CC BY
116
Ruska mobilna robotika i automatika
MRK - ruski mobilni robotski sistem
Foto: IA „Rusko oruzje", Aleksej Kitajev
MRK je skracenica za seriju „mobilnih robotskih sistema" (МРК -Мобильный робототехническй комплекс),25 koji predstavljaju jos jednu novinu u osavremenjavanju ruskih oruzanih snaga. Rec je o visenamenskoj modularnoj robotizovanoj gusenicnoj platformi na koju moze da se postavi naoruzanje, oprema za rad sa eksplozivnim sredstvima i municijom, kompleksni vatrogasni sistemi ili protivpozarni uredaji, inzinjerijski dodaci, protivminska i druga oprema opste vojne, policijske i protivpozarne namene.
Takva platforma, sa automatski spregnutim naoruzanjem, u ruskoj vojnoj terminologiji predstavlja daljinski upravljanu borbenu jedinicu. Platforma je osposoblje-na da se krece razlicitim vrstama terena, a sistemi koje poseduje u stanju su da uoca-vaju protivnicke pokretne i nepokretne ciljeve i dejstvuju po njima vatrenim oruzjem. Ovakva borbena jedinica moze da se upotrebi za izvidanje protivnickih polozaja, za vatrenu podrsku pesadije tokom njenog nastupanja u jurisnim dejstvima ili da obezbe-duje povlacenje. Robotska borbena jedinica kontrolise se radio-vezom sa udaljenosti do 5 kilometara. Veza je zasticena od protivnickih elektronskih dejstava.
Na robotizovanoj pokretnoj platformi nacinjeno je univerzalno leziste u koje se mogu postaviti teski mitraljez „kord" kalibra 12.7 mm, tenkovski mitraljez „ka-
25 ИА „Оружие России", Новости, Вооруженные силы, 11 Июня 2014 (Среда); http://www.arms-expo.ru/news/armed_forces/
lasnjikov" (PKT) kalibra 7.62 mm, odnosno automatski bacaci granata AH-17A 30 mm ili AG-30/29. Pored toga, opremu robotske borbene jedinice sacinjavaju i laserski daljinomer, ziroskopski stabilizator platforme, senzori koji mere uticaj meteoroloskih cinilaca na preciznost dejstva i balisticki racunar. Racunar obez-beduje preciznost dejstva. Projektovan je tako da funkcionise u slozenim topo-grafskim i meteoroloskim uslovima.
Robotski sistem za nisanjenje ima kameru koja automatski snima teren ispred vozila. Snimke analizira slozeni komopjuterski program. Na osnovu predefini-sanih algoritama racunar, u slici, uocava do deset protivnickih ciljeva u pokretu. Ciljevi mogu da se prate u krugu 360 stepeni. Korak pokretanja oruzanih i optoe-lektricnih komponenti je 60 stepeni u sekundi. Elektricni motor i ostali sistemi na-pajaju se akumulatorom koji omogucava samostalan rad do 10 sati, a u „sleep modu" (pasivno osmatranje i detekcija pokreta) do sedam dana. Opseg kretanja je za-ista impozantan - ova borbena jedinica moze da prede, s jednim punjenjem, do 250 km. Radna temperatura uredaja i sistema je od -40 do +400C.26
Noviji model borbene ro-botizovane stanice MRK-25 predstavljen je na sajmu nao-ruzanja ADEX-2014 u Azerbej-dzanu (Азербайджанская республика, г. Баку, „Баку Экспо Центр"), dok je prethodni (osnovni) model MRK-002-BG-57 (МРК-002-БГ-57) prika-zan na izlozbi 2013 RAE (Выставке вооружений Russia ArmExpo 2013).
Robotizovana platforma razvijena u kompaniji „Naucno-istrazivacka proizvodna korpo-racija Uralski zavod za vozila" (ОАО Научно-производственная корпорация Уралвагонза-вод), a sistem za upravljanje konstruisan je u kompaniji „Mo-bilna robotika AD Izevski radio-zavod" (ОАО Ижевский радиозавод). Razvoj tog robotskog sistema podrzalo je, najpre, rusko Ministarstvo za vanredne situa-cije, zahtevajuci visenamensku platformu za protivpozarnu opremu, koja bi pomogla u ga-
Naziv dela sistema, karakteristika Vrednost
Maksimalna udaljenost kontrole i upravljanja, m 5000
Kontrolni i optoelektricni sistemi Zastitita daljinskog kontrolnog signala od neprijateljske ED
Laserski daljinomer, termovizijska kamera, balisticki racunar
Automatsko pracenje ciljeva i upravljanja oruzjem u pokretu
Brzina okretanja postolja za oruzje i optoelektronske sisteme, stepen/s 600 (57°)
Sistem za kontrolu stabilnosti Ziroskopska kontrola platforme za oruzje
Vrsta oruzja/municije: Mitraljez „kalasnjikov" (PKT) sa 500 metaka 7,62 mm
12,7 mm mitraljez „kord" (ili The Rock) sa 300 metaka
Automatski bacac granata AG-17A 30 mm ili AH-30/29
Brzina na terenu, km/h 35
Trajanje baterije u pokretu, sat 10
Domet kretanja, km 250
Radna temperatura, °C -40 ... +40
Ukupne dimenzije, mm 3000X1800X1260
Masa, kg 1100
МРК-ВТ-1 — новый робот Ижевского радиозавода, 15 мая 2014, На Международном салоне „Комплексная безопасность" (20—23 мая 2014г.) Ижевский радиозавод представит новый роботизированный комплекс для взрывотехнических работ. http://www.irz.ru/products/14/389.htm
senju vatre na mestima gde ljudskom ciniocu nije moguc pristup, kao i platformu za rad sa improvizovanim eksplozivnim predmetima. Platforma je bila namenjena i za pretragu terena i otkrivanje minsko-eksplozivnih sredstava, njihov transport i odlaga-nje, kao i za izvidanje, osmatranje i otkrivanje opasnosti za potrebe policije i snaga za dejstva u slucaju vanrednih situacija.
Medutim, nakon sto je platforma razvijena, vojni strucnjaci su uocili njen po-tencijal za nosenje vatrenog naoruzanja i upotrebu u borbenim dejstvima. Tako je ova platforma postala i robotizovana mobilna borbena stanica sa mnogo vise mogucnosti. Za razliku od prethodnog modela MRK-002-BG-57, nova verzija ovog robotskog vozila tipa MRK-25 tezi 189 kg, moze da postigne brzinu do 35 km/h (u radnim i borbenim uslovima brzina je 0,7 m/h), a kontrolise se radio-ve-zom do 5 km. Ukoliko se upotrebljava za otklanjanje eksploziva, na platformu se postavlja manipulativna ruka, a pomocu kabla, dugog 100 m, prikljucuje se pre-nosni racunar ili vojni tablet sa programom za upravljanje (Мобильный робот для обезвреживания взрывоопасных объектов). Takav robot poseduje tri mo-nohromatske kamere, a osposobljen je da ponese 15-25 kg tereta. Inace, za sve modele vreme operativnog koriscenja, bez zamene punjivih baterija, iznosi 2 casa. Duzina vozila je 950 mm, sirina 650, a visina 900 mm.
Tokom razvoja izradeno je vise prototipova razlicitih dimenzija. Sasija sa pogonom ima promenjivu geometriju i elektromehanicke transmisije za (p)okre-tanje tockova koji nose gusenice. Pokusalo se koristiti pogon sa benzinskim mo-torom, ali se elektricni pokazao pogodniji. Pogonski sistem i konstrukcija guseni-ca omogucava kretanje u urbanim sredinama, odnosno objektima sa tlom od be-tona, asfalta, mermera, drveta, kao i po gusto posumljenom zemljistu i peskovi-tim terenima. Mali pritisak na tlo (oko 3,5 kPa), tezinski odnos snage motora i sasije obezbeduju visoku pokretljivost i na terenu prekrivenom snegom. Vodilo se racuna da se platforma moze kretati po tlu razlicite cvrstoce, bilo da je pokrive-no opalim liscem, travom i sibljem do 2 m visine, kroz sneg dubine do 500 mm, na tlu raskvasenom od kise, kao i po poplavljenim terenima gde voda ne prelazi 500 mm dubine. Naravno, podrazumeva se i pokretljivost na ledu.
MRK-27 BT
U seriju modela robota sa oznakom MRK spada i model MRK-27 BT (Мобильный робототехнический комплекс МРК-27 БТ), robustno naoruzano robotizovano gusenicno vozilo sa daljinskim upravljanjem (opisano u VTG 2/2013 str 334-337). Ovaj robot moze istovremeno da dejstvuje iz tri razlicita oruzja, odnosno da se koristi u protivpesadijskim dejstvima, za unistenje bunkera i utvrdenih vatrenih tacaka, ili u borbi protiv tenkova i oklopljenih borbenih vozila. Koncipiran je za borbu umesto vojnika, u situacijama kada su ugrozeni njihovi zivoti, pa je nazvan „robotski vojnik". Vatrena snaga robota MRK-27 BT uporediva je sa borbenim spobnostima lakog tenka. Moze da bude naoruzan sa dva bacaca plamena „smelj", dva raketna bacaca granata RShG-2, mitraljezom „peceneg" i 6 bacaca sa po 100 patrona dimnih bombi. Oruzje ne treba da se podesava prema robotu, posto postoji unificirano postolje, na koje se svako oruzje moze lako postaviti. Postolje se moze okretati vise od 100 stepeni po horizontali i pokretati po visini oko 45 stepeni.
Uredaj za kocenje automatski menja i potisak motora po klizavim ili povrsina-ma sa razlicitim slojevima opalog materijala na tlu. Za automatsku kontrolu kretanja u sasiju je ugraden sistem upravljanja sUd MRTK (Система управления движением МРТК). Postavljena je i termovizijska kamera za nocno osmatranje i nisanjenje. Pored elektrooptickih, ova robotska borbena stanica ima i audio senzore.
Modularna konstrukcija omogucava kompletnu promenu tehnoloske opreme ili naoruzanja, u zavisnosti od primene. Tako se na platformu, umesto oruzja, moze po-staviti i robotska ruka sa petostepenim manipulantskim polozajima, sistem za gasenje pozara ili osmatracka i izvidacka oprema. Poseduje i sistem za osvetljavanje.
U izvidackim i borbenim okolnosti-ma, platformom i sistemima upravlja se najCesce „integrisanim digitalnim siste-mom za daljinsko upravljanje i prenos podataka" (Бортовая цифровая система дистанционного управления и передачи информации). Daljinski se kon-trolisu pogonski sistem i senzori, kao i moduli sa naoruzanjem. U sistemu daljinskog upravljanja je inteligentni in-terfejs, koji automatski kontrolise sve op-cije agregata, nivo temperature i pritiska ulja, radnu brzinu u zavisnosti od optere-cenja i komplet za aktivno hladenje.
Model robotske mobilne naoruzane jedinice MRK VN (Робототехнический комплекс МРК ВН)
Na osnovu robotizovane platforme MRK razvijeno je vise razlicitih modela i tipova borbenih i neborbenih vozila. Model „Mobilna robotika" MRK-01 namenjen je za potragu i otkrivanje eksplozivnih ubojnih sredstava i njihovo unistavanje.
Vozilo model „Mobilna robotika" MRK-02 takode ima istu namenu u razminiranju minskih polja i potrazi za improvizovanim eksplozivnim napravama u urbanim sredinama.
