Научная статья на тему 'Modern weapons and Military equipment for issue no. 2(62)-2014'

Modern weapons and Military equipment for issue no. 2(62)-2014 Текст научной статьи по специальности «Медицинские технологии»

CC BY
247
174
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Vojnotehnički glasnik
Scopus
Ключевые слова
ВООРУЖЕНИЕ / ВОЕННОЕ ОБОРУДОВАНИЕ / NAORUžANJE / VOJNA OPREMA / WEAPONS / MILITARY EQUIPMENT
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Modern weapons and Military equipment for issue no. 2(62)-2014»

Naoruzani motocikli kao relikt istorije ili...

Pocetak 2014. godine obelezilo je i otvaranje Muzeja „Vespe", u melburn-skom Albert parku, u Australiji. „Vespa" je poznati dvotockas iz pedesetih godina proslog veka. Medu ostalim modelima predstavljena je francuska „Vespa" 150 TAP (pojednostavljeni aeromodel), sa bestrzajnim topom (French Vespa license ACMA - Ateliers de Construction de Motocycles et Automobiles).10 Ovo vozilo je speci-jalno modifikovano, tako da se koristi kao protivoklopno oruzje, a moze da se iz-baci iz aviona i spusti na zemlju pomocu padobrana.

Rec je o profesionalnom serijski proizvedenom naoruzanom dvotockasu, a pre-ma dostupnim podacima, od 1956. do 1959. godine nacinjeno je 500 do 700 primera-ka te vrste vozila. Na „Vespu" 150 TAP postavljen je bestrzajni top M20 75 mm. To oruzje korisceno je poslednjih meseci Drugog svetskog rata i intenzivno tokom Ko-rejskog rata. Dejstvovalo je sa tronosca ili je bilo ugradeno na tadasnji dzip. Bojeva glava imala je snagu da probije oklop debljine 100 mm. Medutim, u Korejskom ratu oruzje nije bilo efikasno protiv tenka T-34. Zbog toga se upotrebljavalo za blisku po-drsku pesadije. Njime se dejstvovalo po svim vrstama ciljeva, ukljucujuci pesadiju u bunkerima i drugim skrovistima i na laka oklopljena vozila. Top je razvijen i proizve-den u „Kraljevskom pogonu za naoruzanje" u Fort Nelsonu, SAD, 1944. godine. Ko-ristio je „perforirane" artiljerijske granate (sa rupicama na cauri), pa je tako mlaz ba-rutnih gasova izlazio kroz otvore na zatvaracu topa, sto nije izazivalo trzaj oruzja. Takode, nije bio potreban povratni sistem, sto je smanjivalo tezinu oruzja. Bestrzajni

10 Vespa's lethal 150 TAP: A scooter with serious attitude, By Mike Hanlon January 28, 2014, -http://www.gizmag.com/vespa-150-tap-cannon-

scooter/30620/?utm_source=Gizmag+Subscribers&utm_campaign=a327c659e0-UA-2235360-4&utm medium=email&utm term=0 65b67362bd-a327c659e0-76697163

(m)

topovi, kao sto su M20, uspesno su koristile americke snage u borbenim dejstavima tokom Prvog rata u Indokini (1946. do 1954), kao i Korejskog rata od 1950. do 1953. godine. Francuska vojska koristila je navedeni model u Alziru. „Vespe" su izbaciva-ne padobranima, dva posluzioca bi je koristili da dodu do vatrenog polozaja, skidali top s motora i postavljali na tronozac.

Oruzje poseduje nisansku spravu kojom se moze precizno nisaniti. Na vo-zilu su postojale „bisage" za sest projektila, a sedmi se mogao nalaziti i u topu, naravno zakocenom da se ne aktivira tokom voznje.

„Vespa" je proizvodena u italijanskoj fabrici pod nazivom „Vespa Force Armate", i nije slucajno izabrana za naoruzavanje. Prototip je nacinjen i testiran u pe-riodu izmedu 1949. i 1951. godine, i pokazao je mnoge prednosti nad vojnim mo-tociklima tog vremena. Nacinjeno je vise modela prototipa, sa razlicitim opcijama. To je jedan od laksih motora. Zbog niskog klirensa veoma lako se njome manevri-se u voznji, potrosnja goriva nije velika, moze da nosi rezervni tocak, koji se veoma brzo menja, sto je prednost u borbi u odnosu na druge motore. Zahvaljujuci pouzdanom pogonu „vespe" postojala je mala verovatnoca da ce se morati ostaviti u neprijateljskom okruzenju. U nekim varijantama top je bio oslonjen na volan, se-diste se nalazilo iznad oruda, a za noge je postojao metalni stit. Najbolje se poka-zala verzija u kojoj je top pomeren ulevo od osovine volana, sto ne ometa vozaca u voznji, kao ni polozaj svetla. Za NATO strucnjake brzina vozila nije bila dovoljna za borbene uslove, posto je bila mnogo manja od brzine tadasnjih vojnih motora.

Rukovodstvo francu-

ske vojske odlucilo je da tim naoruzanjem snabde speci-jalne vazduhoplovne snage TAP (Troupes Aéro Portées) i angazovalo je francuske proizvodace da izrade svoj prototip. Izmedu tri verzije, „Valmobile 100", „Bernardet 250" i „Vespa 150 TAP", italijanski model ACMA izabran je za dalju proizvodnju. Francuska „Vespa" razlikovala se od talijanskog skutera jer je ko-

Specifikacije bestrzajnog topa M20

Duzina: 6 ft 2,08 m

Tezina: 114.5 lb 52 kg

Zlebovi desni zaokret, 1 red u 25

Domet 6,4 km

Pocetna brzina: 300 m/s

Metak: 75 x 408 mm

Kalibar: 75 mm

Masa: - tronosca - cevi

9,92 kg

9,32 kg

Barut: T40, VP

Probojnost: 4 inca 100 mm

ristila dvotaktni motor 150 ccm. Italijanska verzija imala je motor od 125 kubika. Ujedno je ojacan ram, nacinjen nosac tronosca i bisage za municiju. Ovaj motor mogao je da postigne maksimalnu brzinu od 64 km/h, dok je u borbi van puteva koriscena brzina od 10 km/h. Izduvne cevi motora maskirane su ispod rama.

Bestrzajni top M20 prvobitno je namenjen za protivtenkovsko oruzje sa ku-mulativnom bojevom glavom, koja probija oklop 100 mm na 6,4 km. Razvijen je i rasprskavajuci, kao i dimni projektil, sto je povecalo njegovu iskoristivost u nepo-srednim borbenim dejstvima kao oruda za podrsku pesadijskih jedinica. U bor-bama na alzirskom ratistu ovaj naoruzani skuter pokazao se kao veoma mobilno oruzje protiv gerilaca. To vozilo imalo je i kuku za prikolicu, u kojoj su vucene do-datne zalihe i lagano postolje za bestrzajni top M20.

Ideja sa pocetka prethodnog veka

„Harli-Dejvidson" iz 1916. godine

Ideja da se „Vespa" naoruza nije nova. Naime, jos pocetkom 20. veka, pre Prvog svetskog rata, americka policija je koristila naoruzani motocikl „Harli-Dejvid-son" (Harley-Davidson) - dvotockas sa dve duge otvorene izduvne cevi. U mno-gim armijama sveta na taj motocikl pricvrscena je prikolica, na koju se mogao montirati puskomitraljez ili mitraljez. Mnogi od tih modela takode se nalaze po mu-zejima, a jos i danas se prodaju replike tog, odavno popularnog vozila na dva toc-ka. Postoji podatak da je 1916. godine general Dzon Persing (Crni Dzek) koristio jedinice opremljene motociklima „Harli-Dejvidson", naoruzanih mitraljezom na pri-kolicama tokom sukoba za revolucionarima Panca Vilje duz granice sa Meksikom.

Oba dvotocka-a bila su veoma po-pularna, prodavana sirom sveta, pa su i danas predstavnici jedne generacije old-tajmera. Medutim, popularni „Harli" odr-zao se i do danas, pa je verzija tog moto-cikla za 2014. godinu ne samo tehnicki napredna, vec u svojoj kategoriji drzi primat nad japanskim i drugim dvotockasi-ma. Ujedno, to je najcesce korisceno vo-zilo u mnogim vojskama i policijama sveta, kako u Prvom tako i u Drugom svet-skom ratu. Ovaj motocikl nosi i oznaku WLA('s), sto je skracenica za oznaku modela, pri cemu „W" oznacava porodicu motocikala „Harli-Dejvidson", uz oznaku „Z" za motore od 45 kubnih inca (740 ccm). Slovo „L" oznacavalo je motor visoke kompresije, a „V" se koristilo za motor niske kompresije. „A" (Army's) oznacavalo je pripadnost americkoj kopnenoj vojsci. Ka-nadska vojska koristila je model WLC, koji se razlikovao po robusnijim delovima u nosecem delu motocikla, kao i po zamracenom osvetljenju za nocne uslove voznje. Slovo „C", na kraju skracenice, oznacavalo je pripadnost Kanadi (Canada).

Nemacka, a i druge vojske sila osovine, pre i tokom Drugog svetskog rata, koristile su vise modela motocikla, od predratnog „cindapa" (Zündapp) KS750, do vise tipova BMV-a. Pored uobicajenog dvotockasa nacinjena je i verzija sa prikolicom.

Nemacka nova taktika munjevi-tog rata zahtevala je poboljsanje po-kretljivosti jedinica, pogotovo pesadi-je, koja je pratila oklopne jedinice kao nosioce tzv. blickriga. Zato je u novu formaciju vojske uvrsten i veliki broj motocikala. Motocikl za nemacke generale tog perioda postaje i neka vr-sta simbola blickriga. Neki vojni dvo-tockasi dobili su prikolice na trecem tocku, sa puskomitraljezom ili lakim mitraljezom.

Motocikl BMW R75 konstruisan je tako da moze da se koristi u veoma nepo-voljnim terenskim uslovima. Kao njegova osnova posluzio je KS600. U ojacani Kram od ovalnih celicnih profila ugraden je dvocilindricni OHV boxer motor od 751 ccm (zapravo V motor pod uglom 170°), koji je razvijao maksimalno 26 KS pri 4000 o/min. Maksimalna brzina tog motocikla bila je 95 km/h, potrosnja 6.5 l/100 km na putu i 8,5 l van puta, autonomija kretanja 330 km na putu i 260 km van puta. Tezina praznog motocikla sa prikolicom bila je 420 kg, a sam motor bio je tezak 205 kg. De-klarisan je za teret od 270 kg, ali se cesto desavalo da je nosio znatno vise. Menjac sa lancima imao je cetiri brzine za hod unapred i unazad (rikverc), dok se pogonska sila na tocak prikolice prenosila preko kardanske osovine. Ugraden reduktor u odno-su 1:2.33 omogucavao je odlicnu prohodnost. Fabricki podaci govore da je potpuno opterecen motocikl mogao da savlada uspon od 45 stepeni. Stoga je osovina pred-njeg tocka bila produzena za po 15 cm sa svake strane, kako bi na te produzetke, u slucaju potrebe, stao covek i tako smanjila opasnost od izvrtanja unazad. I kocnice ovog motocikla bile su veoma snazne. Za kocenje su korisceni dobosi 0250 mm sa hidraulicnim sistemom kocenja zadnjeg tocka i tocka prikolice.

