CC BY
80
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT
Nova oprema za digitalno aerofotogrametrijsko snimanje za potrebe Vojske Srbije
Ministarstvo odbrane Republike Srbije je za potrebe Vojnogeografskog i nstituta nabavilo najsavremeniju digitalnu tehnološku liniju za aerofotogrametrijsko snimanje. Komplet opreme čini vazduhoplov Pajper Seneka 5,1 američkog proizvođača „Piper Aircraft",2 sa integrisanom digitalnom aerofotogra-metrijskom kamerom ADS80 švajcarskog proizvođača „Lajka Geosistems (Leica Geosystems)", kao i pripadajući softver. Investicijom vrednom 2,7 miliona evra omogućavaju se prikupljanja i analize geoprostornih podataka u digitalnom obli-ku po savremenim standardima zemalja Evropske unije. Time se stvaraju uslovi za razvoj i implementaciju geografsko-informacionog sistema Republike Srbije i formiranje baze digitalnih geoprostornih podataka za potrebe Vojske Srbije.
Značaj uvođenja digitalne tehnološke linije za aerofoto-snimanja je i ponovno us-postavljanje sopstvenog aerofotogrametrijskog snimanja terotorije Republike Srbije. Podaci prikupljeni ovom opremom biće od koristi sistemu odbrane, ali i civilnim korisni-cima u zemlji. Oprema omogućava da se celokupna teritorija Republike Srbije snima u standardnim ciklusima i time olakšava i ubrzava izrada urbanističkih planova svih opština i gradova u Srbiji. Digitalni geoprostorni podaci biće od dragocene koristi svim budućim projektantima prostornog planiranja, auto-puteva, naftovoda, gasovoda i dru-
1 www.piper.com/pages/Seneca.cfm
2 www.piper.com/
(351>
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 351-362
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 2
gih infrastukturnih objekata, što će omogućiti brz povraćaj uloženih sredstava. Kom-pletna specifikacija opreme ADS80 (Airborne Digital Sensors-model 80)3 sa pripadaju-ćim softverom prezentirana je na sajtu proizvođača opreme: http://www.leica-geo-systems.com/en/Airborne-Sensors_57608.htm. Sa „portala“ ovog sajta, preko brzih linkova, obezbeđen je pristup, kako tehničkoj bazi podatataka sistema, tako i produkti-ma aerofoto-snimanja. Treba napomenuti da je ovaj sistem za aerofoto-snimanje jed-nostavan za eksploataciju i kompatibilan sa drugim poznatim sistemima iste namene. Prema ocenama stručne javnosti, sistem ADS80 sa pripadajućim softverom je vodeći u svetu - po standardnim kriterijumima za fleksibilnost, produktivnost, efikasnost, efe-ktivnost i pouzdanost. Sistem je perspektivan, jer je u pogledu prostornog pozicioniranja kompatibilan sa GPS-om (Global Positioning System), GLONASS-om (Глобалная Навигационная Спутниковая Система) i evropskim globalnim sate-litskim navigacijskim sistemom „Galileo“,4 čije se aktiviranje očekuje 2014. godine. Softver implementiran sa ADS80 omogućava istovremeno korišćenje sva tri sistema za pozicioniranje tačaka na zemljinoj površini i automatskom interpolacijom obezbeđu-je povećanje rezolucije aero-snimaka i tačnosti izohipsi pri mapiranju.
Nebojša Kljajić
Predstavljen novi domaći avion kobac
„Utva Pančevo“ predstavila je početkom aprila novi tip aviona kobac koji će se proizvoditi u ovoj fabrici, a koji će biti namenjen za protivterorističku borbu. Ovaj avion bi početkom sledeće godine trebalo da obavi probne letove. Ovaj tip aviona biće rađen po idejnim zahtevima firme Jugoimport SDPR a zajednički je projekat „Utve“ i Vojnotehničkog instituta.