Model MRK-15 projektovan je za vizuelno izvidanje, potragu, odnosenje ili unistavanje eksplozivnih sredstava. Daljinski se upravlja TV kamerom i mehanickom rukom.
d
о >
о CM
D¿ ш Cd Z) О
О _|
<
о z
X О ш
H
>-
ОН <
ся <
CD ■о
X ш H
о
—>
о >
Model MRK-25 poseduje opremu za vizuelno izvidanje, EOD komplet za prenosenje i unistavanje eksplozivnih naprava. Projektovan je da se moze kretati stepenicama i preko neravnog terena.
Model MRK-26 namenjen je za proveru tereta koji se priprema za transport ili skladistenja, a za koje se pretpostavi da mogu predstavljati eksplozivnu napravu ili ona moze biti skrivena u pakovanju.
Model MRK-27 koristi se za inspekciju, potragu i neutralizaciju eksplozivnih naprava, u uslovima hemijske kontaminacije i u oblastima visoke radioaktivnosti.
Robot MRK-35 modifikovan je za rukovanje teretom prilikom transporta predmeta u mekim i tvrdim pakovanjima, detekciju eksploziva u robi na carini.
MRK-61 je namenjen za otkrivanje zracenja, kontrolu radijacije, odredivanje granica kontaminiranog podrucja i eliminaciju izvora zracenja prilikom utovara i istovara raznih tereta.
Vise modela robotskih vozila na sasiji MRK (Mobilna robotika) _Foto: Ministarstvo odbrane Rusije
Za napajanje se koriste punjive baterije sa konvertorom napona od 12 V, 24 V, 48 V - u zavisnosti od vrste upotrebe. Automatski se kontrolise i nivo praznjenje baterija, jacina struje, stabilnost napona i temperatura energetskih izvora.
Ruski strucnjaci za robotiku nameravaju da u narednom periodu, u skladu sa napretkom informaticko-komunikacione i druge tehnologije unaprede i modernizuju modul MRTK, pa je narednim planom „Vuk 2" (План развития и модернизации МРТК „Волк-2") obuhvaceno razvijanje brojnih dodatnih sistema koji poboljsavaju njegove performanse, manevarske i borbene karakteristike. Posebna paznja pose-vecena je usavrsavanju „inteligentnog sistema za detekciju nepravilnosti terena i uocavanju objekata" (Интеллектуальная система обнаружения локальных неровностей и объектов на местности). Taj sistem omogucava uocavanje prepreka koje ometaju slobodno kretanje i planiranje njihovog zaobilazka ili prelazak preko prepreke u nepoznatom okruzenju. U sasiju je ugraden i automatski sistem stabiliza-cije MRTK. On obezbeduje kontrolu kretanja platforme po razlicitom nepravilno is-presecanom terenu, posebno kada se prelazi na glatke povrsine, uzimajuci u obzir uticaje koji nastaju kada se gusenica priblizava prepreci. U vanrednim situacijama moze da blokira sistem za kretanje ili da obezbedi ravnomernu silu gusenica na podlogu, kako bi se sprecilo proklizavanje.
Robotska udarna snaga
Ilustracija prototipa konfiguracije mobilnog sistema robotskih viselansirnih raketnih kompleta sa cetiri lansera B8M-1. Legenda: (1) pokretni kontrolno-upravljacki modul smesten u oklopnom vozilu BTR,
(2) platforma MRK-MRL-2 sa raketnim lanserima,
(3) bespilotna letelica artiljerijskog sistema za izvidanje i navodenje vatre
Autor: NPO „Progres"
d
X
о >
о CM
of
LLj Dd Z) О О
_l <
о
X
о ш
н ^
а. <
н
£ "Z.
ю <
CD >о
X ш н о
О >
U okviru osavremenjavanja vojne taktike u ruskoj kopnenoj vojsci razvija se koncept robotskih sistema koji ce sacinjavati udarnu snagu jedinice. Tu svoju funkciju realizovace robotizovanim sistemima za preciznije dejstvo po protivnic-kim ciljevima. To se, pre svega, odnosi na robote naoruzane bacacima granata i mitraljezima, vodnog sastava u mehanizovanim pesadijskim (motorizovanim streljackim) bataljonima MSB (гранатометных взводов мотострелковых батальонов)27, koji dejstvuju na izdvojenim pravcima, gde je otezana vatrena podr-ska brigadnom artiljerijom. U brigadi kopnene vojske postojalo bi nekoliko takvih jedinica (ОМСБР - отдельных мотострелковых бригад Сухопутных войск). Mogucu opciju predstavljale bi jedinice sa robotizovanim raketnim lanserima (РСЗО - реактивной системы залпового огня), ciju robotsku platformu bi pred-stavljao sistem MRK (МРК - мобильни робототехнически комплекс).
Ideja je razvijena na nekoliko realnih osnova, a sagledana je analizom bor-benih dejstava u savremenim ratovima i lokalnim oruzanim sukobima sirom sve-ta. Pored ostalih cinilaca, analiza vatrenih dejstava u oruzanoj borbi (rec je o kopnenim dejstvima), pokazuje da artiljerijska vatra obuhvata do 70% dejstava, u raznim fazama borbenih aktivnosti. Zbog toga, u vecini armija sveta postoje formacijski sastavi artiljerijskih jedinica kopnene vojske sa takvim vatrenim sistemima koji mogu da obezbede, najpre, potrebnu dubinu vatrenog dejstva po pro-tivniku. Sledeca karakteristika savremenog artiljerijskog dejstva je mogucnost br-zog prenosa vatre u dubinu protivnickog borbenog rasporeda, radi sprecavanja manevrisanja njegovih jedinica. Ovakva dejstva su dominantna, kako u odbrani, tako i u napadu. Artiljerija kopnene vojske, kao sto je poznato, koristi topove, haubice, minobacace i raketne artiljerijske sisteme sa proracunatom vatrenom mo-ci. Artiljerijskim oruzjima i orudima djestvuje se po pesadiji, oklopnim i mehanizovanim snagama protivnika, utvrdenim objektima i znacajnim vatrenim ciljevima radi njihovog neutralisanja ili unistenja. U ruskoj kopnenoj vojsci postoje i takticki raketni sistemi, kao i raketni sistemi protivvazdusne odbrane.
Vojni strucnjaci Penzenskog artiljerijskog inzenjerijskog instituta PAII (Пензенский артиллерийский инженерный институт - ПАИИ), od 2010. godine, sa Vojno-naucnim i istrazivackim centrom kopnene vojske i Opstevojnom akademijom oruza-nih snaga Ruske Federacije (Военный учебно-научный центр Сухопутных Войск, Общевойсковая академия Вооружённых Сил Российской Федерации), istraziva-li su razlicite aspekte artiljerijskih dejstava u kopnenoj vojsci. U svojim studijama, si-mulacionim modelima i virtuelnim eksperimentima sa vise vrsta artiljerijskih oruzja, ukazuju da povecanje mogucnosti artiljerije dugog dometa za 2,1 puta, savremenim tehnickim unapredenjima, omogucava artiljerijskim jedinicama da protivnickoj strani nanesu gubitke za 40-45% vise nego sa orudima koja nisu unapredena.
Izucavajuci oruzanu borbu, a posebno dejstva artiljerijskih raketnih oruzja, ruski istrazivaci i vojni strucnjaci sa instituta PAII koncipirali su robotizovani sistem od tri komponente: upravljackog modula na oklopnom transporteru, bespilotnom letelicom za osmatranje, otkrivanje ciljeva i navodenje artiljerijske vatre, kao i sa vozilom na
27 Мобильный робототехнический комплекс гранатометного взвода мотострелкового батальона, Информационное агентство Оружие России 19.05.14, http://www.arms-expo.ru/analytics/perspektivnye-razrabotki/mobilnyy-robototekhnicheskiy-kompleks-granatometnogo-vzvoda-motostrelkovogo-batalona/
kojem se nalaze raketni lanseri granata 30 mm,28 ili nekim drugi vatreni sistemi. Taj robotizovani sistem, takode je modularan, pa je na njega moguce namestiti i avion-ske, odnosno helikopterske lansere raketa vazduh-zemlja B8M-1.
Pretpostavljena konfiguracije samohodnog borbenog vozila sa 22 cevi bacaca granata, pri cemu se upravljacka stanica nalazi u oklopnom transporteru (1), lansirni sistem na MRK platformi (2), a osmatranje i navodenje obavlja se bespilotnom letelicom (3)
Ideja je poznata. Medutim, strucni tim je veoma detaljno i u celosti razradio sve detalje, sto bi moglo predstavljati osnovu za dalje usavrsavanje ovakvih vr-sta robotizovanih oruzja. Praksa govori da su, u mnogim lokalnim oruzanim su-kobima na Bliskom i Dalekom istoku, severnoj Africi i posebno u Libiji (2011. go-dine), pobunjenici na mala transportna vozila, nazivana i pikap, na karoseriju po-stavljali mitraljeze, bestrzajna oruda i avionske, odnosno helikopterske lansere raketa. Ruski strucnjaci su ova iskustva temeljito analizirali i izvukli saznanja ko-ja ukazuju na prednosti takvih oruzanih sistema, posebno u brzim dejstvima koji-ma je moguce ostvariti snaznu artiljerijsko-raketnu vatru po protivniku.
Inace, to su prve studije ovakve vrste borbenih dejstava u savremenim oruzanim sukobima poslednjih godina.
S obzirom na to da jedan robotski borbeni sistem sa raketnim oruzjem, mi-traljezima i bacacima bombi predstavlja ekvivalent jednog lakog tenka, jasno je da je njegova borbena sposobnost znacajna u procenama borbenih efekata arti-ljerijskim oruzjem. Robotizovana borbena jedinica, naoruzana pesadijskim, pro-
28 С. А. Мосиенко, Мобильны й робототехнически й комплекс гранатометного взвода мотострелкового батальона, ООО НПО „ПРОГРЕСС", 11. 03. 2014. г. Москва, http://www.mriprogress.ru/_files/M5.pdf
tivtenkovskim, artiljerijskim i drugim oruzjima predstavljala bi, prema stavovima strucnjaka u studiji Penzenskog artiljerijskog inzenjerijskog instituta, snaznu udarnu snagu bataljona ali i vecih jedinica. Vod daljinski upravljanih „mehanickih vojnika", na samohodnim brzim, senzorski opremljenim i daljinski vodenim robo-tizovanim platformama, posedovao bi veoma snaznu vatrenu snagu za podrsku pesadije. Posebno bi bio efikasan u dejstvu na jedinice koje se nalaze izvan sklonista, u rovovima i na otvorenom terenu. Proracuni pokazuju da bi, u punoj snazi robotizovana jedinica mogla da podrzi mehanizovani pesadijski bataljon, omogucujuci koncentracije vatre na glavnom ili pomocnom pravcu dejstava.
Pri tome su nacinjeni proracuni koji kazuju da bi najefikasnija bila organizaci-ona struktura (организационно-штатную crpyKTypa - ОШС), koja bi se sastojala od vodova (baterija) lansera raketa na mobilnom robotskom sistemu MRK-RSZO-2 (гранатометного взвода МСБ батареи мобильных робототехнических комплексов реактивной системой залпового огня МРК-РСЗО-2), sa lanserima B8M-1 kalibra 80 mm, koji dejstvuje nevodenim raketama S-8. Njima bi se ostvari-valo efikasno dejstvo na daljinama do 4000 m. Rec je, dakako, o lanserima nevo-denih raketa koji se koriste u ruskom vazduhoplovstvu, a videli smo ih i u ratu u Libiji, kada su ih pobunjenici koristili namestene na vozila tipa pikap (pick-up).