„Cindap" KS750 bio je prvi motocikl na svetu sa takvim tipom kocnica. Osobenost ovog modela bio je tzv. „sper-diferencijal", koji je pokretao i tocak prikolice, sinhronizovano sa zadnjim tockom, omogucavajuci pogon na dva tocka. Do-kumenata o koriscenju tog motora govore da je KS750, sa ukljucenim redukto-rom i sper-diferencijalom, izvlacio kamion iz blata do osovine.

Ruske vojne motociklisticke jedinice

Naravno, i u Rusiji, kao i u nekadasnjem SSSR-u motocikli su masovno korisceni u vojnim jedinicama, kako za izvidanje, snabdevanje i kurirsku sluzbu, tako i za podrsku pesadijskim jedinicama. I pre Prvog svetskog rata korisceni su motocikli tipa (tocak) M-80, sa mitraljezom „maksim". U prodajnom katalogu „Pri-bori za ruske vojne motocikle"11 najkoriscenjiji su bili dvotockasi firme „Ural motocikli" model M-7a „kozacka snaga" (Cossack Powers - b-Cozz) i Dnepr K-750M istoimenog proizvodaca.

KARAKTERISTIKE IMZ URA .-8,1030 ATGM1

Motor: 649 cm3; 32l. s

Beskontaktni elektronski sistem paljenja: CPB

Elektricni sistem: 12 V, 500 V alterator

Menjac: Cetiri koraka i voznja unazad

Pogonska grupa-Glavni kanal: Konusni par

Zadnji kocioni disk: 4.62

Tockovi: izmenljive gume: 4,00-19"

Rezervoar za gorivo: 19 l

Transmisija: 105

Tezina (suv): 315 kg

Duzina: 2560 mm

Sirina: 1700 mm

11 Military Accessories for Russian Motorcycles,

http://letsgoredwings.org/Military_Accessories_for_Russian_Motorcycles.pdf (Pristupljeno 31.01.2014. g.)

М-72

(CossacKPower (b-Cozz■))

M-7a „kozacka snaga

Naravno, bilo je i drugih modela, ali u manjim kolicinama. Svaki od tih motoci-kala imao je prikolicu, sa postoljem za puskomitraljez. Najcesce je koriscen pusko-mitraljez DP-28 7.62x54 mmR (РучнойпулемётДегтярёв a Пехотный) ili nemacki MG-34 kalibra 7.92x57 mm, odnosno 8 mm „mauzer". Naravno, 1941. godine i to-kom rata korisceni su i nemacki puskomitraljezi MG-34 i MG-42. Od 1965. godine ovi motocikli naoruzavani su i puskomitraljezima PK (PK Machine Gun) kalibra 7.62 mm.

Na prikolicama iz 1944. godine na-lazila su se dva nosaca oruzja, jedan napred, a drugi pozadi koji je virio izme-du sipki rezernog tocka. Osovina za pu-skomitraljez bila je pricvrscena za rub prikolice, na modelu MB-750 iz 1960. godine i imala je nastavak sa preklopni-kom koji je omogucavao nisanjenje i po horizontali u polukrugu (1800) i vertikali do 600. Da ne bi dolazilo do iskrivljava-nja i lomljenja stranice prikolice, na bo-ku je postojala duza cvrsta poluga. Na nekim modelima postojalo je i podnozje za nozice puskomitraljeza. Tipovi vojnog motocikla „Dnepr" MW-750 (MB-750) i MW-650 (MB-650) imali su uspravnu osovinu na prednjem delu prikolice za po-stavljanje oruzja, sa posebnim lezistem za oruzje (Machine Gun Cradle). Dana-snja kompanija „Ural" i dalje proizvodi motocikle sa motorima od 749 ccm, 5500 obrtaja, snaznim prednjim i zadnjim kocnicama i modularnim prikolicama (Ural 2014 - Rethink). Brzina tih vozila je do 112 km/cas.

Medutim, pocetkom devedestih godina prethodnog veka rusko Ministarstvo odbrane odbilo je da nabavi nove motocikle za pesadiju, padobranace i izvidace. lako su, po prethodnim ugovorima, specijalno proizvedeni vojni motocikali sa pri-kolicom, na kojoj su postavljeni protivtenkovski projektili i mitraljezi, vojska nije prihvatila da ide dalje od eksperimentalne serije. Sredinom 90-ih godina u ruskoj vojsci je odluceno da se u potpunosti odustane od koriscenja te tehnologije. Ta-da je armija pocela da se oslobada viska opreme, a najcesci kupci ruskih moto-cikala bili su seljaci (kolhoznici), kojima je na selu to bilo jeftinije i bolje prevozno sredstvo od automobila, posebno u kisnom i periodu blatnjavih puteva. I prikolice su se pocele koristiti dodavanjem rude kao konjske zaprege. U tom periodu, za rusku vojsku postao je interesantan motocikl americke vojske sa prikolicom tipa HDT M1030-M2 LE 670. To je dvotockas sa motorom 670 ccm, sposoban da ko-risti 7 vrsta goriva - 3 vrste benzina, 2 vrste avionskog goriva, dizela i biodizela. Sa 33 konjske snage motora mogao je da dostigne brzinu 150 km/cas. Vozilo je potpuno vodootporno, sa motorom zasticenim od prasine i prljavstine, a moze se kretati po vodi dubine 610 mm.

Ipak, prvih godina 21. veka, za mehanizovane pesadijske jedinice ruske vojske, kao i za granicare, nabavljeni su motocikli IMZ-8.1030 Gear-Up, naoru-zani mitraljezom PKMB 7,62 mm u standardnoj prikolici, i IMZ-8.1030 Gear-Up-Atgm, opremljene protivtenkovskim raketnim sistemom „Konkurencija-M". Vojna

verzija potpuno se razlikuje od civilne, nedostaju hromirani delovi koji su prema-zani maskirnom bojom. Snaga motora prenosi se na treci tocak prikolice preko diferencijala. Na motoru su dodate i razne elektroopticke sprave, posebni kani-steri za vodu i gorivo, kao i lopate.

Inace, ruski vojni celnici planirali su da formiraju specijalne jedinice na mo-tociklima „motospecnaz" (мотоспецназ), ali se od toga odustalo, s obzirom na opstu politiku koriscenja dvotockasa u vojsci.

Prema podacima ruske stampe, 6 motocikala IMZ-8.1030 koristio je ruski mirovni kontingent stacioniran na Kosovu i Metohiji. Interesantno je i to da je svajcarska vojska 2011. godine od Rusije kupila odredeni broj motocikala najno-vijeg tipa „Ural". Samo 3 odsto proizvodnje motocikala iz kompanije „Ural" kupi se u Zajednici nezavisnih drzava, a glavna trzista su SAD, Evropska unija, Kanada i Australija. Do 2002. godine veliki kupac „Uralovih" motocikala bila je irac-ka Republicka garda, kao i Ministarstvo poljoprivrede te zemlje.

Kineska tradicija i motocikli

Kinesko tradicionalno prevozno sredstvo su bicikli. Medutim, danas stanov-nistvo sve cesce koristi elektricne verzije tog vozila. U prvoj deceniji 21. veka u Kini se koristi 140 miliona EV2 bicikala i fijakera. Priblizno 250 miliona primeraka tog vozila proizvedeno je u Kini, od kojih su najvise izvezeni u zemlje Azije, po-sebno RAV2 fijaker (motorna riksa), koji koristi elektricni motor. Privredni analiti-cari ukazuju da ce do 2017. godine Kina povecati izvoz te vrste vozila za 96 odsto. U porastu je i prodaja elektricnih skutera.

Medu prvim motociklima u kineskim oruzanim snagama, pocetkom 20. ve-ka, najpre je nabavljeno nekoliko americkih „Harli-Dejvidsona" i japanskih modela „Java". Policija je u to vreme kupila americke motocikle, ali su Kinezi u svojoj kompaniji proizveli dvotockas „Jangcejang CJ-750 M1", razvijen iz ruskog modela „IZM Ural", koji je mogao da se krece brzinom do 159 km/cas. Godine 1939. uve-zen je „Cindapov" model KS600 iz Nemacke, a kasnije model „Ural M-72". Ova vozila koriscena su sve do1957. godine. Tada je „Industrijska grupa 125 Hongdu avijacije Co, Ltd" proizvela motocikl „Cangjiang 750", poznat kao „kineska kolevka". Prototip motocikla najpre je koristila kineska policija. Kad je po-ceo da se koristi kao komercijalna verzija uveden je i u vojsku. Usavrsa-vanje proizvodnje motocikala za civil-nu i vojnu policiju nastavljeno je, pa je nakon „Jangcekjang 750" izraden model sa prikolicom „Istok SH750". Oktobra 1970. godine „Sangajska fa-brika motocikla" proizvela je model „kinesko more SM750" koji je imao preko 5000 delova.

Kineski model vojnog motocikla CJ750m1m2 (Vikimedia Commons)

C¿99>

Kineske motociklisticke jedinice na paradi

Sa industrijskim razvojem Kine raz-vijani su motori sa dva cilindra, ali su se previse zagrejavali, a vibracije su ometa-le vozaca, pa je program obustavljen. Tokom 1980. godine vojska i policija ko-ristili su modele „Sandong 750", „Titan Liujiang 750" i „Ksiangjiang 750".

„Jangcekjang 750" bio je vojni dvo-tockas za kurire, koriscen u granicnim i jedinicama na terenu, za vreme mane-vara i vezbi, za patroliranje, izvidanje i druge potrebe.

Nakon reforme i otvaranja Kine u svet, motocikli tipa „Jangce" postali su ki-neski brend, a razvijeno je veoma mnogo modela. NajCesce je koriscen original-ni motor snage 16kV, 18kV i 22kV, dok su motori za izvoz imali vecu snagu (29kV vodom hladen motor).

Tako je Kina nakon 40 godina iskustva u proizvodnji motocikala dostigla svetsku industriju. Od tada je sledila savremene trendove.

Medutim, policija i vojska poceli su da koriste motocikle proizvedene u po-gonima „Honda" i „BMV" u Hong Kongu, odakle je Ministarstvo saobracaja kupo-valo za policijske i vojne snage motocikle „Honda" CBKS750, a iz Japana su na-bavljeni „Jamaha" i „Suzuki 250". Najkorisceniji bio je model „Honda 650 amba-sador", kao i nemacki BMV R1150RT. Naravno, isprobani su i Folksvagenovi modeli, zatim italijanski jednocilindricni motor „Dukati", „Mercedes-Benc" i druga vozila na dva tocka. Medutim, u vojsci Kine, bez obzira na sve, najduze se zadr-zao motor s prikolicom, direktan potomak sovjetskog IMZ M-72.

Ne treba zaboraviti da je kineska vojna i civilna policija, za vreme Olimpija-de 2008. godine, koristila vozila na dva tocka „Segvej PT" (Segway), samoba-lansirajuce vozilo zasnovano na tehnologiji dinamicke stabilizacije u odrzavanju ravnoteze i kretanja napred ili unazad (nazvana i tehnologija obrnutog klatna). Kompjuter, koji upravlja tockovima, balansira vozilo ako je to potrebno.

Indijski vojni motocikli

Indijski motocikli, uopsteno rece-no, nemaju neke odredene specificno-sti, cak ni od pocetka vlastite proiz-vodnje, ali su bili znatno zastupljeni u vojsci. Poznato je da je Indija dugo vremena bila britanska kolonija i da su u njoj brojne kompanije otvarale svoje pogone za proizvodnju, u zemlji koja je bila veliko potencijalno trziste. Zbog toga indijsku industriju dvotockasa treba posmatrati u okviru britanske, sve do njenog oslobodenja od kolonijal-nog ropstva 1947. godine. Indijci su,

Vojni model motocikla „Royal Enfield Bullet" (Classic 500 Military)

^200)

Parada povodom proslave Dana Republike u Nju Delhiju. Vojnici na motocklima obuceni su u boje indijske zastave

(AP Photo/Kevin Frayer)

kao vojnici, uvek bili u sastavu britanskih vojnih snaga u oba svetska rata (po-znate „gurke"). Za potrebe „britanske indijske vojske", kako su se zvale okupaci-one snage, brinuli su se sami Englezi koji su, tokom okupacije Indije, uvozili mo-tocikle iz Engleske, uglavnom „Trijumf" i BSA.

