CC BY
150
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 1
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT
Georadar „miradof‘
Na jubilarnom 25. Tesla festu 2011, međunarodnoj izložbi inovacija, pronalazaka i novih proizvoda, održanom od 12. do 15. oktobra 2011. u Poslovnom i sportskom centru SPENS u Novom Sadu, pored brojnih novih i još nedovoljno poznatih proizvoda kombinovane vojno-civilne namene, predstavljen je detektor metala (minoistraživač) „mirador” TR-GEO-04 (Ground-penetrating radar GPR). Proizvođač je kompanija Geologikal prospekting Rus. Ltd iz Moskve. Reč je o kombinovanom detektorskom uređaju koji poseduje sondu (radar) i druge komponente za detekciju metala i drugih predmeta ispod površine zemlje. Radom uređaja upravlja kompjuter tipa „nomad“.
Pomoću ovog detektora mogu da se evidentiraju dielektrični objekti (koji ne sadrže metal), kao i šupljine ispod zemlje. Zbog toga je ovaj uređaj pogodan za traženje kablova, cevi od metala, ali i od plastike kao i drugih predmeta koji u sebi ne sadrže metalne delove. S obzirom na dvojnu (civilnu i vojnu) upotrebu, može uspešno da se koristi za brzo pronalaženje ukopanih mina i drugih eksplozivnih sredstava. Ovaj uređaj na ekranu prikazuje dvodimenzionalne i trodimenzionalne slike skeniranog dela zemljišta u vertikalnom preseku, koje se koriste za detaljno proučavanje. Radarska slika na ekranu omogućava da razlikujemo signale objekata prema obliku i tipu materijala, posebno prikazujući šupljine, iz čijeg se oblika se može zaključiti da li je reč o mini ili o eksplozivnom punjenju u plastičnoj kutiji, sa minimalnim sadržajem metala. Može se koristiti i za očitavanje položaja rasporeda gvožđa u armiranom betonu.
Princip rada zasniva se na emisiji impulsa elektromagnetnog signala preko emisione sonde (radara), koja stvara elektromagnetno polje. Impulsima vrtložne struje sondira se površina tla. Emitovani impuls prodire u tlo, a kada naiđe na pred-met, signal se reflektuje i vraća u sondu. Primljeni povratni signal dolazi do kompju-tera koji vizuelno kreira sliku preseka tla ili površine koja je skenirana. Kompjuter
obrađuje signal u dvodimenzionalnom obliku (2-D) kao presek ili trodimenzionalno (3-D). Obrađeni signali prikazuju se na ekranu laptopa. Obrada signala uključuje preliminarnu obradu, odnosno uzima u obzir uticaj neravnomernosti površine na di-rektan prenos signala, kao i neke druge dodatne obrade kao što su autokorelacije i algoritam za identifikaciju tipa predmeta. Na taj način otkriva dielektrične i metalne predmete veličine 5-7 cm, na dubini od 0,5 do 0,7 m u suvom zemljištu, odnosno na 0,1-0,3 metra u vlažnim ili do 0,1 m u vlažnim glinenim zemljištima. Dubina detekci-je objekata sa niskim sadržajem metala iznosi 0,3 m. „Mirador“ detektor georadarskim pulsom može da detektuje objekte u terenu koji se razlikuju od njega po dielektričnim svojstvima ili po provodljivosti elektromagnetnih impulsa.
Prvi model mirador-TR-GEO-03 razvijen je početkom 21. milenijuma. Kori-stio je frekvencije spektra od jednog GHz i korišćen je za pretraživanje puteva i zgrada. Takođe je testiran za otkrivanje protivpešadijskih plastičnih i metalnih mina, prečnika do 10 cm. Ovaj detektor metala našao je primenu u razminiranju kao i u protivterorističkim akcijama, kada su teroristi pretili postavljanjem eksplo-zivnih naprava u javnim objektima. U sastavu njegovog kompleta nalazi se pre-nosni računar za obradu signala i vizuelizaciju rezultata. Ima detektorsku glavu (antenska jedinica) dimenzija 12x35x3 cm. Maksimalna dubina detekcije kreće se od 0,5 do jednog metra, zavisno od sadržaja vlage terena.
Budući da prosečna učestalost od 1 GHz nije dovoljna da otkrije plastične predmete manje od 3 do 5 cm, proizvođač je stoga razvio novi model mirador-2009, koji zrači impuls frekvencije 2,5-3 GHz.
Sastavni delovi detektora metala „mirador“
Georadar TR-GEO-04 poslednji je razvijen uređaj iz te serije. Emituje impuls sa prosečnom frekvencijom oko 1,5-2 GHz. Ta frekvencija omogućava de-tekciju na putevima, pa je deset primeraka ovog modela proizvedeno za montažu na vozilo, što omogućava skeniranje puta.
Upotreba je jednostavna. Antena (detektorska glava), koja je montirana na te-leskopski štap, pomera se na maloj visini (oko 5 cm) iznad površine zemlje duž linije pretraživanja, u širini pojasa od približno jednog metra. Kada se kretanje antene završi, monitor prikazuje vertikalni poprečni presek terena uz skenirane linije. U
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 316-341
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 1
obrazloženju funkcionisanja navodi se da signal sa sonde sadrži dve osnovne oscilacije u pola ciklusa. Metalni objekti, odnosno oni koji imaju različit električni po-tencijal u odnosu na okolnu zemlju, identifikuju se po znaku prve oscilacije. Vertikalne preseke operator koristi za preliminarno gledanje. Snimanje signala u ne-koliko linija duž površine omogućava prikaz horizontalne sekcije ili 3-D slike. Zvučni signal tokom skeniranja ukazuje na prisustvo objekta.
Kompjuter „nomad"
Kompjuter Trimble Nomad je mali smart uređaj, ali koji je, bez obzira na veličinu, veoma moćan ručni računar koji olakšava prikupljanje, čuvanje i pre-nos podataka sa brojnim ugrađenim mogućnostima. Pored toga, poseduje GPS prijemnik sa integrisanim aplikacijama za navigaciju te je u stanju da izračuna lokaciju korisnika. Pored toga, ima integrisan laserski skener bar koda, pojedine verzije imaju digitalnu kameru, sa blicem, od 5 megapiksela za snimanje u boji. Korisnik na snimku, pored geografske oznake slike, ima zabe-leženu GPS lokaciju. Pored toga, može da snima video u KVGA formatu. Naj-noviji tip ima serijsku oznaku „nomad 900“. Pomoću mrežnog interfejsa, nomad serije 900Ks može da se priključi i na terenu u AT & T mrežu. To je sertifikovani IP68 uređaj, izrađen po standardu MIL-STD-810F, sa oznakom da je zaštićen od prašine i vode. Koristi Windows Mobile 6.1 operativni sistem, preveden na deset jezika. Ekran nije osetljiv na sunčevu svetlost, odnosno sli-ka je vidljiva i pri snažnom sunčevom osvetljenju, osetljiv je na dodir (touch screen) i prilagođen je za upotrebu u različitim vremenskim uslovima. Njegova masa iznosi 1,3 lb uključujući baterije. Napaja se punjivim litijum-jonskim bate-rijama 5000 mAH koje obezbeđuju do 15 časova upotrebe između napajanja. Procesor je KSScale 806 MHz, ima SDRAM memoriju od 128 MB, koja se može proširiti od 512 MB do 2 GB. To je jedan od najbržih procesora u operativnom sistemu Windows za prenosne uređaje na tržištu, sa optimizaci-jom za grafičke funkcije, ima napredno keširanje i veoma brz proces za ažuri-ranje sistema datoteka. Nema pokretnih delova, robusnih je performansi, upo-trebljiv u ekstremnim temperaturama i ne podleže uticaju vibracija. Pored toga, ima integrisanu Bluetooth bežičnu vezu, tako da se lako povezuje sa Bluetooth uređajima, uključujući senzore, instrumente i druge interfejs uređaje. Može da se proširi funkcija sa CompactFlash (CF). Tip II slota za više uređaja ima slot za karticu Secure Digital (Sd/SDHC), uSb priključak za mobilni modem, a na njega se može priključiti i numerička tastatura.
Za povezivanje u bežičnu Nomad mrežu koristi SIM karticu.
U kompjuteru postoji algoritam za prepoznavanja klase objekta koji je uočen. Ovaj algoritam koristi bazu podataka sa evidencijom reflektovanih signala iz raznih vrsta površina. Automatskim upoređivanjem dobijenih signala sa snimljenim otiskom, tokom skeniranja po linijama, ili tokom dodatne obrade posle skeniranje površine, do-bije se trodimenzionalni pregled skeniranog prostora ispod zemljine površine. Pri identifikaciji pronađenog objekta program će prikazati fotografiju iz baze podataka, radi procene pouzdanosti identifikacije, kao i oblike predmeta na vertikalnom ili horizontalnom preseku. To je posebno značajno kada se georadar koristi za otkrivanje protivpešadijskih mina, jer se time odmah dobija podatak o kojoj je mini reč. Prototip uređaja testiran je sa dva nova modela antipersonalnih plastične mina (PMN, PMN2).
