalazi se dugme za aktiviranje laserskog daljinomera. Strelac, takode, ima kontrole za fino podesavanje opsega, za dodava-nje ili oduzimanje daljine na kojoj ce eksplodirati projektil. U okularu vidi krstic kojim usmerava oruzje na cilj, podatke o temperaturi i pritisku, a posebno udaljenost. Si-stem za upravljanje vatrom automatski procenjuje uticaj trenutne temperature va-zduha i pritiska i uzima u obzir za proracunavanje balisticke putanje zrna.

Celokupnim sistemom upravlja procesor Intel X25-M sa SATA memorijskim drajverom SSD (Solid State Drive).6 Procesor poboljsava odziv sistema za mo-bilne aplikacije preko standardnih memorijskih medija. Kombinovanjem Intelove NAND fles memorije u tehnologiji od 20 nm, procesor preko kontrolera obezbe-duje cuvanje memorije na SATA (Native Serial Advanced Technology Attachment) hard disku, koji nema rotirajuce ploce i pokretnu glavu. Zbog toga procesor Intel preko SATA interfejsa omogucava brzo citanje i zapisivanje poda-taka na X18-M/X25-M SSD kartici, sto znacajno ubrzava vremena pristupa do podataka i brze proracune. Ulazno-izla-zni protok (I/O) veoma je brz i omogucava funkcionisanje elektrooptickih komponenti na sistemu za upravljanje vatrom XM25, u realnom vremenu. Rad

Intelova arhitektura sa NAND i SATA memorijom upravlja sistemom za kontrolu vatre XM25

62 Intel X25-M SATA 80GB MLC SSD, Reviews Featured Reviews: Storage Written by Miles Cheatham, Sunday, 18 January 2009,

http://archive.benchmarkreviews.com/index.php?option=com_content&task=view&id=283&Ite mid=60&limit=1&li mitstart= 1 (Pristupljeno 20. 12. 2013. g.).

o

>

o CN

C¿ UJ

CU ZD

O O

_l

<

o

X O m

i>-

cr

<

(D <

-A

O

>o 21 X

m i-

O

O >

procesora X25-M deklarisan je na 50.000 ciklusa, sto se odnosi na brzinu kojom procesor upise neki podatak na disk, a zatim ga ukloni, pa opet obnovi.

Ova memorija ima velicinu 20 GB, sto je sasvim dovoljno za funkcje koje oba-vlja sistem za upravljanje vatrom. Naravno, umetanjem 3D SSD memorije ona bi se mogla povecati i vise od 128 GB. Vek njenog koriscenja veci je od pet godina. Po-stoje i prenosni gadzeti koji rade sa ovim procesorom, sa SATA HD od 80 GB.

U vojnoj teoriji XM25 je jedno od pametnih oruda koja otvaraju vrata brojnim inteligentnim sistemima. To sto je ovo oruzje uvrsteno medu deset najperspektiv-nijih u 21. veku ukazuje da ideja poseduje takticki potencijal koji bi mogao prome-niti lice modernog bojnog prostora, posebno kada je rec o borbi sa teroristickim snagama, koje primenjuju asimetricna dejstva. Brzina kojom ovo oruzje moze biti primenjeno, njegova tacnost ili preciznost pogadanja, odnosno efekti kojima se ne-utralisu protivnicki ciljevi skriveni i iza veoma dobro utvrdenih objekata, uz pomoc racunara koji koristi savremene rutine i algoritme da predvidi polozaj protivnickog borca u nekoliko sekundi, pruzaju osnove za dalji razvoj jos savremenijih i inteli-gentnijih oruzja. Od prvog koriscenja obicnog smartfona na pesadijskom oruzju, za izracunavanje balistickih elemenata proslo je nekoliko godina. One su donele nove ideje koje ce, nesumnjivo, uticati na savremenu taktiku oruzane borbe.

Statistika iz 2006. godine, iz studije pripremljene za simpozijum o malom oruzju i pratecu izlozbu, moze da posluzi kao primer za uporedivanje tadasnje i savremene vojne borbene tehnike. U to vreme, kada su jos primenjivane standardna i kla-sicna borbena dejstva pesadijskih jedinica, potrosnja municije bila je izuzetno velika.

Podaci o koriscenju municije po odredenim vrstama ciljeva na bojistu 2006. godine

Municija koja dejstvuje iznad protivnika i pogada ga i kada je u prirodnim zakloni-ma ili iza vestackih objekata ukazivala je, vec tada, na potrebu usavrsavanja borbene tehnike. To je jos uvek bilo vreme podrske pesadijskih jedinica orudima sa ubacnom putanjom. Dakle, i mnogo pre nego sto je informaticka i druga tehnologija omogucila usavrsavanje pesadijskog naoruzanja, bilo je jasno sta utice na efikasnost.63 Neki no-viji podaci i statistike iz borbenih dejstava Multinacionalnih snaga u Iraku i Avganistanu ukazali bi na znacajnu prednost savremenih inteligentnih borbenih sistema.

Nikola Ostojic

63 PM Crew Served Weapons Overview for the Small Arms Symposium & Exhibition, National Defense Industrial Association, 16-19 May 2006, Mr. Peter Errante - Deputy PM Crew Served Weapons; BG James R. Moran - Program Executive Officer Soldier; COL Carl A. Lipsit - PM Soldier Weapons.