Posto je okupacionu vojsku tre-balo snabdevati municijom, naoruza-njem i rezervnim delovima, 1893. godi-ne osnovana je kompanija „Enfildovi kraljevski pogoni", koja je otvorila po-gon u mestu Cenaji (Royal Enfield in Chennai, India). U toj kompaniji proiz-vodilo se i naoruzanje, od topa do pi-stolja. Tokom 1913. godine ta fabrika proizvodi motocikl „Enfild" 425 ccm, 1924. cetvorotaktni 350 ccm u saradnji sa „Presvicovom industrijom motora" (Prestwich Industries engine). Sve do Drugog svetskog rata modifikuju se i usavrsavaju motori prateci tadasnju tehnologiju. Tokom Drugog svetskog

rata, „Enfild kompanija" dobija zahtev od britanskih vlasti da razvije proizvodnju tipicnih vojnih motocikala. Modeli proizvedeni za vojsku bili su VD/C 350 ccm sa „bocnom klapnom" (sidevalve), VD/CO 350 ccm OHV, i vise motora od 250 ccm, 350 ccm do 570 ccm. Jedan od najpoznatijih je bio motocikl „Enfild" VD/RE, po-znat kao „leteca buva" (Flying Flea), sa laganim 125 ccm motorom, posebno razvijen da se izbacuje iz aviona za potrebe padobranskih jedinica. Kompanija je 1956. godine preimenovana u „Enfild Indija". U njenim pogonima nastavljena je proizvodnja (montiranje) motocikla zvanog „metak", za indijsku vojsku pod licen-com originalne kompanije. Tek 1962. godine pocinje kompletna proizvodnja motocikala, od kojih su mnogi korisceni u vojsci.

Od 1947. godine nova indijska vojska zahtevala je motocikle za brze kreta-nje, iznenadna dejstava, izvidanje i patroliranje, s obzirom na to da se suocila sa brojnim vojnim izazovima, koji su poceli podelom te drzave, a zavrsavali ratom sa Kinom i otcepljenjem Pakistana, do 1999. godine. Bilo je to i vreme borbe protiv pobunjenika sika i brojnih teroristickih grupa. Koliko su se pripadnici indijske vojske oslanjali na motocikle ukazuje cinjenica da su vodene borbe na veli-kim visovima i u planinama, gde su mogli samo da se krecu peske, a tovare i snabdevanja prenose slonovima, mulama i dvotockasima. Zato su nasli interes da pedesetih godina koriste pogone „Enfild kompanije", gde su proizvodeni jaki i upotrebljivi motocikli modela „Rojal Enfield metak" 350 ccm (Royal Enfield Bullet). Nakon testiranja, jedinice koje su patrolirale granicom Indija - Pakistan, u provinciji Pendzab, opremljene su sa 350 motocikala tog tipa. Posle godinu dana motocikli su povuceni i zamenjeni dzipovima.

Medutim, pogranicne jedinice koristile su motocikl „metak" sve do 2012. godine. To je glavni i ekonomican model za indijsku vojsku i osnovno vozilo policijskih i vojnih dispecera za kontrolu saobracaja. Jos uvek se koristi za patroliranje duz granice; voze ga pripadnici vojne policije, a koristi se i za i ceremonijalne duznosti.

0ÖT}

Svoju pouzdanost za vojsku pokazao je u gudurama planine Ladaka i brdovitom kraju na istocnom frontu. Tako sastavni deo istorije indijske vojske i „Rojal Enfield motocikl". Danas je to model 18BHP i koristi ga samo indijska vojska.

Tokom posete indijskog nacelnika Generalstaba Mongoliji, 2013. godine, po prvi put je indijska vojska pokazala svoje vestine sa motociklima van svoje zemlje.

Danas i sutra

U oruzanim snagama sveta danas ne postoje jedinice sa naoruzanim motociklima. Uglavnom motocikle koristi saobracajna i vojna policija, kao i neke administra-tivne i logisticke sluzbe. To vise nije vozilo koje bi bilo prepoznatljiv znak neke armi-je. Koriste se, uglavnom, za eskortnu pratnju vozila visokih drzavnika u poseti dru-gim zemljama. Dok se u toku Prvog i Drugog svetskog rata motocikl upotrebljavao kao veoma brzo i efikasno izvidacko, pa i borbeno vozilo, danas 60.000 „Harli-Dej-vidson" i motocikla „Kavasaki" jos uvek koriste americko vazduhoplovstvo i korpus mornaricke pesadije, za izvidanje na terenu, kontrolu vojnog saobracaja i obezbedi-vanje vojnih transporta. Prema statistickim podacima najvise motocikala koristi se u armiji SAD i Kine. Amerikanci su veci deo svojih motocikala, kojima uskoro istice rok upotrebe, ali jos uvek poseduju dobre tehnicke karakteristike i upotrebljivost, dali na koriscenje avganistanskoj vojsci. Posebno ih koriste snage bezbednosti, pa cak i za razminiranje minskih polja. U Iraku su americki vojnici patrolirali na motociklima.

Da ideja o koriscenju vozila na dva tocka u vojci jos uvek ima svoje pristalice pokazuje nekoliko aktuelnih cinjenica. Najpre je C ceti (1. bataljona, 6. pesa-dijskog puka, 2. brigade borbenog tima, 1. oklopne divizije), angazovanoj u Av-ganistanu, 2012. godine, dodeljeno vise motocikala i terenskih vozila za koriscenje tokom izvidanja. Njihov zadatak bio je da se krisom i brzo krecu preko rati-sta, postavljaju osmatracnice ili se ubacuju u protivnicku pozadinu, prikupljaju podatke o jacini, rasporedu i moralu pobunjenickih snaga, naoruzanju, namera-ma i planovima, kao i o obezbedenosti materijalnim i drugim borbenim sredstvi-ma, koristeci motocikl. Pored toga, vojnici na motociklima su integrisani u sistem odbrane baza i privremenih boravista americkih snaga i patroliraju brze i prikri-

venije nego sa dzipovima.

Druga cinjenica, koja ukazuje na per-spektivnost koriscenja dvotockasa u vojsci, jeste projekat „2013 zero MMX EV" motocikla za specijalne snage12. Rec je o „stelt" (necujnom) motoru koji koristi elektricni motor EV (Electric Vehicle), a ima ugradene i neke veoma funkcional-ne komponente. Tako „zero MMX EV" pogoni snazan i vodootporan Z-Force motor od 54 konjske snage. Snagu za Vojni motocikl „2013 zero MMX EV" pokretanje daje modularni zamenjivi

12 Zero Motorcycles MMX An EV For The Special Forces, Gas 2, Tehnorati 10 Car Blog, http://gas2.org/2013/06/17/zero-motorcycles-mmx-an-ev-for-the-special-forces/ (Pristupljeno 31.01.2014. g.)

(punjivi) akumulator. Motor poseduje veliko pocetno ubrzanje zahvaljujuci viso-kom obrtnom momentu. Vozac ispred sebe ima specijalnu tablu sa pokazivaci-ma i komandama. Vise ovih elektricnih motocikala trenutno se testira.

Kompanija „Zero motocikli" iz Santa Kruza u Kalifornija najavila je prosle godine dvotockas „2013 Nula MMKS" iskljucivo za Snage za specijalne operacije SOF (US Special Operations Forces). U promotivnom materijalu naglasavaju da taj motocikl poseduje znacajne takticke prednosti u odnosu na tradicionalne motocikle sa benzinskim sagorevanjem. Naime, tihi elektricni pogon omogucava brzo kretanje preko neprijateljevog terena, a minimalna temperatura motora odaje nizak infracrve-ni potpis, sto je vazna komponenta maskiranja u borbi. Ispunjeni su najstrozi stan-dardi americke vojske, posebno u poboljsanju pogona. Pored toga, taj motocikl mo-ze da savladuje i vodenu prepreku dubine do jednog metra, ima promenjive farove za nocnu voznju, prednje i zadnje infracrvene senzore za pracenje terena i nocnu voznju. Motocikl je veoma lagan, sistem za vesanje potpuno podesiv i omogucava amortizaciju potresa kakve izaziva agresivna voznja po neravnom terenu. Kontrola gasa omogucava automatsko podesavanje snage motora kad motocikl savladuje vece prepreke i krece se vecim nagibom. Vozilo poseduje i interfejs koji omogucava vozacu da podesava karakteristike i performanse preko blutut uredaja ili kompatibil-nih smart mobilnih telefona. Tako mobilni uredaj sluzi i kao kontrolni racunar.

Motocikl „2013 nula MMX" dostupan je u dve konfiguracije. Prva konfigura-cija pod nazivom ZF2.B poseduje jedan energetski modul, a ZF5.7 dva modula. Energetski moduli mogu se pojedinacno zameniti za manje od minute. Vreme punjenja moze da se smanji za oko sat vremena pomocu posebnog dodatka. Standardno punjenje obavlja se u stanici sa CHAdeMO priborom, sto je usvoje-na tehnologija koja danas ima preko 2000 instaliranih stanica sirom sveta.

Treci pokazatelj potrebe za koriscenjem motocikla u borbenim jedinicama predstavlja analiza britanskog Ministarstva odbrane o broju ostecenih teskih i lakih izvidackih motornih vozila od mina, u Avganistanu i Iraku. U zakljucku je naglaseno da bi se umesto njih, koriscenjem motocikala, mogle izbeci nezgode i zrtve. U Pen-tagonu razmatraju i ponude proizvodaca motocikla „Kristini" (Christini), koji inace is-porucuje svoje inovativne pogonske motore B2. vazduhoplovnoj diviziji, za njihova vozila na dva tocka. I „Jamaha" je nedavno takode razvila svoj sistem 2TRAC, koji se nudi vojsci na proveru i testiranje. Kompanija „Rokon rendzer" (Rokon Ranger) pokrenula je program snaznog i pouzdanog motora za motocikl van puteva, koji obezbeduje vucnu silu za savladivanje veoma strmog i „teskog" terena.

Ovo je deo odgovora na pitanje: kakva ce biti buducnost vojnog motocikla? U SAD je registrovano ukupno cetiri miliona motocikla, a u americkim vojnim snagama, ukljucujuci ratista Avganistana i Iraka, koristi se nesto vise od 20 od-sto. U administrativnim, a posebno u logistickim sluzbama vojske SAD koriste se „Hondini" motocikli TMX155. Brojka od 790.000 vozila na dva tocka u americkoj vojsci ukazuje da je motocikl ostao brzo i sigurno prevozno sredstvo. Stavise, u 2013. godini registrovano je samo 131 nesrecni slucaj u vojsci, s obzirom na to da je obuka i koriscenje regulisano brojnim pravilima, uputstvima i naredenji-ma 3. Najcesci uzrok je pucanje lanaca.

13 U.S. ARMY MOTORCYCLE SAFETY GUIDE,

http://www.wsmr.army.mil/PDF/motocycleSafetyGuide.PDF (Pristupljeno 31.01.2014. g.)