Kompanija koja je razvila detektor metala „mirador“ ima u svom programu i višenamenski georadar „geoskop“ za geodetsko pretraživanje terena. Koristi širokopojasni superzvučni i video-impuls. Pogodan je za pretraživanje suvog i vlažnog peščanog terena, ilovače sa niskim sadržajem vlage, stenovitog i smr-znutog tla. I ovaj detektor otkriva metale i dielektrične predmete i takođe može da identifikuje tip objekta koji skenira.
Nikola Ostojić
Nebesko oko - baloni umesto satelita
Za osmatranje iz vazduha, od početka novog milenijuma, mnoge vojske sveta koriste savremene balonske platforme. Takav sistem za osmatranja iz vazduha, pod nazivom TAS (Tactical Air Surveillance), odnosno bespilotni balon specijalno opremljen za osmatranje i izviđanje, proizvodi izraelska kompanije „Imidžsat internešenel”. U SAD se takvi baloni koriste za zaštitu granica od po-kušaja nelegalnog prelaska, a teksaska policija je najveći korisnik ovakvih siste-ma. U Tajlandu se koristi za protivterorističke akcije u blizini granice.
Budući da se pune gasom lakšim od vazduha, to im omogućava da ostanu u vazduhu dugo vremena. Oni mogu imati i motore za pokretanje. U gondoli, smeš-tenoj ispod balona, nalazi se oprema za osmatranje (video-kamere visoke rezolu-cije, termovizijske dnevno-noćne kamere, radar i drugi senzori). Tu su i uređaji za vezu, odnosno releji za prenos signala, akumulatori za napajanje, GPS prijemnici, kao i uredaji za kontrolu leta balona, ori-jentaciju i navigaciju. U savremenim ar-mijama i policijama, koje najčešće kori-ste ovakve balone, mnogi od ovih uređa-ja su tajna, s obzirom na primenjenu sa-vremenu tehnologiju.
Kamere, koje se postavljaju na go-ndolu, imaju mogućnost snimanja u kru-gu od 360 stepeni, pokretljive su po viis-ini i uveličavaju prema potrebi. Koristi se tehnologija sferne fotografije, u okviru p-ostojećeg geografskog informacionog sistema. Sferna fotografija, pored osta-log, omogućava virtuelni prikaz prostora,
Amerikanci kod kuće, ali i u Avganistanu i Iraku koriste balonski PTDS sistem
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 316-341
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 1
koji se ostvaruje pomoću savremenog softvera. Pored te tehnologije, u savreem-enim svetskim sistemima osmatranja prostora koristi se tehnologija proširene stvarnosti (augmented reality), odnosno geografski i drugi podaci umetnuti u sli-ku snimljenu kamerom, tako da operater (koji preko naglavnog vizira ili na ekr-anu monitora) uvek ima pred sobom sliku predela koji kamera snima sa brojnim podacima o objektima koje vidi (u oblačićima iznad njih).
Baloni komuniciraju u taktičkoj mreži komandovanja ali su uvezani i u mre-žu SIMNET, svetsku mrežu za pomoć u slučaju prirodnih katastrofa, elementar-nih nepogoda i drugih okolnosti.
Posle dogovora postignutog u vezi sa sporom oko izraelskog satelita, Srbija je u avgustu 2011. godine dobila tri TAS sistema.
Amerikanci u Avganistanu i Iraku koriste još jedan sistem balona. Naravno, na manjim visinama. Za potrebe vojske „Lokid Martin“ je konstruisao PTDS sistem (1), namenjen za otkrivanje potencijalnih opasnosti, a zasniva se na balonskoj platformi nazvanoj 74K Aerostat. Na nju su smešteni višenamenski sistemi za dnevnu i noćnu detekciju pokreta u zoni operacija. Koristi se kao pomoć međuna-rodnim snagama koje su tamo angažovane, a funkcionalan je 24 časa.
Preko multisenzorskog sistema, ovaj osmatrački balon snabdeva američke oba-veštajce podacima o pokretima snaga u zoni osmatranja, komunikacijama radio-ve-zom i mobilnim uređajima, kao i o drugim aktuelnim zbivanjima snimljenim kamerama visoke rezolucije. Sistemi koji se koriste za izviđanje, osmatranje i prikupljanje podata-ka u stanju su da otkriju i mine ukopane na putevima kojima je predviđeno da prođu multinacionalne snage. Pored toga, ovaj sistem koristi se i kao relej za održavanje ve-za međunarodnih snaga u Avganistanu i Iraku. Pod nazivom 420K Aerostat sistem, od 2004. godine koristi se u SAD za kontrolu granice (Persistent Border Security 420K Aerostat System), a u američkim vazduhoplovnim snagama namenjen je za daljinsko
radarsko osmatranje (leathered Aerostat Radar System TARS2). U američkoj peša-diji to je sistem za neposrednu borbenu podršku (Persistent Combat Support), odnosno funkcioniše u okviru komunikacione mreže snaga za taktičku podršku.
U Avganistanu i Iraku američka vojska je počela da proverava sistem nazvan ISIS (Integrisana platforma za izviđanje na velikim visinama3). Platforma je, u stvari, veliki balon, sa integri-sanim senzorima. Napaja se strujom
1 Lockheed Martin. Persistent Threat Detection System. Accessed August 28, 2010. http://www.lockheedmartin.com/products/PTDS/index.html &
Lockheed Martin. Aerostat Systems Brochure. Accessed August 28, 2010. http://www.lockheedmartin.com/data/assets/ms2/pdf/AerostatSystems.pdf
2 http://www.defenseindustrydaily.com/Time-for-TARS-Along-USAs-Southern-Borders-04973/ (5 Sep 2011)
3 http://www.flightglobal.com/news/arddes/isis-poised-to-become-the-ultimate-eye-in-the-sky-360212/, ISIS poised to become the ultimate eye in the sky By: Stephen Trimble Washington DC; About a decade ago the Defense Advanced Research Projects Agency (DARPA) conceived of a new kind of radar antenna (1 Aug 2011)
ISIS platforma za izviđanje na velikim visinama, takođe namenjena za Avganistan i Irak, počeće da se koristi 2014. godine
<320)
dobijenom preko solarnih panela. Balon je dugačak 450 metara, a postaviće se na visinu od 70.000 metara iznad zemlje, van dometa raketa zemlja-vazduh iv-azduh-vazduh koje se koriste na avionima.
Predviđeno je da u stratosferi ostane da lebdi do 10 godina. Balon je nap-unjen helijumom Njegov zadatak jeste da prati zbivanja na terenu u krugu od 300 kilometara, odnosno da otkriva lansiranje raketa i da prati njihovo kretanje na prostoru većem od 600 kvadratnih kilometara. Multifunkcionalni senzori na ovom balonu moći će da prate kretanje vozila i kroz pošumljene predele.
Nikola Ostojić
Mali smart kompjuterski uredaj aj-pod (iPod) postao je sastavni deo opreme vojnika na bojnim poljima u Avganistanu i Iraku. Reč je о Apleovom ajpod tač (iPod ** touch) koji je dostavljen američkim vojnic-ima početkom 2010. godine na ispitivanje, radi usvajanja u standardnu opremu vo-jske. Taj uređaj ima izuzetno dobre prefo-rmanse i funkcije kada je u pitanju umrež-eno ratovanje (netware), jer ajpod na taj način ne samo da spaja vojnike već i oru-žja, na dva udaljena bojišta.
Apleov ajpod tač uređaj analizira podatke sa satelita, bespilotnih letelica, senzora, a može da se koristi u svrhu obaveštavanja stanovništva pomoću vi-deo-poruka u slučaju neposredne opasnosti u području zone borbenih dejstava. U ovaj mali računar integrisana je i tehnologija proširene stvarnosti (augmented reality), tako da korisnik, dodirom slike na kojoj je na primer ulica ili znaka koji označava neki objekat, putem mreže (koja je uvezana u satelitski sistem komu-nikacija) dobija naziv ulice, objekta, njegove karakteristike i druge taktičke podatke koji su mu potrebni. Takođe, može tako da dobije podatke o kvalitetu vode u lokalnim sredinama gde su inžinjerci proverili da li je upotrebljiva za piće. Aplika-cije na ovom uređaju omogućavaju vojnicima slanje fotografija sa bojišta, na ko-jima se nalaze protivničke snage, što omogućava snagama za podršku (artiljeriji, avijaciji, protivtenkovskim helikopterima) da otvore vatru i neutrališu protivnički cilj. Može da koristi i biometrijske podatke za prepoznavanje lica iz baze podata-ka koja je dostupna preko kompjuterske satelitske veze.
Za sada se koristi u jedinicama mornaričke pešadije, a nakon ispitivanja i analize, razmotriće se mogućnost upotrebe u svim jedinicama. Postoje dva tipa ovog uređaja. Jedan je opremljen govornim i pisanim prevodiocima za arapski, kurdski i avganistanski jezik i naziva se „Vcommunicator”. Taj uređaj omoguća-va primanje i slanje animiranih fotografija, što omogućava veoma lako špijunira-nje neprijateljskih položaja, a i veoma laku raspodelu tog video-materijala.