Pocetkom 2014. godine koncipirana su i cetiri prototipa kompleta robotizo-vanog automatskog vozila sa bacacem granata AGS-17 „plamja" (автоматический гранатомет Пламя) kalibra 30 mm, dometa 1700 m. Proracunato je da se borbene sposobnosti ovakve jedinice povecavaju dvostruko, odnosno ovakvi si-stemi mogu ispaliti duplo vecu kolicinu eksplozivne municije, cime i vod robotizo-vanih bacaca granata postaje jedinica sposobna da ostvari osnovnu zamisao ko-mandanta na glavnom ili pomocnom pravcu dejstva.
Pored robotizovanog raketnog sistema „plamja", na osnovu analogije sa si-stemima oruzja na platformi MRK (daljinski upravljane borbene jedinice), naoru-zanih lakim pesadijskim i protivoklopnim oruzjem, ruski vojni strucnjaci zamislili su slozeniju konfiguraciju, cija osnovna platforma poseduje sve specificnosti robotizovanog borbenog sistema. Konfiguracija borbene jedinice robotizovanih ra-ketnih sistema pokazuje da bi se u sastavu robotskog voda uspesno mogli kori-stiti i sistemi zasnovani na osnovu nadogradene robotske platforme sa siste-mom raketnih lansera PU B8M-1.
Varijanta nacelnog sistema raketnih lansera PU B8M-1 za nadogradnju na robotsku platformu
Izvor ilustracije NVO „Napredak"/Rajs
Da bi ove platforme ucinili efikasnijim, vojni inzenjeri i prakticari instituta PAII pozabavili su se i problemom poznatim kao „osciliranje projektila po visinu i pravcu nakon ispaljivanja", sto znacajno utice na preciznost dejstva. U tu svrhu razvijen je nov tip amortizera koji, takode, koriste visecevni bacaci raketa raznih kalibara.
Automatizovani sistem za nisanjenje i kontrolu vatrenog dejstva ASUNO PU B8M-1
Autor: NVO „Napredak"/Rajs
Kao sto je vec receno, robotska borbena jedinica poseduje laserski daljinomer, ziroskopski stabilizator platforme, senzore koji mere uticaj meteoro-loskih cinilaca na preciznost dejstva i balisticki racunar. Koristeci sistem za kon-trolu vatrenog dejstva razvijen za sistem „smerc" (боевой машине БМ 9A52-2 РСЗО „Смерч"), ruski vojni strucnjaci su za MRK-RSZO-2 razvili automatizovani sistem za nisanjenje i kontrolu vatrenog dejstva ASUNO (автоматизированную систему управления наведением и огнем - АСУНО). Pri tome se posebno vo-dilo racuna da implementacija kontrolnog i upravljackog sistema ASUNO ne na-rusava procese u komandovanju i kontroli u motorizovanom pesadijskom bataljonu. Komanda i kontrola sa MRK-RSZO-2 usaglasena je automatizovanim kontrolnim stanicama ARM (автоматизированных рабочих мест - АРМ) i preko operatora na mobilnim kontrolnim tackama MPU (операторов мобильного пункта управления - МПУ). Ova usaglasenost omogucava da svaki operater mobilne radne stanice na svom kontrolnom mestu moze da upravlja sa dve do 10 robotizovanih mobilnih borbenih jedinica MRK-RSZO-2.
Za efikasnu upotrebu platforme MRK-MRL-2 svi uredaji i oruzja spregnuti su sa nekoliko kompleta koji omogucavaju njenu preciznu upotrebu u borbenim dejstvima. Tako topografske koordinate i udaljenost do cilja izracunava „Precizni navigacijski i topografsko-geodetski sistem" (Высокоточная навигационно-то-погеодезическая система). On, ujedno, sinhronizuje upravljanje platformom i proracunava pravac dejstva oruzja (oruda) po azimutu i topografsko-geograf-skim podacima. Naime, slozeni racunarski algoritmi definisu parametre za navi-gaciju i orijentisu celokupnu platformu u pravcu cilja, proracunavaju ugao eleva-cije i balisticke podatke u trodimenzionalnom prostoru. Ujedno uzimaju u obzir i brzinu rotacije oko tri ose, brzinu i ubrzanje kretanja u tri pravca, sto omogucuje korektivnu preciznost navigacionih podatka.
Monitor, elektronska planseta ili
Sastav kompleta za razmenu informacija MRK-MRL-2 obuhvata:
-precizni navigacioni i topografsko-geodetski sistem,
-sistem za predstavljanje grafickih i video prikaza,
-sistem za preciznu autonomnu orijentaciju,
-precizni merni sistem brzina, -sistem za udaljenu kontrolu, -koherentan navigacioni sistem, -centralni racunarski sistem, -senzore u sistemu osmatranja i za izvidanje,
-stanicu daljinski kontrolisanog oruzja, -sistem za daljinsko upravljanje platformom oruzja.
virtuelni displej, odnosno „sistem za predstavljanje grafickih i video prika-za" (Система машинного зрения) automatski detektuje i klasifikuje ciljeve (tenkove i oklopne transportere, neborbena vozila, grupu boraca itd.) i predstavlja borbenu situaciju. Pri tome, u realnom vremenu, utvrduje i otvaranje protivnicke vatre, kao i eks-plozije sopstvenih projektila. Koristi „video server baze podataka MRK" (видеоинформации серверу баз данных МРК) i podatke operatera u mobilnoj kontrolnoj stanici MPU (мобильные пункт управления - мПу), gde se sticu i snimci sa bespilotnih le-telica i podaci drugih senzora u zoni dejstva.
Koponenta za „visokopreciznu autonomnu orijentaciju" (Высокоточ-
ГКУ-50029)
ная система автономной ориентации) jeste uredaj koji graficki i vizuelno predstavlja trodimenzionalno okruzenje i omogucava unos podataka o okolnim objektima, te prikazuje rastojanje do ciljeva, eventualnih prepreka, zatim odre-duje prioritet ciljeva i naknadnu obradu primljenih podataka, sa proracunom udaljenosti. Za to koristi bazu trodimenzionalnih slika i video snimaka. Ova komponenta spregnuta je sa centralnom kompjuterskom jedinicom, koja obez-beduje prijem i prenos informacija i generise komandu za planiranje putanje robotskog vozila, kako bi se uskladili pokreti i najpovoljniji polozaj oruzja (oru-da) za otvaranje vatre.
Ziroskopski uredaj „GKU-500" (Гирокурсоуказатель Индекс deo je inercijalnog navigacionog sistema, a sastoji se od tri opticka ziroskopa sa tri nivoa ubrzanja, prijemnikom GPS koordinata i centralnim blokom za upravlja-nje orijentacijom i navigacijom. Ovaj sistem radio-vezom obezbeduje prenos podataka, kroz sirokopojasnu informacionu mrezu. To je mreza za prenos teleme-trijskih podataka, komandi i multimedijalnih sadrzaja, preko TCP/IP protokola iz-medu MRK-MDK-2 i udaljene mobilne kontrolne stanice.
Razmena podataka odvija se, dakle, u kompjuterskoj mrezi koju usposta-vljaju mobilni borbeni sistemi sa svojom mobilnom kontrolnom stanicom. S obzi-rom na to da se ovakav mrezni sistem koristi i u drugim jedinicama kopnene voj-ske, posebno izmedu jedinica u prvoj borbenoj liniji i jedinica artiljerijske i raket-ne podrske, obezbedena je preciznost i tacnost prenosa navigacionih i drugih podataka do svih mobilnih robotskih vatrenih stanica u zoni borbenih dejstava.
U pomenutom projektu Penzenskog artiljerijskog inzenjerijskog instituta PAII, za mobilne robotske sisteme u taktickim jedinicama kopnene vojske koji ucestvuju u vatrenom dejstvu po protivniku (razmatra se varijanta u motostreljac-kim bataljonima samostalne mehanizovane pesadijske brigade), namenjena je biaksijalna sasija sa cetiri tocka. Sasija robotskog sistema prilagodena je za kre-tanje u razlicitim terenskim uslovima i razvila bi se po uzoru na vozila koja se ko-riste u pesadijskim jedinicama. Ono sto tu sasiju razlikuje od ostalih motornih vozila je potpuna automatizacija svih procesa upravljanja pomo-cu daljinski kontrolisanog racu-nara, ukljucujuci i napajanje, prijem i prenos podataka za upravljanje borbenom platfor-mom i oruzanim sistemima ugradenih na sasiju. U ovom projektu autori studije predlazu da se razmotri mogucnost raz-voja platforme za mobilne robotske sisteme sa tockovima. Za podvoz predlazu modifikovanu sasiju HL-740-9S „hjundai" (Hyundai).
Ziroskopski uredaj u kompleksu za orijentaciju i navigaciju „GKU-500"
Научно-производственное объединение „ПРОГРЕСС" (Россия, Москва): Гирокурсоуказатель (индекс ГКУ-500), 2013. Версия документа № 07 от 05.12.2013.
Autori studije smatraju da je ruska domaca industrija u stanju da uradi potpunu verziju celokupnog kucista za smestaj pogonskog, komunikacionog i vatrenog dela mobilne robotizovane platforme MRK. Platforma bi lezala na cetiri tocka, sa pogon-skom osovinom na svakom tocku. Ovakva modifikacija obezbedila bi visoku pokretlji-vost, dovoljnu brzinu za kretanje na putevima i neravnom terenu, rezervnu snagu i dug radni vek pod visokim kapacitetom opterecenja (vise od 5 tona). Pored toga, predloze-no resenje obezbeduje veci stepen automatizacije i kontrolu rada motora MRK-MRL-2. Izbor sasija HL-740-9S je, po misljenju autora studije, najbolja opcija za robotizovane sisteme naoruzanja sa visecevnim lanserima raketa srednjih kalibara, u odnosu na sa-siju sa gusenicnim pogonom. Sasija HL-740-9S ima veoma dobre vozne osobine i na nju je moguce postaviti vec postojeci motorni pogon. Takva sasija koristi se kao osno-va vise inzinjerijskih masina u civilstvu i vojsci (na primer osnova je za bager MV-10). Sa odgovarajucim dizel motorom platforma poseduje potrebnu snagu za pogon sva cetiri tocka, stabilnost pri manevrisanju i mogucnost kontrolisanja svih mehanickih komponenti. Ujedno, dobro izabran motor omogucuje pokretanje agregata za elektric-nu struju kojom se napajaju sve elektronske i racunarske komponente. Velicina plat-forme, ujedno, obezbeduje dovoljan koristan prostor za smestaj svih komponenti sistema za upravljanje i kontrolu, kao i za vise vrsta oruzja. Sasija HL-740-9S poseduje le-ziste za rotirajucu platformu sa naoruzanjem i optoelektronskim sistemima, koja se moze okretati za 40 stepeni od duze ose. Maksimalna brzina kretanja je 40 km/h, kli-rens 417 mm, manevarski opseg 350 km, a kapacitet nosenja tereta je veci od 5 tona.