(20T)

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

CN O

O

>

O CN

C¿ UJ

ZD

O O

—I

<

o

Z X

O

LLI

I-

^

cr

<

d) o

>o

X

m i-

O

O >

Uvodenje elektricnog, necujnog motocikla, izuzetnih voznih performansi, ukazuje na perspektivnost dvotockasa. Ukoliko se tome doda i unapredena in-formaticko-komunikativna oprema, koja bi motornog konja pretvorila u pametno vozilo na dva tocka, perspektiva je obezbedena.

Vojni motocikl koristi se u oruzanim snagama sveta vise od sto godina. lako je promenio mnostvo oblika, koncept je ostao isti. Medutim, kako kaze autor knjige „Ilustrovana enciklopedija vojnih motocikala" Pat Vare,14 to je i danas „multitasking" (visenamensko) vozilo, i kao takvo jos dugo ce biti korisceno u vojsci.

Nikola Ostojic

Laserski nisan sa talasnom duzinom 850 nanometara

15

Kompanija „LaserMaks", po-cetkom 2014. godine trzistu je predstavila Uni-IR (Uni-infracrveni) laserski nisan kao veliku novost. Znacajnu prednost uredaja cini la-sersko zracenje od 850 nanometara. To, prema tvrdnjama kompani-je, eliminise potrebu koriscenja po-jacivaca svetlosti u nocnim uslovi-ma. Klasicni nocni nisani poseduju ambijentalno osvetljenje za nocne uslove, odnosno elektro-opticki sklop koji pojacava svetlost od 2.000 do 5.000 puta, pre prikaziva-nja na fosfornom displeju. Laser Uni-IR emituje elektromagnetno zracenje izla-zne snage 0,7 milivata, van vidljivog spektra covekovog oka. To omogucava br-zu identifikaciju meta, preciznije nisanjenje, smanjuje mogucnost kolateralne stete ili tzv. prijateljske vatre,16 a otezava protivniku da otkrije polozaj strelca bez sprava za nocno osmatranje.

Laser Uni-IR ima masu 25,51 g (0,9 unci) i zahteva (pikantini ili viver) sinu za montazu na oruzju, dugacku samo 4,44 cm (1,75 inca). Po tome je taj laser danas jedan od najmanjih i najlaksih modela dostupnih na trzistu.

S obzirom na to da ljudi vide svetlost samo u opsegu od 400 do 700 nm ta-lasne duzine, snop laserskog zracenja od 850 nm, nevidljiv je za protivnika ako

14 An Illustrated History of Military Motorcycles: 100 Years of Wartime Motorcycles, from the First Machines of World War I to the Diesel-powered Types and Quad Bikes of Today, with 230 Photographs (Paperback) By (author) Pat Ware http://www.bookdepository.com/Illustrated-History-Military-Motorcycles-Pat-Ware/9781780192024

15 LaserMax's Uni-IR helps night-vision-equipped operators rapidly, accurately and covertly engage threats! presented by By Tactical-Life (Pristupljeno 10. 02.2014. g.)

16 Prijateljska vatra: pojam koji se koristi u vojno-ratnoj terminologiji i koji precizira nacin pogibije jed-nog ili grupe vojnika od dejstva saboraca. Veoma utesan termin koji objasnjava da vojnik nije stradao od „podle zlocinacke ruke agresora" nego slucajno.

bojiste posmatra golim okom. On moze da se detektuje samo pomocu uredaja za nocno osmatranje NVD's (night-vision device). Na daljini 321 metar velicina tacke osvetljavanja (nisanjenja) jeste 15 cm. Pri tome valja imati u vidu da mnogi savremeni komercijalni laserski nisanski sistemi ozracavaju cilj sa tackom pro-mera oko 25,4 mm na udaljenosti od 91 m.

Ovakva konfiguracija predstavlja veoma pogodan dodatak vojnickom ili po-licijskom oruzju, koje se koristi kako danju tako i u nocnim dejstvima. Upotreba ovog lasera pogodna je kad sunce zalazi ili izlazi.

Proizvodac tog lasera, cije je sediste u Njujorku, upario ga je sa monokularnim nisanskim uredajem AN/PVS-14 NVD. Naziva se i monokular nocnog nisanskog uredaja MNVD (Monocular Night Vision Device) ili prenosni uredaj za noc-no osmatranje PVS (Portable Visual Search), a koriste ga americ-ke oruzane snage kao i NATO sa-veznici sirom sveta. U uredaj je ugradena treca generacija pojaca-vaca slike, a proizvodi ga kompa-nija „L-3 ratnicki sistemi" (L-3 Warrior Systems), u saradnji sa korporacijom „ITT Ekselis" (ITT Exelis). Postoji vise varijanti ovog nisanskog sistema, koje omogucuju da se postavi na slem PASGT (Personnel Armor System for Ground Troops), na laki slem za vojnike mornarickog korpusa, kao i na na unapredeni napadni slem (Advanced Combat Helmet), oslobadajuci ruke za koriscenje oruzja ili voznju (hands-free). Nje-gova osnovna namena je koriscenje za osmatranje i nisanjenje u nocnim uslo-vima. Uredaj PVS-14, pored vojske, koriste i jedinice policije (snage za sprovo-denje drzavnih zakona - Law Enforcement community) pod nazivom „nocni po-mocnik" NEPVS-14 (Night Enforcer).

Objedinjavanje NVD's sa infracrvenim laserom pokazalo se kao prakticno resenje, s obzirom na to da omogucava brzu identifikaciju cilja i dejstvo bez ot-krivanja vlastitog polozaja u nocnim uslovima. Korisnici mogu podesiti snop da stalno svetli ili da ga ukljucuju prema potrebi. Uredaj se napaja sa dve 357 sre-brno-oksidne baterije koje mogu da obezbede neprekidno emitovanje snopa do sest ili 12 sati na pulsirajucem rezimu upotrebe. Prekidac moze da se postavi za desnoruke ili levoruke vojnike. „LaserMaks" nudi i „Manta Rail" prekidac za tre-nutnu aktivaciju koji omogucava da laser odmah postigne punu izlaznu snagu. Postoji vise montaznih opcija, koje su skoro neogranicene, posto se Uni-IR laser moze, pored „pikantini" sine, postaviti i na „viver" leziste. To omogucava da se moze koristiti ne samo na puskama raznih modela, vec i na pistoljima, automati-ma, sacmaricama i mitraljezima.

Nikola Ostojic

(2Ö5>

Majkrosoft „kinekt" strazari na korejskoj granici

:17

Majkrosoftov „kinekt" (Kinect) senzor pokreta i dubine u trodimenzionalnom prostoru, inace osnova igracke konzole „iksboks 360" (Microsoft Kinekct XBox 360), pruzio je ideju za unapredenje sistema kontrole demilitarizovane zone (DMZ) koja razdvaja Severnu Koreje od Juzne Koreje. Novi sistem za zastitu i pracenje aktivnosti u toj zoni, Komanda za granicu Juzne Koreje postavila je avgusta 2013. godine, na nekoliko kontrolnih i granicnih prelaza i kljucnih tacaka gde prebezi naj-cesce pokusavaju da predu granicu. Sistem je razvio juznokoreanski programer Jae Kvan Koe, koristeci osobine 3D senzora, odnosno nacelnu semu konstrukcije majkrosoftovog sistema „kinekt". Rec je sinhronizovanoj tehnologiji standardne RGB kolor-kamere i specijalne infracrvene kamere, koji moze da detektuje dubinu slike prostora. Kada je u upotrebi, „kinekt" uredaj emituje infracrvene impulse i detektuje objekte ili ljude u zoni zahvata zracenja. Pomocu odgovarajuceg cipa formira 3D mapu ozracenog prostora. Slozeni algoritami za detekciju ljudskih pokreta, na grafickom prikazu, uspesno izdvajaju ljude iz pozadine objekata.

IC zracenje omogucava da kamera radi u mraku kao i po danu. Kamera detektuje cak i najsitnije pokrete lica, prstiju i prevodi ih u upotrebljive podatake za

„iksboks 360" konzolu. Konzola je, u stvari, interfejs, koji je revolucionarno promenio nacin igranja kompjuterskih igrica, postavivsi samog igraca u centar igre. Igrac ucestvuje u igri tako sto po-mocu pokreta celokupnog tela, ili samo ruku, a cak i mimikom lica upravlja rad-njom u zadatoj kompjuterskoj igri. U stvari, kamera detektuje pokrete i pomo-cu odgovarajuceg cipa sinhronizuje ih sa igricom. U Majkrosoftu su govorili da ova kamera sa senzorom pokreta (Motion-sensing camera18) simbolizuje obje-dinjene pojmove za pokret i povezanost (kinetic i connect).

U kameri se nalazi infracrveni laserski projektor sinhronizovan sa monohro-matskim CMOS senzorom. Opseg senzora dubine je podesiv. „Kinekt" sofver automatski kalibrira senzore na osnovu igre i fizicke sredine u kojoj se igrac nalazi, kao i drugih objektata u prostoru. Signali sa kamere, odnosno video-izlaza u igrackoj konzoli, velicine su od 9 do 30 Hz, sto zavisi od rezolucije. Dubina mo-nohromatskog ocitavanje video-strima u VGA rezoluciji (640X480 piksela), sa 11-bitnom paletom boja, pruza 2,048 nivoa osetljivosti. Udaljenost na kojoj de-

17 Xbox Kinect sensor guards North-South Korean border, February 7, 2014, Digital Life: http://www.theage.com.au/digital-life/games/xbox-kinect-sensor-guards-northsouth-korean-border-20140207-325rs.html (Pristupljeno 07. 02. 104. g.)

18 Motion Sensing Technology, Management of Technology-E 103 Team Bazinga Clare Chen, Grace Li, Peter Ngo, Connie Sun: June 2, 2011 -

http://www.pickar.caltech.edu/e103/Final%20Exams/Motion%20Sensing%20Technology.pdf (Pristupljeno 07. 02. 104. g.)

tektuje pokrete na igrackoj konzoli ogranicena je na 1,2 do 3,5 m, kada se koristi sa „iksboks" softverom. Medutim, standardna kamera detektuje podrucje od 6 m2, tako da senzor moze da prati pokrete u prosirenom rasponu od priblizno 0,7 do 6 m. Senzor ima ugaone vidno polje od 57° horizontalno i 43° vertikalno, dok je motor na postolju sposoban da pokrece senzor do 27° nagore ili nadole. Horizontalno polje „kinekt" senzora na minimalnoj udaljenosti 0,8 m iznosi 87 cm, a vertikalno polje je 63 cm, pri cemu je rezolucija slike 1,3 mm po pikselu. Konzola ima cetiri mikrofona, koji generisu 16-bitni zvuk u rasponu od 16 kHz.

Medu podacima koji su objavljeni o primeni inovacije na granici nije nave-deno da li je korejski programer iskoristio mogucnost da promenom laserskog osvetljivaca vece jacine promeni i daljinu do koje salje lasersko ozracivanje. Medutim, ilustracija koja pokazuje da je „kinekt" senzor postavljen na granicnom prelazu, iza mosta, ukazuje na to da je ovaj programer verovatno primenio neki od senzora koji mogu da detektuju pokrete na vecoj daljini. Naime, da bi bila funkcionalna na nacin kako je to prikazano na slici, neophodna je veca daljina zracenja za detekciju pokreta. S ovim uredajem, samo primenom laserskog osvetljivaca sa vecom snagom i povecanjem senzorske osetljivosti konzole, mo-guca je detekcija pokreta u 3D okruzenju na vecoj daljini. Cinjenica, navedena u objasnjenju, da sistem razlikuje ljude od zivotinja, vozila i druge objekte kao sto su rastinje, zgrade i tlo, koji se nalaze u prostoru granicne linije, ukazuje na pri-menu nekog od usavrsenijih cipova za pretvaranje senzorskih signala u graficki prikaz.

