CC BY
125
Nova generacija vojnicke zastitne maske
17
Americka zastitna maska nove generacije za kopnenu vojsku
Naucnici „Bioloskog centra za hemijska istrazivanja Edgevud" (Edgewood Chemical Biological Center) objavili su, pocetkom 2014. godine, da razvijaju kompaktnu vojnicku zastitnu masku nove generacije. Maska poseduje nekoliko specificnih inovacija. Naime, u maski, iza sistema za filtriranje vazduha, ugraden je ventilator, koji velikom brzinom okretanja usisava vazduh kroz precistace. U stvari, novi sistem sa mini-ventilatorom vuce vazduh kroz sistem za filtriranje sa obe strane maske. Time se umanjuje velicina konvencionalnih respiratora i elimi-nise eventualna upotreba creva na kojima inace vise precistaci, posebno na ma-skama za dugotrajniju upotrebu. Vazduh se, pri udisaju usmerava bocno prema nosu. Pri izdisaju se zatvara udisni ventil, a vazduh izlazi kroz bocne ventile sa obe strane lica. Pored toga, ventilator hladi lice vojnika, sto je veoma znacaj-no kada je izlozen velikim naporima na bojistu i lice pocinje da mu prekriva znoj. Poznato je koliko znoj sa cela mo-ze da stvara problema kada preko tre-pavica pada na oci. S obzirom na to da maska obezbeduje kompletnu zaptive-nost, i u uslovima promene potpritiska i natpritiska, na taj nacin sprecava se za-
17 Army designing next-generation protective mask, May 12, 2014, By ECBC Communications http://www.army.mil/article/125327/Army_designing_next_generation_protective_mask/.
gadivanje vazduha unutar maske. Kompaktna maska integrisana je sa slemom, sto obezbeduje efikasnu zastitu glave i disajnih organa.
Ova tehnologija moci ce da se ugraduje i u naredne generacije maske. Iza-bran je ventilator koji trosi manje energije, veoma je lagan i mali, tako da ne uve-cava velicinu maske. Pored toga, vizir omogucava siroko vidno polje. Ovakva maska pruza vojniku veci nivo udobnosti u odnosu na postojece sisteme za zastitu od NHB opasnosti i kontaminiranoj atmosferi. Pored toga, ne ometa kori-scenje postojecih nisanskih i drugih elektrooptickih sistema na oruzju, sto je veoma znacajno u odnosu na ergonomsku funkcionalnost.
U kopnenoj vojsci SAD, od 2009. godine, koristi se zastitna maska M50. Ova maska ima dva filtera, koji se postavljaju sa obe strane, „avonov" sistem za hidrataciju, vizir koji ujedno stiti od suncevog zracenja, kao i torbicu koja se nosi na pojasu. U testovima tokom 2013. godine, nova maska se pokazala efikasni-jom i prilagodenijom od maske M50.
Razvijeni model i primenjena tehnologija moci ce da se integrisu i u sledece generacije slemova sa komunikacionim sistemom. Sa kompjuterom, koji se koristi u sistemu za vezu, svojim poboljsanjem, uz ugradene senzore za kontrolu zivotnih uslova, moci ce da sa prati i fiziolosko stanje vojnika. On ce automatski podesavati brzinu ventilatora u nekoliko modova, koji odgovaraju odredenom nivou vojnikove fi-zicke aktivnosti i zatrovanosti atmosfere. To je deo projekta za psihofizicki monitoring vojnika, koji treba da obezbedi program nazvan „Veb ratnik" (Warrior WEB18).
Koliko se vodi racuna o odredenim ergonomskim i funkcionalnim detaljima, te potrebama za povezivanjem vise projekata, univerzalnoj modularnosti i drugim ka-rakteristikama, ukazuje primer razvoja novog vojnickog slema (Next Gen Modular Helmet Systems19). Na tom slemu, najpre, uocava se dodatak ispred lica i brade, kao i novi vizir, kojim se zamenjuju naocare. Dodatak se pricvrscuje na slem sa spojnicama i trakom, kako bi se veoma brzo i lako skinuoj da bi se na lice stavila zastitna maska. Slem se razvija u ame-rickom „NATIK inzinjerijskom centru za vojnicka istrazivanja" i nosi naziv „slem -sistem elektronike i displej - unapredena zastita" (Natick Soldier Research, Development and Engineering Center called Helmet Electronics and Display System-Upgradeable Protection — better known as HEaDS-UP). Treba da omoguci inte-grisanje svih sistema koji se do sada ko-riste na slemu - od brojnih senzora, elektrooptickih komponenti do sredstava za komunikacije, ukljucujuci i sisteme za NHB zastitu.
Koncepcija slema nove generacije omogucava kvalitetniju zastitu od NHB dejstava
18 DARPA, Warrior Web Concept, LTC Joseph Hitt, Program Manager DARPA - BAA-11-72, https://team.sainc.com/WarriorWeb/Files/Warrior%20Web%20Concept.pdf
19 Revision Displays Next Gen Modular Helmet Systems by Mike Hoffman, Military.Com on October 23, 2013, http://kitup.military.com/2013/10/video-revision-displays-gen-modular.html
Novi model ruske vojne maske GP-7VMt-1
Inace, na izlozbi vojne tehnike i naoruzanja IDEX 2013 u Abu Dabiju predstavljena je i zastitna maska „Avon" C50, koja poseduje dva lezista za filtere.
U ruskoj vojsci je, takode, zapo-ceo proces zamene starih zastitnih ma-ski. Ministarstvo odbrane unistice 812.000 zastitnih maski EO19 PBF, nazvane jos i „hrcak", jer filteri sa leve i desne strane cine obraze koji su karak-teristicni za tu zivotinjicu. Vreme zastite od otrovnih gasova tom maskom izno-silo je 20 minuta, nakon cega je trebalo zamenjivati filtere. Pored te, iz vojne upo-trebe eliminisu se i maske SGP, SGP-2 , kao i zastitni ogrtaci OP-1M. Zamenice se novim modelom vojne verzije zastitne maske GP-7, koja poseduje vise poboljsanja u odnosu na civilnu verziju. Velika stakla znatno poboljsavaju vidljivost i omogucavaju rukovanje naoruzanjem i elektrooptickim uredajima za nisanjenje. Maska poseduje i dodatak za pijenje vode i adapter za vojnicki filter, sa visokim stepenom upijanja. Stiti disajne organe, lice i oci od dejstva bojnih otrova.
„Tajvanski istrazivacki centar za zelenu gradnju 3M" jedan je od vecih razvoj-nih centara za licnu zastitnu opremu na Dalekom istoku. Na vise sajmova protekle godine predstavljene su zastitne maske ovog instituta. Za kinesku vojsku, kao i za prodaju, razvijeno je i nekoliko posebnih modela za zastitu respiratornih organa, li-ca i ociju kao sto su modeli MF22, MFD-1 i „vojna maska za lice, model 911". Sva-ka maska ima filter sa silikatnom smesom koja omogucava 95 postotnu zastitu od svih vrsta bojnih otrova, u trajanju od vise casova. Veci filteri za dugotrajniju i kvali-tetnu zastitu mogu se ucvrstiti na masku preko creva, kao na primer „silikonski voj-ni zastitni filter". Prodaje se u pakovanju od deset komada.
Moze se pretpostaviti da ce postojeci americki projekat razvoja zastitne maske nove generacije dati podsticaj svetskim industrijama da iskoriste tehnolo-ske inovacije kako bi unapredile lic-
nu zastitu od otrovnih supstanci u borbenim sukobima. Cini se da je svetska kriza sa sirijskim zalihama hemijskog oruzja, 2013. godine, po-digla nivo ozbiljnosti razmatranja ovog problema, ne zbog primene tog oruzja u eventualnoj vojnoj inter-venciji u toj zemlji (koja je na svu srecu izbegnuta), vec zbog sazna-nja da mnoge druge zemlje, pa i medunarodne teroristicke organiza-cije, verovatno poseduju zalihe ta-kvog oruzja za masovno unistavanje zive sile. Dovoljno je prisetiti se da je teroristicka organizacija Aum-Sir-
Zastitna oprema „Tajvanskog istrazivackog instituta 3M" na jednoj od izlozbi 2013. godine Fotografija: Cen Jianlin/Epoh Tajms
nikjo upotrebila otrovni nervni gas u tokijskoj podzemnoj zeleznici. U Japanu su zastitne maske masovno koriscene tokom incidenata u nuklearnim elektric-nim centralama 2011. godine, nastalih usled zemljotresa i cunamija. Vise je indi-cija i cinjenica koje ukazuju na to da su, na primer, teroristi sa Kavkaza planirali i napad hemijskim oruZjem tokom odrZavanja Zimskih olimpijskih igara u Sociju 2014. godine. To su samo neki od razloga zbog kojih mnoge zemlje, s velikom pozornoscu, poklanjaju vecu paZnju razvoju savremenih zastitnih sredstava od mogucih dejstava hemijskim borbenim sredstvima.
Nikola Ostojic
Hibridni kvadrotori na AUVSI2014
•21
Hibridni kvadrokopter„skok-15" kompanije „Arkturus"
Ovogodisnja izloZba bespilotnih sistema AUVSI 2014 ostace zapamcena po tome sto je, po prvi put, predstavljeno nekoliko hibridnih kvadrorotora, letelica na kojima su primenjene tehnologije klasicnih krilatih i novijih viserotorskih lete-cih vozila. Medu njima je kompanija „Arkturus" predstavila hibridni kvadrokopter, nazvan „skok-15" (Arcturus Jump-15, a Hybrid Quadcopter UAV). Za njega je re-ceno da moZe poneti kameru TASE400 HD ugradenu u donju stranu trupa. Vre-me letenja iznosi oko 12 casova, sto omogucavaju klasicna krila. Kao sto se vidi na slici, „skok-15" ima uobicajen oblik letelice, kod koje su na krila ucvrscena po dva rotora, koji ostvaruju vertikalni uzgon. Iduce godine najavljena je nova verzi-
20 Nuklerani, hemijski i bioloski terorizam i ugrozavanje zivotne sredine, Biocanin Radomir-Rade R. IMK-14.Istrazivanje i razvoj, 2003, vol. 9, br. 1-2, str. 101-114, Uprava za skolstvo i obuku GS VJ.
21 Medunarodna izlozba koju organizuje asocijacija za bespilotne sisteme AUVSI 2014 - Association for Unmanned Vehicle Systems International, Orange County Convention Center, Orlando, FL (USA).
ja koja ce nositi naziv „skok-25", a moci ce da nosi kameru TASE500 HD. Treba imati u vidu da je ovo resenje, u stvari, modifikacija izvedena iz letelice „arkturus T-15", dodavanjem kvadrorotorskih motora.
Kompanija „Arcturus" planira da primeni unapredenu tehnologiju za porodicu hibridnih vazduhoplova, medu kojima ce se naci i model CAT25, koji je u fazi razvo-ja i ocekuje se da ce biti dostupan kupcima 2015. godine. U njihove hibridne letelice bice integrisan sistem za autonomnu kontrolu letenja (Piccolo autopilot) i softver za vezu sa komandnim centrom. To znaci da ce se letom moci upravljati rucno ili ce se programirati, sto ce omogucavati potpuno autonomne letove od lansiranja sa zemlje do povratka sa zadatka. Pripreme leta traju manje od 15 minuta, dok celokupnu pla-
niranu aktivnost za ove modele mogu da podrzavaju dve posade operatera.