U pančevačkoj fabrici ističu da, u odnosu na ranije avione, kobac ima dve linije naoružanja. Njegova maksimalna brzina iznosiće 500 kilometara na čas. Kobac će imati napredni navigacioni sistem, kao i lako izbaciva sedišta. Postoje očekivanja da bi avion kobac mogao biti najisplativiji proizvod ukupne srpske odbrambene industrije.
Nebojša Gaćeša
3 http://www.leica-geosystems.com/en/Airborne-Sensors_57608.htm
4 Globani sistem za pozicioniranje „Galileo" je u završnoj fazi razvoja.
„Zastava kamioni“ nude Vojsci „srpski hamer“
Kragujevački „Zastava kamioni“ ponudiće Vojsci Srbije novo vozilo koje će moći da se koristi za prevoz ljudi i tereta, a takođe i kao sanitetsko vozilo.
Ovo neborbeno vozilo razvijeno je, kako se navodi, po ugledu na poznati američki „hamer“. Proizvođač se nada da će ovim vozilom konkurisati za naja-vljenu nabavku opreme za Vojsku Srbije, kojoj je potrebno oko 1400 takvih vozi-la kako bi obnovila zastareli vozni park. Nosivost vozila je 1,4 tone, ima pogon na sva četiri točka, kao i mogućnost blokade zadnjeg pogona.
Opremljeno je američkim motorom i menjačem, u zavisnosti od potreba, nemač-kog ili italijanskog proizvođača. Svi ostali delovi izrađuju se u Kragujevcu. Vozilo košta oko 38.000 evra i jeftinije je od konkurentskih vozila na tržištu. Razlikovaće se od ame-ričkog, pošto će moći da preveze više ljudi i biće visoko postavljeno od podloge.
Nebojša Gaćeša
Ruski tenk budućnosti5
Rusija proizvodii tenk pete generacije na bazi teške platforme Armata sa principijalno novim inžinjersko-tehničkim rešenjima. Ovo perspektivno borbeno vozilo biće teledirigovano i opremljeno digitalnim topom. Ogledni obrazac tenka pojaviće se 2015. godine, a u serijsku proizvodnju bi trebalo da uđe godinu-dve kasnije. Ova razrada postaće prvi korak na putu ka potpuno „bespilotnom oruž-ju“, tzv. borbenim robotima. To će postati moguće zahvaljujući primeni novih ma-terijala, pored ostalog specijalnog oklopa. To će biti tenk sa oklopnom kapsulom koja će štititi posadu u uslovima realnih bojevih dejstava. Oklopni komplet biće izmešten van oklopne kapsule. Top će moći da vrši funkcije punjenja i gađanja automatski, bez učešća čoveka. Operater koji će se baviti navođenjem imaće samo naredbodavnu ulogu. To će biti potpuno unifikovana, automatizovana, oklopljena platforma, koja će omogućiti da se rešavaju široki zadaci u toku bojevih dejstava i postaće nova reč domaće proizvodnje tenkova.
5 Glas Rusije, 27. 03. 2012.
(353>
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 351-362
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 2
Za postojanje teške platforme Armata saznalo se prošlog leta. Ona se raz-rađuje od 2009. godine i treba da postane baza za čitavu liniju savremenih ten-kova, borbenih vozila pešadije, kao i specijalnih vozila pojedinih tenkovskih i mo-torizovanih brigada. Razradom projekta bavi se najveće preduzeće ruskog od-brambeno-industrijskog kompleksa Uralvagonzavod. Generalštab Rusije utvrdio je program za stvaranje čitave porodice nove oklopne tehnike na osnovu jedin-stvene guseničarske platforme za kopnene trupe. To može da izmeni čitavu nji-hovu strukturu. Drugim rečima, nekoliko hiljada takvih vozila može da zameni desetak hiljada zastarelih tenkova savremenom tehnikom.
Izdvajanje 20 triliona rubalja ili oko 660 milijardi dolara na obnovu naoruža-nja do 2020. godine dovešće do kvalitativnih izmena u kompletiranju oružanih snaga Rusije novim tipovima naoružanja.