Dodatna komponenta granicne bezbednosti

Duz granice duge 248 kilometara, demilitarizovani pojas sirine do 5 km obezbeduju vojnici-granicari, patrolna robotska vozila, brojni zemaljski senzori, kao i detektori ugradeni u granicnu ogradu. Koriste se i dnevno-nocne kamere, robotizovane osmatracke i naoruzane „kupole", a sistem „kinekt" je dodatna komponenta koja unapreduje granicnu bezbednost. Konzola sa senzorima po-stavljena je na stub, iza mosta koji se nalazi na granicnom prelazu. Ona moze da registruje pokrete iz raznih pravaca, s obzirom na to da ima motor koji moze da je okrece do 270 stepeni, prema planiranom programu. Ovakva primena nije u potpunosti novost (iako je prva primena u obezbedivanju granice), s obzirom na to da postoji vise projekata koji podrazumevaju primenu „kinekt" tehnologije za vojne potrebe.

Sta je „kinekt" dañas i za koje na-mene se koristi, posebno u vojsci? U „kinekt" konzolu ugradeni su laserski iluminator odredene snage (nacelno za igracke konzole koristi se laser 830 nm), kamera sa CMOS senzorom i PS1080 SoC cip, mikrofoni i drugi har-dver, uz odgovarajuci softver. Cip PS1080 SoC procesira digitalne poda-take sa senzora pomocu paralelne ra-cunarske logike. Naime, kada CMOS

Nacelni princip rada „kinekt" senzora

(2Ö7>

senzor registruje infracrveno svetlo, prosleduje ga po odredenom obrascu do ulaza u cip. Obicno je to snimak kakav procesiraju video-graficki adapteri VGA, odredujuci velicinu scene i dubine sliku. Posto je PS1080 SoC visesenzorski cip, on sinhronizu-je dubinu slike, njenu boju i audio-zvuke u okruzenju. PS1080 poseduje USB 2.0 in-terfejs koji se koristi za prikljucak na racunar. U racunaru se nalazi softver koji moze predstaviti sliku u virtuelnom prostoru. Ujedno, taj softver predstavlja interaktivan program, koji odredene funkcije sinhronizuje sa pokretima objekta ispred kamere.

Generacija „iksboks" konzola, najavljena za 2014. godinu, ukljucice podr-sku za blu-raj citac, 3D naocare, mogucnost koriscenja vise istovremenih aplika-cija, dodatnih senzora i perifernu podrsku. Povecava se memorija na 4 GB (DDR4), procesor ce imati tri ili cetiri jezgra na 3.2G Hz, a imace izlaz za 3D ekrane od 1080 p. Naravno, bice i jos nekoliko novina o kojima u Majrosoftu ka-zu da obezbeduju funkcionalnost pozadine za snimanje TV sadrzaja. Konzola ce sa vecom preciznoscu pratiti pokrete, sto omogucava novi model RGB kamere, novi hardver i softver, koji uz sve omogucavaju jos i prepoznavanje glasa. Tu su i nove „kinekt" naocare, za koje je najavljeno da ce se pojaviti na trzistu takode 2014. godine. Ove naocare imace i mogucnost prikljucivanja na novu 4G mrezu. Time je posebno omoguceno i koriscenje „tehnologije prosirene stvarnosti" (Augmented realiti tehnology) na nacin koji je slican projektu gugleovih naocara.

Ideja „kinekt" senzorske tehnologije odmah je prihvacena u akademskim krugovima i nasla je novu primenu u robotici. Tako njome moze da se upravlja

malim, inteligentnim i jeftinim letelicama (kva-drokopterima), robotskim vozilima i mnogim drugim uredajima, sto je tehnoloski jedno-stavnije i jeftinije od slozenijih sistema za upravljanje u virtuelnoj realnosti. Klasicna ro-botika sve vise nalazi dodirne tacke sa ovom vrstom tehnologije, tako da je i americka Agencija za odbrambena istrazivanja i projekte DARPA pokrenula vise projekata za primenu „kinekt" tehnologije u vojne svrhe.

Jedna od prvih primena tehnologije „kinekt" su aplikacije za skenere na aerodromi-ma i drugim mestime gde se praktikuje koriscenje tih uredaja19. Majkrosoft je patentirao „kinekt 3D skener tela" koji koristi tri senzora. Uparen sa drugim senzorima i detektorima 3D „kinekt" namenjen je ne samo za proveru da li kontrolisana lica nose oruzje ili nedozvoljene materije, ukljucujuci i eksploziv u razlicitim ob-licima, vec i komponente koje pri mesanju ob-likuju eksplozivnu masu. Pored toga, moze da se koristi i za rekognitaciju lica, radi prepozna-vanja osoba za kojima je izdata poternica.

U savremena metal- detektorska vrata ugraduje se i „kinekt" 3D senzor

19 Researchers turn Kinect game into a 3D scanner, Aug 01, 2011 http://phys.org/news/2011 -08-kinect-game-3d-scanner.html (Pristupljeno 08.02.2014. g.)

(J208)

Za „kinekt" je olaksana izrada aplikacija na operativnom sistemu Vindovs 8. Obecana je i podrska u narednih deset godina.

„Kinekt", kao relativno jeftina tehnologija, ima izuzetne karakteristike koje omogucuju dobro manipulisanje tehnickim uredajima. Praksa je otisla dalje, pa se kvadrokopteri, kontrolisani pomocu „kinekt" uredaja, koriste za kontrolu odre-dene povrsine tla, vazdusne geodetske poslove i inspekciju dalekovoda. Taj senzorski sistem za pracenje pokreta primenjen je u kontrolisanju drugih vrsta robota, gde je uoceno da je to novo podrucje primene.

Primena senzora pokreta ima izuzetan znacaj za vojsku. Svako slozeno vojno borbeno srestvo, pa i sam pesadinac, zavise od brojnih senzora - ne samo od senzora pokreta, infracrvenih senzora, senzora elektromagnetskog isija-vanja, vec i od brojnih drugih vrsta detektora. „Kinekt" tehnologije omogucuje kontrolu u centrima gde se slivaju podaci od osmatrackih i izvidackih senzorskih uredaja, letelica za otkrivanje protivnickih ciljeva, navodenje projektila i retransla-ciju veza u najnizim borbenim jedinicama. Vojska je nasla velik interes u toj teh-nologiji, s obzirom na to da se moze iskoristiti i za obuku, upravljanje robotizova-nim sistemima i za kontrolisanje borbenog prostora.

Majkrosoftov patent prva je primenila izraelska kompanija „PrimeSense" koristeci senzor (infracrveni laser) i CMOS senzor za snimanje video-podataka, odnosno za stvaranje mape vizuelnih objekata i njihovog polozaja u prostoru. Potvrdili su da rezolucija dubine zavisi od sposobnosti projektora i senzorskog sistema. U junu 2011. godine medu senzore „kinekt", za bezicno pracenje pokreta i detekciju orijentacije, dodat je i kontroler koji koristi magnetno polje. On moze da detektuje objekat, njegov apsolutni polozaj u prostoru i orijentaciju. Obezbeduje sest stepeni slobode i preciznost od 1 mm i pokrete od jednog ste-pena. Upotreba magnetnog polja eliminise potrebu neposredno usmerene ka-mere na korisnika, koja se prethodno koristila u sistemu „kinekt".

„Kinektovi" senzori su pocetkom 2012. godine podeseni na rezoluciju 320x240 piksela, sa prikazom od 30 slika u sekundi, ali je nadogradnja firmvera za rezoluciju podigla razlucivanje slike na 640x480 p. Tako poboljsana verzija „kinekta" moze pratiti cak i pokrete prstiju, te rotiranje saka i ruku. Uporedo je re-savan i problem detekcije dubine. Uoceno je i to da jedna kamera ne snima po-jedine delove tela koji su zaklonjeni i nalaze se u drugom planu. Rec je o nor-malnom ogranicenju kamere, koja se ponasa po zakonitostima perspektive i snima ono sto je u zizi (fokusu), dok preostali deo slike, prekriven objektom u pr-vom planu, ne moze da prati. To ogranicenje se prevazilazi sa dve ili tri kamere, drugim senzorima, odnosno 3D postupkom snimanja.

Paznju strucnjaka zaokupljaju tri oblasti za potencijalnu primenu „kinekt" senzora pokreta van oblasti kompjuterskih igara. To su pomenute bezbednosne aplikacije. Druga oblast je tehnologija razvoja simulatora za obuku u nisanjenju, odnosno gadanju pokretnih i nepokretnih ciljeva. Naravno, Majkrosoft razvija ta-kve sisteme za obuku lovaca i strelaca za odrzavanje kondicije. U vojsci ovakve streljane sa „kinekt" tehnologijom, integrisane sa projektorom prirodnog okruze-nja, mogu biti ne samo stacionarnog tipa za uvezbavanje vojnika u centrima za obuku, vec i mobilne, na kamionima. Koristile bi se na logorovanjima.

Od 2012. godine razvijaju se dva aktivna projekata koje ukljucuju „kinekt" tehnologiju u vojne primene. Prvi projekat sponzorisale su „Kancelarija za pomo-rska istrazivanja" (Office of Naval Research) i „Laboratorija za istrazivanja kopn-ene vojske" (Army research Lab). Program podrazumeva vojnu upotrebu „kinekt"

(200)

konzole za upravljanje sistemima koji detektuju pokrete protivnika u izvidackim i obavestajnim akcijama. Razvijen u laboratorijama „Masacusetskog instituta za tehnologiju" MIT (Massachusetts Institute of Technology), projekat se zasniva na bespilotnoj letelici tipa kvadrokopter opremljenoj dubinskom „kinekt" kamerom k-oja detektuje i predstavlja mapu prostora u realnom vremenu. Senzor dubine, v-erovatno vece rezolucije nego sto je u „kinektovoj" igrackoj konzoli, omogucava brzo i precizno merenje putanje vozila. Takode, ploca uredaja sa matematickim cipom proracunava putanju i poravnava kameru, tako da uskladuje letelicu sa kr-etanjem vozila na tlu. Naime, slozeni algoritmi koriste kadrove slike i druge detaljne informacije iz „kinekt" uredaja da odredi kretanje kamere, kako bi slika uvek bila sinhronizovana sa kretanjem kvadrokoptera.

Projector prirodnog okruzenja 3D Monitor

Jksoks 360" igracka konzola

Interaklivni

kompjuterski

sistem

www.patentiyapple.com

www.patentlyapple.com

Iz majkrosoftovog unapredenog igrackog sistema moguce je razviti stacionarni i pokretni sistem sa „kinekt" senzorskim sistemom za uvezbavanje gadanja

Drugi program, podrzan od agencije DAPRA, jeste sistem za vojnu obuku, koji se, ujedno, koristi i za tumacenje „bioloskih signala vojnika" u korelaciji sa ljudskim postupcima u borbenoj situaciji. Naime, ugradnja senzora za „biolosku navigaciju" omogucila bi da specijalni senzor pokreta na kvadrokopteru tumaci bioloske signale, pre svega ljudske. Takav bioloski detektor bi iz signala omogu-cio sagledavnje korisnickih namera osmatranog zivog objekta (vojnika), odnosno prevodio te signale u komande za ponasanje u stvarnom svetu. Projekat podra-zumeva interakcije u virtuelnom i fizickom okruzenju, odnosno mogucnost upra-

(2ÏÏ)

vljanja iz virtuelnog u fizicki realnom prostoru. Ta tehnologija mogla bi da nauci robota da se ponasa kao covek na bojistu.20 Tu je i projekat agencije DARPA i kompanije iRobot, uz podrsku Harvarda i Jejla „autonomna robotska ruka" ARM21, koja koristi „kinekt" senzor da bi sa tri prsta otkljucala bravu na vratima. Takode, jos 2011. godine „LabVju" (LabVIEW) razvio je koncept „kinekt 6D vizu-alizacije",22 a NASA (americka agencija za kosmicka istrazivanja) upotrebljava „kinekt" tehnologiju da bi kontrolisala svoje robote23. DARPA eksperimentise i sa „kinekt" tehnologijom za izradu pametnih nisanskih sprava za pesadijsko oruzje, sa ugradnjom uredaja i senzora na tom principu, u slemove vojnika.

