CC BY
29
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2 / 10
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA
Prvi let ruskog lovca pete generacije Suhoj T-50-1*
Prvi let ruskog lovca pete generacije T-50-1 uspešno je obavljen sa vojnog aerodroma Dzemgi u Komsomolsku na Amuru 29. januara 2010. godine, u 11.24 po lokalnom vremenu. Let je trajao 47 minuta, a pilotirao je Sergej Bogdan, pilot koji ima zvanje zaslužnog pilota Rusije.
Avion T-50 koji je izrađen u kompaniji „Suhoj" smatra se tehnički naj-složenijim projektom u novijoj istoriji Rusije. Započet je još osamdesetih godina, kada su i Amerikanci započeli proizvodnju novog teškog lovca. Početkom devedesetih Amerikanci su izradili prototip „nevidljivog" F-22 „raptor". Otprilike u isto vreme u fabrici MIG nastao je i prototip ruskog aviona. Međutim, zbog nedostatka sredstava dalji rad u Rusiji je obusta-vljen. Tek posle deset godina konstruktorski biro „Suhoj", uz pomoć indij-skih stručnjaka, nastavio je rad. Ruski avion neće se mnogo razlikovati od američkog F-22, ali ima i neke inovacije - smanjenje takozvanog pa-rametra rasejavanja, što avion čini manje „vidljivim", a što ruski i američki stručnjaci rešavaju na razne načine.
Novi avion izrađen je uz primenu stelt tehnologije koja smanjuje „vi-dljivost" aviona za optičke, infracrvene i radarske dijapazone talasa.
Prema podacima iz Politike, 30. 01.2010. godine.
Avion će moći da leti u svim meteorološkim uslovima, u bilo koje doba dana i noći. Suhoj T-50-1 ima veliku mogućnost manevrisanja i sposob-nost da uzleti i sleti na površini od 300 do 400 kvadratnih metara.
Tehničke karakteristike ovog ruskog „nevidljivog" aviona su tajna. Dobro upućeni stručnjaci smatraju da će moći da razvija brzinu od 2.600 km/h, da leti do 5.500 km uz mogućnost višestrukog dopunjavanja rezer-voara u vazdušnom prostoru. Suhoj T-50-1 biće naoružan sa jednim ili dva topa kalibra 30 mm. Pored dva bunkera koja služe za smeštaj raketa unutar aviona, rakete se mogu „okačiti" i sa spoljašnje strane. To, ipak, povećava vidljivost aviona, ali je glavni cilj konstruktora bio da poveća njegovu sposobnost da pronalazi ciljeve na zemlji i u vazdušnom prostoru i da ih pogodi sa maksimalne udaljenosti. Drugim rečima, avion će biti u mogućnosti da, ostajući što manje „vidljiv", presretne i gađa američki „nevidljivi", ukoliko bi se on, eventualno, našao na ruskoj teritoriji.
U odnosu na lovce četvrte generacije, novi suhoj T-50-1 ima veće mogućnosti manevrisanja, leti dalje, a može da pogodi istovremeno ne-koliko ciljeva. Ima visokointegrisani sistem upravljanja sa programom „pomoć pilotu" koji pilota oslobađa mnogih rutinskih poslova i omogućava mu da se koncentriše samo na ispunjavanje tehničkih zadataka. Zahva-ljujući mogućnostima sadejstva sa drugim avionima i nadzemnim stanica-ma (tj. dobijanja podataka od „isturenih" osmatrača), „nevidljivi" suhoj T-50-1 može da dobije informacije ne uključujući svoje radare, što ga čini gotovo neprimetnim.
Pres-služba kompanije „Suhoj" objavila je da avion pete generacije ima potpuno novi kompleks avionike koji integriše funkciju „elektronskog pilota" i perspektivnu radarsku stanicu. „Primena kompozitnih materijala i inovacionih tehnologija, aerodinamična linija aviona, izmene u motoru, obezbeđuju veoma nizak nivo radarske, optičke i infracrvene vidljivosti", kaže se u saopštenju.
Interesantno je da je, sve do današnjeg dana, sve što je u vezi sa ovim avionom bilo strogo i uspešno čuvana tajna. Avion je pre predsta-vljanja javnosti prefarban, jer bi „stručno oko" po izgledu moglo odrediti od kog je materijala izrađen. Čak ni njegova fotografija (iako se tvrdi da su je neki mediji imali) nije se pojavila u javnosti do obaveštenja da je is-pitivanje uspešno obavljeno. Ruski mediji ističu da u tome ima i elemena-ta sujeverja koji važe svuda u svetu: ne sme se fotografisati pre prvog le-ta, do spuštanja na zemlju ne objavljuje se ime pilota, probni letovi se ne obavljaju ponedeljkom ...