Ajpod na bojnom polju
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 316-341
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 1
Drugi uređaj „BulletFlight”4 (u popularnom prevodu „leteći metak“) je čisto vojna aplikacija koja se koristi kao balistički kalkulator. Ovaj balistički računar omogućava brze proračune elemenata koji su bitni za precizno otvaranje peša-dijske vatre, posebno snajperistima, nišandžijama mitraljeza i drugih oružja. Po-daci se odnose na dinamička rešenja u trenutnim vremenskim uslovima, a uklju-čuju temperaturu, pritisak i vlažnost vazduha i brzinu i pravac vetra. Aplikacija daje veoma detaljne rešenja za ciljeve na daljini do 3.000 metara.
Proizvedeno je nekoliko profila koji se ugrađuju na poluautomatske puške M110, 14.5 inčni SR16, 50 BMG M107, .308 M40A3, .308 M24, kao i 6.5 mm. Poseduje i KAC kameru.
„Leteći metak” je izrađen u više verzija, lakša verzija, BulletFlt L1 - bazna verzija, srednja verzija, BulletFlt L2 za potpuno izračunavanja podataka, gde se unosi tačan opseg podataka o atmosferi, GPS podaci i vreme, na osnovu čega računar generiše niz tablica neophodnih za korišćenje u nestandardnim vremenskim uslovima.
Za razliku od drugih, BulletFlight vojna verzija daje dodatne mogućnost za izračunavanje putanje metka i brzine leta, kao i podatke koji utiču na stabilnost zrna u letu, određujući tzv. okretanje metka oko ose (Bullet spin) uvažavajući čak i uticaj efekata Zemljine rotacije (Coriolis efekt).
Apleov program za ajpod „leteći metak” verzija 3.1 ima više funkcija. Pode-šen je tako da ga mogu koristiti vojni snajperisti u Iraku i Avganistanu. Međutim, ima ugrađene profile za zajedničke vojne puške, a lako se mogu dodati i drugi korisnički profili. Poseduje bazu podataka za većinu municije koja se koristi u američkoj vojsci. Precizno izračunava podatke za municiju do 3000 metara. Funkcija - za brzo i precizno računanje balističkih podataka koristeći G1, G7, G8 standarde, ili balističke koeficijente.
Interfejs je lak za korišćenje a svi relevantni podaci prikazuju se na ekranu odjednom. Korisnički interfejs dizajniran je tako da minimizira mogućnost unosa greške. Ekran je moguće koristiti u dve varijante, kao jednostavan ekran sa me-nijima, ali i pun (Full) ekran na kojem mogu biti tačni podaci za opseg koji se koristi. Izlaz podataka je u inčima, CM, MOA, Mils standardima, kao i obim klikova kojima se aktiviraju aplikacije.
U programu postoji i opcija za metričke jedinice. U većini slučajeva obe vrste je-dinica su vidljive u isto vreme. Izračunava jačinu vetra u miljama po satu ili metara u sekundi. Koristi GPS za pronalaženje najbliže meteorološke stanice i onda automatski dobija meteorološke podatke i nadmorsku visinu za balističko računanje. Ugrađeni akcelerometar detektuje ugao za poboljšanje tačnosti putanje zrna. To su samo neke od bitnih opcija koje izvršava ovaj ajpod, čija je primena započeta početkom 2010. go-dine. U 2011. godini dobio je svoju konačnu fizionomiju verzijom 4.0.0 koja ima aplikacije za izbor profila oružja kao i za izbor odgovarajuće municije.
Nikola Ostojić
4 A ballistic computer designed to provide quick solutions in the field;
http://www.knightarmco.com/bulletflight/,
http://gizmodo.com/5156625/iphone-glove-battlemodo
http://www.thenorthface.com/catalog/sc-gear/etip-glove.html?parent_category_rn= http://www.dotsgloves.com/ (10.10.2011)
Oklopljeni tablet računar algiz 7 i 85
Otporni računari tipa notebok (laptop notes), izrađeni da izdrže pad sa visine, velike pritiske, uticaj različitih vremenskih prilika i elementarnih nepogoda, potrebni su vojsci, policiji, vatrogascima i svim drugima koji svoje poslove obavljaju na tere-nu u ekstremnim vremenskim ili zemljišnim uslovima. U nekim poslovima to su im omogućavali otporni PDA uređaji, a u nekim su korišćeni računari zaštićeni robu-snim kućištem, koji se teško mogu nazvati laptopovi, već pre koferi.
Nekoliko proizvoda američke firme Handheld (HHCS Handheld USA Inc.), kao što su na primer algiz 7 i 8, predstavnici su nove klase prenosnih tablet računara.
Ovakvi uređaji zadovoljavaju stroge vojne standarde u pogledu otpornosti na vlažnost vazduha, vibracije, padove i ekstremne temperature.
Tablet algiz 7 predstavnik je nove generacije računara s potpunom zaštitom od fizičkih i atmosferskih smetnji. Proizveden je da bi se, pre svega, koristio pri radu na terenu. Pogodan je jer ima velik ekran osetljiv na dodir uz punu Windows funkcional-nost. U osnovi, to je računar snage naprednog netbooka, s ekranom osetljivim na dodir, dijagonale 7 inča, ali spakovan u zaštićeno vodootporno kućište.
U oklopu tog tableta nalazi se Intelov procesor Atom radnog takta 1,6 GHz. Njemu u radu pomaže 2 GB DDR2 RAM memorije, a za sistem i smeštanje po-dataka i aplikacija tu je hard disk sa 64 GB memorije, takođe otporan na udarce. Upotrebljena je SSD tehnologija koja doprinosi pouzdanosti ovog računara. Ima instaliran Windows 7 Ultimate.
U računar je ugrađena puna GPS podrška, a za povezivanje s drugim ure-đajima tu su Blu-tu, WiFi i 3G modem koji podržava tehnologije GSM, UMTS i EVDO. Može da se poveže sa drugim mobilnim uređajima što omogućava teh-nologija Gobi 2000 WWAN. Tu tehnologiju razvila je firma „Kvalkom“ (Qualcomm) radi lakog dodavanja različitih bežičnih tehnologija u prenosive uređaje. Ovaj dodatak garantuje da će korisnik uvek moći da se poveže na druge mobil-ne uređaje zahvaljujući podršci za sve raspoložive bežične frekvencije.
Rad na terenu često obuhvata i vizuelno beleženje stanja ili skeniranje bar-kodova, pa algiz 7 ima ugrađenu kameru od nekoliko megapiksela, s LED lampi-com. Za proširenja su na raspolaganju dobro zaštićeni USB i RS-232 priključci, a za povezivanje u lokalnu mrežu poslužiće LAN utičnica.
5 Algiz 8 Manual Version 1.0; www.handheld.se,www.handheldeurope.com,www.handheldfinland.com (11.09.2011)
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 316-341
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 1
Napredak tehnologije
Koliko velikim koracima napreduje savremena vojna tehnologija uočava se na upoređivanju proizvoda od pre desetak godina sa novim proizvodima. Prethodna generacija prenosnih vojnih računara bila je robusna, oklopljena, najčešće se nosila na leđima ili u vozilu, što nije bio problem za artiljeriju, protivraketne ili oklopne jedinice. Međutim, u tom pogledu pešadijske jedinice su uvek bile hendikepirane. Bili su to uređaji od po desetak i više kilograma, sa povećim baterijama za napajanje. Digitalni uređaji za upravljanje borbenim dejstvima (Digital battle managment system) bili su mnogo veći.
Danas su to prenosni računari od jednog kilograma, sa mnogo većim i kvalitetnijim karakteristikama.
TEHNIČKE KARAKTERISTIKE ALGIZA 7
Veličina 242 x 144 x 40 mm
Masa 1,1 kg
Ekran 7", 1240X600 piksela
Procesor Intel Atom Z530 1,6 GHz
RAM memorija 2 GB
Hard disk 64 GB SSD
Operativni sistem Windows 7 Ultimate
Mrežni dodaci Vajrles LAN 802.11 b/g/n za bežičnu vezu
Integrisani Blu-tu v.2.0 + EDR
Ostali dodaci Integrisani GPS Mediatek, WAAS/EGNOS
Mdul WWAN (Optional) Gobi™ 2000 na frekvencijama: -HSDPA/UMTS 800/850/900/1900/2100 MHz -Quad-band EDGE/GPRS/GSM -850/900/1800/1900 MHz -Dual-band EV-DO/CDMA -800/1900 MHz
Algizom 7 upravlja se posredstvom ekrana osetljivog na dodir, prstom ili stajlu-som (štapićem), a tu je i 10 tastera koji olakšavaju pomeranje kursora i odabir funk-cija. Kada nešto treba otkucati, na raspolaganju je softverska QWERTY tastatura, a njena primarna namena jeste da omogući kucanje u veoma nepovoljnim uslovima. Masa uređaja je 1,1 kilogram, veoma se lako nosi, delimično i zahvaljujući poseb-nom rukohvatu. Ugrađene su dve baterije koje obezbeđuju do šest časova autono-mije. Baterije mogu lako da se menjaju „u letu”; kada se jedna isprazni, druga radi, pa se rezervna sveža može umetnuti umesto prazne baterije i bez isključivanja. Za-dovoljava strogi vojni standard MIL-STD-810G koji se odnosi na izuzetno veliku ot-pornost u vlažnoj atmosferi, otpornost na vibracije, padove i ekstremne temperature.