Mobilni kontrolni centar MPU, sa kontejnerom na karoseriji u kojem je smestena informaticko-komunikaciona i ostala oprema
Pomenutom studijom predlozeno je, dakle, da se usavrsi univerzalna sasija za mobilne robotske sisteme sa visecevnim raketnim lanserima za artiljerijsku podrsku taktickih jedinica, odnosno ona bi bila sastavni deo borbene strukture mehanizova-nih pesadijskih bataljona kopnene vojske. Svestranost sasija HL-740-9S ogleda se u tome sto je ona samohodna, sa daljinskim ili autonomnim sistemom kontrole kreta-nja i mogucnostima da se na nju postavi vise vrsta naoruzanja - visecevni lanseri raketa (реактивная система залпового огня), protivtenkovski raketni sistemi (противотанковый ракетный комплекс) i drugo oruzje razlicitih velicina i oblika.
Verovatno se moze ocekivati i postavljanje kontejnerskih raketnih sistema sa projektilima koji imaju osobine bespilotnih letelica za jednokratnu upotrebu, odnosno mogu u vazduhu da se zadrze vise desetina minuta30. Takvi borbeni sistemi sami nalaze cilj po kom dejstvuju, utvrden po predefinisanom sablonu, a koji se emituje u taktickoj mrezi komandovanja ili nalazi snimljen u memoriji rakete. Uporedivanjem snimaka sa kamere, koja se nalazi na projektilu, sa sablonom omogucava definisa-nje vrste i kategorije cilja. Dejstvo moze da odobri staresina jedinice ili ono moze biti automatsko. Oblik i vrsta oruzja moze da varira u zavisnosti od zadataka.
Mobilni kontrolni centar
Za upravljanje mobilnim robotskim borbenim sistemima, radna grupa koja je pripremala studiju predlozila je posebno motorno vozilo sa sredstvima veze i uredaji-ma za upravljanje robotskim borbenim vozilima, zasnovanim na savremenoj infor-maticko-komunikacionoj tehnologiji. Vozilo je nazvano „mobilni kontrolni centar" MPU (Мобильный пункт управления - МПУ). Sistemi koje poseduje omogucavaju organizacionu, takticku i tehnicku kontrolu robotskih vozila i preglednost terena.
Unutrasnjost „mobilnog komandnog centra" MPU
30 U americkim oruzanim snagama su od 2002. godine razviljali projekat XM501 Non-Line-of-Sight Launch Missile System, kontejnera sa projektilima LAM i PAM (Loitering Attack Missile and Precision Attack Missile) za dejstvo po ciljevima iza linije horizonta (van linije nisanjenja). Projekat je 2011. godine obustavljen za kopnenu vojsku, a nastavljen je da se razvija u ratnoj mornarici za upotrebu na brodovima obalne straze.
ó
X
o >
o
CN
C¿ LjJ
3
O O
_l
<
o 2:
X
O LU
H
^
<
h
£
O ^
O 2:
X LU I—
O
O >
U „mobilnoj kontrolnoj jedinici" primaju se informacije o ciljevima (koordinate) sa radara i elektrooptickih izvidackih uredaja na robotskim vozilima MRK, po-daci iz satelitskog navigacionog sistema GLONASS, sa bespilotnih letelica, kao i drugih preciznih uredaja za orijentaciju u borbenom prostoru. One se automatski, bezbednom vezom, prosleduju do MRK, gde se vec nalaze podaci o lokal-nim meteoroloskim uslovima neophodni za precizno dejstvo i o znacajnim vojnim i civilnim objektima, sa izmerenim koordinatama. Svi ovi podaci primaju se, da-kle, automatizovano i memorisu u centralnoj kontrolnoj jedinici. Tu su uskladiste-ne i druge informacije, kao na primer „identitet" objekata u taktickom ukruzenju, elektronske geografske (digitalne) karte, protokoli za komunikaciju sa MPU i upravljanje vatrom oruzjima na MRK. Savremena informaciono-komunikaciona oprema omogucava pripremu oruzja (oruda), a algoritmi obezbeduju automatizo-vano upravljanje tokom borbenih dejstava.
Zakljucak radne grupe
U svom zakljucku, radna grupa smatra da ce komplet robotizovanog oruzja MRK-RS302 posedovati:
• visoke performanse u pogledu autonomije dejstvovanja,
• mobilnost na razlicitom terenu,
• tacnost i preciznost vezivanja topografskih i geodezijskih podataka sa digitalnim kartama,
• visoku preciznost navodenja raketa na ciljeve,
• multifunkcionalnost ,
• visok opstanak u borbenim uslovima (prezivljavanje).
Eksperimentisanje sa modelima i varijantama
Nesumljivo je da su se ruski vojni strucnjaci opredelili za eksperimentisanje sa vise modela i varijanti robotskih borbenih vozila, nastojeci da osavreme svoja borbena sredstva u skladu sa svetskim trendovima u razvoju svih vrsta tehnolo-gija koje se koriste za usavrsavanje vojne tehnike i oruzanih sistema. Uocljivo je da su izucili iskustva iz vise perspektivnih programa u stranim armijama. Pri tome treba pomenuti da Agencija za istrazivanje i razvoj odbrambenih tehnologija (DARPA) iz SAD sprovodi svoje projekte robotizacije u nekoliko znacajnih obla-sti, koristeci najsavremenije informaticko-komunikacione i druge tehnologije. Projekti su obuhvaceni sirokim programom „robotski izazov" (Robotic Challenge), koji obuhvata stimulisanje pronalazaca i inovatora kroz medunarodna i naci-onalna robotska takmicenja, do razvoja savremenih borbenih i logistickih robota tipa LG3, daljinski upravljanih kopnenih vozila UGVs (Unmanned ground vehicles) i drugih. Projekat agencije DARPA, pod nazivom LS3 (Legged Squad Support System), obuhvata seriju robotskih vozila sa tockovima, kao i cetvorono-znog robota za nosenje vojnicke opreme. Robotizovana platforma LG3 razvijena je iz nekadasnjeg projekta MULE - visenamenske platforme sa alatima i za logi-sticku podrsku (Multifunction Utility/Logistics and Equipment). Poznati roboti „ta-
Ion" za specijalne aktivnosti, sa zajednickim imenom SWORDS (Special Weapons Observation Reconnaissance Detection System) vec se koriste u Avgani-stanu i Iraku. Robot „ratnik" (model Warrior X700) takode je visenamenska guse-nicna platforma, na koju se moze ucvrstiti daljinski kontrolisano naoruzanje, inzi-njerijska oprema ili oprema za razminiranje. MAARS (Modularni napredni oruza-ni robotski sistem - Modular Advanced Armed Robotic System) jos je jedna gu-senicna platforma sa vise izvedbi. Moze, takode, da nosi naoruzanje, EOD opre-mu, osmatracke i izvidacke kamere, inzinjerijske alate i druge borbene i nebor-bene sisteme (poput bacaca granata, opremu za gasenje pozara i sl.). Usavrse-no je i vise modela tipa „pakbot" (PackBoot - sklopivi nosivi roboti), a dalji razvoj usmeren je na usavrsavanje mini i nano-robota. U robotske projekte spada i razvoj bespilotnih letelica razlicitih namena, kao i unapredenje robotskog ucenja.
Koncept primene robotizovanih platformi, u americkoj vojsci, shvacen je veoma opsirno. Pored borbenih robotizovanih platformi razvijaju se i transportna automati-zovana vozila. Tako je, januara 2014. godine, iz komande za obuku i doktrinu TRA-DOC (Army's Training and Doctrine Command) najavljeno da ce vojnike u Avgani-stanu i Iraku, do 2020. godine (kada treba da budu povucene medunarodne snage), zameniti sofisticirani roboti koii ce obavljati vojnicke i borbene poslove, a njima ce upravljati oko 4000 operatera 1. Takode i iz Instituta za kopneno ratovanje ILW (Institute of Land Warfare) najavljuju brojne programe robotizacije u kopnenoj vojsci SAD, do 2020. godine. Kada je pokrenut program automatizacije i robotizacije sao-bracajnih i drugih motornih vozila u civilnom sektoru, pri cemu je kompanija „Gugle" najdalje otisla u razvoju saobracajnog vozila bez vozaca, ideje su odmah primenjiva-ne i u vojnom transportu. Dva projekta su u fazi ispitivanja 2014. godine. Jedan je „aplikativni sistem za autonomnu mobilnost" AMAS (Autonomous Mobility Appliqué System), koji razvija „Centar americke vojske za istrazivanje, razvoj i inze-njering" TARDEC, odeljenje zaduze-no za prevozna i kopnena borbena vozila (U. S. Army Tank-Automotive Research, Development and Engineering Center), zajedno sa kompani-jom „Lokid Martin". Drugi program razvija se u korpusu mornaricke pe-sadije uz pomoc tehnologije kompani-je „Oskos odbrana" (iz Viskonsiona). Projekat nosi naziv „zemaljska vozila 'TeraMaks' bez vozaca".
Izraelska armija je 2008. godine razvila poluautonomno terensko vozilo, bez voza ca, „gardium" UGV (Unmanned Ground Vehicle Guardium), koje nocu i danju patrolira duz granice sa Gazom. Ono ima futuristicki izgled, vise dnevno-nocnih kamera sa opsegom osmatranja 360 stepeni, brojne senzore i snazne zvucnike. Ujedno, poseduje i autonomno oruzje spregnuto sa sistemima za dnevno-nocno
Korejski robot granicar sa nezgrapnom nadgradnjom robotizovanog mitraljeza i senzorima
31 The U.S. Army is seriously considering replacing soldiers with robots, By John Aziz, January 24, 2014, THE WEEK Publications, Inc. http://theweek.com/article/index/255526/the-us-army-is-seriously-considering-replacing-soldiers-with-robots
nisanjenje. Programirano je da izvida i kontrolise takticku situaciju u zoni perimetra granicne bezbednosti. Njime upravljaju dva operatera, iako je u stanju da samo-stalno patrolira, na osnovu projektovane putanje i definisanih zadataka. Kompjuter uci na osnovu iskustva, sto obezbeduje visok nivo autonomnosti. Medutim, tuneli koje su iskopali pripadnici Hamasa ispod granice Gaze i Izraela, zahtevaju i novu vrstu robotskih sistema za njihovu detekciju i mapiranje.
Juzna Koreja jos od 2010. godine koristi za obezbedivanje granice prema Severnoj Koreji dva naoruzana robota tipa SGR-A1 „sentri" (Sentry). Oni poseduju naoruzanje, senzore kretanja i dnevno-nocne kamere, a ugraden im je i sistem za reprodukciju glasa, kojim obavestava ljude u demilitarizovanoj zoni kako da se po-nasaju u slucaju zaustavljanja. Pomocu IC kamere robot detektuje toplotu ljud-skog tela, a senzori pokreta prate kretanje ljudi. U slucaju moguce pretnje robot moze samostalno ili po komandi upotrebiti naoruzanje, puskomitraljez ili bacac granata kalibra 40 mm. Cini se da, na osnovu informacije o postavljanju majkro-softovog „kinekt" senzora u demilitarizovanoj zoni izmedu dve Koreje, vojni struc-njaci zele da usavrse svog „nezgrapnog robota granicara", sto bi umanjilo sisteme za osmatranje i vatreno dejstvo, ucinilo ga pokretljivijim i manje primetnim u situa-cijama koje zahtevaju iznenadno, brzo i precizno reagovanje. Teziste u razvoju tog robota bilo je na vatrenom sistemu, koji je unapreden novom verzijom „Atena -autonomna naoruzana platforma 'Super Idzis II' sa automatizovanim mitraljezom" (Athena Autonomous Gun PlatformSuper aEgis II with Automated Gun Turret).