Na isti nacin je iz letelice „Sensintel SilverFox B4", kompanije „Latitude inzinjering", dobijen hibridni kvadrokop-ter (Latitude the Hybrid Quadrotor concept). Spomenuta kompanija predstavila je platforme HQ20 i HQ50. Njihove letne mogucnosti omogucavaju da HQ20 pro-vede u vazduhu do pet sati sa 2 kg tere-ta, a HQ50 moze da leti 24 casa, noseci 8 kg tereta. VTOL uzletanje omogucuju cetiri rotora vertikalno postavljena na povrsinu krila, u „tandem konfiguraciji".
Sa tehnickog aspekta hibridne bespilotne letelice HQ imaju mogucnost da polecu i slecu, dok glavni motori rade, Cime se smanjuje slozena faza koja bi na-stala zbog otpora vazduha ukoliko bi se hibridna letelica dizala i spustala vertikalno pod uglom od 90 stepeni. Vodilo se racuna i o tome da glavni (pogonski) propeler ne udara po tlu. U ove letelice ugraden je i sistem za GPS, koji omogu-cava precizno sletanje na oznacenom mestu.
Medu mnogim objasnjenjima kvadrorotorski VTOL sistem namenjen je da bi se izbeglo rulanje pri poletanju i eventualno koriscenje padobrana pri sletanju. Tako se HQ hibridni sistemi mogu upotrebiti za isporuku medicinske opreme na udaljenim podrucjima, postavljanje zemaljskih senzora na odredenim mestima, pa cak i citave mreze ad-hok terenskih senzora, ili da pokupi uzorke sa terena. Kompanija takode razmatra aplikacije letelica koje ce moci da polecu i slecu na vodu ili brodove. Kao osnovni pogon ovakvih bespilotnih letelica mogu se koristiti benzinski ili elektricni motori, dok su kvadrorotori uobicajeno pogonjeni elektricnim motorima.
Kompanija „Dronetec bespilotne letelice" (Dronetech UAV) iz Teksasa prikaza-la je kombinovani benzinski i elektricni pogon. Vozilo ce koristiti sest motora - glavni motor od 2,5-3 KS, pomocni elektricni motor za slucaj da glavni motor otkaze, dok ce cetiri elektromotora biti u kvadrokopterskoj konfiguraciji. Letelica ima masu 25 kg, od cega se 15 kg odnosi na korisni teret. Hibrid nosi oznaku „Albatros" i u vazduhu moze da se zadrzi do 12 sati. Kompanija razmatra razvoj letelice za osmatranje po-morske povrsine i nadzor nad kretanjem plovila, koja bi posedovala glavni motor sa unutrasnjim sagorevanjem, sa izdrzljivoscu do 60 sati. Nosivost korisnog tereta bila bi do 110 kg. U letelicu bi bio ugraden „Veronte autopilot". Za sada hibridni „Albatros" moze da leti 12 casova, noseci 15 kg tereta.
Noviteti ukazuju na to da su hibrid-ni kvadrorotori inovativna tehnika koja primenjuje osobenosti kvadrorotora da precizno vertikalno podignu letelicu u vazduh i krilate povrsine koje omoguca-vaju vecu efikasnost leta, brzinu i dolet. Krilate povrsine obezbeduju i lebdenje u vazdusnim strujama, sto smanjuje po-trosnju goriva. Koncept omogucava raz-vojnim timovima da projektuju bespilot-nu letelicu kojoj nece biti potrebna pista za poletanje i sletanje, a moci ce da se koristi u akcijama koje zahtevaju veci dolet, odnosno, kako to struCnjaci kazu, poseduju „vecu izdrzljivost u vazduhu".
Strucnjaci za ovu vrstu tehnike smatraju da hibridni kvadrokopteri, kombi-nujuci osobine viserotorskih i klasicnih bespilotnih letelica, imaju prednosti u ko-riscenju i da ce buduce vreme, unapredena i nanotehnologija doneti jos neka novija resenja, novu generaciju kvalitetnih i visanamenskih letelica.
Dronetecov hibridni bespilotni sistem „Aibatros"
Hibridne bespilotne letelice koje kombinuju letne osobenosti kvadrokoptera i klasicnih krilatih vazdusnih vozila znatno se razlikuju od aviona sa VTOL siste-mima. Kod ovih drugih kombinovana je osobenost aviona i helikoptera. Medutim, hibridna kombinacija pruza brojne prednosti za jednu ili drugu kategoriju bespilotnih letelica. Razvoj moze da se nastavi u pravcu stvaranja borbenih hibridnih bespilotnih letelica, koje bi imale nekoliko prednosti u odnosu na sadasnje. Mo-zda bi najznacajnija bila mogucnost da zastanu u letu i iz lebdenja preciznije na-ciljaju metu, sto bi za posledicu imalo smanjenje kolateralne stete.
Nikola Ostojic
Ilustracije: Tamir Eshel, Defense-Update
Nova oprema vozaca u kolonama za borbene zone
^ Americkim saobracajnim propisima u vojsci strogo je propisano kako treba da izgleda kolona u civilnom ili vojnom rasporedu. Konvoj americkih vozila u Avganistanu
10
Februara 2014. godine „Centar americke vojske za istrazivanje, razvoj i inzenje-^ ring" TARDEC, u delu koji je zaduzen za prevozna i kopnena borbena vozila (U. S. g Army Tank-Automotive Research, Development and Engineering Center) objavio da 2 je, zajedno sa kompanijom „Lokid Martin", na poligonu za testiranje u Fort Hudu, u ^ Teksasu, isprobao „aplikativni sistem za autonomnu mobilnost" AMAS (Autonomous h Mobility Appliqué System). Prototip je najpre razvijen za potrebe kopnene vojske i z mornarickog korpusa. To se moze shvatiti kao cinjenica da su problemi organizacije o saobracaja i prevozenja dostigli toliki nivo slozenosti da je nuzno upotrebiti savremenu > tehnologiju i brojna znanja, kao i stecena iskustva koja se vec primenjuju u civilnom saobracaju, da bi se poteskoce otklonile. Medutim, postoji i dublja zajednicka nit koja objedinjuje sve autonomne, inteligentne, robotizovane sisteme koji se razvijaju za americke oruzane snage. Za sve dimenzije ratovanja nastoji se uspostaviti sto vise autonomnih robotizovanih sistema, zasnovanih na vestackoj inteligenciji, koji ce preci-znije i uspesnije preuzeti ljudske funkcije u funkcijama gde covek nije uvek u stanju da reaguje precizno i tacno, sto je najcesce slucaj u oruzanoj borbi.
Ovo predstavljanje programa za autonomnu mobilnost deo je sireg programa „demonstracije unapredenja i novih mogucnosti" CAD (Capabilities Advancement Demonstration)22 i deo je projekata koji se realizuju u okviru „robotskog izazova buducnosti". 3
22 Driverless Convoys to Push Supplies to the Combat Zone February 1, 2014 by Tamir Eshel. http://defense-update.com/20140201_amas.html (Pristupljeno 01. 02. 2014. g.)
23 Google robot vodeci na DARPA robotskom takmicenju, DARPA robotski izazov (DARPA Robotics Challenge - DRC), Personal magazin, ICT novosti, 24. 12. 2013, http://www.personalmag.rs/tehno-nauka/google-robot-vodeci-na-darpa-robotskom-takmicenju/
Sama zamisao o autonomnosti podrazumeva dva razlicita programa, od kojih AMAS JCTD predstavlja „demonstraciju sposobnosti zajednickih tehnologi-ja" (Joint Capability Technology Demonstration) i ima za cilj da poveca sigurnost i bezbednost vozaca u vojnim kolonama. CAD je projekat u kojem se razmatra mogucnost potpunog uklanjanja vojnika vozaca iz kabine i robotizacija, koja bi uz vestacku inteligenciju omogucila prevazilazenje najveceg broja analiziranih i uocenih saobracajnih problema u masovnom vojnom prevozu.
Projekti „unapredenja i novih mogucnosti" u americkoj vojsci realizuju se jos od 2011. godine. Tada je nacinjeno nekoliko studija o mogucnostima primene tehnoloskih resenja koja koriste velike transportne kompanije za upravljanje saobracajem svog vo-znog parka, na velikom prostoru, prakticno na celom kontinentu. Tako je, u stu-diji „Primena aplikacija za utonomnu mobilnost (saobracajnog) sistema" u fiskal-noj 2012-2013. godini24 analizirana problematika operativnih okolnosti koji uslozava-ju bezbednost vozaca u kolonama, u odnosu na njihovo shvatanje situacije u okruze-nju i opasnosti koje im prete (tzv. situaciona svest). Studija analizira, kako mirnodop-ske okolnosti, tako i izazove koji postoje u borbenom okruzenju.
Konstatovano je da kod vozaca ne postoji potpuno jasna slika o problemima sa kojima se mogu suociti tokom voznje u koloni i da postoji znacajna doza neizvesno-sti. Posebno je istaknuto da vozaci nisu potpuno svesni okolnosti koje mogu nastati protivnickim dejstvima iz vazdusnog prostora, pri nailasku na zasede, tokom zastoja zbog tehnickih problema sa vozilima ili zbog problema u javnom saobracaju. Pri tome ove probleme ne treba poistovecivati sa postupcima vozaca u slucaja napada na kolonu s obzirom na to da se oni uvezbavaju u taktici odbrane.
Sledeci problem koji je analiziran jesu komunikacije, kako medu samim vozacima, tako i sa pretpostavljenim staresinama i je-dinicama u zoni kretanja.
Ocenjeno je, takode, da je poznavanje situacije i pravovremena informisanost vozaca o situaciji u okruzenju jedan od bitnih cinilaca pridrzavanja svih bezbednosnih i zastitnih mera duz nesigurnih puteva. Takode je analizira-no i ponasanje vozaca u logistickim jedinica-ma, kao i onih koji su se nalazili u sastavu pa-trola za izvidanje. Sve to ukazuje na veliku ra-njivost kolona, kako od protivnickih napada iz vazdusnog prostora, sa zemlje, bilo u vlastitoj pozadini tako i u blizini fronta, neposredno u neprijateljskom okruzenju. Ukazano je i na to da protivnik prilagodava taktiku napada na sa-obracajne kolone, planira dejstva i izvodi u uslovima koji njemu odgovaraju, sa namerom da spreci prevoz ljudi, tehnike i borbenih sred-stava, hrane, vode i goriva do jedinica.
24 Autonomous Mobility Appliqué System(AMAS) JCTD FY 12-13 Industry Day (June 23, 2011) http://www.dtic.mil/dtic/tr/fulltext/u2/a550916.pdf (Pristupljeno 01. 02. 2014. g.)
CO
o
X
o >
o CM
D¿ UJ
a.