Algiz 8, drugi predstavnik ove vrste proizvoda, takođe poseduje maksimal-ne sposobnosti prenosnih računara i predviđen je za korišćenje u veoma rigoro-znim uslovima. Izrađen je po najnovijim vojnim standardima koji se primenjuju u proizvodnji elektronskih uređaja za korišćenje do 2025. godine. Njegovu sposob-nost rada ne mogu narušiti ni snažni udarci, vibracije i kondenzacija, on može sasvim pouzdano da radi i na temperaturi od -20°C do + 50°C.
Ovaj računar takođe ima procesor Atom 1.6 GHz, može da koristi 16-64 GB eks-terni USB drajver ili hard disk od 60 GB, a ima radnu memoriju RAM od 1-2 GB. Na njemu je instaliran Windows XP Professional operativni sistem, poznat najvećem broju korisnika računara, poseduje kalendar, e-mail, Word, Excel i Power Point.
I ovaj računar ima integrisanu Blu-tu komunikaciju sa drugim perifernim uređaji-ma, kao i 802.11b/g bežičnu vezu za komunikaciju preko lokalnih internet mreža, sla-nje i primanje i-mejlova i korišćenje interneta. Ima integrisanu 3G/GPRS podršku. Na-ravno, ima i ležište za SIM ili neku drugu vrstu memorijske kartice. PCI slotovi omogu-ćavaju proširenje sa napretkom tehnologije, što pokazuje da je reč o proizvodu čiji je vek trajanja poduži. Uređaj ima i audio karticu sa izlazom na koji se mogu priključiti zvučnici kao i priključak za mikrofon, za audio-vizuelnu komunikaciju u mreži.
Ekran ovog računara je 8.4 inča SVGA TFT rezolucuije 1024 x 600 piksela, sa aktiviranjem komandi dodirom. Zaštićen je od uticaja jakog sunca i ostalih problema koje može da nametne okruženje u kojem se koristi. Kontrast i osvetljenje ekrana pri-lagođeni su korišćenju u raznim dnevnim uslovima, danju pod velikim sunčevim osve-tljenjem a noću u mrklom mraku. Oklopljen je materijalom otpornim na udarce te je veoma pogodan za upotrebu u vojnim jedinicama na terenu, za specijalne i druge snage policije, servise za hitnu medicinsku, vatrogasnu ili drugu pomoć. Prilagođen je i za ko-rišćenje u vozilima, avionu, helikopteru i svugde gde je prostor operatera skučen.
Ovakve računare mogu koristiti mehaničari pri popravljanju vozila ili mašine na terenu, šefovi timova u rudnicima, rukovodioci vatrogasnih ekipa ili grupa za pomoć ugroženom stanovništvu - a u vojsci komandiri borbenih jedinica, izvi-đački timovi, vezisti, kao i artiljerijski i drugi operateri za navođenje vatre. Ne-sumnjivo je da se ti uređaji mogu masovnije koristiti u svim vrstama borbenih jedinica kao sastavni deo sistema za digitalizovano upravljanje borbenim dejstvi-ma, unapređujući njegovo funkcionisanje na taktičkom nivou.
Pomenuti tablet računari proizvode se u više varijanti. Na primer, imaju podlogu kojom se pričvršćuju za korišćenje u vozilu, na jahtama i brodovima. U šumskim uslovima, na snegu i ledu, kaišem se privezuje na butinu za rad u se-dećem položaju u skučenom prostoru.
(325>
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 316-341
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 1
Postoji i industrijska verzija pod nazivom algiz 10, sa ekranom od 10,4 inča. Taj tablet proizveden je takođe po vojnom standardu MIL-STD-810F. Ima proce-sor Intel 1.2GHz Core Duo, hard disk od 80GB, RAM memoriju 2GB, WiFi, Blu-tu, kao i EDGE/GPRS radio. Litijumske baterije omogućavaju sedam časova ne-prekidnog rada. Ima modemsku karticu PCMCIA za vezu sa mobilnim uređaji-ma. Na njemu je takođe instaliran Windows XP operativni sistem.6
Drugi tipovi vojnih tablet računara
Naravno, postoje i drugi tablet računari koji se koriste u specijalnim situacijama kao što je DRS’s Dual Core (MRT), čija je upotreba usklađena sa taktičkim sistemom RVS-330 koji se nalazi u vojnom vozilu (JV-5). Koriste ga američka pešadija, mornarička pešadija i američko vazduhoplovstvo. Firma „Armel“ takođe proizvodi vojni Roki 12 inčni tablet kompjuter (Rocky Military 12" & 8.4" Rugged Tablet Computers), iz TETRE dolazi Laki-XXS 12.1 inčni tablet (TETRA Light-XXS 12.1" Tablet PC Military version ), Mobile grupa iz SAD proizvela je iX104C4M™ grubi vojni PC tablet, tu je i DRS oklopljeni vojni X10GX tablet. Među ovom vrstom proizvoda su i tableti iz firmi Gama Teč, DRS, Eksplore, Itroniks... Spisak bi bio poduži. Međutim, sve to pokazuje da je ova vrsta računara na dohvatu ruke vojnim starešinama i specijalcima u drugim službama, značajno olakšavajući donošenje odgovornih odluka.
Nikola Ostojić
Modernizacija vojske i mornarice Rusije7
Modernizacija ruske vojske odvija se pojačanim intenzitetom. U sledeće tri godine za opremanje Oružanih snaga Rusije biće usmereno skoro četiri triliona ru-balja (130 milijardi dolara). Za 2012. godinu planirano je da se za kupovinu naoru-
6 Ovi računari, kao i drugi proizvodi, predstavljeni su na konferenciji za štampu 9. februara 2010. godine u mestu Corvalis, u američkoj državi Oregon. Tom prilikom Dejl Kajle (Dale Kyle), predsednik firme Handheld US, rekao je: „Naši partneri očekuju od nas vrhunsku tehnologiju i mi im to možemo obezbediti. Ovo što nudimo unaprediće primenu ovakvih uređaja“.
7 Glas Rusije, 8. 12. 2011.
<32T)
žanja, vojne i specijalne tehnike izdvoji 1,1 triliona rubalja (oko 40 milijardi dolara). Glavni zadatak je da za četiri godine u vojsci i u floti ima 30 odsto savremenog na-oružanja i vojne tehnike. Do 2020. godine njihov nivo u Snagama opšte namene treba dovesti do 70 procenata, a u ruskoj nuklearnoj trijadi - do 80 procenata. Re-alizacija zadatka ovako velikih razmera već je počela i 2012. godine biće načinjen još jedan korak u ovom pravcu. Petina sredstava biće utrošena za raketno-nukle-arni kompleks pošto je to najskuplje i tehnološki najsloženije i najvažnije naoruža-nje, koje odvraća svakog potencijalnog agresora. Preostali novac biće utrošen za kupovinu nadvodnih brodova, podmornica, avijacije, sistema PVO, operativno-tak-tičkih raketnih kompleksa kao što je „Iskander“. Novim borbenim avionima i siste-mima PVO će značajno biti dopunjene ruske vojne vazduhoplovne snage. One treba da dobiju oko 60 novih i modernizovanih sredstava za protivvazduhoplovnu odbranu, uključujući komplekse S-400, radarske sisteme „Nebo-u“ i dalekometne raketno-topovske komplekse „Pancir-S1“. Takođe, na raspolaganje VVS treba da stigne oko 90 novih i modernizovanih aviona i helikoptera. U vojne vazduhoplovne snage stići će novi avioni Su-30 i MiG-29. Bombarderi Su-34 takođe će nesumnji-vo pojačati borbenu moć VVS. Po svojim manevarskim mogućnostima i zadacima koje rešavaju, oni su bliski tipovima aviona koji spadaju u avijaciju velikog dometa. Su-34 može da preleti iz Moskve do Vladivostoka s dva dopunska točenja goriva u vazduhu. Piloti se pri tome neće zamarati zato što mogu da lete s automatskim pi-lotom. U jedinice će 2012. godine biti isporučeno do 10 bombardera Su-34.
Ruska ratna mornarica takođe se nalazi pred najvećim programom obnove i modernizacije od svog nastanka, a u ruskom budžetu za to je namenjeno 4,5 triliona rubalja, odnosno oko 150 milijardi dolara.
Jedna od atomskih podmornica iz serije „Borej"
Prošle godine je za izgradnju nuklearnih i dizel-podmornica i fregata i remont i održavanje flote potrošeno više od 85 milijardi rubalja (oko 280 miliona dolara), pokazuju podaci ruskog Ministarstva odbrane. Ministarstvo odbrane Rusije i bro-dogradilište „Sevmaš" u Severodvinsku potpisali su nedavno sedam ugovora za projektovanje i izgradnju atomskih podmornica serije „Borej" i „Jasenj", a vrednost posla iznosi 280 milijardi rubalja (oko 10 milijardi dolara). „Sevmaš" je jedino bro-dogradilište u Rusiji u kojem se grade podmornice na nuklearni pogon, a do sada su isporučili 128 podmornica. Rusija nije odustala ni od klasičnih dizel podmornica i do 2020. godine biće joj isporučeno 10 novih. One će predstavljati osnov ruske
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 316-341
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 1
pomorske moći tamo gde nuklearne podmornice ne mogu da operišu, u Crnom moru i na Baltiku. Što se tiče novih brodova, u "Severnom brodogradilištu" u Pe-trovgradu grade se četiri korvete, dve fregate i specijalni brod za vezu.