Britanski projekat „buduca zasticena vozila" sa osnovnim oklopljenim borbenim transporterom naoruzanim raketama i topom, u pratnji malih borbenih robota
Slozeni projekat Ministarstva odbrane Velike Britanije „buduca zasticena vozila" FPVs (Future Protected Vehicles) iz 2010. godine ima i deo koji govori o
razvoju robotizovanih borbenih vozila.32 Projekat predvida vise robotskih platfor-
32 BAE Systems looks to the future for ground warfare, 16. ,qe^M6ap 2010, http://www.theengineer.co.uk/news/bae-systems-looks-to-the-future-for-ground-warfare/1006598.article
mi, sa nekoliko borbenih vozila. Pojedina borbena vozila bila bi daljinski kontroli-sana, a druga bi bila dobro oklopljena, pri cemu bi, u obe verzije, bila ugradena „visoka tehnologija". Oklopljen bi bio „buldozer" sa kontejnerom precizno navo-denih raketa. Predstavljen je u varijanti elektricnog, 30 tona teskog oklopnog borbenog vozila, koji bi predstavljao glavnu udarnu snagu taktickih jedinica (Electric 30 tonne Armoured Fighting Vehicle with the 'punch'of a current Main Battle Tank). Pratili bi ga manji robotski naoruzani sistemi, radi zastite od nepo-srednog napada sa takticke daljine. Bilo je predvideno da se projekat realizuje za narednih deset godina.
Sudeci po konceptu i ilustracijama borbenih vozila na neravnom terenu, po-put planinskih masiva u Avganistanu, verovatno je namera projektanata bila da predstave sistem koji ce koristiti jedinice u „mirovnim operacijama".
U britanskoj verziji borbenih sistema, robot strazar (Pointer) neprekidno ce i precizno „dopunjavati" vojnika na duznosti
Ova varijanta je aktuelizovana 2012. godine, kada je u vojnim krugovima pokrenuta opsirnija debata o realizaciji projekta. U zizi je bila savremena verzija oklopnog transportera za prevoz vojnika, koji bi bio u pratnji pomenutog osnov-nog borbenog vozila, naoruzanog raketama i podrzanog (zasticenog) manjim ro-botima sa pesadijskim naoruzanjem. Dakle, koncept je prilagoden taktickoj upo-trebi u osnovnim jedinicama. Same postavke koncepta navode na zakljucak da su u Ministarstvu odbrane razradivali verzije koje bi vojnike na duznostima gde je neophodna preciznost u izboru ciljeva, vremenska i prostorna tacnost i elimini-sanje subjektivnosti, zamenjivali ili nadoknadivali robotskim sistemima. Nadok-nadivanje predstavlja okolnosti u kojima robot, na primer strazar (prema modelu nazvanom „Pointer", nije podlozan umoru, nece „zaspati" na kontrolnom punktu i neprekidno, a bezbedno ce pratiti sva zbivanja u okruzenju. U slucaju narusava-nja rezima bezbednosti alarmirace jedinicu za obezbedenje.
d
X
o >
o CM
of
UJ Dd Z) O O
_l <
o
X
o
LU
H ^
a. <
H
£
if) <
CD >o
X LU H O
O >
Iako se u Velikoj Britaniji do 2014. godine mnogo govorilo o borbenim robo-tima, u nacelnim opredeljenjima razmatrani su projekti robotizacije vojnog sao-bracaja u saradnji sa kompanijom „Oskos odbrana", koja eksperimentise za americke oruzane snage sa sistemom „TeraMax".
U tim razmatranjima, situacija u Avganistanu gde i Velika Britanija ima svoj vojni kontingent, aktuelizira projekat automatizacije i robotizacije transportnih i prevoznih oklopljenih taktickih vozila (Future UK Armored Vehicle Programs Emerge). Projektom je predvideno da se postojeca vozila opreme „operativnim sistemom za transportna vozila" OUVS (Operational Utility Vehicle System). Bri-tansko ministarstvo odbrane saopstilo je da je odobrena nabavka opreme te vr-ste, koja ce se trajno ugraditi u 2.000 oklopljenih vozila u Avganistanu. To ce predstavljati „jezgro programa opremanja celokupne britanske vojske, nakon sto oprema prode prakticnu (takticku) proveru".33 O kontinuitetu razvoja i stepenu re-alizacije projekta „buduca zasticena vozila" ima malo neposrednih informacija.
Ne ulazeci u druge detalje britanskog vojnog robotskog programa, kao i ci-njenicu da engleski kontingent u Avganistanu koristi istu tehnologiju koju pose-duju i americke snage, da su njihovi vojni naucnici usko povezani sa americkim i „odbrambenom agencijom na napredna istrazivanja i projekte" DARPA, uocljivo je da je teziste do 2020. godine na opremi i robotima za razminiranje. To se mo-ze shvatiti i kao priprema za obezbedivanje konvoja kojima bi se medunarodne snage povlacile iz te zemlje. Rec je o konfiguraciji napredne robotske i senzor-ske tehnologije koja bi se ugradila u postojece prevozne sisteme. Tako aktuelni projekti obuhvataju dalje unapredenje autonomnih mogucnosti razvijenih za rani-je robote „gardijum" (Guardium UGV drone sistema), kao i povecavanje sposob-nosti manevrisanja po slozenom terenu, sa namenom da daljinski upravljana vozila obuhvate i deo programa protivminske, protivpobunjenicke i protivteroristic-ke CIED zastite (Counter IED), sto im omogucuje primenu u neposrednim borbenim okolnostima. Po projektu za 2016. godinu u svakom pesadijskom bataljonu treba da se formira „ceta dronova" sa 3 ili 4 „avantguard" robota sa jednom do dve bespilotne letelice za osmatranje i izvidanje zemljista, uz nekoliko transportnih robotizovanih vozila (koji ukljucuju i helikoptere bez pilota) za prenos zaliha i borbenog materijala.
Japanske oruzane snage, kao i druge bezbednosne strukture, odavno kori-ste veoma sofisticirane robotske sisteme, ukljucujuci i samohodna vozila za pre-voz tereta i ljudi. Od savremenih projekata medu slozenijima je zamisao da se u robotu objedini tehnologija egzoskeleta i borbenih masina. Tako je jos 2012. go-dine predstavljen i robot „kuratao". To je robot 13 metara visok, tezak 4 tone i opremljen oruzjem.
Pored toga, pri saniranju posledica od katastrofalnih poplava, ostecenja nu-klearne centrale i cunamija protekle i ove godine korisceni su brojni manipulativ-ni roboti. Japanski robotski istrazivaci ulazu mnogo naucnog znanja u inteligent-ne robote, pa je „Asimo", koji je predstavljen i kod nas, dokaz da su znatno una-predili mehanicke i potencijale vestacke inteligencije u savremenim robotima.
33 Future UK Armored Vehicle Programs Emerge, Defense News, JaH 12, 2014,
http://www.defensenews.com/article/20140112/DEFREG01/301120019/Future-UK-Armored-
Vehicle-Programs-Emerge
Robotski roj
Kojim pravcem svetska robotska misao napreduje tesko je reci. Ako bi se drzali zamisli futorologa, buducnost ce predstavljati robotski pomocnici, a savre-mene ratove vodice mehanicke borbene inteligentne masine. Jedna od takvih ideja je i projekat „robotski roj" (Swarm Robots). Koncept „roja" podrazumeva mnostvo mikro i nano-robota, od kojih je svaki opremljen sopstvenom inteligenci-jom, a poseduje specificne osobine i mikroalate. Karakteristika roja jeste da su svi roboti medusobno uvezani u digitalnu komunikacionu mrezu, odnosno svaki od njih je povezan sa ostalim robotima, ali moze samostalno da obavlja razlicite poslove u okviru definisanog zadatka.
Inspirisani kolonijama inseka-ta, kao sto su mravi i pcele, istrazi-vaci su nacinili simulacioni virtuelni model hiljada sicusnih jednostavnih robota koji zajedno obavljaju korisni zadatak. Pri tome su, kroz brojne varijante simulacija i modelovanja, kao sto su pronalazenje skrivenih predmeta, ciscenje, ili nadgledanje, izucavali ponasanja rojeva. lako je svaki robot prilicno jednostavan, ustanovili su da je fenomenologija ponasanja robotskog roja veoma slozena. Utvrdili su i to da se citav skup robota moze smatrati jednim distribuiranim sistemom, odnosno moze se posmatrati kao superorga-nizam. Pri simulacijama su uocili jos dva fenomena - jedan je indivi-dualna, a drugi inteligencija roja. Treca osobina koju su uocili jeste da su rojevi otporniji na neuspehe. To znaci, zakljucuju strucnjaci i is-trazivaci ovih pojava, da jedan veliki robot moze uspeti ili nastradati u izvrsavanju zadatka, a roj moze na-staviti cak i ako vise nema dovoljno robota. To bi, po njihovim zakljuccima, moglo da posluzi za njihovo koriscenje u kriticnim i rizicnim aktivnostima, kao sto je oruzana borba.
Najveci rojevi stvoreni do sada ukljucuju iRobot roj, projekat „mobilni na-noboti" (MobileRobots nanobote), open-source program mikro-robota „projekat roj" (Swarmrobot), „svarmanoid" projekat (Swarmanoid project) i brojne druge. Ekspirementisanja na simulatorima i modelovanje grupnog ponasanja roja robota se nastavljaju. „Svarm-bots", program za izucavanje ponasanja artefakata, sponzorisan je od Evropske komisije za buducnost i nove tehno-logije (IST-2000-31010). Svrha je proucavanje novih pristupa dizajnu i imple-
Jedan od eksperimentalnih „robota iz roja", koji se razvija u Institutu za robotsku tehnologiju u Dzordziji (USA)
mentaciji samoorganizacije robotizovanih artefakata. Projekat, koji je trajao 42 meseca, uspesno je zavrsen 31. marta 2005. godine, a od 1. oktobra 2006. istrazivaci nastavljaju da u programu „svarmanoid" izucavaju ponasa-nje roja robota u trodimenzionalnom okruzenju. Pri tome se izucava i komuni-kacija medu clanovima roja, ustrojstvo rukovodenja i prioriteti u slucajevima ugrozenosti pojedinog clana ili cele kolonije.
Danas vise od 76 zemalja (pored SAD, GB, Japana i Rusije) razvija polua-utonomne i autonomne naoruzane robote. Sve su to istrazivanja koja uveliko mogu da pomognu vojnim strucnjacima u stvaranju robotske vojske. Nju bi mogli da sacinjavaju rojevi nanobotova i slozenih usavrsenih mehanickih automatizo-vanih borbenih masina, koje mogu dejstvovati u borbenom prostoru, ukljucujuci sve dimenzije - kopno i podzemlje, more, vazduh i kosmos. S obzirom na to da i virtuelni prostor postaje borbeni medij, modelovanje i simulacije robotskog roja ukazuju i na mogucnosti koriscenja softverske tehnologije rojeva za ratovanje u mreznom prostoru.