„Kinekt" konzola, dakle, nije samo kontroler, detektor ili interfejs za odredi-vanje polozaja u prostoru, vec i uredaj koji sledi pokrete coveka i prenosi ih do razlicitih (funkcionalnih) sistema. Zbog toga je ta tehnologija izuzetno povoljna za kontrolu i upravljanje uredajima u zatvorenom prostoru. Dornet trodi-menzionalnog senzora u novijim modelima konzole je povecan. Zbog usa-vrsenih osobina ova konzola ce omo-gucavati i grupnu aktivnost i slozene interaktivne delatnosti brojnih sudioni-ka u raznim vrstama delatnosti - od saobracaja do borbe protiv kriminala ili cak ratovanja na bojnim poljima sirom planete.

Da se primena „kinekt" tehnologi-je krece u tom pravcu ukazuju i neki drugi projekti. Grupa akademika sa Tehnoloskog univerziteta Ilmenau u Nemackoj (Ilmenau University of Technology), pokusava da razvije sistem sa „kinekt" konzolom, kojom ce upra-vljati kvadkopterima za implementaciju ad-hok bezicnih mreza. Ideja je da se na prostoru gde je, na primer, prirod-nim ili nekim drugim katastrofama onemoguceno funkcionisanje svih vi-dova komunikacije, ili u slucaju nesre-

20 Robot Recognition of Military Gestures CS 4758 Term Project, Garrett Bernstein (gsb29) - CS M.Eng '11, Nyk Lotocky (njl36) - CS M.Eng '11, Dan Gallagher (drg86) - CS '12 http://pr.cs.cornell.edu/humanactivities/handgesture/handgesture_report.pdf (Pristupljeno 09.02.2014. g.)

21 The hand, developed by iRobot with support from Harvard and Yale, is part of DARPA's Autonomous Robotic Manipulation (ARM) program, DARPA's Robotic Hand Can Unlock and Open Your Door, Written By: Jason Dorrier, http://singularityhub.com/2013/05/17/darpas-robotic-hand-can-unlock-and-open-your-door/ (Pristupljeno 09.02.2014. g.)

22 Kinect 6D Visualization in LabVIEW, Posted by RoboticsME on Apr 19, 2011 https://decibel.ni.com/content/blogs/MechRobotics/2011/04/19/kinect-6d-visualization-in-labview (Pristupljeno 09.02.2014. g.)

23 NASA Uses Kinect and Oculus Rift to Control Robot, By Kevin Ohannessian December 31, 2013 http://www.tomsguide.com/us/nasa-kinect-oculus-rift-robot,news-18050.html (Pristupljeno 09.02.2014. g.)

(m>

ca, kada je standardna komunikaciona infrastruktura unistena, na letece robote (kojima se upravlja pomocu „kinekt" tehnologije) postave releji za vezu. Roboti se mogu rasiriti u prostoru, spustiti na nedostupna uzvisenja i uspostaviti radio-mrezu mnogo brze od bilo koga na terenu. Preko njih moze brzo da se uspostavi radio-mreza koja pruza mogucnost upotrebe mobilnih telefona, interneta, kao i standardne bezicne komunikacije. Sve to postize se koriscenjem uobicajnih komponenti.

Iz ovih, kao i drugih primera, naslucuje se visenamenska vojna primena - od uspostavljanja ad hok komunikacione, osmatracke i izvidacke mreze, za navodenje precizne artiljerijske ili raketne vatre na ciljeve, do kontrole primene nano-oruzja. Samo masta vojnih stratega i takticara moze da bude ogranicavajuci cinilac primene ove tehnologije. „Kinekt" kontroleri (konzole) mogu da se postave u operativnim i ko-mandnim centrima i odatle kontrolisu dronovi, preko satelitskih ili nekih drugih veza.

Medutim, primena ove konzole na otvorenom prostoru ima vise ogranicenja. Domet laserskog osvetljivaca na „kinektovoj" konzoli moze efikasno da se poveca do deset metara. Toliko i sadasnje kamere, sa postojecim CMOS cipovima, mogu da detektuju pokrete. Pitanje je moze li se naciniti dovoljno velika i snazna konzola koja bi registrovala pokrete na velikoj daljini. Verovatno ce, u buducnosti, opticka senzorska tehnologija pokreta visestruko povecati svoju rezoluciju.

Nesumljivo usavrsena „kinekt" tehnologija donela bi revolucionarnu promenu.

Uzimajuci u obzir ogranicenja „kinekt" konzole na otvorenom prostoru, bilo bi zanimljivo videti kako je to korejski programer prevazisao u praksi. Iako postoje ci-njenice koje ukazuju na to da je primenom snaznijeg laserskog uredaja moguce povecati daljinu ozracivanja, te da je nekim drugim unapredenim cipom moguce usavrsiti 3D kameru da prati kretanje na vecoj udaljenosti, ipak sama konstatacija da je na granici dve Koreje primenjema „iksboks 360" konzola, ne daje dovoljno podataka o tome da li je opremljena nekom od usavrsenih „kinekt" kamera u koje su ugradene najnovije „mousn" tehnologije, razvijene u vojnim laboratorijama.

Nikola Ostojic

„Pametna" puska24

Tehnologija preciznog nisanjenja nije toliko nova koliko inovacije sa upari-vanjem informaticke i opto-elektronske tehnologije. Jos od vremena dobrog dur-bina, dnevno-nocnih nisanskih sprava i laserskog oznacivaca cilja strelac je do-bio mogucnost da precizno pogodi metu i pokaze svoju vestinu gadanja. Vec odavno, cak i unazad desetak godina, mnoga oruda i oruzja imaju savremene nisanske opto-elektronske sprave i laserske nisane. Korisceni su i smartfoni upareni sa puskom koji su izracunavali uticaj vetra, pritiska, vlaznosti vazduha i drugih parametara na peciznost balisticke putanje metka.

24 $17,000 Linux-powered rifle brings „auto-aim" to the real world Austin-based startup makes „Precision Guided Firearms" sporting a lot of tech, by Lee Hutchinson - Jan 9 2013, CEST; ARS Technica http://arstechnica.com/gadgets/2013/01/17000-linux-powered-rifle-brings-auto-aim-to-the-real-world/ (pristupljeno 24.01.2014. g.)

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Kompanija „Treking point" iz Teksasa, krajem 2013. godine, predstavila je „pa-metnu" pusku 5, a sest komada kupila je americka vojska kako bi opitovala i testirala njihove osobine. Naziv puske je „Treking point XS1 takticki snajper", kalibra lapua magnum.338, sa cevi dugackom 68.6 cm. Ovo oruzje prvi put je predstavljeno de-cembra 2012. godine. Zasnovano je na patentu kompanije nazvanom „inteligentno digitalno pracenje cilja u polju gadanja" (Intelligent Digital Tracking Scopes). Puska ima kompjuter, sa operativnim sistemom „Linuks", povezan sa vise senzora koji evi-dentiraju balisticke, atmosferske i druge podatke. Racunar izracunava uticaj balistic-kih cinilaca od kojih zavisi precizno nisanjenje. On je, takode, sposoban da prati kre-tanje meta i poseduje elektronski kompas. Podatke prikazuje na malom nisanskom ekranu, izradenom po tehnologiji naglavnih (heads-up) displeja. Kompjuter se nalazi u nisanskom durbinu, gde je i laserski daljinomer, kao i senzori koji prikupljaju balisticke podatke, poput atmosferskih uslova, nagiba, pa cak i blagog pomeranja Zemlje. Laserski senzor koristi se za pronalazenje mete, njeno fiksiranje u nisanskoj spravi i za odredivanje daljine do nje. Strelac identifikuje cilj pritiskom na dugme pored okida-ca, cime ce vezati crvenu tacku na displeju za njega. Naime, dugme aktivira niz ure-daja medu kojima je laser koji meri daljinu do cilja i prati njegovo pomeranje. Takode, ono aktivira i podatke primljene od drugih senzora i kompjuter koji ih proracunava. I, naravno, aktivira sliku cilja na displeju, sa svim parametrima koji su izmereni.

Nakon identifikacije cilja kompjuter ce, na osnovu dobijenih parametara, pro-racunati i primeniti podatke, poput vlaznosti vazduha, jacine i smera vetra na balisticke proracune koji se nalaze u memoriji racunara u obliku digitalnih tabela. To obezbeduje preciznost i kada se metak ispaljuje sa vece udaljenosti. Kada su svi proracuni zavrseni vojnik ce, na ekranu, videti crvenu tacku, koja predstavlja oda-branu metu i krstic koji mora da se podudari sa tackom. Tu crvenu tacku generise racunar kao mesto pogotka na povrsini mete. Kada se odabere cilj, crvena tacka ostaje fiksna na meti, dok se krstic pomera po horizontali i visini, u odnosu na po-

25 TrackingPoint XS1, chambered in a .338 Lapua Magnum, with a 27-inch Krieger barrel and 300 grain match rounds.

(213>

meranje oruzja, odnosno objektiva nisana. Nisandzija ce, takode, videti da li mu oruzje nije iskoseno po horizontali i vertikali, sto ima znatan uticaj na preciznost ni-sanjenja. Dok se tacka i krstic ne podudare, okidac ne moze da bude povucen. Najpreciznije dejstvo je na daljini od 450 metara. Na 1000 metara vecina pogoda-ka koncentrisana je oko centra cilja u sirini sake ruke. Podaci o nisanjenju mogu se pratiti na tabletu povezanom sa racunarom, kablom ili vaj-faj vezom.

Svaka puska vredi 27.000 dolara, a pripada kategoriji naprednih taktickih oruzja, sa nekoliko novina u primeni pesadijskog oruzja, posebno kada je rec o obuci u nisanjenju. Testiranja treba da dokazu efikasnost ovog koncepta i njegovu primenji-vost kod drugih vrsta pesadijskog oruzja, posebno kad je rec o snajperskim puska-ma. Ipak, u vojsci SAD smatraju da to oruzje nije dovoljno efikasno, posebno na bo-jistu, gde vreme preciznog nisanjenja i otvaranja vatre ima najvecu ulogu.

Januara 2014. godine „TrekingPoint" predstavio je jos dva nova modela snaj-pera. To su XS2 i XS3, nesto kraci od XS1, u kalibru metka.300 vincester magnum.

S obzirom na to da „TrekingPoint" svoje puske svrstava u kategoriju preci-zno vodenih oruzja PGFs (Precision guided firearms), treba imati u vidu da je rec o poboljsanom nisanskom sistemu, cija je svrha da obezbedi tacnost pogot-ka na daljinama iznad 1000 m.