Z)
o
o <
o
X
o
LU
H >-
a. <
H
z <
CD >o
X LU H O
O >
Senzorska tehnologija na vozilu
Naravno, ocenjivana je i mogucnost povecavanja brzine kretanja vojnih kolona (konvoja) u saobracajnicama u gradu i van grada, posebno uz primenu tehnickih sredstava za otkrivanje mina i improvizovanih eksplozivnih punjenja IED (Improvised explosive device), kao i koriscenje podataka i analiza koje omogucavaju predvidanje mesta gde bi protivnik iznenadno, najsnaznije i najbrze napao konvoj i naneo mu najvise stete, primenom kombinovanih taktickih dejstava. U tu svrhu analizirana su brojni slucajevi i savremena iskustva, posebno u otkrivanju minskih i drugih prepreka na putevima pomocu elektronskih i vizuelnih sredstava za osmatranje, kao i taktike izbegavanja kretanja i zaobilazenja miniranih delova puta.
Brojni su detalji koji su uzeti u obzir za detaljnu analizu ove problematike, koji moraju da predvide i to sta se radi sa ostecenom i unistenom saobracajnom tehnikom, postupke u saobracajnim nezgodama nastalim usled nepaznje, lose vidljivosti ili neprilagodenosti uslovima na putu, do zamora ili obolevanja vojnika vozaca ili njihovog psihickog stanja u slozenim uslovima.
Opsta je konstatacija da postoje brojna ljudska ogranicenja koja su deo problema koji mogu nastati sa planiranjem i realizacijom saobracaja u naselje-nim mestima ili van njih, posebno u zonama borbenih dejstava, i ujedno su ne-premostiva prepreka za smanjenje nezgoda ili poteskoca.
Dakle, analize i ulazenje u sustinu problema rezultirali su sa nekoliko programa koji mogu da otklone potencijalne uzroke problema u logistici, odnosno one koji najbitnije uticu na organizaciju transporta za snabdevanja i prevoz jedi-nica na kopnu. Prvo resenje obuhvata opremanje vozaca savremenim tehnolo-skim sredstvima, kao i postavljanje najnovije senzorske i tehnologije za detekciju opasnosti na vozila u koloni. Ta tehnologija treba da omoguci izbegavanje taktickih opasnosti i prepreka tokom kretanja, kao sto su putne raskrsnice, zastoj, do-lazeci saobracaj i prolaz vozila, pesaka i saobracaja u kruznim tokovima, u gradskim i seoskim podrucjima, sto je sadrzaj projekta AMAS JCTD.
Drugo resenje je potpuno autonomno organizovanje saobracaja bez vozaca, oslanjanjem na robotizovanu i savremenu informaticko-komunikacionu, odnosno senzorsku tehnologiju, kako je to predvideno projektom CAD. Naravno, projekat obuhvata i visok nivo ugradnje komponenata iz projekata razvoja ve-stacke inteligencije.
Posto su vec razvijeni hardver i softver koji to omogucavaju, te uspesno prove-ravani u mnogim realnim situacijama sa kojima se vozaci u konvoju susrecu, odluce-no je da se najsiri krug celnih ljudi za opremanje u komandama kopnene vojske SA-LAMC (Senior Army leaders representing the Army Materiel Command), Centra KoV za integraciju vojnih dostignuca ARCIC (Army Capabilities Integration Center), Komande za kombinovanu podrsku naoruzanja CASCOM (Combined Arms Support Command) i drugi vojni strucnjaci upoznaju sa napretkom koji je ostvario TARDEC.
Njima je, kao osnovni deo projekta, predstavljen AMAS JCTD modularni hardver i softver, specijalno namenjeni da automatizuju voznju taktickih vozila u koloni. Zatim je predstavljen modul koji funkcionise samostalno i automatski, a sadrzi laserski skener LIDAR (Light Detection And Ranging) i senzore visokih performansi, GPS prijemnik i dodatne algoritme. Taj modul instalira se kao komplet na bilo koje vojno vozilo.
Osnovna konfiguracija sistema AMAS koja je projektovana za sva vozila u jedinicama vojske SAD
Pored ova dva kompleta predstavljen je i „automatski komplet sistema za bez-bednost" BWASK (By-Wire/Active Safety Kit), koji je povezan na zajednicki kontroler vozila. Svaki senzor je, preko zajednickog kontrolera, povezan na interfejs koji prenosi podatke do autonomnog kompleta, odnosno racunara za kontrolu autonomije. BWASK omogucuje kontrolu brzine u odnosu na putnu situaciju, ima senzore papuci-ce gasa, senzore za kocnice i njihovu kontrolu tokom voznje i prilikom parkiranja, kao i senzore koji neprekidno nadziru sistem ABS za kocenje na vlaznom i klizavom putu.
Saobracajna inteligencija i autonomno odlucivanje
Aplikacioni komplet za autonomiju vozila, odnosno njegov racunar, posedu-je „osnovnu saobracajnu inteligenciju i autonomno odlucivanje" (Primary intelligence and autonomous decision making).
Komplet koji je predstavljen bice zajednicka (univerzalna) konfiguracija za sve transportne i borbene platforme, posto je razvijen tako da funkcionise bez obzira na vrstu vozila. Svaki tip vozila dobice komplet, prilagoden za specificne modele i okolnosti, koji ce kontrolisati fizicku aktivnost vozila, od momenta sta-vljanja kljuca u bravu do parkiranja.
CAD komplet je ugraden na kamion M915 i sistem za utovar paleta (PLS) na vozila. Za demonstraciju je modifikovano nekoliko reprezentativnih vozila, kao sto su kamion MTVR 6X6 mornarickog korpusa, osnovno vozilo kopnene vojske M-915 s prikolicom i multi-upravljac PLS, sa sest-osovinskim pogonom.
Sledeca faza demonstracija planirana je tokom 2014. godine, i sistemi za auto-nomiju vozila postavice se na porodicu srednjih taktickih vozila FMTV (kamiona), za-tim na teski voz za transport opreme (HET) i MRAP 4X4 RG-31, inace vozila otpor-na na eksplozije mina postavljenih na putu i na dejstva lakim protivoklopnim naoru-zanjem (Mine-Resistant Ambush Protected vehicles). Nakon testiranja tokom godine bice predstavljena funkcionalnost i proverena efikasnost modifikovanog najkorisce-nijeg terenskog vozila „cistac" (Pathfinder), na koji je moguce postaviti i valjkove. Na-ravno, u Avganistanu spremno cekaju vozilo koje ce autonomno rasciscavati puteve kojima treba da se krecu saobracajne ili transportne kolone, posebno tokom povla-cenja americke vojske iz te drzave. Inace, to vozilo pripada familiji standardnih pro-tivminskih sistema EOD (Explosive Ordnance Disposal).
Tokom predstavljanja mogucnosti autonomnog sistema za kontrolu vozila predvideno je i predstavljanje njegovih sposobnosti u autonomnom rukovanju sa mi-nama na putu i improviziranim ekspolozivnim napravama. Naime, na vozilo „cistac" moguce je postaviti i robotski kontrolisanu manipulativnu ruku za rad sa opasnim eksplozivnim sredstvima. I to je deo programa CAD, koji treba da zameni vozace u kabini. S obzirom na to da je deo senzorske tehnologije za kontrolu i upravljanje vo-zilom komercijalan, te da se vec koristi u civilnim strukturama i saobracajnim multi-nacionalnim kompanijama (na cemu insistiraju osiguravajuce kompanije), veruje se da iskustvo u njenom koriscenju moze da se primeni na vozni park americke vojske, ne samo u mirnodopskim, vec i u borbenim uslovima. Ta tehnologija moze da spase mnogo zivota, tvrde celni ljudi projekta AMAS JCTD i CAD.
Inace, pre demonstracije oba sistema, tokom testiranja vozaci su sedeli u ka-binama vozila opremljenim sistemom AMAS JCTD, koja su krstarila po poligonu, sa-vladujuci razlicite prepreke i vise vrsta puteva, u razlicitim meteoroloskim i dnevno-nocnim uslovima. Provera je obuhvatila i autonomnu voznju u naseljenom mestu, cak i u periodu gustog saobracaja, prolaz kroz raskrsnice, kao i voznju tokom saobracajnih zastoja. Proverena je i funkcionalnost pri nailasku na pesake koji iznenadno prelaze ulicu, voznja u kruznim tokovima i kroz naselja sa uskim saobracajnicama. Nakon sto je utvrdeno da hardver i softver uspesno pronalaze postupke pri susretu sa mnogim realnim preprekama, s kojima se vojni transporti i kolone susrecu u realnom svetu, prema izjavama rukovodilaca programa, na redu je provera kako ce sistemi funkcioni-sati u borbenim uslovima, kada se kolona nalazi pod dejstvom pesadijske i raketne va-tre, i koliko sistemi omogucuju kontrolu vozila i saobracaja u koloni.
Naredna faza - masinsko ucenje
Sledeca faza razvoja sistema za autonomnu kontrolu vojnih transportnih kolona obuhvata uvodenje napredne informaticko-komunikacione tehnologije, a posebno nove generacije racunara koji ce biti osposobljeni za „masinsko ucenje". Ocekuju se rezultati u narednih pola decenije.
Pri tome treba imati u vidu i da je americka agencija za napredna odbrambe-na istrazivanja i projekte DARPA (Defence Advanced Research Projects Agency) u Arlingtonu, Vasington, 26. marta 2013. godine, pokrenula novi program vestacke inteligencije za ucenje „pametnih" uredaja. Namera im je da unaprede sposobnost inteligentnih masina, koje opsluzuju savremena oruzja i informacione sisteme, kako bi mogli da predvidaju svoju upotrebu i da ucine njihovo funkcionisanje pristu-
pacnijim za sirok spektar zadataka. Oni su, vec 10. aprila 2013. godine, organizo-vali konferenciju o „programu probabilistiCkog programiranja pametnih masina za unapredenje ucenja" (PPAML - Probabilistic Programming for Advancing Machine Learning)2 ' sa namerom da ubrzaju napredak u masinskom ucenju, za koje struc-njaci kazu da je u srcu modernog pristupa razvoju vestacke inteligencije.