I najnoviji „mikroautonomni si-stem i tehnologije" MAST (Micro Autonomous Systems and Technology) kompanije „BAE sistemi" naci-njen je da funkcionise u saradnji sa drugim robotizovanim uredajima. Nji-hova istrazivacka laboratorija za voj-ne projekte saopstila je, jos pocet-kom 2013. godine, da je pokrenula projekat malih autonomnih sistema koji ce se koristiti na bojistu za osmatranje i izvidanje, posebno u ur-banim sredinama. Njihovo je svoj-stvo da su uvezani u mrezu i pona-saju se poput ptica u jatima, pri ce-mu svaki robot zadrzava deo auto-nomnosti34. Ovaj napredni program okupice americke vojne, akademske i indu-strijske tehnoloske potencijale da unaprede istrazivanje, razvoj i integraciju ne-koliko kljucnih oblasti, ukljucujuci mikroaeromehaniku, pogon, ocitavanje podata-ka u okruzenju, autonomiju, komunikaciju, navigaciju i kontrolu. Najznacajniji deo projekta je integracija mikrorobota u procesu daljinskog prikupljanje podata-ka. Namenjeni su za svakog vojnika pojedinacno. Eksperimentise se i sa roboti-ma u obliku buba (OctoRoach).
Stice se utisak da je sadasnji nivo teorijskih i prakticnih istrazivanja, kao i naucnih saznanja vojnih strucnjaka, na putu od individualnog borbenog kom-pleta do borbene robotske jedinice, dosao do nivoa koji ukazuje na slozenost upravljanja kolaborativnom vestackom inteligencijom, osposobljenom za ratovanje.
34 BAE Systems Get $43 Million for Developing Micro Bots for the Army Research Lab, Defence Update, Mar 5, 2013, http://defense-update.eom/20130305_mast_bae.html#.U7ZlD0A_h2E
Konstruktivna jednoobraznost sa mnostvom „dizajnerskih" specificnosti
Pri pregledu modela i koncepata razvoja borbenih robotizovanih sistema sa autonomnom, poluatonomnom ili upravljackom funkcijom, uocava se konstruktivna jednoobraznost sa mnostvom „dizajnerskih" specificnosti u obliku, odnosno formi. Ponekad su to grubi rogobatni prototipovi, bez finesa u dizajnu koji zahte-vaju resavanje mnogih konstruktorskih problema - od modela pogona do sme-staja motora, elektricnog napajanja, nacina komuniciranja. Finalni odgovor je u odnosu coveka i borbene masine, u odnosu komandovanja i upravljanja vestac-kom inteligencijom, sposobnom da donese precizne i nepovratne destruktivne odluke, bez emocija i ljudskog promisljanja o svrsihodnosti. Pri tome se ukazuje na to da treba imati u vidu shvatanja pojedinih filozofa i robotskih teoreticara. Oni, pre svega, smatraju da puko zamenjivanje vojnika robotskim borbenim inte-ligentnim sistemom ima svoj nivo od kojeg se nece moci ici dalje. Naime, tvrde da postoji mogucnost da vestacka inteligencija dode do samospoznaje i da se zastiti od fizickog unistavanja. Da li ce tada roboti moci da zamene vojnike na bojistu? Medutim, danas na pocetku razvoja vestacke inteligencije to su teoret-ska pitanja.
Vojni strucnjaci za robotiku bave se slozenijim i tehnicko-prakticnim pi-tanjima. Smatraju da im moze pomoci informaticka tehnologija koja je omo-gucila da roboti uce na prakticnim ili teorijskim problemima. Zato su razmi-sljanja savremenih vojnih naucnika, inzinjera i tehnicara usmereni na pro-nalazenju sistema koji ce zadovoljiti kriterijume danasnje vizije savreme-nog ratovanja. To je i osnovna nit ko-jom se, najverovatnije, rukovode i ru-ski roboticari.
Uzmimo za primer napredak ru-skih naucnika, istrazivaca, inzinjera i ostalih ucesnika u vise robotskih borbenih projekata. Kada je koncipiran
samostalni izvidacko-udarni robotski kompleks „jahac 2012" (BcaflHMK-2012), strucnjaci drzavnog tehnickog univerziteta „Baum" u Moskvi razmatrali su njego-vu visenamensku ulogu. Zadatak je bio da obezbedi vatrenu podrsku operativnih taktickih jedinica i podrsku za specijalne izvidacke zadatke radi otkrivanja protiv-nickih vatrenih polozaja.
Za razliku od vecine slicnih sistema, „jahac 2012" ima zastitni oklop, sto mu poboljsava izdrzljivost u borbi i znatno siri prostor za obavestajne i borbene zadatke. Ovo borbeno vozilo u standardnoj verziji moze biti naoruzano lakim mitraljezom ili bacacem granata AGS-17. Vozni deo zasniva se na sasiji bagera sa dizel motorom. Baterije za napajanje imaju kapacitet za 24 sata rada. Ideja je dala podstrek za nastavak razvoja savremenije robotske platforme. Usledio je novi robotski sistem za rad sa eksplozivnim napravama MRK-BT-1 koji je nasao
о
X
o >
o CM
Dd LLj Dd Z) O O
_l <
o
X
o
Ш
H ^
cd <
H
£
w <
o >o
X Ш H
o
o >
visestruku primenu. Najznacajnija je namena da se koristi za sprecavanje i elimi-nisanje vanrednih situacija, zbog toga sto takva modularna platforma ukljucuje razlicite konfiguracije u zavisnosti od zadatka.
Nakon predstavljanja ove robotske platforme usledilo je objasnjenje Mini-starstva odbrane da ruski odbrambeni projekti ne zaostaju za svetskim tendenci-jama razvoja naoruzanja zasnovanim na sirokoj primeni borbenih robotskih i teh-nickih sistema. U perspektivi je da najmanje 30% vojne tehnike i naoruzanja je-dinica RF treba da cine roboti, saopsteno je iz najvisih vojnih krugova.35 Time su pokriveni razvojni projekti i uvodenje te vrste tehnike u borbene jedinice. Pocele su i demonstracije borbenih robotizovanih vozila na izlozbama naoruzanja, kao i njihova primena na vezbama i u drugim okolnostima.
Usledile su informacije da je usavrsen i robotsko-tehnicki kompleks radiolo-skog i tehnickog izvidanja (na daljinsko upravljanje), koji je sposoban da uoci iz-vor gama-zracenja na tesko dostupnom terenu. Ministarstvo je obavestilo jav-nost da su usavrsena i dva izvidacka aparata: „Zrnce" (Zernisko) i „Cigra" („Ju-la"). Prvi je namenjen za audio-vizuelno izvidanje, ispitivanje prostorija, podru-ma, pecina, unutrasnjosti automobila ili slepera, pa cak i za pregledanje potenci-jalno eksplozivnih predmeta. Robotsko-tehnicki kompleks malih razmera „Jula" namenjen je za dobijanje video informacija na otvorenom terenu i u naseljenim mestima, kao i industrijskim objektima.
Informacije o ruskoj robotskoj tehnici cesce su objavljivane u nekoliko po-slednjih godina, sto ima, najverovatnije, i svoju aktuelnu vojno-politicku konota-ciju. Saopsteno je, takode, da se unificira informaciono-upravljacki kompleks za autonomnu navigaciju mini-robota na osnovi inercijalnih, ultrazvucnih i op-tickih senzora, koji ce obezbediti graficko predstavljanje ciljeva u video materi-jalu i na digitalnoj karti. Naucnici rade i na unificiranom sistemu grupne naviga-cije robota i manjih modula za obradu podataka radi omogucavanja upravljanja autonomnim robotsko-tehnickim kompletom. Posto su za vojne robote zainte-resovane i specijalne sluzbe, 2014. godine u naoruzanju FSB-a pojavili su se informacioni kompleksi za izvidanje „plastun" (plastun - kozacki pesak, vojnik). Namenjeni su za patroliranje i brzo uocavanje sumnjivih objekata i ljudi. Kori-sceni su na Olimpijskim igrama u Sociju 2014 u sklopu mera bezbednosti. „Olimpijski robot" razvijen je jos 2012. godine, ali je usavrsavan tokom eksperi-mentisanja. Njegova verzija iz 2014. godine poseduje sistem automatizovanog kretanja i daljinomer.
Olimpijski robot" opremljen je, dakle, sistemom automatizovanog kretanja i daljinomerom. Princip njegovog rada je isti kao kod automobilskih sistema bez vozaca kompanije Google: radari i analizatori mere rastojanje izmedu predmeta u zoni vidljivosti, a pokretni „plastun" prikazuje informacije u jednodimenzional-nom i 3D prikazu, koje su kompatibilne sa bilo kojom drugom mapom. Na ulici se robot orijentise pomocu GPS-prijemnika, a za teren se tacno i precizno „vezuje" pomocu skenera.
U naoruzanje i opremu jedinica FSB tokom 2015. godine bice formacijski ugradeno i 100 ovakvih robota za izvidanje i prikupljanje podataka.
35 Треть сухопутных войск РФ планируется заменить роботами, 21.07.2012, Иван Терехов, ЗОпешэ; http://www.3dnews.ru/632623
Pored saopstenih informacija dodato je i to da, opremanje oruzanih sna-ga RF robotskom tehnikom ipak jos uvek nije na zahtevanom nivou. Sami celnici ruske vojske kazu da se oseca deficit u robotizovanim borbenim si-stemima, a vecina proizvoda su eksperimentalni primerci. Ubrzani razvoj te tehnologije ima prioritet i u naredenim godinama mozemo ocekivati slozenije i sofisticirane borbene sisteme sposobne da pariraju protivniku koji pretendu-je da ostvari visokotehnolosku prednost na bojistu buducnosti. To potvrduje cinjenica da je radi intenziviranja razvoja robotizovane borbene i neborbene tehnike u ruskim oruzanim snagama, 2012. godine, u okviru Ministarstva od-brane, formirana ustanova nazvana „Fond za perspektivna istrazivanja i inicijative" (Фонд Перспективных исследований и инициатив), pandan americkoj agenciji DARPA. Ta naucnoistrazivacka razvojna ustanova bavice se projektovanjem, istrazivanjem i razvojem tehnologija visokog rizika u obla-sti odbrane i tehnologija dvostruke namene. Tu ce biti ispitivana i proverava-na (opitovana) domaca bojeva robotska tehnika, pre uvodenje u naoruzanje ruskih oruzanih snaga. Pored toga, 2013. godine otvorena je i laboratorija borbenih robota X-42 u Kovrovu (Vladimirska Oblast). Tu se nalazi fabrika „Degtjarev", koja saraduje sa mnogim drugim preduzec ima u kojima se razvi-ja rusko oruzje i vojna oprema. Planirano je da se u laboratoriji konstruisu savremeni prototipovi autonomnih borbenih robota za potrebe oruzanih snaga Rusije.