Sastavni delovi nisanskog uredaja sa racunarom puske TS XS1

Ovi sistemi omogucuju pracenje cilja preko displeja i naprednu kontrolu otvaranja vatre. Razvijeni su iz tehnologije preciznog dejstva raketnih sistema. Primena PGF tehnologije za malo (pesadijsko) oruzje eliminise vise uzroka gre-

saka strelca, ukljucujuci pogresno nanisanjen cilj, prevremeno okidanje i pode-savanje gresaka u balistickom proracunu, koje nastaju zbog nepravilno ocenjene daljine do cilja, uticaja vetra, nadmorske visine i drugih cinilaca. Ova tehnologija znatno povecava verovatnocu uspeha prvim pogokom u ekstremnom opsegu 1.200 metara ili vise. Svaki takav uredaj poseduje interfejs za povezivanje sa android sistemima, tabletima i softverskim aplikacijama za precizno nisanjenje.

Predvida se da ce u kompjuter biti unete i predefinisane dinamicke siluete meta. To ce strelcu omoguciti da na velikoj udaljenosti razlikuje protivnickog vojnika od svog saborca ili slicnih silueta na terenu. Ujedno ce moci da prepozna civila koji ne nosi vojnicku uniformu i naoruzanje. Rutine za prepoznavanje slika bice povezane sa sistemom za odbravljivanje okidaca, sto treba da onemoguci tzv. prijateljsku vatru i kolateralnu stetu. Takode, razmislja se i o uvezivanju ovakvih preciznih oruzja u takticku mrezu komandovanja, sto bi omogucavalo utvrdivanje prioriteta za dejstvo, na osnovu procene staresine. To sve omogucava da strelac kontrolise dejstvo i moze prekinuti otvaranje vatre ukloliko proceni da hitac nece postici predvideni efekat. Time se eliminise neizvesnost koja nastaje pri dejstvu po udaljenim ciljevima, usled psihofizickih reakcija tela strelca na slozene borbene okolnosti (eksplozija u nepo-srednoj blizini i sl.), kao i zbog efekta pucnja i trzaja kundaka nakon opaljivanja. Cak i najiskusniji strelci mogu poremetiti nisanjenje pre povlacenja okidaca. Tu je kompjuter koji omogucava prevazilazenje refleksa trzaja ili prevremenog pritiska na oki-dac. Tacnost, dakle, znatno poboljsava racunar koji na osnovu utvrdenih rutina iza-bere tacan trenutak za dejstvo.

Ovakav kompjuterizovani nisanski sistem poseduje jos jednu osobinu. Nai-me, sve sto se desava pri nisanjenju i dejstvu on snima na memorijsku karticu ili preko vaj faj veze na drugi racunar, tablet ili android mobilni uredaj. To omogucava kasniju analizu ili rekonstrukciju procesa vatrenog dejstva takvim oruz-jem. Cak se snaga i sposobnost ugrade-nog racunara mogu povecati prikljuckom drugog digitalnog uredaja preko USB porta, sto pruza neogranicene mogucno-sti primene sistema preciznog dejstva. Slika sa pametne nisanske sprave moze se prikazati na eksternom displeju, sto je veoma znacajno tokom obuke. Tada, na osnovu direktnog snimka, iskusni staresina moze da savetuje strelca kako da prevazide odredene ogranicenosti koje ga ometaju pri dejstvu.

Ono sto cini ovakav „pametni" sistem korisnim jeste i primena virtuelne realno-sti u obuci, pri cemu se u simuliranoj stvarnosti moze trenirati koriscenje oruzja bez opaljivanja metka, a rezultati su kao kod realnog dejstva. Naravno, to omogucuje ponavljanje svih radnji i postupaka sve dok strelac u potpunosti ne ovlada oruzjem. Marketinska sluzba kompanije „TrekingPoint" razmatra prodaju samostalnih aplikaci-ja za lovce, pa cak i za kompjuterske igre snajperista. Medutim, ono sto je za vojsku najznacajnije jeste „uspeh prvim metkom", sto, tvrde strucnjaci koji su razvili ovo oruzje, omogucava dovoljno casova ili dana treniranja.

Nikola Ostojic

(2T5>

Izraelske oruzane snage kupuju letelicu „Osprej"26

Medu deset tehnoloski usavrsenih borbenih sredstava i vojne opreme, koje ^ SAD nastavljaju da razvijaju s namerom da im to obezbedi dominaciju u vrhu svet->o ske vojne sile, kao i eventualnu pobedu u buducem ratu do 2025. godine, nalazi z se i letelica CV-22 „Osprej" (CV-22 Osprey, u prevodu: orao ribar). To je avion sa ¡5 dva tilt-rotor motora, koji omogucuju da letelica uzleti vertikalno (VTOL), a zatim se ¡5 tokom kretanja kroz vazduh izravnavaju u horizontalni polozaj i omogucavaju da z leti vecom brzinom. Tom letelicom su od oktobra 2011. godine americke vazduho-o plovne snage zamenile helikoptere za specijalne operacije MH-53 „Pave Lou" (MH-53 Pave Low), a u mornarickom korpusu CH-46 „morskog viteza" (CH-46 Sea Knight helicopter). Letelica CH-46 se 2013. godine srusila prilikom trenaznog leta, sto, takode, ukazuje da novo vreme i nova taktika borbene upotrebe zahteva savremenije, izdrzljivije, pouzdanije i kvalitetnije visenamenske letelice, te da je doslo vreme da se i ona zameni. Helikopter MH-53 proizveden je jos 1967. godine, da bi kasnije bio. usavrsavan oruzanim i nisanskim sistemima, navigacijskom i komunikacionom opremom, radarskim i drugim uredajima. Nalazio se u sastavu Korpusa za specijalne operacije Americkih vazduhoplovnih snaga (AFSOC). S ob-zirom na to da je taj helikopter bio veoma pouzdan, on se cetrdesetak godina kori-stio u brojnim borbenim dejstvima americkih specijalnih i drugih snaga. Medutim, to je dovoljno vremena da i masina ode „u penziju". Kao najpogodnija zamena po-kazala se letelica „Osprej", sa vise prednosti od MH-53, a i drugih helikoptera, koji su bili korisceni za specijalne zadatke u prvoj deceniji 21. veka.

26 Pentagon Details Israel's MV-22 Osprey Package, by Tamir Eshel, January 15, 2014, Defense-Update, http://defense-update.com/20140115_osprey_to_israel.html (Pristupljeno 15. januara 2014. g.)

„Morski vitez" razvijan je pede-setih i sezdesetih godina u tadasnjim pogonima kompanije „Boing Verol", a prva letelica stigla je u Korpus morna-ricke pesadije 1961. godine. Bio je to model sa dva elisna motora, jednim napred, a drugim pozadi. U avgustu 1962. godine letelica je dobila oznaku CH-46a. Kasnije je mornaricki korpus opremljen modelom CH-46As novembra 1964. godine. Helikopter je mogao da pre-vozi 17 putnika ili 1.815 kg tereta.

Pocetkom 1966. marinci su dobili usavrsen model CH-46D sa snaznijim motorima, sto je omogucilo da moze prevesti 25 naoruzanih vojnika ili 3,180 kg tereta. To je bila letelica najcesce koriscena u Vijetnamu krajem 1967. godine. U tom vazduhoplovu je za vreme Vijetnamskog rata postavljen „teski" mitraljez, ko-riscen inace na brodovima mornarickog korpusa.

Od 1968. do 1971. godine marinci su koristili model CH-46Fs, na kojem su, pored avionike, ugradene i druge modifikacije. Konacni model proizvodnje bio je CH-46F, nakon cega je prestalo ulaganje u usavrsavanje tog modela letelice.

„Osprej", inovativno-tehnoloskiperspektivna letelica

Za letelicu „Osprej" moglo bi se reci da sadrzi izuzetno mnogo inovativnih tehno-logija. Naime, jos pocetkom devedesetih godina proslog milenijuma „Boing" je, u sa-radnji sa kompanijom „Bell", razvio letelicu koja kombinuje prednosti helikoptera u po-gledu vertikalnog poletanja i sletanja sa brzinom klasicnog aviona sa turbo-propeler-skim pogonom. Model je nazvan V-22 „Osprej". Kod te letelice udeo kompozitnih ma-terijala u njegovoj konstrukciji iznosi 50%. Letelica je 2007. godine usla u upotrebu u vojsci SAD. Do 2010. proizvedeno je 107 primeraka. Ta letelica skoro je univerzalnam leteca platforma za visenamenske zadatke. Koristi se za prevoz intervencionistickih snaga do linije fronta ili u dubinu protivnicke terirotrije, za izvidacke i osmatracke zadatke, transport tehnickih sredstava, opreme, municije i naoruzanja, kao i za snabde-vanje borbenih letelica gorivom u vazdusnom prostoru.

Te i mnogi druge osobenosti i mogucnosti primene ove letelice bili su dovo-ljan razlog da se izraelsko vazduhoplovstvo (IAF) zainteresuje za njenu kupovi-nu, i predlozi Ministarstvu odbrane da preko Pentagona (US Department of Defense) nabavi sest letelica tipa V-22B (Block C Osprey Tilt-rotor), inace jedan od novijih modela za specijalne operacije.

Americko Ministarstvo odbrane saopstilo je, pocetkom januara 2014. godine, da je odobrilo isporuku tog tipa letelice, nakon zelenog svetla iz americkog Kongresa, odnosno Agencije za odbrambenu bezbednosnu saradnju. Tako ce Izrael opremiti svoje oruzane snage sa sest aviona, pratecom opremom, rezer-vnim delovima, a ugovor obezbeduje obuku i logisticku podrsku. Sve to ce izra-elsku drzavu kostati 1,13 milijardi dolara. Ocekuje se da sest aviona bude preda-to izraelskom vazduhoplovstvu do 2016. godine. Inace, IAF planira da pored letelice Bell/Boeing MV-22 Blok C unapredi svoju vazduhoplovnu flotu i novim modelima letelice Sikorski CH-53 Yasur 2025.

Varijante

V-22 - osnovna projektovana varijanta koja uzlece vertikalno, V-22A - potpuno razvijen prototip aviona 1993. godine, koristen za testiranje leta, CV-22B - verzija za americke vazduhoplovne snage pod komandom USSOCOM (United States Special Operations Command), namenjena za specijalne operacije. Poseduje sposobnost dugog doleta, za sta su mu namestena krila, dodatni rezervari goriva, radar AN/APK-186 i druga specijalna oprema, MV-22B - model za mornaricki korpus, za prevoz vojnika, opreme i potrosnog materijala, osposobljen za poletanje sa brodova ili iz ekspedicionih aerodroma na obali, EV-22 - letelica za osmatracko, izvidacke aktivnosti i kontrolu situacije u vazduhu, za rano upozoravanje i nadzor borbenog prostora. Kraljevska mornarica Velike Britanije pokusala je da modifikuje ovu letelicu za koriscenje na nosacima aviona. Letelica je nazvala AEV-22, a njome je je zamenjen helikopter SaC-7, HV-22 - Verzija americke mornarice za potrage i spasavanja pilota iz oborenih aviona, isporuku i preuzimanje posebnih timova za urbano i ratovanje u pozadini protivnika, uz logisticku podrsku. Tim modelom zamenjena je letelica MH-60S, 2001. godine. Uz to koristi se i kao letelica za navodenje jurisnih aviona na ciljeve u borbenom poretku protivnika,

sV-22 - predlozeni model za borbu protiv podmornica, kojim se zamenjuju S-3 i SH-2 avioni,

MV-22B Blok C je poboljsana varijanta za mornaricki korpus, sa vise izmena i dopuna, koje ukljucuje poboljsanje pouzdanosti vazduhoplova i kontrole klime u kabini.