Nebojša Gaćeša
Tehnologija ruskog nevidljivog aviona6
Jedinstveni nanoomotač za avion pete generacije T-50 koji štiti kabinu pilo-ta od radijskih talasa i sunčevog zračenja izrađen je u Rusiji. Signal protivničkog PVO radara zahvaljujući omotaču ne odbija se o kabinu aviona, a uređaji posta-vljeni unutra nevidljivi su za elektronske sisteme izviđanja. Glavna tajna omotača koji su razradili stručnjaci kompanije „Tehnologija“ iz naučnog grada Obnjinska (Kaluška oblast, centralni deo Rusije) sastoji se u tome da se ovaj sloj izrađuje od nekoliko metala - zlata, indija i olova. Debljina jednog sloja ne premašuje 30 nanometara, a čitave folije 90 nanometara. Nanometar je milijarditi deo metra, pa je sloj nemoguće videti golim okom. Nanosi se pomoću specijalnog uređaja, koji omogućava da se postigne ravnomerno rasprišivanje po čitavom staklu avi-onske kabine. Radi pokrivanja jedne letelice potrebno je oko dva grama zlata. Na ovim omotačima radili su i Amerikanci i Sovjeti, još 80-ih godina.
6 Glas Rusije, 26. 03. 2012.
Glavni zadatak prilikom konstruisanja letelica pete generacije jeste da se od radara sakrije ne samo trup aviona, nego i oprema kabine. Ako su krila i trup zatvoreni kompozitnim panelima koji „kriju“ avion, on se ipak može identifikovati kroz kabinu uz pomoć savremenih sredstava PVO. Spoj zlata, olova i indija u novom nanoomotaču bio je odabran putem selekcije spektara različitih materija-la koja je trajala nekoliko godina. Najnovije dostignuće ruskih stručnjaka trebalo bi da ojača borbenu moć aviona T-50. Novim omotačem lovac pete generacije T-50 biće opremljen posle letačkih ispitivanja. Serijska proizvodnja letelice plani-ra se za 2015. godinu.
Nebojša Gaćeša
Najusavršenija izraelska bespilotna letelica
na dodatnom ispitivanju7
Najusavršenija izraelska bespilotna letelica tipa heron TP podvrgnuta je do-datnim ispitivanjima, nakon pada tokom probnog leta u vazduhoplovnoj bazi Tel Nof u centralnom delu Izraela. Ispitivanja bi trebalo da utvrde da li je pad posle-dica ljudske ili tehničke greške. Heron TP je najveća bespilotna letelica kojom ras-polaže jevrejska država. Ima raspon krila 26 metara, što je veličina boinga 737 i može da ostane u vazduhu do 45 sati. Sposobna je da nosi tovar od 1.000 kilo-grama i izvede razne vrste misija.
Letelica je pala tokom zajedničke operacije izraelskih vazduhoplovnih sna-ga i proizvođača - Izraelske aviokosmičke industrije.
U julu 2011. godine Francuska je objavila odluku da kupi takvu letelicu i procenjivalo se da bi sporazum o prodaji mogao dostići 500 miliona dolara tokom godina i dovesti do dodatnih ugovora za izraelsku avio-industriju sa drugim zemljama, pre svega Nemačkom. Strani mediji su izvestili da letelica ima spo-sobnost da ispaljuje rakete, a u Izraelu se o njoj govorilo kao o bespilotnom avio-nu koji može da dosegne do Irana. Planirano je da postane operativna do kraja ove godine.
Nebojša Gaćeša
Amerikanci izradili metak sa laserskim navođenjem8
Američki inženjeri izradili su metak sa navođenjem koji može da pogodi metu udaljenu 1,6 kilometara, čiji je princip sličan principu raketnog projektila na navođenje.
Inženjeri Nacionalne laboratorije Sandia kažu da metak može sam da se okreće i rotira na putu ka laserom navođenoj meti. Na putu do mete zrno može da napravi čak do 30 izmena kursa u sekundi. Zrno kalibra 12,7 milimetara moći će da se koristi u mitraljezima, tako da će vojnici moći brže i preciznije da poga-đaju zadate mete.