Podmornice klase „Borej" su adut ruske mornarice
U izgradnji je korveta „Snalažljivi", koja će po svojim karakteristikama i borbenim osobinama prevazići slične brodove takve klase. Brod će posedovati ofanzivno raket-no naoružanje i torpeda, kao i helikopter za borbu protiv podmornica. Nova tehnologija primenje u gradnji trupa omogućiće mu da za 25 odsto smanji otpor vode pri kretanju brzinom oko 30 čvorova. Trenutno, ruska ratna mornarica ima jedan nosač aviona „Admiral Kuznjecov", koji će ove godine biti van funkcije, jer će biti poslat na remont. Mada grandioznim planom obnove ruske mornarice nije predviđena gradnja još nekog nosača aviona, priprema projekta je već počela. Prema nekim najavama, 2018. godine trebalo bi da bude završen projekat novog „supernosača aviona", čija bi izgradnja trebalo da počne 2020. godine. Uporedo sa ovim projektom, Rusija planira i koji će avion biti osnova njenih mornaričkih jedinica.
Idejno rešenje novog aviona - Su-47
Pretpostavlja se da će to biti Su-47 Berkut - projekat ruskog perspektivnog palubnog lovačkog aviona.
Nebojša Gaćeša
X328)
Bespilotna avijacija za rusku armiju: sadašnjost i budućnost8
Prve bespilotne letelice „gruša“, namenjene za sakupljanje obaveštajnih podata-ka, stigle su u naoružanje Baltičke flote ruske armije. Kompleks je napravio ruski kon-cern „Ižmaš“. Prema mišljenju eksperata, kompleks „gruša“ odgovara svetskom nivou u kategoriji bespilotnih letelica mini klase. Njegove osnovne funkcije su izviđanje i osma-tranje za male domete, u prečniku oko 10 kilometara. Novim bespilotnim letelicama bi-će opremljeni odredi morske pešadije i motorizovanih streljačkih odreda obalskih trupa Baltičke flote. U budućnosti se planira postavljanje istih sistema u sve jedinice flote. Uređaj ima raspon krila manji od metra i masu više od dva kilograma. Svojim video-ka-merama uočava ljude na rastojanju do 500 metara, a sam ostaje nevidljiv zbog svetle boje i plastičnog korpusa kroz koji prolaze zraci radara. Ruski stručnjaci razvijaju i druge klase bespilotnih letelica. U mini klasu, u koju spada „gruša“, može da se uvrsti prototip kazanjskog preduzeća „Eniks“ sa varijantama sistema Elektron, zatim kompleks ZALA Lastočka kompanije, kao i porodicu uređaja „inspektor“ podmoskovske kompanije ,Aerokon“. U taktičkoj klasi takođe postoji nekoliko bespilotnih sistema, među kojima je porodica „Dozor“ kompanije „Tranzas“. Ona je najviše napredovala u izgradnji taktičke klase bespilotnih letelica. U planu kompanije „Tranzas“ je izrada još krupnijih uređaja, mase više od 4 tone, a letelicu će praviti kazanjska kompanija „Sokol“.
Nebojša Gaćeša
Promašaj veka vojske SAD: „nevidljivi“ avion od 412 miliona dolara koji nije učestvovao u borbi9
Ono što je trebalo da bude ponos američkog ratnog vazduhoplovstva i najskuplji avion u istoriji vojske SAD pokazalo se po svoj prilici kao veliki promašaj. Iako je ame-ričko ratno vazduhoplovstvo koristilo avione F-22 raptor samo u probnim misijama, nji-hovi piloti doživeli su čak sedam velikih nesreća, a dvojica su poginula.
8 Glas Rusije, 19. 12. 2011.
9 Blic, 21. 12. 2011.
(329>
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 316-341
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 1
F-22 raptor: krila u obliku dijamanta
Kontroverzni borbeni avion F-22, koji je proizvela koporacija „Lokid Martin“, u upotrebi je od 2005. godine, ali zbog čestih kvarova nikada nije učestvovao u borbama i pored brojnih prilika u ratovima u Iraku, Avganistanu i Libiji. „Raptor“ je spoj najnaprednije „stelt“ tehnologije (nevidljivi avioni), najsavremenijih senzo-ra, najboljeg raketnog naoružanja i - najozbiljnijih problema. Zbog njih je program i okončan, a poslednji primerak je iz fabrike u Marijeti, u državi Džordžija, izašao 13. decembra. Nedavno je objavljen izveštaj američkog ratnog vazduho-plovstva (USAF) o brojim mukama s „raptorom“. U novembru 2010. jedan F-22 srušio se severno od Enkoridža, Aljaska. Pilot je pokušao da spreči najgore, ali mu je prekinuto snabdevanje kiseonikom. Njegov avion se prevrnuo i udario u planinu, a pilot je poginuo. Bilo je i problema sa softverom koji je koristio, kao I sa lošim sistemom za odvođenje vode iz kokpita, zbog čega je korodirao čelik, a to je uzrok što je avion bio vidljiv na radarima. I pre pada aviona na Aljasci piloti su se žalili da im sistem za snabdevanje kiseonikom slabo radi, zbog čega su imali simptome kao što su vrtoglavica i slabost. Celokupna flota aviona F-22 zbog toga nije letela punih pet meseci, a i kada je zabrana leta ukinuta, istražite-Iji i dalje nisu nalazili odaovore na oitanie otkud kvarovi.
Dostiže brzinu veću od brzine zvuka bez upotrebe komore dogorevanja, što mu omogućava da leti brže i dalje
Prema izveštaju američkog ratnog vazduhoplovstva, od sredine septembra 2011, kada je zabrana ukinuta, zabeleženo je još 14 slučajeva problema pilota koji su možda bili uzrokovani nedostatkom kiseonika. Prema izveštaju USAF, svaki od ovih gizdavih aviona sa krilima u obliku dijamanta košta 143 miliona do-lara. Ako se tome dodaju troškovi usavršavanja, istraživanja i razvoja, procenjuje se da svaki F-22 košta američke poreske obveznike 412 miliona dolara.
Nebojša Gaćeša
Prenosni radar za nadzor10 11
Kompanija „Cassidian“ je u 2011. godini pokrenula dva nova tipa iz svoje porodice Spexer radara aktivnog elektronskog skeniranog niza (AESA-Active Electronically Scanned Array), takođe poznatog kao radar sa aktivnim fazama u nizu, koji obuhvataju prenosivu verziju poznatu kao Spexer 1500 i verziju koja je optimizovana za priobalnu ulogu a naziva se Spexer 2000 Coastal. Oba sistema su u velikoj meri zasnovana na postojećem sistemu Spexer 2000, za koji kompanija Cassidian11 (ranije EADS Defense & Security) tvrdi da je prvi operativni kopneni radar AESA, sa 40 isporučenih sistema u funkciji obezbeđenja granice i još 100 u proizvodnji. Spexer 1500 je zapravo umanjena verzija sistema 2000 sa polovinom od 48 modula za primo-predaju signala. Sistem je prenosiv i dva ope-ratora ga mogu lako instalirati, napajajući se ili iz sopstvenog izvora ili iz preno-snog generatora. Zrači relativno malu snagu od 7 W - što, prema saopštenju zvaničnika, gotovo uopšte ne smanjuje zonu pokrivenosti signalom skeniranja, ali obezbeđuje instrumentalizovani domet od oko 40 km. Poseduje automatsku klasifikaciju ciljeva i može detektovati bespilotne letelice (UAV; eng. unmanned aerial vehicle) refleksne površinesa od 0,2 m2 na 7 km i pešaka na 15 km. Pro-jekat AESA takođe nudi veoma visoku rezoluciju Dopler-uređaja, što doprinosi smanjenju lažnih alarma i povećanju mnogostrukog otklanjanja smetnji povratnih signala na radarskom sistemu zbog lišća i talasa; u priobalnoj ulozi, Spexer 1500 može da otkrije cilj veličine manjeg broda sa radarskim presekom, to jest refleksnom površinom od 1,5 m2 na 16 km. Procesor radara Spexer 2000 Coastal je modifikovan u smislu otklanjanja smetnji po principu signal-buka (pre ne-go signal-smetnja) da bi se poboljšao učinak u priobalju. Navodno se radar tipa Spexer 2000 Coastal intenzivno isprobava i već je dokazao svoju sposobnost da prati manji brod i osobu koja skače preko palube i pliva ka obali.
Nebojša Kljajić
10 Izvor: Web sajtovi www.idr.janes.com i www.cassidan.com
11 Kompanija „Cassidan“ je svetski lider u globalnim sigurnosnim rešenjima sistema; sa 28.000 zaposlenih u 2010.godini ostvarila je prihod od 5,9 milijardi evra.