Nacelna sema postavljanja sastavnih elemenata kompleta AMAS na motorna vozila
Sta ce znaciti primena robotizovanih inteligentnih autonomnih sistema za kontrolu i upravljanje vojnim vozilima tokom snabdevanja jedinica na frontu, posebno u taktici? Posebni timovi strucnjaka jos od 2000. godine izucavaju efi-kasnost klasicnih izvidackih i obavestajnih metoda proveravanja bezbednosti marsruta za transport, uz koriscenje bespilotnih letelica. Nihova namena jeste da na nekoliko nivoa kontrolisu bezbednosnu situaciju duz celokupnog puta transporta. Takode, koriste se i dronovi, zajedno sa drugim robotizovanim vozilima za otkrivanje mina i improviziranih eksplozivnih naprava, odnosno prepre-ka koje mogu zaustaviti prolaz konvoja (debla na putu, kamene ili barikade od improvizovanih masivnih tehnickih sredstava i sl.). Bilo je pokusaja da se kori-sti i simulaciona virtuelna tehnologija za pracenje kretanja kolona u realnom vremenu. Medutim, ona je dobra za upotrebu u multifunkcionalnim centrima gde se slivaju i obraduju sve informacije dobijene putem izvidacko-obavestaj-
25 Probabilistic Programming for Advancing Machine Learning (PPAML), Solicitation Number: DARPA-SN-13-30 - Agency: Other Defense Agencies, Office: Defense Advanced Research Projects Agency, Location: Contracts Management Office, March 19, 2013.
nih aktivnosti, posebno za planiranje putanja i predvidanje opasnih deonica i simulaciju odbrane od eventualnih napada. Pokusano je i to da se mreza za nadgledanje prostora na kojem se krece kolona motornih vozila upotpuni po-stavljanjem ad hok pametnih senzorskih mreza sa mogucnoscu samostalnog umrezavanja (Ad Hoc & Sensor Wireless Networks), tipa UGS (Unattended Ground Sensors - zemaljski senzori bez nadzora), sa vaj-faj (Wi-Fi) emiterima, nazvana i „samonapajajuca ad hok senzorska mreza" SPAN (Self-Powered Ad-hoc Network). Uz to, omoguceno je da staresine u koloni mogu da prate mrezne distribuirane podatke o sistemskoj bezbednosti (Computer Networks and Distributed Systems Security), u taktickoj mrezi komandovanja. U kopne-noj vojsci i korpusu mornaricke pesadije, zbog slozenosti i nedoradenosti, si-stemi jos nisu u potpunosti usaglaseni.
Obezbedena je i neprekidna povezanost sa operativnim centrima u stabovi-ma jedinica koje prate vojna zbivanja na borbenom prostoru. Koriste se i druge mogucnosti koje im obezbeduje nova G4 generacija vojnih veza i najnoviji mo-deli vojnih tableta, na kojima imaju preglednost situacije.
Medutim, sve to jos uvek nije dovoljno, s obzirom na to da svi vojnici nisu u potpunosti upoznati sa mnogim detaljima koji karakterisu takticku i operativnu si-tuaciju. Nesto zbog bezbednosnih i obavestajno-zastitnih razloga, kao i zbog toga sto im nije omoguceno koriscenje svih nivoa vojne veze, osim neposrednog radio-kontakta sa staresinom. Sve to utice na upoznavanje vozaca sa opstom i posebnom situacijom, kao i na njihovu percepciju tokom voznje.
Tehnicki strucnjaci ovakva pitanja i probleme ne mogu samostalno da rese, jer je to i sistemsko i multidisciplinarno pitanje, koje proizilazi iz problema regru-tovanja, obuke neposredne pripreme vozaca za zadatke do osposobljenosti za multidisciplinarno upravljanje slozenim robotizovanim inteligentnim sistemima.
Medutim, uputstvima, pravilima, prirucnicima, kao i izdavanjem zadataka pred voznju regulisu se postupci vozaca. U americkoj vojsci koristi se Uputstvo za takticke kolone, sa detaljno razradenim taktickim postupcima, tehnikama i procedurama,26 kao i „Prirucnik za konvoje".27 Pored svih mera i postupaka pla-niranja, obezbedenja i realizacije taksativno i sematski je utvrdeno kako izgleda
sastav kolone. Naravno, pretpostavlja se da su i za primenu savremenih sistema, kao sto su AMAS JCTD i CAD pripremljeni prirucnici, sacinjeni na osnovu brojnih studija, koje su rezultat istrazivanja, proucavanja vlastitih i stranih iskustava i rezultata eksperi-mentisanja. Da to nije problem ukazuje primena softvera za pisanje udzbeni-ka, prirucnika i drugih pisanih materija-la na osnovu dokumentacije iz projek-tovanja i istrazivanja.
26 Tactical convoy OPS multi-service tactics, techniques, and procedures for tactical convoy operations FM 4-01.45 MCRP 4-11.3h NTTP 4-01.3 AFTTP(i) 3-2.58 march 2005.
Tactical convoy handbook, U.S. Army transportation school. tactical transportation branch. Fort Eustis, Va.
Neophodno prakticno iskustvo
Iskustva stecena u borbenom okruzenju Iraka i Avganistana, Pakistana i arap-skih zemalja gde se nalaze kontingenti americkih snaga, treba da pokazu koliko je novi sistem funkcionalan i da li moze da pomogne vozacu i staresini vojne motorizo-vane kolone da smanji probleme i uspesnije realizuje svoj deo taktickih zadataka. Naravno, najverovatnije je razvoj sistema povezan sa izvlacenjem americkih snaga iz Avganistana u narednih pet godina. Moguce je pretpostaviti da se testiranje ova-kvih sistema ubrzava u odnosu na priblizavanje pocetka izvlacenja americkih i dru-gih multinacionalnih snaga iz Avganistana.28 Tokom 2014. godine planirano je da se izvuce priblizno 68.000 vojnika sa svom tehnikom i naoruzanjem. Medutim, najnovi-jom odlukom predsednika SAD, termin povlacenja pomeren je za narednu godinu, ali se deo poslova oko priprema za izvlacenje jedinica nastavlja prema operacionali-zovanim planovima. Pri tome treba imati u vidu i statistiku. Prema studiji „Nacional-nog konzorcijuma za proucavanje terorizma i odgovora na terorizam, Odeljenja za unutrasnju bezbednost nauku i tehnoloski centar izvrsnosti, na na Univerzitetu u Me-rilendu", u „Aneksu statistickih podataka o izvestajima zemalja o terorizmu u 2012.", iz maja 2013. godine, u Avganistanu je bilo za 24,3 odsto vise napada nego sto je svetski prosek. Na meti mnogih od ovih napada bilo je logisticko osoblje NATO i ISAF i snabdevacke kolone.2 Samo u 2012. godini na transportne kolone zabele-zen je 221 napad. Koliko je to objektivan podatak ukazuje opaska autora studije da su mnogi podaci o napadima i posledicama u domenu drzavne i vojne tajne. Prora-cunata je i ukupna steta, gubici u tehnici i ljudstvu, koje nisu male. Sve govori da je zastita i odbrana transportnih kolona ne samo slozena takticka radnja vec i da zah-teva brojne mere. U tom kontekstu treba razumeti i najnovija nastojanja americkih vojnih celnika da stvore uslove da stete i gubici budu minimalni.
U kontekstu osavremenjavanja problematike i tehnologije za upravljanje transportom treba imati u vidu da se realizuju i drugi projekti.
Uvereni da su na dobrom putu, celnici korpusa mornaricke pesadije nasta-vljaju sa eksperimentisanjem uz pomoc tehnologije kompanije „Oskos odbrana" (iz Viskonsiona) nazvanom „zemaljska vozila 'TeraMaks' bez vozaca".30 Opremili su vise jedinica za snabdevanje sistemima LIDAR i drugim senzorima. Ova kom-panija predstavila je svoj projekat, februara 2013. godine, nazvan i „unapredeni pomagac vozaca" ADAS (Advanced Driver Assist System) na sajmu vojne tehnologije IDEX (International Defence Exhibition and Conference) u Abu Dabiju.
Americka kopnena vojska i korpus mornaricke pesadije instalirali su ovu teh-nologiju na svoja vozila koja testiraju na vojnim poligonima u Fort Piketu (Fort Pickett), zajedno sa vojnicima iz operativnih jedinica, tokom redovnih vezbi. To omo-gucava modelovanje takticke situacije za primenu i proveru sistema autonomnog upravljanja vojnim transporterima, u uslovima kada se realizuje vise taktickih zami-
28 NATO's departure from Afghanistan: an orderly rush to the blocked exits? The size and nature of the US and NATO post-2014 commitment to Afghanistan is still to be determined; NATO Watch, Wednesday 14th May 2014, http://www.natowatch.org/node/846.
29 National Consortium for the Study of Terrorism and Responses to Terrorism, A Department of Homeland Security Science and Technology Center of Excellence, Based at the University of Maryland, 8400 Baltimore www.start.umd.edu; STATISTICAL INFORMATION ON TERRORISM IN 2012, http://www.state.gov/documents/organization/210288.pdf
30 Oshkosh TerraMax Unmanned Ground Vehicle Technology, Army Technology, http://www.army-technology.com/projects/oshkosh-terramax-unmanned-ground-vehicle/ (Pristupljeno 03.02.1014. g.)
sli tokom dejstva jedinica. Ukljuceni u realne vezbovne zadatke, autonomni sistemi treba da prevoze ljudstvo, snabdevaju jedinice municijom, gorivom, hranom i dru-gim borbenim potrebama, kao i da obezbede veliku pokretljivost. To je visi nivo te-stiranja, priblizan upotrebi u stvarnim borbenim okolnostima.
Namera vojnih strucnjaka jeste da steknu iskustvo i nova saznanja o mogucno-stima primene pametne automatizovane vozacke tehnologije, kako bi se 2015. godi-ne sva vozila koja se koriste u inostranstvu opremila ovakvim sistemima. Pri tome treba imati u vidu da i projekat kompanije „OSkos odbrana" pripada kategoriji CAD tehnologije, odnosno primeni autonomnih robotizovanih sistema u autonomnom upravljanju vozilima. Sistem se, od 2010. godine, razvija u saradnji sa „Rokvel Ko-lins univerzitetom" u mestu Parmaj (Rockwell Collins University of Parmay). Pored mornarickog korpusa, u program je ukljucena i njihova „borbena laboratorija" (War-fighting Lab) i „Tehnoloski konzorcijum za istrazivanja i zajednicke programe kopne-ne robotike". Autonomni sistem,„TeraMaks" integrisan je, najpre, u MTVR - takticko vozilo koje moze da vuce 7 tona tereta preko neravnog terena. Tokom 2011. godine, koja je nazvana i „godina robotskog izazova", a koju je inicirala agencija DARPA, obucena je prva generacija vojnih vozaca da koristi „TeraMaks" sistem.
I „TeraMaks", takode, predstavlja komplet racunarskog hardvera, senzo-rskih komponenti za ocitavanje funkcionisanja delova vozila, interfejsa koji pov-ezuju senzore sa racunarom na vozilu, sa mnostvom sofisticiranog softvera. U s-ustini, ta tehnologija prati digitalnu mapu terena, pri cemu se na mapi utvrduju kontrolni punktovi do kojih vozilo mora da stigne. Upravljanje vozilom je autono-mno, bez ucesca vozaca. Tokom voznje vozilo samostalno izbegava prepreke i postuje saobracajne propise, sve do poslednje kontrolne tacke, gde se zaust-avlja. Nakon ovog testa proverava se funkcionisanje robotizovane automatske borbene stanice za borbena oklopna i mehanizovana vozila bez vozaca (Weapon Stations for UGVs). Inace, u jedinicama KoV i MK nalazi se vec 8.500 MRAP terenskih vozila, koja su nabavljena u zajednickim programima saradnje.