CV-22B „Osprej" moze da nosi 24 vojnika sa punom borbenom opremom ili do devet tona tereta u radijusu od oko 700 km, sa krstarecom brzinom od oko 440 km/h. CH-53, za razliku od „Ospreja", moze da nosi vise vojnika, odnosno njih 38 ili do pet tona tereta, ali je radijus kretanja 160 km. Medutim, obe letelice mogu prosiriti domet sa dopunom goriva u vazdusnom prostoru. IAF poseduje 23 CH-53 helikoptera, od kojih je 18 model Yasour 2000 i pet modernizovanih Yasour 2025 varijante. Vazduhoplovstvo namerava da zadrzi ove helikoptere u sluzbi najmanje do 2025. godine.

Izraelci su najvise zainteresovani za model MV-22B Blok C, poboljsanu vari-jantu koja se koristi u americkom mornarickom korpusu. Ova varijanta ima radarski sistem za obezbedivanje „situacione svesti" (prikazivanje takticke situacije i pr-

ocenu protivnickih i sopstvenih snaga), kao i za pracenje meteoroloske situacije. To omogucava upotrebu bez obzi-ra na padavine i intenzitet oluje, pri ce-mu smanjuje efekte turbulencije. Pored displeja za meteorolosku situaciju, u kokpitu je i displej radara za mapira-nja tla, koji moze precizno predstaviti karakteristike terena duzine 20 nautic-kih milja. Taj radar ima mogucnost da se prebaci na rezim za pretragu mora, gde moze da otkrije brodove na istoj udaljenosti.

Sposobnost pracenja takticke situacije

Piloti koriste slemove sa dnevno-nocnim HUD monoklom (Heads-Up Display - naglavni displej), koji im omogucava da vide osnovne letne podatke. Pored toga, dnevni rezim rada HUD displeja poboljsava „situacionu svest" pilota pri upotrebi jedinice u taktickim dejstvima i uslovima smanjene vidljivosti. Nocni HUD je montiran na „aviatorove" nocne naocare AVS-9 (Audio Visual Stimulation) i obezbeduje fuziju senzora i automatskog pracenje cilja. To je proizvod za pilote lovacke avijacije pete generacije. Ovaj displej moze, preko komunikacionih uredaja, da primi i podatke sa aviona „avaks" (AWACS), ili iz sistema JSTARS (Joint Surveillance Target Attack Radar System) na ratistu, sto unapreduje nje-govu borbenu sposobnost, posebno kada se nalazi u reonu borbenih sukoba.

Verzije koje ce biti ispostavljene Izraelcima imace i tzv. „savetodavni sistem za saobracaj u vazdusnom prostoru" TAS (Traffic Advisory System for aviation). To je sistem koji upozorava pilota MV-22 o drugim vazduhoplovima u neposred-noj blizini, a posebno ukoliko postoji procena da ce nastavak leta planiranom ru-tom izazvati sudar sa drugom letelicom.

Ostale promene u novom modelu obuhvataju poboljsanje klimatizacije kabine i sistem za pregled nad situacijom u borbenom prostoru nazvan „kabinski uredaj za predstavljanje aktuelne situacije" (Cabin Situational Awareness Device). On omogucava komandantu trupa da iz kabine komunicira sa staresinama jedinica, upoznaje ih sa planom dejstva, orijentacionim i navigacionim GPS podacima i da im dostavlja ispravke za rucne navigacione gadzete o rejonu gde ce se jedinica iskrcati.

U kontekstu opredeljenja da je tehnologija letelice „Osprej" perspektivna za obezbedivanje borbenih, manevarskih i drugih sposobnosti americke vojske da se uhvati u kostac sa vojnim problemima u narednih desetak godina, moze se posmatrati i unapredivanje sistema za upravljanje letelicama u americkom va-zduhoplovstvu. Pritom teziste je na najnovijem „Rajteonovom" kompletu opreme za pilote aviona F-16 i A-10, koji se moze posmatrati kao referentni sistem usa-vrsavanja tehnoloskog segmenta upravljacke opreme pilota i za druge vrste lete-lica. Verovatno ce se ta oprema naci u izraelskom kompletu za pilote letelice „Osprej". Kao referentni sistem „Rajteonova" oprema poseduje sve osnovne komponente koje sluze za upravljanje letelicama, kao i posebne sisteme koji slu-ze za kontrolu oruzja i upravljanje vatrom i lako se prilagodava tipu i modelu vazduhoplova.

Osnovne komponente su voj-nicki prenosni racunar koji svoje podatke moze da prikazuje na naglav-nom displeju ili monitoru u pilotskoj kabini. Preko tog racunara pilot do-bija prikaz terena preko kojeg leti, semu takticke situacije sa upozore-njima na protivnicke sisteme koji mogu ugroziti letelicu u vazdusnom prostoru, podatke o meteoroloskoj situaciji i situaciji u vazdusnom pro-

(2Ï9>

storu. Racunar moze da obraduje slike, audio i video-sadrzaje, ima ekran osetljiv na dodir, pa se aplikacijama moze upravljati preko ikonice na monitoru, ali i gla-som. Ukoliko razvoj majkrosoftove „kinekt" tehnologije bude dovoljno precizan da kamera moze pratiti i razumevati sve pokrete pilota, postoji verovatnoca da

se u upravljanju pilotskim sistemima koristi i ta tehnologija, posebno posto se „Rajteon" opredelio za operativni sistem „android" iz vindovsove najn-ovije generacije (trenutno je to OS Vindovs 727).

Drugi deo opreme je Genteks Visionik „skorpion", sistem koji se montira na slem. On omogucava objedinjavanje (sinhronizaciju) vizue-lnih, strukturnih i semantickih funkcija i prikazuje situaciju u okruzenju u ko-jem se krece letelica. To umanjuje mogucnost da pilot pogresno protu-maci predstavljenu situaciju i oznake na ekranu, koje objasnjavaju i prikazuju objekte, protivnicke polozaje i protivva-zdusne sisteme koji mogu ugroziti izvrsavanje zadatka. Sistem, takode, ukljucuje 3D odredivanje pravca zvucnih efekata u prostoru u kojem vazduhoplov leti.

Nesumljivo je da perspektiva letelice „Osprej", kao i sistema koji se koriste za upravljanje, omogucavaju kombinovanje i prilagodavanje najperspektivnije tehnologije, kako bi ona i u narednih desetak godina zadrzala svoju funkcional-nost i odgovarala procenjenim okolnostima u kojima bi se mogao voditi eventual-ni buduci rat. U svakom slucaju, to je letelica za takticke zadatke, u neposred-nom borbenom okruzenju, pri cemu je neophodno obezbediti da pilot i staresina jedinice koji je koristi ima potpunu preglednost zbivanja u borbenom prostoru i u sirem rejonu mesta angazovanja. To, u svakom slucaju, pomaze pre svega staresini jedinice da donese pravilne procene o angazovanju jedinice, a pilotu daje precizna uputstva i koordinira njegovu aktivnost pri upravljanju letelicom, sa zad-atkom jedinice.

Izraelski paket

Prema ugovoru „izraelski paket" paket ukljucuje sest aviona „Osprej" MV-22 Blok C i 16 motora Rols Rojs AE1107C, od cega su 12 montirani na letelicama, a cetiri su rezervni delovi. Svaka letelica bice opremljena racunarima i komunikacio-nom opremom izraelske proizvodnje (po GFE ugovoru - Government Furnished Equipment), ukljucujuci i komplet za elektronske protivmere ECM Kit (Electronic Countermeasures kit). U kompletu opreme bice i prijemnik za upozorenje sa rada-rom AN/APR-39, sistem za „doziranje" zastitnih mera AN/ALE-47 (Countermeasu-re Dispenser Systems) i sistem za upozorenje od dejstva protivnickih raketa AN/AAR-47 (Missile Warning Systems). Takode, u letelicu ce biti ugraden sistem

What's Android Windows7? http://www.joymms.com/english/ (Pristupljeno 19. 01. 2014. g.)

IFF za „identifikaciju prijatelj ili pretnja" AN/APKS-123 (Identification Friend or Foe), takticki vazduhoplovni navigacioni sistem AN/ARN-153 (Tactical Airborne Navigation Systems), kao i Rokvel-Kolins VHF prijemnik AN/ARN-147 koji je uparen sa visekanalnim VOR/ILS sistemom za instrumentalno sletanje (Rockwell Collins combines all VHF Omni Ranging/Instrument Landing System functions into one compact). Komplet obuhvata i Beakon navigaconi vojni sistem, radarski visi-nomer AN/APN-194, minijaturni vazduhoplovni GPS prijemnik MAGR AN/ASN-163 (Miniature Airborne Global Positioning System GPS Receivers). Ugradeni su i visekanalni radio-komunikacioni uredaji za vezu vazduh-vazduh i vazduh-zemlja (Multi-Band Radios supporting air-air and air-ground communications).

Letelica za dalekometne misije

Ispitivanja i uvezbavanja posada letelice „Osprej" MV-22S, tokom 2013. godine, koja su pripadnici Korpusa mornaricke pesadije iz baze Kvantiko u Virdziniji izveli sa studentima oficirskog pesadijskog kursa, pokazala su da taj vazduhoplov moze da izvede „dalekometne misije" i da preleti 1.770 km. Cilj vojne operacije bio je ulazak marinaca u gradsko naselje, obezbedivanje ambasade i spasavanje osoblja. Time je dokazano da se ta letelica moze koristiti i za humanitarne aktivnosti, spasavanje pilota iz oborenih vazduhoplova, u borbenim dejstavima ili drugim specijalnim operacijama.

„Osprej" moze da odrzava visoke brzine krstarenja koje mogu biti sinhronizovane sa mlaznim avionima, i postigne stabilnost neophodnu za punjenje u vazdusnom prostoru. Zbog toga je komanda americke mornarice predlozila da se sa modelom vazdusne „Osprej cisterne" zameni dosadasnji mornaricki C-2 avion.

Digitalni i analogni izlazi iz AN/ARN-147 osiguravaju kompatibilnost sa siste-mima kontrole leta visokih performansi, kako sa digitalnim, tako i analognim instru-mentima. Od Medunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO) obezbe-dene su frekvencije FM imuniteta po Aneksu 10 ugovora. „Paket", takode, obuhvata sest AN/AVS-9 nocnih vizira, i „sistem u zajednicko planiranje borbenih aktivnosti" (Joint Mission Planning System), sto je u stvari dekstop racunar sa operativnim sistemom Vindovs XP ili Vista. Predstavlja zajednicko resenje i paket zajednickih aplikacija za vazduhoplovstvo. Koristi se za jedinstveno planiranje putanja leta avi-ona u borbenim zadacima. Predvideno je da se u taj sistem ugradi aplikacija za sprecavanje uticaja elektronskih dejstava protivnika prilikom letnih zadataka.

Nabavka ovih vrsta letelica ukazuje na nameru da Izraelci unaprede borbe-nu sposobnost svojih specijalnih jedinica i osposobe ih za brzi odgovor na even-tualne provokacije iz okruzenja. Avion nije deo vojne pomoci koju SAD pruza Izraelu. Prema podacima americkog Ministarstva odbrane, cena jednog „Ospre-ja" je oko 69 miliona dolara.

Pored te letelice, Izrael ce dobiti napredne radare za izraelske borbene avi-one i sisteme za navodenje raketa na protivnicke radare.

Nikola Ostojic

C221>

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.