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 316-341
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 1
Lansiranje ruskog satelita zaokružuje novi globalni navigacioni sistem12
Rusija je 3. oktobra 2011. lansirala svoj 24. globalni navigacioni satelit Glo-nass-M, obezbeđujući zemlju globalnim navigacionim i pozicionim satelitskim siste-mom (GNPS); raketa „sojuz“ lansirana sa kosmodroma Pleseckaja uspešno je, 28. 11.2011, uvela novi satelit „Glonass-M“ u odgovarajuću orbitu. Sistem će pokriti ce-lokupnu rusku teritoriju (100%) i 99,5% planete, a prema federalnoj operativnoj agenciji zaduženoj za sisteme Glonass13, signal sa lansiranog satelita bio je na ras-polaganju početkom novembra. Glonass-M je druga generacija ruskih GNPS satelit-skih sistema i projektovan je kako za vojnu tako i za civilnu upotrebu. Svaki satelit može da bude operativan skoro sedam godina. Masa sistema je 1415 kg, dok je tačnost pozicioniranja oko 5 m horizontalno i 3,3 m vertikalno. Prema proizvođaču, kompaniji Information satelites Systems (Informacioni Satelitski Sistemi), do kraja 2011. godine Ruske svemirske snage trebalo je da lansiraju još tri satelita iz sistema tipa Glonass-M. U trogodišnjem periodu kompanija planira da proizvede čitav niz sistema tipa Glonass-K: treće generacije ruskih navigacionih satelita. Ovi sateliti ima-će masu 800-900 kg svaki, biće operativni 10-12 godina, a tačnost pozicioniranja iznosiće 1 m. Prvi satelit tog tipa, Glonass-K1, lansiran je sa kosmodroma Pleseckaja 26. februara 2011. godine. Očekuje se da će drugi satelit tipa Glonass-K, poznat kao Glonass-K2, biti lansiran 2013-2014. godine. Istorijat sovjetskih/ruskih GNPS sistema datira iz osamdesetih godina 20. veka: Moskva je svoj prvi Glonass satelit po-slala u orbitu u novembru 1982. godine. Godine 2001 broj ruskih satelita sistema Glonass smanjen je na šest, uglavnom zbog nedostatka finansijskih sredstava. Ru-sija je takođe izgubila tri satelita sistema Glonass u decembru 2010. godine, kada je raketa koja ih je lansirala skrenula sa svog kursa i izgorela.
Nebojša Kljajić
12 Izvor: Jane's, DEFENCE WEEKLY izdanje 41, 12.10.2011 i web sajt www.glonass-center.ru
13 Kompletne informacije o sistemu Glonass (vremeplov, koji se svakodnevno ažurira, o svim aspekti-ma sistema Glonass) prezentovan je na javnim-zvaničnim i profesionalnim web sajtovoma:
a) zvanični-javni sajtovi: www.glonass-center.ru i www.glonass-iac.ru
b) profesionalni (autorizovani) web sajtovi: www.glonass-iac.ru i www.stat.gpsglonass-iac.ru
Usavršavanje helikoptera „Chinook“14
Američki „Boeing“ planira da poboljša sistem za ublažavanje udara kod helikoptera za prevoz teških tereta CH-47 Chinook u okviru širih napora za njegovu nadogradnju čiji je cilj nastavak njegovog korišćenja i do četrdesetih godina 21. veka. Detalji vezani za nadogradnju „Chinooka“, koje „Boeing“ planira da predu-zme dvadesetih godina 21. veka, objavljeni su u magazinu Jane neposredno pre nego što je Chinook oboren tokom operacija blizu avganistanske granice sa Pa-kistanom 6. avgusta, kada je poginulo 30 američkih vojnika i osam Avganistana-ca. Nadogradnja sistema za ublažavanje udara omogućiće da stajni trap helikoptera bolje absorbuje šok udara. Nadogradnju helikoptera „Chinook“ nadgle-daće Projektni biro za modernizaciju novog vojnog helikoptera CH-47, čije je otvaranje bilo planirano za 30. avgust na lokaciji Redstone Arsenal u Alabami. Produžetak životnog veka helikoptera „Chinook“ postao je glavni prioritet američ-ke kopnene vojske. Ne očekuje se da će potencijalna zamena ovog tipa helikoptera - varijanta novog helikoptera za prevoz teških tereta Joint Multirole (JMR) -biti u širokoj upotrebi još najmanje dve decenije. JMR je još uvek u ranim faza-ma planiranja. Međutim, generalni koncept jeste da se izgradi nova generacija varijanti helikoptera - laki, srednji, teški i ultra - koji se svi oslanjaju na naizme-nična pogonska kola, lopatice rotora i ostale ključne delove da bi se smanjili lan-čani troškovi nabavke i snabdevanja. Osnovna letelica mogla bi da bude plat-forma napad/korisnost koja je podesiva u rasponu od varijante izviđačkog do va-rijante teretnog helikoptera. Ne očekuje se da će „teška varijanta“ JMR helikoptera biti spremna za implementaciju do 2035. godine, što znači da „Boeing“ treba da zadrži „Chinook“ sve dok novi helikopter ne bude u širokoj upotrebi do četrde-setih godina 21. veka. Pored poboljšanja sistema za ublažavanje udara kod helikoptera „Chinook“, kompanija „Boeing“ takođe planira nadogradnje da bi se po-boljšala visina dizanja helikoptera i pojačala sposobnost njegovog opstajanja. Jedna od nadogradnji koja je već u fazi projektovanja dovešće do ugradnje no-vih lopatica rotora, što će omogućiti dizanje dodatnih 970,184 kg (2000 funti) tereta. Novi dizajn lopatica ima zašiljen vrh - a ne ravne ivice kao sadašnji - a ta-kođe ima i zavoj u delu oštrice. Sledeća planirana nadogradnja koja se odnosi na sposobnost opstajanja helikoptera „Chinook“ bila bi ugradnja novih senzora i displeja u pilotskoj kabini kako bi se pilotima olakšala navigacija u uslovima sla-be vidljivosti. Piloti helikoptera „Chinook“ koji su se vratili iz Avganistana i Iraka u više navrata su se obraćali kompaniji „Boeing“ u vezi sa opasnošću „degradira-nog vizuelnog okruženja“, kao što su oblaci prašine koji dovode do ograničenja vidljivosti tokom sletanja.
Nebojša Kljajić
14 Izvor: Jane's Defene weekly, volume 48, issue 33, 17 august 2011
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 316-341
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 1
Nanotehnologija smanjuje težinu oklopnih vozila kompanije Deisenroth15 16 17 18
Objavljeni su novi detalji u vezi sa nanomaterijalima16 koje koristi kompani-ja IBD17 Deisenroth Engineering za izradu sklopova pasivnih oklopa koje trenut-no isporučuje za serije oklopnih borbenih vozila (AFV) i aplikacije za ta vozila. Prema izvorima kompanije IBD na međunarodnoj konferenciji o oklopnim vozili-ma u Londonu u februaru 2011. godine, kompanija je uspela da udvostruči me-haničke osobine svojih čeličnih, keramičkih i kompozitnih oklopnih materijala ko-rišćenjem poboljšanih mikrostruktura koje sadrže „najfinije čestice“, što omogu-ćava konstruisanje tanjih ploča sa većom rastegljivošću i tvrdoćom i pruža „neu-poredive višestruke mogućnosti“. Kao primer naveden je aluminijum-oksid (Al2O3), koji u svom standardnom obliku visokih performansi ima veličinu zrna od 2-10 p.m; Vikers vrednost tvrdoće 1750 (HV 10), snagu savijanja 385 MPa i elastični modul 410 GPa. Poređenja radi, prioritetne nanokristalne verzije Al2O3 i silicijum-karbida (SiC/Al2O3), koje imaju veličinu zrna 50 odnosno 20 p.m, pru-žaju vrednost tvrdoće veću od 3000, sa snagom savijanja 760/840 MPa i elastič-nim modulima 680/900 GPa. Upotreba nanotehnologije takođe smanjuje težinu oklopa, jer je masa dodatnih ploča koje su potrebne radi povećanja zaštite osnovne strukture oklopa po STANAG-u18 4569/AEP 55 nivo 3 (protiv napada korišćenjem municije za probijanje oklopa AP 7,62x51 mm i artiljerijskih fragme-nata 155 mm) tipično je 17 procenata niža korišćenjem nanometričkog čelika (površinska gustina 50 kg/m2) ili 47 procenata niža korišćenjem nanokeramike (površinska gustina 32 kg/m2). Kompanija IBD Daizenrot je već izumela sklopo-ve oklopa za 22 armije i oni su postavljeni na 4500 vozila u Avganistanu. Jedan od najnovijih sklopova za aplikacije je za VAB oklopni transporter sa točkovima francuske vojske, koji pruža balističku zaštitu, kao i zaštitu od improvizovanih eksplozivnih sredstava po STANAG-u 4569 nivo 3 za dodatnu masu od 810 kg ili nivo 4 za dodatnu masu od 1,27 tona. Ovo predstavlja uštedu od 490 kg ili 770 kg preko standardne tehnologije, prema „Daizenrotu“, koji je zapazio da bi opredeljenost za proizvodnju težih oklopa predstavljala „varljivu ekonomiju“. Ma-da je to rešenje možda jeftinije, on ukazuje da bi ono moglo imati negativne efekte na celokupne troškove tokom veka trajanja proizvoda zbog povećanog habanja guma i sistema vešanja vozila, kao i zahteva za rezervnim delovima. Korišćenjem kombinacija nanočelika, nanokeramike i nanokompozitnih materijala, kompanija je dostigla slične nivoe zaštite i uštede na oklopnom vozilu Iveco Super AV 8x8. Za balističku zaštitu oprema koju je izradila kompanija za kabinu kamiona „astra“ koristi nanokeramičke dodatne panele sa integrisanim slojem, dopunjenim nanokompozitnim materijalima za zaštitu od mina i improvizovanih
15 Izvor: Jane's Defence Weekly,Volume 48,Issue 41, 12october 2011
16 Više informacija o NANOTEHnOLOGIJAMA, posebno o primeni nanotehnologija u vojnoj in-dustriji prezentovano je na web sajtovima:
www.nicolaos1946.files.wordpress.com/.../nano-vojna-tehnologija-sa-slika
www.sr.wikipedia./org/sr/нанотехнологиjа
17 www.ibd-deisenroth-engineering.de/concepts
18 www.oklop.net23.net/kurjak/brdm2-kurjak.htm
eksplozivnih sredstava (masa opreme za nivo 3 iznosi 920 kg, a za nivo 4 iznosi 1,14 tona). Ostala laka i srednja oklopna vozila koja kompanija IBD Deisenroth navodi kao primere upotrebe nanotehnologije uključuju borbeno vozilo pešadije Patna AMV 8x8 za Svedsku, „iveko“ vozilo srednje zaštite 4x4, „iveko“ lako oklopno vozilo LMV 4x4 i gusenično borbeno vozilo pešadije CV90 BAE sistema za Norvešku i Švedsku. Na kraju su teška oklopna vozila, gde je takođe korišće-na tehnologija ove kompanije na primeru demonstratora tenka Leopard 2A4 Evolution, demonstratora tenka Rheinmetall Leopard 2 Revolution, Leoparda 2 Evolution za Singapur i MBT 122B Evolution (Leopard 2A5/A6) za Švedsku. Kod poslednjeg od navedenih, kompanija IBD Deisenroth procenjuje da bi dodatni ni-voi zaštite koje korisnik zahteva doveli do porasta bruto težine vozila za 5 tona korišćenjem standardne tehnologije, dok bi nanotehnologija omogućila da taj po-rast bude samo 350 kg.