Za „TeraMaks" promoteri kazu da ima napredan tehnoloski sistem percep-cije, koji se sastoji od senzora, kao sto su LIDAR (Light Detection And Ranging),
radari i kamere. Svi podaci sa senzora dovode se do softverskih modula, koji ih objedinjuju i predstavljaju razumljivim grafickim formama, sto obezbeduje pre-poznavanje okoline i takticke situacije. Testiranja prati operater, koji podatke sa senzora koristi za vodenje vozila, preko bezicne veze sa kontrolne stanice. Sistem se usavrsava tako da roboti-zovano vozilo moze da prepozna drve-ce, druga vozila, rupe, neravnine i ste-ne, te da ih zaobilazi. Za pregled opste situacije na terenu operater koristi do-datni kamere. One mu omogucavaju da vidi teren ispred i sa strane vozila, sto mu obezbeduje pregled sireg okruzenja i prepreka, kao i prikupljanje dodatnih
Vozac je u mogucnosti da sve funkcije sistema AMAS prati preko vojnog tableta i omogucuje ucenje kompjutera koji upravlja transportnim vozilom
informacija. Takode, senzori iza vozila daju podatke kako se ono ponasa u kolo-ni. To je posebno vazno, jer je sistem „TeraMaks" UGV i razvijen za pracenje vozila kada se nalaze u „konvojskoj konfiguraciji".
Promotivni materijal napominje i da vozilo ima mogucnosti da se odredenim postupcima izvuce iz dubokog blata, tako sto ce operater podesiti centralni si-stem u gumama da ga prilagode ovakvim situacijama, umanje proklizavanje i iz-vuku vozilo kako ne bi zaustavilo kolonu. Isto tako, postoji kontrola za kretanje po stenovitom terenu ili po pesku.
Uz sve tehnicke kontrole pokusava se pronaci i zakonitost po kojem se ponasaju vozila bez vozaca, u odnosu na ona u kojima se nalazi iskusan covek koji sa njima upravlja. To je mogucnost da se unaprede rutine za upravljanje vozilima, jer snimanje postupaka iskusnih vozaca i pokusaji da se oni obuhvate robotskim sistemima za uce-nje, znacajan je korak ka realizaciji osnovne ideje - potpuno autonomno i samostalno funkcionalno robotizovano saobracajno sredstvo za visenamensku upotrebu.
Serija vozila porodice M-ATV, kompanije „Oshkos": M-ATV EXI, EXE, EXC
Izvor: Oshkosh Defense
31
Na medunarodnoj izlozbi naoruzanja i vojne opreme SOFEKS 2014 kompa-nija „OSkos" predstavila je seriju motornih vozila za trupne jedinice, sa modelima M-ATV, o cemu izvestava magazin „IHS Jane's Defence Veekly" u broju od 6. maja
31 The Special Operations Forces Exhibition & Conference (SOFEX) takes place biennially at the King Abdullah I Airbase in Amman in the Hashemite Kingdom of Jordan. This niche event is held under the Royal Patronage of His Majesty King Abdullah II, the Chairmanship of HRH Prince Feisal Bin Al Hussein and with the full support of the Jordan Armed Forces (JAF). SOFEX is a four-day event that kicks off with a prominent one day conference that includes a series of comprehensive and topical seminars delivered by top military officials from around the world, tackling a wide range of issues pertinent to current counter terrorism and homeland security issues. http://www.sofexjordan.com/what.shtm
2014. godine. Ta kompanija predstavila je vozila sa duzim meduosovinskim rastoja-njem - tri varijante: M-ATV produzeno vozilo za intervencije (EXi), inzinjersko (ExE) i komandno vozilo (EXC), kao i standardno vozilo za specijalne snage (SXF). Duze meduosovinsko rastojanje kod modela M-ATV „ekstended" omogucava da nosi 11 vojnika. Vozila su namenjena za americke snage (Korpus mornaricke pesadije i jedi-nice KoV) tokom povlacenja iz Avganistana. Ova unapredenja ukazuju na mogucno-sti automobilske industrije transportnih vozila da moze unapredivati postojece modele i prilagodavati ih novim zahtevima za upotrebu.
Inovativni izazov
Za razliku od malih robotizovanih UGV vozila, kod saobracajnih transportera razlika nije samo u velicini, drugacijoj konstrukciji vec i u specificnostima pro-gramiranja. Veliko vozilo ima vise senzora, kompleksnije je objedinjavanje poda-taka i potpuno osposobljavanje za njegovu upotrebu. Mnogo teze je napraviti si-stem i osposobiti softver da kontrolise transporter koji moze da prevozi vise od 7 tona korisnog tereta i jos da ga utovari i istovari.
Za to se koriste sistemi za napredno ucenje masina, sto je najveci savre-meni izazov. U sustini, proces se svodi na ucenje robota (racunara) da razume, odnosno tumaci na coveku prepoznatljiv nacin okolinu, u kojoj upravlja saobra-cajnim vozilom. Naucnici i inzinjeri koji rukovode projektom, pored toga sto uva-zavaju sve savremene tehnoloske inovacije u oblasti robotike i vestacke inteli-gencije, pokusavaju da shvate sta tu tehnologiju ocekuje u narednih pet do de-set godina. Svakako, u tom periodu dogodice se evolucija samog ratista, odnosno uslovi za samostalne (bespilotne) sisteme bice sasvim drugaciji nego sto su danas. Pored toga, glavni cinilac je brza evolucija tehnologije, posebno mrezne, robotske i senzorske. Zato se pretpostavlja da ce ovakvi sistemi proci kroz ubr-zane cikluse razvoja.
Zbog toga sto su nacelni autonomni sistemi dobro osmisljeni, teoretski dobro utemeljeni i modularni, moguce je da ce se u narednom periodu menjati ne samo osnovni racunar, vec i svaki od senzora i ugraditi novu generaciju tehnologije, kao i napisati novi softver ili omoguciti da on sam prepozna inovacije i aktivno ih ukljuci u
celokupni sistem.
Sredinom druge decenije 21. veka savremena senzorska tehnologija u sta-nju je da omoguci proizvodnju automo-bilskih senzora sa vise specijalizovanih uloga, koji obezbeduju veoma uocljivo 3D graficko predstavljanje zivotne sredi-ne. Savremeni aktivni senzori uocavaju predmete i oblike na vecim daljinama; LIDAR je sposoban i da uocava kolorit zivotnog okruzenja. Takode, usavrseni senzori mogu otkriti i predmete koji po-seduju „stelt" konfiguraciju, odnosno sa-drze takav nivo osetljivosti, koji im omo-gucava interaktivno delovanje.
Tehnologiju naprednog autonomnog sistema za vojne kolone AMAS, predstavljena najpre u Fort Hudu a potom i u Dalasu, januara 2014. godine pokazala je visok nivo autonomnog kretanja vojnih kolona u urbanim sredinama, sa vise vozila razlicitih modela
U izvestaju, nakon predstavljanja mogucnosti savremenih sistema za auto-nomno upravljanje kretanjem vojnih kolona u Fort Hudu i Dalasu, sacinjenom za vise nivoe odlucivanja o opremanju americkih vojnih snaga, napomenuto je i da sistem AMAS oznacava zavrsetak jedne faze i najavljuje mogucnosti usavrsava-nja i osavremenjavanja demonstracionog programa CAD.
Svetska iskustva
Ovakvih sistema, prethodnih generacija ima i u drugim armijama. Juznoko-rejske oruzane snage koriste autonomne izvidacke i osmatracke sisteme koji su programirani da izbegavaju i zaobilaze minska polja na granici sa Severnom Ko-rejom. Izraelska armija je razvila vozilo model „gardium" UGV (Unmanned Ground Vehicle Guardium), koje nocu i danju patrolira duz granice sa Gazom. To vozilo ima futuristicki izgled, vise dnevno-nocnih kamera sa opsegom osmatra-nja 360 stepeni, brojne senzore i snazne zvucnike. Ujedno, poseduje i autonom-no oruzje spregnuto sa sistem ima za dnevno-nocno nisanjenje. To je poluau-tonomno terensko vozilo, bez vozaca, program irano da izvida i kontrolise tak-ticku situaciju u zoni perimetra granicne bezbednosti. Njime upravljaju dva ope-ratera, iako je u stanju da samostalno patrolira, na osnovu projektovane puta-nje i definisanih zadataka. Kompjuter je u stanju da uci na osnovu iskustva, sto obezbeduje visok nivo autonomnosti. Koristi se od 2008. godine.
Ovakva vozila, kao i iskustvo u tehnickim i konstruktivnim detaljima, dala su snazan podsticaj da agencija DARPA, TARDEC, borbene laboratorije u KoV i MK krenu u realizaciju ideje AMAS i CAD. Uz projekat agencije DARPA za una-predenje masinskog ucenja ocekuje se napredak u narednih pet godina, a ma-sovna proizvodnja i koriscenje do 2020. godine. Pre toga sistemi ce doziveti va-treno krstenje u Iraku i Avganistanu, a verovatno i na drugim delovima sveta gde se nalaze americke baze i vojni kontingenti.
Koliki je znacaj ideje ukazuju i zahtevi da se razviju autonomni sistemi za ratnu mornaricu SAD AMOS (Autonomous Marine Operations and Systems), koji bi vodili transportne tankere na odredene lokacije, u cemu je Centar za autonomne mornaricke sisteme i operacije postigao znacajan napredak, usavrsava-juci postojecu komercijalnu tehnologiju za autonomno upravljanje naftnim plat-formama na moru, transportnim brodovima, patrolnim camcima obalne straze i drugim plovilima. I Norveska ima svoj samostalni program autonomnog upravlja-nja plovilima do 2020. godine koji realizuje NRC (Norwegian Research Council), sa pocetnim ulaganjima od 566 milion evra.
Isto tako, i u ratnoj avijaciji razvijaju se sistemi koji autonomno upravljaju borbenim i neborbenim avionima, ukljucujuci i projekte samostalnih visokoletecih dirizabla za osmatranje, izvidanje, rano upozoravanje i retranslaciju radio-digital-nih komunikacija.
Da li deo odgovora lezi u studiji „20YY: Priprema za ratove u robotskom vremenu".32
Taj odgovor obuhvata bespilotne sisteme (vazduhoplovne) i sisteme bez vozaca (na kopnu), kao i pod vodom, koji mogu biti daljinski upravljani ili potpu-no autonomni u izvrsavanju svojih borbenih funkcija. Autonomni sistemi treba da zamene „dzojstik ratnike", s obzirom na to da je upotreba borbenih sistema, ne-zavisnih od odlucivanja operatera, preduslov za uspesno i efikasno funkcionisa-nje celokupnog sistema odbrane u vremenu do 2050. godine - stav je vojnih te-oreticara Odeljenja za odbranu u Pentagonu33. Cinjenica da su americke vojne snage ispred svih armija sveta napredovale za jednu tehnolosku generaciju, „da-je im za pravo" da smatraju kako vojna sila treba jos vise da se automatizuje i ta-ko obezbedi mnogo vecu dominacija u sferi ratovanja.