Strateske objekte cuvaju i roboti
Od marta 2014. godine Rusija svoje objekte strateskih raketnih snaga stiti i mobilnim robotskim sistemima. Roboti su angazovani, takode, u zastiti i odbrani drugih strateskih objekata. Pored optoelektronskih osmatrackih kompleta i radara za nadzor i izvidanje, koriste se mobilni robotski sistemi sa uredajima i senzorima za osmatranje, otkrivanje i dejstvo po pokretnim ciljevima. Oni ce, takode, biti korisceni za vatrenu podrsku u interventnim jedinicama i patrolama pri zastiti vaznih objekata u okviru automatizovanog sistema bezbednosti, kao i za izvlacenje ranjenika iz zone vatrenih dejstava. Koristice se i u poluautomatskom rezimu kontrole vojnih objekata od posebnog znacaja, baza, skladista municije, opreme i goriva, kao i za obezbedivanje visokih vojnih komandi na terenu tokom vezbovnih i borbenih aktivnosti. Primena robotskih sistema na zemlji i u vazduhu, tokom odrzavanja Olimpijskih igara u Sociju 2014. godine, oznacila je i novu taktiku obezbedivanja znacajnih masovnih skupova.
Rusko vojno rukovodstvo tom porukom saopstava teroristickim i drugim snagama da ce im se suprotstaviti, pored specijalnih vojnih i policijskih snaga, savremeni sofisticirani naoruzani robotski sistemi.
Ruski vojni borbeni roboti na vezbama
36
Daljinski kontrolisana borbena amfibijska stanica na manifestaciji „Bitka robotskih kompleksa RBTK"
Po uzoru na americku agenciju DARPA, i ruski „Fond za perspektivna istrazi-vanja" poceo je sa organizovanjem medunarodnih robotskih takmicenja, pa je vec 2014. godine u Moskvi odrzan „Robotski bal". Pored domacih roboticara, ucestvovali su izlagaci iz Velike Britanije, Kanade, Japana i drugih zemalja. Predstavljeno je vise od 20 robota, a odrzan je niz radionica i majstorskih kurseva iz robotike.
O aktuelizaciji robotike u ruskim oruzanim snagama, i aktivnostima koje se odvijaju u saradnji sa Ministarstvom odbrane i privrednim kompanijama, pod po-sebnom paznjom „Drzavnog razvojnog naucnog centra" i „Centralnog instituta za istrazivanje i razvoj robotike i tehnicke kibernetike", govori i manifestacija „Bitka robotskih kompleksa RBTK", izvedena decembra 2013. godine. Pripremljen je veoma kompleksan teren za vodenje daljinski kontrolisanih robota. Svaki robot ima opremu za osmatranje i izvidanje, vatreno naoruzanje, sisteme za vezu, kao i drugu specijalnu opremu. Specificnost je bilo predstavljanje amfibijskih robota koji dejstvuju sa vodene povrsine. Takva borbena platforma moze da pruzi va-trenu podrsku amfibijskim jurisnim grupama da sprovede izvidanje na obali, kao i da snabdeva jedinice koje su zauzele mostobran i realizuje druge zadatke.
36 В учениях российской армии задействованы боевые роботы, Военное обозрение (Russia), 20 июня 2014, http://topwar.ru/52540-v-ucheniyah-rossiyskoy-armii-zadeystvovany-boevye-roboty.html
Ruski borbeni robot „platforma M", na vezbama pocetkom juna 2014.
Juna 2014. godine odrzana je i vezba u Kaliningradskom regionu. Tom pri-likom predstavljen je borbeni robot „platforma-M", opremljen mitraljezom i baca-cem granata. Vezba je zamisljena kao protivteroristicka akcija u kojoj ucestvuju, pored borbenih robota, jos i padobranci i snage pomorske pesadije, u okviru za-jednicke vezbe Balticke flote, avijacije i ruskih snaga za brze intervencije.
„Platforma-M" je daljinski kontrolisan gusenicar sa mnostvom robotizovanih funkcija. Od naoruzanja ta borbena robotizovana platforma moze da nosi i raketne lansere sa cetiri projektila uz mitraljez „kalasnjikov". Robot se, takode, moze kori-stiti i za eliminaciju ilegalnih oruzanih grupa u gradskim uslovima i za dejstvo po stacionarnim i pokretnim ciljevima. Moze se koristiti i za otkrivanje minskih polja.
Tradicija robotske tehnike u Rusiji
Tradicija robotske tehnike u Rusiji postoji od sezdesetih godina proslog mi-lenijuma, kada su ruski roboticari nacinili daljinski kontrolisano i automatizovano kosmicko vozilo „lunohod". S druge strane, industrijski roboti u Rusiji deo su pri-vrednog razvoja i postoji vise kompanija koje proizvode tu vrstu inteligentnih masina. Prema statistickim podacima, ruski industrijski roboti su cenjeni u svetu, i nalaze se na trecem mestu po prodaji, posle Japana i SAD. Tokom 1973. godine pokrenut je program Drzavnog komiteta za nauku i tehniku kojim je podstaknut program konstruisanja i uvodenja industrijskih robota u privredu. Podaci kazuju da je 1985. godine SSSR posedovao 40% od citavog svetskog kontingenta industrijskih robota, i po njihovom broju bio je ispred SAD. Vec tih godina razraden je princip mreznocentricnog upravljanja, a vestacka inteligencija je uvodena i u voj-nu sferu. Zabelezeno je da su, jos 1964. godine, vazduhoplovne snage Rusije, za bespilotno fotografsko i radio-tehnicko izvidanje vecih dometa, koristile auto-matizovani sistem DBR-1 iznad Centralne i Zapadne Evrope. Godine 1983. u naoruzanje ratne mornarice SSSR-a bio je uveden protivbrodski sistem P-700 „granit", kod kojeg je primenjen robotski sistem. Njime su, pri ispaljivanju raketa samostalno usmeravani nisanski sistemi, omogucena razmenu podataka i ras-
pored raketa po ciljevima. Pored toga, taj sistem je odredivao jednu raketu kao vodecu kada su ispaljivani plotuni iz vise raketnih sistema.
To, kao i mnogi drugi podaci, ukazuje da Rusija ima ozbiljna iskustva i ro-botsku tradiciju iza sebe, ukljucujuci i one koji nemaju ekvivalente u inostranstvu. Medutim, u periodu od 20 godina pauze tokom „perostrojke", u toj sferi delatnosti ruski naucnici su zaostajali za svetskim trendovima i, kako kazu celni ljudi u na-ucnim krugovima, za sada nastoje da sustignu industrijski razvijene zemlje u ro-botskoj i informaticko-tehnoloskoj trci.
U Rusiji su na vidiku ozbiljni i veoma savremeni projekti robotizacije
Da su na vidiku ozbiljni i veoma savremeni projekti u procesu robotizacije u Rusiji, i njihovoj vojsci, ukazuju ne samo brojne izlozbe, sajmovi, robotska takmicenja i vojno-industrijski marketing, vec i vezbe jedinica sa robotskim sistemima. Medu najnovijim in-formacijama jeste i ta da ce se upravljanje oruzjem i jedinicama u ruskoj vojsci delimic-no poveriti vestackoj inteligenciji. 7. U te svrhe razvice se „robotizovani tehnicki sistem upravljanja vojskom i oruzjem jedinica" RSUViOTJ (Роботизированная система боевого оружия и технических подразделений), koji ce funkcionisati u svim domenima taktike - od prikupljanja obavestajnih, izvidackih i drugih informacija o protivniku, preko obavestavanja u mrezi komandovanja, do unistenja protivnika. Svoju funkciju obavljace uz pomoc neuronske mreze superkompjutera. Taj sistem upravljanja bice sastavni deo sveukupnog kompleksnog „borbenog sistema". U okviru „borbenog sistema", pored ko-mandno-upravljackog segmenta, funkcionisace robotizovani (inteligentni) tehnicki sistem za procenu situacije, donosenje odluka i za upravljanje vatrom. Osnove za razvoj takvog sistema objavljene su u vise studija. U jednoj od njih, pod naslovom „Stanje i perspektive razvoja osnovnih objekata vojne robotike za kopnene trupe" (Состояние и перспективы развития наземных средств военной робототехники сухопутных во-
37 Rusija ce upravljanje oruzjem i jedinicama delimicno poveriti vestackoj inteligenciji, 21.10.2013.; Ruski kalibar, http://fakti.org/oruzje/ruski-kalibar/rusija-ce-upravljanje-oruzjem-i-jedinicama-delimicno-poveriti-vesta%C4%8Dkoj-inteligenciji
йск), navedeno je da je za Rusiju savremeni imperativ razvoj robotizovanih oruzja i borbenih sistema. Takvi sistemi poseduju novi kvalitet i visi nivo funkcionalnosti, pobolj-sana je njihova pouzdanost, omogucena preciznija kontrola oruzja, a u slozenim borbe-nim okolnostima obezbedena im je autonomnost. Uz to, robotizovani sistemi znatno povecavaju kapacitete i resurse snabdevanja. Znacajno je i to sto doprinose promeni psiholoske percepcije kod staresina u vojnim komandama, kao i u osnovnim jedinica-ma gde se roboti koriste. Znatno povecavaju i interes za vojnu sluzbu kod mladih gene-racija koje su odrastale uz racunare i „borbene kompjuterske igre", a koji su veoma do-bri operateri na robotizovanim borbenim sistemima. U studiji se napominje da je u opremu i naoruzanje americkih oruzanih snaga, u poslednjih nekoliko godina, uvedeno cak 170 tipova robota. Analizirana su i druga iskustva i okolnosti koje namecu potrebu za osavremenjavanjem ruskih oruzanih snaga tom vrstom tehnologije. Impozantan je i broj naucnih, istrazivackih i razvojnih projekata u kopnenoj vojsci. Sve to doprinosi da se ta vrsta tehnologije brze i efikasnije uvede u naoruzanje i pocne efikasnije da koristi. U radovima su definisane i kategorije, principi funkcionisanja i nacela upotrebe robotizo-vane borbene, upravljacke i komandne tehnologije.
Automatizovano bojiste i precizno ratovanje
Svakako, treba imati u vidu da je zapad „automatizovao" bojiste i razvio teoriju o preciznom ratovanju. Mnogo je studija kojima je ovaj proces teorijski potpomognut ali i detaljno razjasnjen. U jednoj od studija koju je izradio SIPRI (Nezavisan medunarodni stokholmski institut za izucavanje mira), jos 1976. godine, pod nazivom „Naoruzanje i razoruzanje u nuklearnom dobu", teoretski je razradena primena automatizovanih borbenih sistema oruzja. Ta ideja povezuje se sa napretkom automatizacije bojista, elek-tronike, telekomunikacije, digitalne tehnologije, hemije i drugih podrucja ljudske zna-nosti. U istoj studiji navedeno je da oko pola miliona naucnika i tehnicara u svetu sva-kodnevno usavrsava oruzja za precizno ratovanje i razvija nove borbene sisteme. U NATO se godisnje u proseku uvede u naoruzanje oko 10 novih borbenih sistema. Nova dostignuca u usavrsavanju tehnologije preciznog vodenja borbenih dejstava vec su revolucionisala savremeno ratovanje, pogotovo ako se koriste u kombinaciji sa auto-matizovanim i robotizovanim sistemima za oruzanu borbu. Najnovija razmatranja teo-rije ratovanja ukazuju na promene u karakteru borbenog prostora. U skladu sa opstim konceptom „robotskog izazova", moguce je pojedine stavove uopstavati na celokupan borbeni prostor. Tako i autori studije „20YY: Priprema za ratove u robotskom vreme-nu" postavljaju standarde za savremenu buducu vojnu opremu i naoruzanje. Oni kon-statuju da ce buducim borbenim prostorom, tacnije u celokupnom operativnom okru-zenju, dominirati pametni senzori, energetsko i elektricne oruzje, kao i sveprisutan trend bespilotnih i autonomnih sistema. Ovakvo razumevanje savremenog sofisticira-nog ratovanja obuhvata sve dimenzije (kosmos, vazduh, kopno i podzemlje, akvatoriju i sajber prostor). U takvom okruzenju postojeci ratni koncepti postace zastareli i zah-tevace novi pristup shvatanju rata i koriscenju oruzane sile. Bice to nova vojno-tehnic-ka revolucija. Ona treba da omoguci nadmocnost nad potencijalnim protivnicima. Autori pomenute studije konstatuju da su automatizacija, robotizacija i vestacka inteli-gencija dominantni trendovi koji ce u buducem ratu odigrati najznacajniju ulogu.