Nebojša Kljajić
Japan uskoro započinje proizvodnju ATD-X vazduhoplova19
Ministarstvo odbrane Japana i kompanija Teške industrije Micubišija (Mitsubishi Heavy Industries) uskoro će otpočeti proizvodnju borbene letelice Demonstrator napredne tehnologije - X [Advanced Technology Demonstrator - X, (ATD-X)], izjavio je menadžer programa za časopis Jane’s, 4. novembra 2011. godine.
Prema rečima general potpukovnika Hidejukija Jošioke (Hideyuki Yoshio-ka), direktora razvoja vazduhoplovnih sistema u Istitutu za tehnološka istraživa-nja i razvoj pri Ministarstvu odbrane, „Japan nema problema u razvoju stelt ka-rakteristika vazduhoplova. Napravićemo dobar avion“. Do kraja 2011. godine Ministarstvo odbrane i „Micubiši“ potpisaće ugovor kojim će otpočeti proizvodnja. U projekat je uloženo 505 miliona dolara za period od 2009. do 2016. godine, a prvi probni let planiran je za 2016. budžetsku godinu.
„Prvi let 2016. godine je apsolutno neophodan ... i od vitalnog je značaja za naše nacionalno vazduhoplovstvo“, kaže general Jošioka. „U bliskoj budućnosti Kina će se naoružati svojim avionima Chengdu J-20, a Rusija svojim Suhoj PAK FA T-50. Znamo da je naših 28 radarskih položaja efikasno u detekciji aviona treće i četvrte generacije na velikim daljinama, ali nismo sigurni kako će funkcio-nisati kada se pojave avioni pete generacije.“
ATD-X, ili Shinshin („srce boga“), projektovan je kao stelt lovac velike po-kretljivosti i superiornosti u vazduhu. Na njemu će se ispitivati napredne tehnologije i integracija sistema, nakon čega se planira proizvodnja lovca šeste generacije sa i3 karakteristikama (informed, intelligent, instantaneous - i3; informisan, inteligentan, trenutan) koji će biti efikasan u borbi sa stelt letelicama.
19 Jane’s Defence Weekly, Volume 48, Issue 46, 16 November 2011
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 316-341
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 1
Taj budući lovac bio bi naslednik sadašnjeg lovca japanskih vazduhoplov-nih snaga samoodbrane Mitsubishi F-2, koji je razvijen u saradnji sa SAD na ba-zi aviona Lockheed Martin F-16 Agile Falcon. Nameri Japana da samostalno razvije „F-3“ iz ATD-X mogle bi da se usprotive SAD, koje su već jednom ranije blokirale pokušaj Japana da razvije domaćeg lovca, a lobiranje za slični ishod u vezi platforme šeste generacije već je počelo.
Najbolja ilustracija da je ovaj projekat postao osetljivo političko pitanje na relaciji Japan-SAD jeste odbijanje zvaničnika Ministarstva odbrane Japana da publikuju podatke o koristi domaćeg razvoja i proizvodnje F-3 - otvaranje oko 240.000 novih radnih mesta, jer bi 95 procenata domaća proizvodnja tog aviona uposlila oko 1.000 kooperanata.
Za pogonsku grupu prototipa kompanija Teške industrije Išikavadžima-Ha-rime (Ishikawajima-Harima Heavy Industries - IHI) dobila je porudžbinu za proiz-vodnju dva turbofen motora sa naknadnim sagorevanjem, svaki od po 5 tona po-tiska, i oni su ključni za visoku pokretljivost, jer su projektovani da zadovolje zah-tev objedinjenog upravljanja letom i potiskom.
Milan Babić
DARPA planira da uveća ofanzivne sajber sposobnosti SAD20
Američka Agencija za napredne istraživačke projekte iz domena odbrane (Defense Advanced Research Projects Agenci - DARPA) planira da poveća ula-ganja u razvoj tehnologije sajber bezbednosti sa specifičnim naglaskom na ofanzivne sposobnosti, izjavio je jedan od visokih zvaničnika agencije.
„Potrebna su nam nam nova i bolja rešenja. Naše procene pokazuju da smo ograničeni u pogledu sposobnosti, kako ofanzivnih tako i defazivnih, i to tre-ba da popravimo,“ rekla je direktorka DARP-e Regina Dugan (Regina Dugan) 7. novembra tokom diskusije o sajber bezbednosti pod pokroviteljstvom Agencije.
Ona je naglasila narastajuću pretnju sajber napada na virtuelno vlasništvo i fizičke elemente, uključujući i vojne sisteme, i rekla da će se zbog toga DARPA „usredsrediti na uvećanje svog udela u sajber istraživanja ofanzivnih sposobnosti koja se odnose na specifično vojne potrebe“.
Budžet DARPA za sajber istraživanja u fiskalnoj 2012. godinu iznosi 208 miliona dolara, što predstavlja uvećanje za 88 miliona dolara u odnosu na pret-hodnu godinu. Ukupna ulaganja u sajber istraživanja, kako se najavljuje, u na-rednih pet godina biće uvećana sa 8 na 12 procenata njenog budžeta.
Gospođa Dugan je naglasila da će kreatori politike morati da odluče kako će se zaista angažovati sajber sposobnosti, ali je naglasila da DARPA „ima posebnu odgovornost“ da ispita moguće sposobnosti i upotrebu vojnih sajber alata. U julu 2011. godine odnos ofanzivnih i defanzivnih sposobnosti Pentagona bio je 10 prema 90 odsto. Inače, Mreža Agencije za napredne odbrambene istraživačke projekte, koja je kreirana 60-ih godina prošlog veka, smatra se pretečom interneta.
Ona je naglasila da odbrambeni pristup sajber bezbednosti, kao što je bez-bednosni softver, sve više postaje disproporcionalno skuplji u odnosu na neke zlonamerne viruse i mreže koje često napadaju državne sisteme.
Izvestan broj nano bespilotnih avionskih sistema (unmanned aircraft systems - UASs) razmešten je u Avganistanu u sastavu Kraljevskih marinaca Ujedinjenog Kraljevstva (UK Royal Marines), saopšteno je na sipozijumu koji je organizovalo Udruženje vojske Sjedinjenih Država (Association of the United States Army - AUSA) u oktobru u Vašingtonu.
Proizvođač ovog sistema je BCB International i oko 100 kompleta dopremljeno je u Avganistan sredinom avgusta 2011. godine. Masa pojedinačnog kompleta je
20 Jane’s Defence Weekly, Volume 48, Issue 46, 16 November 2011
21 Jane’s International Defence Review, Volume 44, December 2011
Milan Babić
SQ-4 nano bespilotna letelica dejstvuje u Avganistanu21
,21
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 316-341
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 1
1,7 kg, a u njemu se nalaze dve male letelice, rezervni delovi, upravljačka jedinica i video-vizir (naočare) operatera na kojem se projektuje pogled kroz kameru smešte-nu na prednjem delu letelice; svi ti elementi smešteni su u jedan ranac.