Novi pristup shvatanju ratovanja
Istrazivanja u oblasti autonomnih transportnih sistema, koje su u skladu sa opstim stavom o „robotskom izazovu", uklapaju se u siri kontekst razumevanja savremenih ratova (posebno kada je rec o asimetricnim dejstvima), unapreduju ga i otvaraju vrata novim resenjima. Tako i autori studije „20YY: Priprema za ratove u robotskom vremenu" postavljaju standarde za savremenu buducu vojnu opremu i naoruzanje. Oni konstatuju da ce buducim borbenim prostorom, tacnije u celokupnom operativnom okruzenju, dominirati pametni senzori, energetsko i elektricno oruzje, kao i sveprisutan trend bespilotnih i autonomnih sistema. Ova-kvo razumevanje savremenog sofisticiranog ratovanja obuhvata svih pet dimen-zija (kosmos, vazduh, kopno, akvatoriju i sajber prostor). U takvom okruzenju postojeci ratni koncepti postace zastareli i zahtevace novi pristup shvatanju rata i koriscenju oruzane sile. Bice to nova vojnotehnicka revolucija. Ona treba da omoguci nadmocnost nad potencijalnim protivnicima. Autori pomenute studije konstatuju da se, ovako zamisljenoj vrhunskoj tehnologiji, nece moci adekvatno suprostaviti nijedna druga vojna snaga u 21. veku i zakljucuju: sva ta smrtono-sna robotizovana tehnologija bice veoma skupa.
Ako u tom kontekstu posmatramo razvoj automatizovanih sistema bez vozaca i autonomnih robotskih platformi, napredak u tehnoloskoj generaciji jeste znacajan cinilac borbene moci. Medutim, nesumljivo je da takav razvoj savreme-ne vojne opreme i naoruzanja povecava raskorak izmedu savremene americke vojne moci i snage koje poseduju druge armije sveta, pa i one koje su u razvoju. Sve one susrecu se sa jednom ozbiljnom konstantom koja se naziva „asimetrija u borbenim potencijalima". Zbog toga ne treba zapostaviti strategiju protivterori-sticke borbe, koju je americki vojni i politicki establisment iznedrio posle 11. sep-tembra 2001. godine, odnosno nakon napada na Svetski trgovinski centar u Nju-jorku. To je strategija protiv asimetricnih i nekonvencionalnih dejstava, u kojoj su svoje mesto najpre imale snage za brzo reagovanje, pa specijalne jedinice, za-
32 20YY: Preparing for War in the Robotic Age, by Robert O. Work and Shawn Brimley, JaHyapy 2014, Center for New American Security,
33 Unmanned Aircraft Systems Roadmap 2005-2030, www.fas.org/irp/program/collect/uav roadmap2005.pdf
tim robotizovane bespilotne letelice sa samonavodecim projektilima34, te samo-stalni automatizovani senzorski sistemi. Od 2010. godine i tzv. „daljinsko kontro-lisanje borbenih droida i pametnih oruzja" (Telepresence Battledroids and Smartguns) posmatra se kao alternativa borbenoj i vojnoj asimetriji, da bi kasnije to bilo promenjeno sa novim projektom „avatar"35 pokrenutim 2012. godine. Americki vojni celnici verovatno imaju u rukama i druge alternative, o kojima se jos uvek ne govori javno. Cini se da je primena selektivnih nanooruzja, sa DNK kalibracijom, jedna od alternativa asimetricnom ratovanju.
Medutim, osnovna ideja koja se provlaci kroz strategijski koncept je, jos uvek, taktika „preciznog dejstva", u potpuno senzorski kontrolisanom mreznom borbe-nom prostoru. Poznata je kao paradigma „osecati—misliti—delati" (sense-think-act paradigm). U taktiku senzorskog osmatranja okruzenja, inteligentnog shvatanja (uz procesore i vestacku inteligenciju) i izvodenja planiranih zadataka (pomocu sistema sa navodenje), uklapa se i zastita saobracajnih autonomnih kolona. To zna-ci da njihovo kretanje nece biti samostalno i ad hok izvodeno na zahtev iz jedinica, vec planirano prema potrebama i normativima utroska municije, energenata i druge opreme, i dobro ukomponovano u senzorsko-mreznu koncepciju kontrole bor-benog prostora i automatskog preciznog odgovora na asimetricne napade.
Jos jedan novi koncept razmatra se kao alternativa za reagovanje u asimetricnom ratovanju. To je koncept nanosenzora36, minijaturnih skoro nevidljivih ro-botizovanih pametnih uredaja, od nanoimplanta do agresivnih vestackih predatora, koji prepoznaju prijatelja od protivnika. Moze se reci da nanotehnologija, kao jos jedan izazov buducnosti, ima svoj poseban znacaj u upotrebi senzorskih aplikacija na vozilima. Naime, svi programi za autonomiju transportnih saobracajnih i borbenih vozila zasnivaju se na kvalitetnim senzorima. Nanotehnologija je poboljsala performanse sistema uz smanjivanje velicine, tezine i energetskih uslova u razlici-tim aplikacijama, sto smanjuje ukupne troskove eksploatacije. Uz to, nanotehnolo-ski senzori donose novine, imaju nove osobine i sopstvenu fenomenologiju37.
Koliki znacaj imaju istrazivanja u senzorsko-robotickoj tehnologiji ukazuju i zahtevi iz vojnih i civilnih saobracajnih struktura da se razviju fizicki senzori za kontrolu i upravljanje u nanotehnologiji. S obzirom na to da njihova ugradnja i primena ne zahtevaju promenu dizajna postojeceg voznog parka, to umanjuje i troskove instalacije, ali i odrzavanja. Sledeci zahteve, istrazivaci su, na primer u Gruzijskom institutu za tehnologiju, osmislili najmanji senzor na svetu koji iskori-scava jedinstvena elektricna i mehanicka svojstava ugljenicnih nanocevi, koja osciliraju rezonantnom frekvencijom. Ti senzori mogu da detektuju brojne fizicke velicine, cak do nivoa molekula. I drugi naucnici napravili su nove prodore u izu-
34 Robot weapons are the answer to asymmetric warfare,
http://fresnozionism.org/2011/09/robot-weapons-are-the-answer-to-asymmetric-warfare/ (Pristupljeno 03.02.1014. g.)
35 Pentagon's Project 'Avatar': Same as the Movie, but With Robots Instead of Aliens By Katie Drummond 02.16.12, http://www.wired.com/dangerroom/2012/02/darpa-sci-fi/ (Pristupljeno 03.02.1014. g.)
36 Military uses of nanotechnology: The future of war, http://www.thenanoage.com/military.htm (Pristupljeno 03.02.1014. g.)
37 Small Wonders, Endless Frontiers: A Review of the National Nanotechnology Initiative (2002 ) / 2. The National Nanotechnology Initiative
http://books.nap.edu/openbook.php?isbn=0309084547&page=11 (Pristupljeno 04.02.1014. g.)
cavanju nanotehnologije, pa su tako u „Oak Ridz nacionainoj laboratoriji" u drza-vi Tenesi, SAD, nacinili nanouredaj za ocitavanja kapacitivnih podataka i analizu signala sa elektronskih sistema. Takva i druga savremena nanotehnoloska rese-nja imaju veliki znacaj za automatizaciju i robotizaciju postojece saobracajno-transportne infrastrukture, kako u gradanstvu, tako i u vojsci.
Nikola Ostojic
Ruski sistemi za elektronsko ometanje
Sistem za protivelektronsku borbu za postavljanje na avion nazvan „Kibini-u" na izlozbi naoruzanja MAKS-2009 u Moskvi
Ruski avion „Suhoj" Su-24MR je 10. aprila 2014. godine cak 12 puta nadleteo ili bar proleteo veoma blizu americkog broda - razaraca „Donald Kuk" u Crnom moru. To je izazvalo brojne neobjasnjive reakcije na borbenoj tehnologiji kojom je naoruzano to plovilo i ostavilo posledice na psiholosko stanje posade. U javnosti su se pojavile brojne spekulacije u vezi s tim. Razlicita tumacenja izazvalo je ne samo to sto su posle svakog naleta borbeni sistemi postajali neupotrebljivi, vec i reagovanje posade. Nakon dogadaja usledilo je masovno javljanje americkih vojnika psihologu ili napustanje sluzbe.38 Svetska, a posebno zapadna stampa, postavila je pitanje: Sta su Rusi zaista upotrebili nad posadom razaraca „Donald Kuk", kao i - da li je rec o psihotronskom oruzju?
38 „Новости", События, Комплексы эсминца США „сошли с ума" от русских помех? 18 апреля 2014 http://topwar.ru/44324-kompleksy-esminca-ssha-soshli-s-uma-ot-russkih-pomeh.html
Medutim, misterije nema. Zvanicnici ruske vojske kazu da je bombarder upotrebio jedan od postojecih „sistema za takticko radio-elektronsko ometanje" „Kibini-U" (u literaturi se koristi vise naziva: Xm6mhh-Y, Hibino-U, Khibini-U).39 Pri tom treba imati u vidu da je razarac „Donald Kuk" opremljen savremenim rake-tnim sistemom „Idzis" (Aegis), odnosno naoruzan krstarecim raketama Tomahavk. Tog dana uplovio je u neutralne vode Crnog mora. Ruska strana procenila je da je namera americkog razaraca bila da provocira vojne snage i prikupi obavestajne podatke o reagovanju ruske mornarice i avijacije, u okviru vojno-politickih mera koje Zapad (SAD i NATO) primenjuje zbog uloge i polozaja ruskih oruzanih snaga u odbrani sopstvene teritorije, u slucaju eskalacije zbivanja u Ukrajini. Ulazak americkih ratnih brodova u medunarodne vode u suprotnosti je sa Konvencijom o karakteru i vremenu boravka ratnih brodova nepriobalnih zemalja u Crnom moru.
Kao odgovor, Rusija je poslala ne-naoruzani avion Su-24 da kruzi oko americkog razaraca. Taj avion, kako je protumaceno, opremljen je najnovijim ruskim „radio-kompleksom za elektron-sko ometanje Kibini-U". Prema verziji u ruskoj stampi i elektronskim medijima, americki sistem „Idzis" detektovao je na-ilazak letelice iz daljine i dao signal za borbenu uzbunu. Americki radari ocitali su da je u pitanju ruski avion. Medutim, protivavionske mere iznenada izostaju, a istovremeno se gase svi ekrani. „Idzis" je prestao da radi i nije mogao da nani-sani uocenu metu. Nije funkcionisao ni sistem „raspodele sredstava za protivvazdusnu odbranu po uocenom cilju", sto je uobicajena procedura u slucaju vazdusnog napada. U meduvremenu je Su-24 proleteo iznad palube razaraca i imitirao raketni napad. Nakon toga, letelica je napravila kruzni manevar i ponovila prelet, kako kazu svedoci - dvanaest puta.
Kasnije izjave posade i izvestaji ukazuju na to da pokusaji posade da po-vrate funkcionalnost sistemu „Idzis" nisu uspeli. Iako je rec o rizicnim i nepredvi-divim okolnostima, bombarder bez naoruzanja, sa kontejnerom za radio-elek-tronsko suzbijanje pokazao se efikasan. Razarac, opremljen najmodernijom ra-ketnim sistemom za odbranu iz vazdusnog prostora, u ovom slucaju, pokazao se nefunkcionalnim.
Inace, nadletanje plovila u Crnom moru i drugim ruskim priobalnim vodama bila je uobicajena praksa tokom hladnog rata.