Pri predstavljanju suhoja T-50-1 ruski premijer Putin izjavio je da će prva serija aviona lovaca pete generacije biti isporučena Ministarstvu od-brane 2013. godine.
(205>
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA, str. 204-208
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2 / 10
Novi displej и kabini aviona F-16
Elbit Syistems, jedan od najvećih proizvođača namenske elektroni-ke, razvio je novi displej visoke rezolucije za pilotsku kabinu borbenog aviona F-16. U toku je njegovo testiranje u letu, nakon čega sledi lako i jeftino ugrađivanje u sve postojeće modele tog aviona.
Ta nadogradnja uključuje zamenu postojeće središnje instrumen-talne konzole, sa ekranom veličine 10x10 cm, smeštene između nogu pilota, sa novom kolor višefunkcionalnom displej jedinicom (Multifunctional Display - MFD) veličine 15x20 cm. Na ovom displeju pilot mo-že jednim pritiskom na dugme da objedini više funkcionalnih prikaza (osnovni letni instrumenti, radarski prikaz i mapa leta). Veći ekran omogućava korišćenja svih prednosti povećane rezolucije senzora i si-stema koji su danas u upotrebi. Displej je spregnut sa namenski razvi-jenim avionskim personalnim računarom (PC). Međutim, problem je što su ti računari skloni „padu sistema", pa se zbog toga ne smatraju odgovarajućom platformom za podršku avionskim sistemima kritičnim za let, poput avionike i letnih displeja. Problem je rešen tako da PC neće pokretati avioniku, nego će se samo koristiti za prikaz slike na vi-šefunkcionalnom displeju. To što MFD ni na koji način ne utiče na rad avionskog softvera za let (povezuje se na avionski računar putem standardnog USB kabla) znači da se nadogradnja može izvršiti bez ponovne sertifikacije avionskog softvera (što bi, inače, moglo da po-traje i do dve godine).
Prema podacima iz „Jane's Defence weekly, volume 47, issue 6, 10 february 2010".
Proizvođač navodi da ugradnja jednog takvog nezavisnog PC-ja omogućava dodavanje još elemenata neophodnih avionu, a nimalo ne ugrožava rad njegovog sistema za upravljanje letom.
KoV SAD započeo testiranje egzoskeleta HULĆ
Grupa za nauku i tehnologiju pri KoV SAD otpočela je testiranje hi-drauličko-mehaničkog egzoskeleta, projektovanog da omogući vojnicima da nose teret do 91 kg.
Firma Lokid Martin (Lockheed Martin) proizvela je ljudski univerzalni nosač tereta (Human Universal Load Carrier - HULĆ), a ocenu njegovog kvaliteta u terenskim uslovima izvršiće Natički centar za istraživanje, raz-voj i tehniku za potrebe vojnika, lociran u gradiću Natik, u saveznoj državi Masačusets, SAD. Natički centar ocenjivaće uticaj HULĆ-a na radnu sposobnost vojnika i utvrditi da li smanjuje mogućnost povrede zglobova koje nastaju usled nošenja suviše teške opreme. Terensko opitovanje okončaće se krajem leta 2010. godine, a u trećem kvartalu će otpočeti procedura za uvođenje u operativnu upotrebu.
HULC-ove noge, izrađene od titanijuma, težine 24 kg (bez baterija), projektovane su da nose dodatnih 91 kg tereta. Sistem ima kukove i kole-na na mehanički pogon, koji pomoću ugrađenog računara reaguje na po-krete korisnika. Osim kretanja napred i nazad, on omogućava bočne po-
Prema podacima iz „Jane's Defence weekly, volume 47, issue 4, 27 january 2010“.
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA, str. 204-208
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 2 / 10
krete, kao i klečanje. Prema navodima proizvođača, za korišćenje ovog sredstva vojnicima je neophodna obuka od svega nekoliko sati tokom jednonedeljnog kursa, na kojem se ovladava inercijalnim pokretima i svim mogućnostima koje ta oprema pruža korisniku.
Sistem HULC je relativno skup, zbog toga što je izrađen od titaniju-ma, ali će testiranja u Natičkom centru ukazati na mogućnosti konstruisa-nja jeftinije verzije. U međuvremenu, Lokid Martin planira da do kraja tre-ćeg kvartala tekuće godine kompletira sistem HULC za ekstremne uslove eksploatacije, koji će biti pouzdaniji, trajniji i otporniji, naročito pri rukova-nju u nepovoljnim vremenskim uslovima. Sistem će moći da se koristi u misijama koje traju i duže od 72 sata i koristiće energetski izvor na bazi gorivnih ćelija, koje će se, pored pokretanja egzoskeleta, moći koristiti i za ostalu opremu koja je na upotrebi kod korisnika.
Priredili Tepšić Milan i Gaćeša Nebojša
(208j