38 Autor: Владимир Валентинович Чиркин, Главнокомандующий сухопутными войсками, генерал-полковник, 21. 05. 2013. http://federalbook.ru/files/OPK/Soderjanie/OPK-9/III/Chirkin.pdf
Tako je u studiji „Koncepcija automatizovanih sistema za upravljanje borbe-nim dejstvima"39 predstavljen takticko-tehnicki segment kompleta za komando-vanje u kopnenoj vojsci ASBU,40 koji, pored sredstava za vezu, obuhvata radar-ske sisteme, seizmicke, opticke i akusticke senzore, protivavionske raketne sisteme, reaktivne sisteme plotunske vatre, haubice i minobacace, kao i pomocna sredstva medicinske i inzenjerske podrske, uvezanih u jedinstvenu informacio-no-komunikacionu mrezu. Pomocu sistema ASBU, kontrolisu se, primerice, bes-pilotne letelice, automatski minobacaci i artiljerijski sistemi protivvazdusne od-brane. Taj sistem za upravljanje, podrzan sofisticiranom informaticko-komunika-cionom tehnologijom, omogucice da se primena borbenih efektiva u borbi planira za 40 do 60 minuta na nivou brigade ili puka, ili 20 do 30 minuta na nivou bataljona ili cete. Uz to, u mrezi upravljanja i komandovanja sistem ce svakih 5 minuta precizirati informacije o snagama i objektima protivnika. Obezbedice i iz-vrsavanje komandi za 5 sekundi, a priprema za neplaniranu vatru trajace najvise 3,5 minuta. Domet mreznog (komunikacionog) pokrivanja sistema za upravljanje iznosice 300 km, a vreme neprekidnog rada u rezimu dezurstva 36 sati.
Operativni centar jedne od kopnenih jedinica za automatizovano komandovanje,
upravljanje i kontrolu
39 Концепция автоматизированной системы управления боевыми действиями, 21 сентября 2013, Автор Андрей Васильев, Военное обозрение, http://topwar.ru/33550-koncepciy-avtomatizirovannoy-sistemy-upravleniya-boevymi-deystviyami.html
40 Автоматизированная система боевого управления (АСБУ), Ковалёв В.Ш., Хохлачев Е.Н, Министерство обороны Российской Федерации (Минобороны России), Энциклопедия, http://encyclopedia.mil.ru/encyclopedia/dictionary/details_rvsn.htm?id=12530@morfDictionary
Usavrsavanje i dalji razvoj ruskog automatizovanih sistema za upravljanje borbenim dejstvima, u odnosu na savremene trendove, treba da smanji zaosta-janje robotizacije ruske armije u odnosu na zemlje zapadne hemisfere. Sistem treba da bude zavrsen i razvijen u potpunosti do 2015. godine, kada ce poceti njegovo opitovanje. Koncept modela za borbeno komandovanje zasnivace se, kako je to vec naglaseno, na primeni neuronske mreze superkompjutera, koji ce pre donosenje odluke o vodenju borbenih dejstava, omoguciti analize velikih baza podataka, modelovanje situacije i simulacije.
Planirano je da se otvore i nova formacijska mesta operatera na punktovi-ma za upravljanja tehnickim borbenim sistemima, kao i da se staresine komandi obuce u rukovanju sistemima za procenu situacije, analizu obavestajno-izvidac-kih podataka, odabir ciljeva, navodenje vatre na ciljeve i vodenje borbenih dejstava uz pomoc sistema za modelovanje i simulaciju. Iz toga se moze zakljuciti da je rec o obimnom i pretencioznom studijskom radu na strukturnoj robotizaciji, koja treba znacajno da unapredi funkcionalnost ruske kopnene vojske.
Automatizovani sistem za komandovanje i kontrolu (ASBU)
Za komandovanje strateskim snagama u ruskoj vojsci razraden je sistem za „automatsku kontrolu trupa i oruzja" ASBU (Автоматизированная система боевого управления - АСБУ). Osposobljen je da funkcionise u tzv. stendbaj modu (spremnost za dejstvo) ili aktivnom modu koji obezbeduje neprekidno funkcionisanje na svim nivoima, tokom oruzane borbe. Sadrzi sve komponente neophodne da prenese naredenja i obavestenja, elektronske (digitalizovane) signale i druge podatke od centralnog komandnog centra na komandno mesto potcinjenih snaga, prilagodene formaciji jedinica. Sistem omogucava da se komanduje operativnim jedinicama, ali i prenosenje pojedinacnih naredenja, na primer za otvaranje raketne, ariljerijske vatre ili dejstvo neke druge jedinice. Kao i svi sistemi za rukovodenje i upravljanje vojnim snagama i ovaj sadrzi obavestajno-izvidacke funkcije i prilagodenu tehnologiju za prikupljanje podataka, kao i za njihovu distribuciju u sistemu centralizovanog komandovanja i kontrole. U tehnickom pogledu sastoji se od tri nezavisna elementa - globalnog i lokalnih sistema i kompleksa sredstava za komadnovanje i upravljanje jedinicama. Svi sistemi funkcionisu u manuelnom, automatskom ili kombinovanom rezimu rada, cime je obezbedena sigurnost komadnovanja i rukovodenje jedinicama u borbenim dejstvima.
U vojnonaucnom sektoru Glavne komande kopnenih snaga saopsteno je da svi subjekti i cinioci rukovodenja i komandovanja jos nisu ovladali inteligent-nim sistemima za upravljanje borbenom tehnikom. Oni se obucavaju tokom ve-zbi, kada se eksperimentise sa sistemom, kako bi se pronasli nacini da se pre-vazidu slozeni problemi koje namece nepredvidivost borbenih dejstava. Prema
d
X
о >
о CM
of
LLj Dd Z) О О
_l <
о
X
о ш
н ^
а. <
н
£ "Z.
ю <
CD >о
X ш н о
О >
procenama vojnih strucnjaka, od kada je 2010. godine poceo period seste ge-neracije savremene tehnologije, koji karakterise vestacka inteligencija, bilo je neophodno preci na nov nacin razmisljanja i koncipiranja savremenih borbenih uslova. Za nove, jos uvek neistrazene forme ratovanja u vremenu koje pred-stoji, neophodno je ubrzano napredovanje i angazovanje nove generacije obrazovanih naucnika i istrazivaca. Rusija je na putu da uhvati korak sa savre-menim trendovima robotizacije, automatizacije i vestacke inteligencije u „voj-nim poslovima".
U Rusiji se procenjuje da vojska koristi vise do 27 hiljada razlicitih robotskih sistema. Da bi odrzali korak sa svetom, Rusija razvija kompleksan ciljni program za kreiranje robotike posebne namene. Njegova puna upotrebna funkcija treba da zazivi do 2025. godine.
Masovna proizvodnja robotike postaje prioritet nauke Ruske Federacije i kljucni element u modernizaciji ruske ekonomije. Prioritet u razvoju robotike i masovnom uvodenju industrijskih robota u Rusiji omogucava ostvarivanje dva kljucna zadatka. Prvi je razvoj konkurentne industrije u poredenju sa mnogim drugim zemljama, a drugim se smanjuje zavisnost od stranih teh-noloskih resenja. Kljucne potrebe zahtevaju samostalan razvoj civilne i voj-ne robotike u skladu sa svetskim trendovima u razvoju informaticko-komu-nikacione tehnologije (ICT), mikroelektronici i softverskim sistemima za upravljanje.41
Za rusko vojno rukovodstvo vestacki ratnik vise nije fantazija vec realnost. Medutim, oni streme mnogo dalje. Zacrtan je plan automatizacije upravljanja bor-benim sistemima i jedinicama, na svim nivoima komandovanja. U pomoc ce im priteci vestacka inteligencija zasnovana na neuronskim mrezama. Sta to kazuje?
Cinjenica da drzavni i vojni celnici naglasavaju da ce se sektor odbrane, odnosno upravljanje i komandovanje vojnim resursima znacajnije osloniti na vestacku inteligenciju i neuronske mreze ukazuje, pre svega, na to da su i ru-ski naucnici daleko odmakli u izucavanju ove naucne discipline. Ukazuje i na to da se formira velika baza podataka o svim aspektima automatizacije i robotizacije borbene i neborbene tehnike. S druge strane, vise ruskih instituta, danas razvija, a korporacije plasiraju na trziste mnostvo proizvoda koji sadr-ze karakteristike vestacke inteligencije, odnosno sisteme koji su, pored osta-log, sposobni da uce. Oni su daleko odmakli od ekspertskih sistema, proizve-li su inteligentni interfejs i razvili softverska resenja koja omogucavaju kori-scenje neuronskih mreza u resavanju ne samo problema na trzistu, vec su usavrsili integrisane module koji automatski konfigurisu sisteme za resavanje odredenih problema.42
I ruski naucnici su intenzivirali svoja istrazivanja o psiholosko-sociolo-skim uticajima informatickih procesa na ljude. Ukljuceni su i u projekat mapi-
41 В России создана лаборатория боевой робототехники, 01.06.2014, Журнал „ИнфоКи-борг", http://infokiborg.ru/news/89/
42 Искусственный интеллект. Нейронные сети. Будущее наступило, Хахулин Сергей, 2014 Ambler Soft,
http://www.ambler-
soft.ru/zametki/Iskusstvennyy_intellekt_Neyronnye_seti_Budushchee_nastupilo.html
N 5'
ai 2.
CD
(/) 3 03 03 CO
w to
CD CD 3
03 c
2
CD Q. _. W
(/) 03
=T <
03 '—
S- 03 CD
to o
CD N ■ CT
o CP
03
-O CD zj,
03 <
03 CD
CD <' ^ 03
& a
o o
—.¿3. 03 O
CD _
O ° &
c 3 o
(O
3 C-H CLJ
03 O« -5
_ 7T zi
O
ST
o
Co
03
03
o<
o <
CD N
03 03
M-.
s
i— (.U /-) ^ M y
o o
' N
O (Q
3
CQ O
-5
o
o<
03
w o
rt- cr
3 s
ct S 3 O
8®' ' 03'
in
03
— O C/3
3 -3 03 —. i!
Ill
3 C/3 Co" CD ^
03 CD ^ N<3-0
< 2 c
o« o 03
C!cq <
3"*=: 03 03 05 c' ^ ,„ s
° N CD
03
° c
03 03 3 N
03
o<
03
CD Q.
03 w
£ s
CD c
03 C
o<"o
c o
■ —•—■ < Q.»
i-E -
■ 5 (/)< CT
5=-a
Q.
CD (/) ' C
BffS
°h8,
£ o zs
SAVREMENO NAORUZANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 230-287