Posle tog dogadaja brod „Donald Kuk" otplovio je u luku u Rumuniji, gde je 27 clanova posade podnelo zahtev za prestanak sluzbe zbog toga sto nisu zeleli da stave svoj zivot na kocku. Nesumljivo je da je akcija ruskog aviona demoralisa-la posadu americkog broda. Medutim, ono sto je takode znacajno je i to da se sa-
Ruski avion Su-24MR na kom je, umesto oruzja, postavljen sistem za protivelektronska dejstva
39 Русская система радиоэлектронного подавления Хибины-У, (Complex Jamming „Khibiny") Источник: Невский бастион A.V.Karpenko http://nevskii-bastion.ru/khibiny/
vremeni odbrambeni sistem „Idzis" pokazao neefikasnim. To, sa vojnog aspekta, ima poseban znacaj, sto je veoma neprijatna spoznaja za Amerikance. Najnoviji sistem „Idzis",postavljen na brod, pokazao je svoje nedostatke. Da je ruski avion preleteo vise puta americki razarac potvrdeno je i u zvanicnom saopstenju Pentagona.40
Kompleti „Kibini-U" i „Tarantula"
Sistem sa kojim je ruski Su-24 blokirao elektronske sisteme „Idzis" i uzne-mirio posadu americkog razaraca „Donald Kuk" nosi oznaku „Kibini". Rec je o kontejneru koji krije elektronska kola najnovijeg „kompleksa za radio-elektronsko potiskivanje neprijatelja",41 odnosno ometanje rada protivnickih elektronskih ure-daja. Sa njim ce, verovatno u blizoj buducnosti, biti opremljeni svi ruski avioni za trupnu podrsku. Tokom 2013. godine, komplet je ispitan prilikom izvodenja ratne vezbe na poligonu u Buratiji. Sudeci po rezultatima, testovi su bili uspesni, cemu je doprinela primena i testiranje kompleksa u realnim uslovima. Medutim, vec nekoliko godina unazad spominju se i drugi sistemi za protivelektronsku borbu u vazdusnom prostoru, na kopnu i pod vodom. Medutim, mnostvo podataka zao-denuto je vojnom tajnom.
Jedinstveni kompleks elektronskog ratovanje Krasuha-4
40 Russian Aircraft Flies Near U.S. Navy Ship in Black Sea By Jim Garamone, American Forces Press Service, WASHINGTON, April 14, 2014;
http://www.defense.gov/news/newsarticle.aspx?id=122052&source=GovDelivery
41 Функционально или конструктивно законченное техническое устройство, предназначенное для радиоэлектронного подавления (funkcionalno ili strukturno kompletan tehnicki uredaj za ometanje);
Akademik (Словари и энциклопедии на Академике), http://dic.academic.ru/
U strucnoj literaturi i u prirucnicima za elektronska i protivelektronska dejstva ukazuje se na postojanje vise takvih sistema. Idejni projekat predstavljen je 2009. godine na sajmu vojne opreme i naoruzanja MAKS-2009. Medutim, takticko-teh-nicki podaci su sturi. Pored spomenutog sistema „Kibini" pominje se i kompleks „Tarantula" za Su-34, ali sem osnovnih podataka koji su predstavljeni na narednim sajmovima vojne opreme i naoruzanja, sve ostalo spada u kategoriju drzavne taj-ne. Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane ulozeno je 169,5 miliona rubalja u Istrazivacki institut za radio-dejstva u „Kalugi" (KRRTI), na osnovu ugovora ru-ske vlade od 11. aprila 2007. godine za nastavak razvojnog rada na „skupu kontej-nera za ometanja protivnika i zastitu aviona Su-34, kao i drugih aviona za dejstvo u zahvatu fronta" (projekat nosi sifra „Tarantula"). Razvijeno je vise prototipova kontejnera za Su-34 i predstavljeni su 31. jula 2011. godine. Bili su to prototipovi kompleta kontejnera za ometanje radio-elektronskih uredaja (KCS RAP) L-700A (B, C, D, E). Medutim, oni nisu zadovoljavali sve takticke i tehnicke uslove Ministarstva odbrane (TTP). Zato je zahtevano da se projekat finalizira, o cemu je 26. maja 2011. godine doneta odluka ministra odbrane.
Godine 2012. zadatak je dobio KRRTI. Ministarstvo odbrane na sajmu naoruzanja i vojne opreme „MAKS-2013" najavljuje dalji razvoj jedinstvenog kompleksa za elektronsko ratovanje, koji se i dalje naziva „Kibini-U", a namenjen je za opre-manje aviona koji dejstvuju u zahvatu fronta. Novi kompleks bice savremeniji od vise modela i tipova uredaja i sistema za elektronsko ratovanje u vazdusnom pro-storu, koji su u upotrebi. Naravno, komplet „Kibini-U" bice osavremenjavan upore-do sa razvojem savremene elektronske i informaticke tehnologije, kako bi zadrzao primat u narednom periodu. Za to je odobreno 1,6 milijardi rubalja.
Preopterecenje prijemnika u protivraketnim sistemima
Vojni strucnjaci iz oblasti elektronskog ratovanja tumace da su savremeni sistemi za elektronsko ratovanje u stanju da izracunaju specificnu frekvenciju rada protivnickih radarskih protivavionskih sistema, te da emituju elektronski signal velike snage koji „potiskuje", odnosno ometa protivnicke frekvencije i dovodi do preopterecenja prijemnika i ostale elektronike koja upravlja protivraketnim sistemima. Protivnicki operater na ekranu vidi veliku belu tacku, a automatski od-brambeni sistem ne prepoznaje letelicu kao opasan cilj.
Komplet za elektronsko ratovanje „Krasuha-4"
Na tom principu dejstvuje i „Jedinstveni kompleks za elektronsko ratovanje Krasuha-4" (1P.TI257 Kpacyxa-4),4 jos jedno od ruskih savremenih sredstava za protivelektronsku borbu u zahvatu fronta. Ovaj snazan radarski sistem namenjen je za borbu protiv vise protivnickih vazdusnih ciljeva - aviona, bespilotnih letelica, kr-starecih i drugih raketa. To je sistem koji protivnicke letelice i projektile, kako kazu, „bukvalno cini slepim i gluvim". Tvrdi se da efikasnost sistema „Krasuha-4" iznosi
42 „Красуха-4" - грозное оружие против любых воздушных целей, Уникальный комплекс радиоэлектронной борьбы поступает на вооружение российской армии, http://rostec.ru/research/project/3809
99%, te je zbog toga namenjen da dejstvuje na strateski vaznim tackama bojista, posebno tamo gde protivnik koncentrise svoju avijaciju, podrzanu satelitskim i dru-gim osmatrackim, izvidackim i komunikacionim sistemima. I za sistem „Krasuha-4" takticko-tehnicke karakteristike su vojna tajna. Iz javnih izvora nagovesteno je da je poluprecnik delovanja veci od 300 km. O drugom delu kopmpleta malo se zna, osim da je 2013. godine opremljen i dodatnim sistemom za ometanje spijunskih satelita. U unapredenu verziju ovog sistema ugradena su tri nova uredaja.
Konvencija iz Montrea
Ruski avion nije slucajno reagovao na prisustvo americkog razaraca u Crnom moru. Naime, reakcija je usledila kada su americki ratni brodovi povredili „Konvenciju iz Montrea". Ova konvencija potpisana je 1936. godine i dozvoljava slobodan prolaz svim brodovima, ali se to ne odnosi na ratne brodove nepriobalnih zemalja. Ulazak ratnih brodova spoljnih zemalja ogranicen je na 21 dan. Konvencijom je takode precizno utvrdena procedura prolaza, a za kontrolu prolaza nadlezna je Turska. SAD su povredile konvenciju 2014. godine kad su tokom Olimpijade u Sociju u Crnom moru boravila dva broda USS „Mount Whitney" i USS „Taylor", sa obrazlozenjem da je njihova svrha brza evakuacija americkih sportista i navijaca usled potencijalnog teroristickog napada. Prvi brod je na vreme napustio Crno more, dok je USS „Taylor", zbog navodnog kvara na propeleru, u Crnom moru proveo ukupno 33 dana. Time je prekoracio dozvoljeni period za boravak i prekrsio Konvenciju. Drugim krsenjem ove konvencije moze se smatrati slucaj kada je u Crno more usao americki razarac USS „Truxtun" kojem je naknadno produzen boravak da bi ponovio vec odradene vezbe sa bugarskom i rumunskom mornaricom. Slucaj sa brodom „Donald Kuk" treci je ove godine. Inace, NATO uz SAD trazi promenu Konvencije kako bi postao aktivni cinilac bezbednosti energetskog potencijala Crnog mora.
Za prevoz se koriste dve sasije terenskog vozila, odnosno pogonski deo sa kabinom moze se otkaciti i koristiti za druge namene, dok stanica sa antenom ci-ni poseban komplet. To omogucava znatnu takticku prednost. Duzina sasije je preko 12 m, visina kompleta prema velicini kabine 2,8 m, a sirina 2,7 m, dok je masa 40 t. Klirens je 485 mm. Pouzdanost je zagarantovana na temperaturama od minus do plus pedeset stepeni, odnosno ruski strucnjaci kazu da je sistem mobilan i na Arktiku i u arapskoj pustinji. Antena „Krasuhe-4" ugradena je na ce-tvoroosovinsko terensko vozilo „Kamaz". Antena rotira 360 stepeni, a u svakom smeru podjednako kvalitetno funkcionise. Izradena je u formi okrugle ploce, koja se spusta i podize pomocu hidraulicnog uredaja.
Prva sasija BAZ-6910-022 (Шасси БАЗ-6910 - Автомаш 8x8) poseduje kabinu u koju mogu da sednu tri clana posade i jos cetiri iz posade radara. Sasija se koristi za vucu oruzja, oruda i druge specijalne opreme sa punom tezinom do 20 tona, kao i njihov transport na putevima svih kategorija, sto omogucava aksijalni sistem. Kabina ima povecan obim, sto joj omogucuje da primi dodatne clanove posade, specijalnu opremu ili krevete. Ima dvoja vrata i otvor na krovu.
Sasiju pokrece motor JAMZ (JAM3-8492.10-033). Opremljena je sredstvima za-stite od mikrotalasnog zracenja, a u nju je ugraden klima-uredaj i nezavisni elek-tricni grejac vazduha OH-32D-24.
Ovaj sistem prosao je sve testove. Trupne jedinice su do 2014. godine opremljene sa 10 kompleta „Krasuhe-4", ali u vise jedinica i dalje se koristi sistem „Krasuha-2", koji je uveden u jedinice 2006. godine. Ovi sistemi podrzavaju borbena dejstva strateske avijacije, kao i borbenih aviona u zahvatu fronta.
Prioritet radio-elektronske borbe
Ruski vojni teoreticari opredelelili su se da se u trupnim i vazduhoplovnim jedinicama, u uslovima kada protivnik masovno koristi naoruzanja visoke preci-znosti zasnovana na slozenim elektronskim sistemima, kao protivsredstvo upo-trebe protivelektronska sredstva.43 Stav se zasniva na brojnim analitickim poda-cima i istrazivanjima karakteristika savremene oruzane borbe. Pre svega, protiv svih navodenih borbenih sistema (naoruzanih dronova, samonavodenih i drugih raketa...) nije moguce efikasno primeniti vatrena borbena sredstva za njihovo unistavanje. Mnogo jednostavnije je stvoriti elektronsku barijeru visoke snage, koja ce omesti borbena sredstva u njihovom radu. Zbog toga „radio-elektronska borba" u savremenom borbenom prostoru ima poseban prioritet.