Masa ove male osmatračke letelice iznosi svega 55 g, što je u skladu sa stavom vazduhoplovnih autoriteta da sve što je lakše od 60 g ne izaziva ozbiljne posledice za motor nekog aviona ukoliko on to u sebe uvuče. To znači da sQ-4 može da dejstvuje u oblasti vazduhoplovnih baza i drugih osetljivih područja stvarajući ne veću brigu od one koju izazivaju ptice.
Međutim, osnovna namena ove letilice jeste da sadejstvuje sastavu u kojem se nalazi, a to su izviđačke jedinice i specijalne snage, koje ovu letelicu mo-gu da koriste za izviđanje iz vazduha ili za operacije tipa „popni se i osmatraj“, tokom kojih može da se spusti na povoljno mesto za osmatranje zone interesa.
Domet ove letelice iznosi 1 km, a ona u sebi ima GPS prijemnik i interni si-stem za navigaciju koji joj omogućava da se samostalno vrati u bazu ili da izra-čuna i upozori kada ima minimum energije za bezbedan povratak. Pokreće je liti-jumska polimerna baterija koja joj obezbeđuje dolet do zone i da se „popne i osmatra“ u trajanju od 2,5 sata ili neprekidni let u trajanju 1 sat vremena.
Tokom novembra u letelicu će biti ugrađena nova, litijum sulfidna, baterija koja će joj udvostručiti performanse. Proizvođač razmatra mogućnost sistema in-dukcionog punjenja koji bi omogućio jednom paru letelica neprekidno osmatranje za vreme kojeg bi se uzajamno smenjivale samostalo se vraćajući u stanicu za napajanje kada je to potrebo. On bi se mogao napajati iz obične mreže ili po-moću solarnih panela u oskudnim uslovima.
Četvoroelisna konstrukcija obezbeđuje visok odnos potisak-težina, što omogućava funkcionisanje pri brzini vetra do 9 m/s. Višak potiska u povoljnim uslovima omogućava dodatni teret u vidu kamere za zemaljsko osmatranje ili eksplozivnog paketa koji bi se samoubilački dopremali do personalnih ciljeva ukoliko je to potrebno. Međutim, odluka je na korisniku, iako do sada nije bilo zahteva za smrtonosnim sposobnostima ovog sistema. Sistem zaista ima poten-cijalnu mogućnost podrške smrtonosnim operacijama, korišćenjem GPS paketa za utvrđivanje koordinata lokacije za koju se zahteva vatrena podrška.
Cena punog kompleta ranca u kojem se transportuje ovaj sistem iznosi iz-među 14.000 i 15.000 funti, odnosno 22.000 do 23.000 američkih dolara.
Milan Babić
Uspešno spajanje u svemiru otvara Kini put ka vojnim misijama22
Kina je 1. novembra 2011. godine lansirala svemirski brod Shenzhou-8 bez ljudske posada, a 3. novembra on se spojio sa svemirskim eksperimentalnim modulom Tiangong-1 na visini od 340 km iznad Zemlje.
Spajanja dve letelice u orbiti direktno je prenosila nacionalna televizija, a u Svemirskom kontrolnom centru u Pekingu tom događaju prisustvovali su članovi Politbiroa Komunističke partije Kine i rukovodstvo Narodnooslobodilačke armije Kine. Međutim, malo pažnje se tom prilikom obratilo na vojni značaj te misije.
Raketa nosač „Dugi marš 2F“, kojom je Shenzhou-8 prenesen u orbitu, ko-ristila je iterativne računare i domaće navigacione sisteme da bi se postiglo po-stavljanje u orbiti sa preciznošću od 12 m, izjavio je jedan kineski ekspert za South China Morning Post jedan kineski ekspert. „Ovaj put smo pokazali drugim zemljama da smo u stanju da dopremimo korisni teret na bilo koju lokaciju, što znači da možemo, takođe, i precizno spustiti bilo koji objekat“.
22 Jane’s Defence Weekly, Volume 48, Issue 45, 9 November 2011
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 316-341
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 1
Prethodne Shenzhou misije, sa posadom ili bez nje, kao i eksperimentalni modul Tiangong-1 imaju dvojnu namenu.
Shenzhou-1 bio je opremljen elektronskim obaveštajno-sakupljačkim siste-mom (ELINT); Shenzhou-3 je testirao novi sistem za radarsko snimanje, dok je Shenzhou-5 nosio dve velike kamere za optičko snimanje kao dodatak prvom ki-neskom astronautu koji je tom letelicom upućen u svemir. U septembru 2008. go-dine Shenzhou-7 u svemir nosi tri astronauta, izvršen je prvi kratki boravak jednog kineskog astronauta van svemirskog modula u otvorenom svemirskom prostoru, ali, takođe, izveden je i bliski prolaz pored Međunarodne svemirske stanice na udaljenosti od 45 km, odmah nakon što je sa modula lansiran mikrosatelit mase 40 kg, čime je demonstrirana sposobnost koorbitalnog presretanja. Tiangong-1 je opremljen i sa dva cilindra između dela u kojem boravi posada i servisnog dela, u kojima se mogu postaviti kamere visoke rezolucije ili lanseri za nanosatelite. Od 3. novembra sa njega će se izvoditi eksperimentalna osmatranje Zemlje.
Kineski izvori takođe izveštavaju da će se Tiangong-2, koji će biti lansiran 2015. godine, fokusirati na zemaljske i svemirske osmatračke misije.
Milan Babić
Probno lansiran balistički projektil Agni 423
Indijska Organizacija za istraživanje i razvoj za potrebe odbrane (Defence Research and Development Organisation - DRDO) uspešno je probno lansirala 15. novembra 2011. godine balistički projektil srednjeg dometa Agni 4, projekto-van da nosi nuklearnu bojevu glavu, na udaljenost od 3.000 km.
Prema rečima zvaničnika DRDO, dvostepeni, 20 m dugačak balistički projektil ispaljen je sa pokretnog lansera na ostrvu Wheelers, istočnoindijska država Odisha, dostigao je visinu od 900 km i pogodio svoj cilj 20 minuta kasnije u Ben-galskom zalivu. Iako je projektovan za bojevu glavu od 1.000 kg, ovaj projektil nosio je bojevo punjenje od 800 kg.
23 Jane’s Defence Weekly, Volume 48, Issue 47, 23 November 2011
Šef DRDO V K Sarasvat (Saraswat) izjavio je da je Agni 4 - prethodno projekto-van pod imenom Agni 2 Prime, koji je neuspešno lansiran u decembru 2010. - pret-hodnik Anija 5, trostepenog balističkog projektila sa dometom od 5.500 km čije je testi-ranje planirano u periodu od decembra 2011 do februara 2012. godine.
Sarasvat kaže da je na Agniju 4 ugrađena čitava paleta domaće razvijenih tehnologija, uključujući fiber-ojačanu plastiku za drugi stepen lansirnog vozila, prstenasti laserski žiroskop za inercijalni sistem navigacije radi poboljšanja pou-zdanosti. Takođe, u njega su ugrađeni računar naprednih performansi, višeka-nalni komunikacioni sistem i superiorna avionika.
Milan Babić
Ruska mornarica podmlađuje Crnomorsku flotu24
Prema planu Ruske mornarice, Crnomorsku flotu bi do perioda 2025-2030 činilo od 35 do 40 novih plovila.
Kako je iz viših vojnih izvora saopšteno novini Nezavisimoe Voennoe Obo-zrenie krajem oktobra prošle godine, Crnomorska flota će uglavnom po obimu ostati iste brojnosti koja je sada prisutna u Crnom moru, ali će postojeće platfor-me skoro u celosti biti što pre zamenjene.
Zahtev Ruske mornarice jeste da se u Crno more dopremi šest fregata kla-se Admiral Gorškov, uključujući tri do 2014. godine (iako se trenutno grade sve-ga njih dve). Njima će se pridružiti u predstojećim godinama dve fregate klase Neustrašivi - Neustrašivi i Jaroslav Mudri, koje trenutno baziraju u Baltiku.
Prema tom planu, Crno more će takođe udomiti i pet do šest podmornica na dizel- pogon, uključujući i „Sevastopolj“, podmornicu klase Projekat 677. Tu je i oko dvanaest plovnih objekata naoružanih topovima i projektilima, uključujući i topovnjače klase Buyan-M (pet je do sada naručeno).
Nije poznata sudbina preostala dva broda sposobna da plove otvorenim morima, krstarice „Moskva“ klase Slava i protivpodmornička krstarica „Kerč“ klase Kara. Ostaje da se vidi koji će brodovi tog tipa da ih zamene. U doba SSSR-a Moskva je u Crnom moru bazirala 10 borbrnih brodova sposobnih da plove otvorenim morima.
Ruska mornarica je izričito naglasila da u tom regionu neće bazirati brodovi sa nuklearnim naoružanjem.
Milan Babić
24 Jane’s Defence Weekly, Volume 48, Issue 45, 9 November 2011
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 316-341