U opremu trupnih jedinica, kako kopnene vojske, tako i avijacije koja dej-stvuje u zahvatu fronta, uvedeno je vise savremenih modela radio-elektronskih sistema kojima se ometa ili potiskuje protivnicki radio-signal. Ovi kompleksi koriste se najpre na strateski vaznim pravcima protiv kosmickih i vazduho-plovnih sistema za izvidanje, a zatim i za onesposobljavanje preciznih borbenih sredstava. Primenjuju se za ometa-nje satelitskih navigacionih i signala za navodenje raketnih sistema. To protivni-ku znatno otezava ili cak cini nemogu-cim navigaciju, let i nisanjenje u sloze-nim meteoroloskim uslovima. Suzbija-njem signala protivnik moze ostati bez
komunikacije, sistema za prepoznavanje letelice, izvidackih i obavestajnih poda-taka u realnom vremenu, a znatno mu je otezana upotreba vodenog naoruzanja koje se navodi na cilj pomocu satelitskih navigacionih sistema.
Pored spomenutih kompleta za elektronska dejstva „Kibini-U" i „Krasuha-4" koriste se i drugi radio-elektronski kompleti koji imitiraju signal ometanog sistema, pa, primera radi, protivnicka navigaciona oprema za nisanjenje, umesto sa-telitskog signala, primice slican signal od stanice REB-a. To ce cak i ispaljenu samonavodecu ili programiranu raketu uciniti neefikasnom. Radi kompleksnog pokrivanja planirane teritorije sredstvima za radio-elektronsku borbu, u „Avia-
Radio-elektronski sistem KS-418E namenjen za starije modele aviona SU-24
Ruski naziv je „radio-elektronska borba" REB (paguo-elektronska 6op6a РЭE).
konversiji" je razvijena i usavrsena koncepcija teritorijalnog sistema odbrane (TSO) „Zontik" („Kisobran"). Osnovni zadatak tog sistema je odbijanje napada pomocu savremenog visokopreciznog elektronskog oruzja. Za pokrivanje jedne teritorije velicine, na primer Republike Gruzije, dovoljna su dva sistema.
Ruski vojni celnici najavili su i „novu stanicu elektronsko ratovanje Himalaja" (станцию радиоэлектронной борьбы „Гималаи")44 za avion „Suhoj" T-50. Sistem ce poceti da se testira u 2015. godini, a 2017. godine bice uspostavljen u vazduhoplovnim borbenim jedinicama. Za sada se testira letelica T-50, odnosno njene aerodinamicke karakteristike, stabilnost i kontrole aviona, uz proveru rada radara sa aktivnim faznim nizom antena.
Modernizacija bombardera za elektronsko ratovanje i vazdusno izvidanje pocela je u SSSR-u sezdesetih godina proslog veka. Iz tog vremena poznat je avion sa opre-mom za protivelektronsku borbu Jak-28RR sa „diverzantskim zracenjem" (Yakovlev Yak-28PP, Радиатсионнии Разведцхик - Зраче^е диверзантског). Opreme na tom avionu bila je veoma snazna, tako da se mogla ugradivati i na SU-24. Kontejneri su postavljeni na dva prva modela SU-24, sa kojima je testiranje pocelo u decembru 1979. godine i nastavljeno sve do 1982. Serijska proizvodnja organizovana je u fabrik-ci aviona u Novosibirsku 1983. godine. Prvih 8 serijskih aviona Su-24M rasporedeno je u 118. vazduhoplovni puk. Kasnije je oprema usavrsena i avion je dobio oznaku Su-24MP. Razvijeno je vise modela aviona sa opremom za protivelektronska dejstva, me-du kojima su bili T-58MR, T-6MP - prototip ometac, Su-24MP za ometanje i Su-24MR za elektronsko izvidanje. Su-24MR prvi put je upotrebljen 1994. u Ceceniji.
Koncept dejstva ruskih sistema za protivelektronsku borbu
Ilustracija: Anton Morozov/SmartNews
ПАК ФА получит станцию радиоэлектронной борьбы „Гималаи", Lenta.ru, Наука и техника, 7 мая 2014, http://lenta.ru/news/2014/04/25/gimalai/
Stav ruskih vojnih teoreticara je da potreba svih sredstava za elek-tronsko ratovanje poboljsava efika-snost i povecava „prezivljavanje" vojne opreme i naoruzanja u sloze-nim borbenim uslovima, a time cuva i ljudske zivote. U skladu sa takvim opredeljenjem je i odluka predsedni-ka Ruske Federacije da do 2020. godine u ruskoj vojsci treba da bude do 70% elektronskih i protive-lektronskih sistema nove generaci-je. U 2013. godini Ministarstvo od-brane usvojio je sedam jedinstve-nih kompleta za elektronsko ratovanje, koja se proizvode u kompa-niji Kret. To su stanica za upravljanje i elektronska obave-stajna dejstva „Moskva-1", name-
18 proizvodaca
Danas u Rusiji, u razvoju i proizvodnje tehnologije za elektronsko ratovanje ucestvuje 18 preduzeca koje objedinjuje kompanija Kret, pod rukovodstvom Ministarstva odbrane. Oni proizvode vise vrsta sistema, i to:
- aktivne i pasivne sisteme za ometanje protivnickih elektronskih sistema i opreme (REP),
- za eliminisanje ili slabljenje uticaja protivnickih elektronskih dejstava na vlastite radio-elektronske, komunikacione i osmatracko-izvidacke sisteme (REZ - radio-elektronska zastita) i,
- za radio-izvidanje, prikupljanje podataka iz protivnickog lektromagnetnog zracenje i analizu (SIGINT).
njeni za skeniranje vazdusnog prostora. Za razliku od konvencionalnih radara, „Moskva-1" radi u rezimu pasivnog radara i snima ciljne emisije. Drugi je vec isporucen sistem „Krasuha-4", koji je u stanju da otkrije radare na tlu u krugu vise stotina kilometara, te „inhibitorni efe-kat„ vazduhoplovnih radara i komunikacione opreme. Kret je, takode, za rusku vojsku proizveo vise od 10 multi-ometaca „Merkur-BM", koji je namenjen da za-stiti ljudstvo i opremu od dejstva artiljerijskih granata i raketa opremljenih radio-kontrolisanim osiguracima. Sistem „Merkur-BM" razvijen je u „Sveruskom nauc-no-istrazivackom institutu „Gradient". Pored toga, ruskoj vojsci isporuceno je ne-koliko jedinstvenih sistema za avione „President-S" i „Dzamer SP-14/SAP-518" (Jammer). Ovi sistemi ometaju vazduhoplove, samonavodene rakete i naoruza-ne dronove, izazivajuci odstupanje od cilja.
U mnogim ruskim istrazivackim i razvojnim centrima, kao i vojnim i drugim kompanijama, kao sto je Kret, koristi se napredak u savremenoj informatickoj i radio-elektronskoj tehnologiji za razvoj novih sistema elektronskog ratovanja. Usavrsava se 12 vazduhoplovnih sistema i sistema za kopnenu vojsku. Razvoj je dostigao nivo 4+/5, sto je znacajan napredak s obzirom na to da komplet „Kra-suha-4" pripada generaciji 3+. U narednih pet godina ruska armija i angazovane kompanije realizovace jos 20 novih vrsta proizvoda individualne i grupne radio-elektronske zastite, ukljucujuci i komplete za novi prenosni PVO sistem.
O efikasnosti vlastitih sredstava za protivelektronska dejstva ruski vojni strucnaci i publicisti cesto koriste i slucaj kada je, 2014. godine, sistemom za protivelektronska dejstva 1L222 „Depot" prizemljen neostecen americki dron MQ-5B45 iz 66. americke vojnoobavestajne brigade u Bavarskoj. Dron je, inace, poleteo iz baze nedaleko od ukrajinskog mesta Kirovograd. Letelica je prizemlje-
45 Виктор Савенков: „Кандагарского зверя" приземлила наша „Автобаза"? Сверхсекретный американский беспилотник мог быть перехвачен в Иране российской станцией радиоэлектронной борьбы, 12 декабря 2011 года, http://svpressa.ru/war21/article/50815/
na kada je preletala poluostrvo Krim i presla rusku granicu. Ovu vest americki vojni zvanicnici su demantovali. Sistem „Depo" svojim dejstvom prekida vezu le-telice sa svojim operaterima i omogucuje preuzimanje komande nad sistemima za upravljanje. Slucaj efikasne upotrebe ovakvih sistema je pracenje i dekodira-nje signala americke bespilotne letelice RQ-5/MK-5 „Hunter" koja je snimala zbi-vanja u Ukrajini, 2014. godine na kijevskom trgu „Majdan". Takode, napominje se da je pomocu ruskog kompleksnog sistema za elektronsko ratovanje „Depot" (koji se naziva i „Autobaza" - 1L222 Avtobaza), u decembru 2011. godine, u iranskom vazdusnom prostoru, prizemljena i americka bespilotna letelica RQ-170 „Sentinel".
Americka verzija kontejnera za protivelektronska dejstva, za avion „Grovler", sistema koji ce biti operativan 2020. godine
Naravno, i suparnici s druge strane mora usavrsavaju i razvijaju svoja sred-stva za elektronsko ratovanje. Jos 2009. godine americka korporacija „Nortrop Gruman" zapocela je razvoj nove generacije uredaja i tehnologije za elektronsko ratovanje (Next Generation Jammer - NGJ) za americku mornaricu i Korpus mornaricke pesadije. Novim uredajima, od 2009. do 2013. godine, zamenjen je sistem na letelici EA-18G „Grovler" sa kompleksom za radarsko ometanje Alk-99 na avionu EA-6B „Provler". Procenjeno je da ce se ti sistemi moci efikasno kori-stiti do 2020. godine. U borbene jedinice uvedeno je 88 takvih aviona.
Medutim, Kancelarija za pomorska istrazivanja, 2013. godine, pokrenula je razvoj sledece generacije sistema za elektronsko ratovanje (Next-Generation Airborne Electronic Attack - NGAEA). Novi sistem bi zamenio postojeci na avio-nu „Grovler", ali ce moci da se koristi i na avionima F-35. Realizacija projekta planirana je 2022. godine, a uvodenje u operativnu upotrebu 2023. Ukupno je planirano 279 miliona dolara, koji su dodeljeni kompaniji „Raiteon - kosmicki i vazduhoplovni sistemi" (Raytheon Space and Airborne Systems)/"
46
Nikola Ostojic
46 Electronic Warfare, Raytheon back to work on Next Generation Jammer By Joey Cheng, Defense Systems, Jan 30, 2014 http://defensesystems.com/articles/2014/01/30/next-generation-jammer-raytheon.aspx; US Navy Confirms Selection of Raytheon for Next Generation Jammer Electronic Warfare Program, Last Updated: 01/27/2014, Raytheon Feature Stories http://www.raytheon.com/newsroom/feature/rtn13_navy_ngj/