7 Blic, 29. 01.2012.
8 Beta, 02. 02. 2012.
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 351-362
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 2
Testiranja su pokazala da zrno može da postigne brzinu od 730 metara u sekundi. U Sandiji kažu da su uvereni da će uspeti da postignu standardnu brzinu za municiju koja je veća za nekoliko stotina metara u sekundi.
Kompjuterska simulacija pokazala je da nenavođen metak u stvarnim uslo-vima može da promaši metu koja je udaljena 800 metara. Navođeni metak bi na toj udaljenosti pogodio metu veličine dvadesetak centimetara.
Sam dizajn metka uključuje i optički senzor u vrhu zrna koji detektuje laser-ski zrak na meti. Senzor šalje informacije elektronici koja kontroliše elektromag-netni mehanizam. Mehanizam ima tanka krilca koja omogućuju navođenje metka ka meti.
Laboratorija Sandia trenutno traži većeg partnera koji će omogućiti da testiranja prototipa metka budu dovedena do kraja, kako bi se pojavio na tržištu.
Potencijalni korisnici mogu biti vojske, policijski službenici ili rekreativni sportisti.
Nebojša Gaćeša
SAD razvija dron na nuklearni pogon
Kako navodi britanski Gardijan, američki naučnici su do prošle godine radili na razvoju bespilotne letelice s nuklearnim pogonom. Bespilotne letelice bi se uz pomoć nuklearnog goriva u vazduhu mogle zadržati mesecima, za razliku od sa-dašnjih koje to mogu najviše nekoliko dana, no manje su sigurne od konvencio-nalnih letelica i češće se ruše. Mogućnost da se sruši nuklearni dron je, među-tim, zastrašujuća. U slučaju rušenja nuklearni dron bi postao prava „prljava bomba", a uz to bi mogao pasti u pogrešne ruke, kao što pokazuje primer Sentinela i Irana. Naime, kao špijunsko oruđe, dron se spominjao prošle godine u Iranu, kad je ta zemlja oborila letelicu RK-170 Sentinel i javno ga pokazala. Gardijan navodi da su planovi zasad odbačeni i zbog očekivanog snažnog protivljenja jav-nosti i dela struke.
(356)
Popularno nazvane dronovima, bespilotne letelice danas su glavno oružje američkog rata protiv Al-Kaide. Mnogi se slažu da je u njima budućnost ratovanja uopšte. Američki agenti gotovo svakodnevno ih koriste i za akcije protiv militanata u izolovanim područjima Pakistana, a sve češće patroliraju nad Jemenom i Somali-jom. Ova letelica je imala grešaka u svojim ubilačkim misijama, pošto su pogrešne procene rezultirale civilnim žrtvama. Procenjuje se kako su najmanje trećina žrtava dronova civili. Letelicama se upravlja iz borbenih centara, relativno su jeftine, koriste se za likvidacione i špijunske misije. Prema mišljenju korisnika, bespilotne letelice imaju tri nedostatka: ne mogu optimalno dugo pratiti potencijalne mete jer se moraju vraćati u bazu radi goriva, nemaju dovoljno snage za korišćenje sofisticiranih nad-zornih sistema i oružja, imaju skromne komunikacione kapacitete. Prema navodima zvaničnika, projekat dizajna nuklearnog drona je dovršen, ali se nikad nije pristupilo izgradnji ili testiranju nekog dela za letelicu. Po svoj prilici, rezultati projekta koristiće se za iduću generaciju dronova. Poznato je kako je kompanija Northrop Grumman još 80-tih godina prošlog veka radila na letelicama sa nukleranim gorivom. Dronovi na nuklearni pogon samo su jedan od novih odbrambenih projekata koji, kako se či-ni, neće, ili barem ne tako skoro, videti svetlost dana. Ipak, da je budućnost ratovanja u bespilotnim letelicama moguće je iščitati iz planova američke vojske. Tako je objavljeno kako će se smanjivati broj vojnika, te da Pentagon planira pojačati svoju bespilotnu flotu za 30 odsto. Već sada američka vojska obučava više osoba za upravljanje dronovima, nego pilota koji će upravljati sedeći u letelicama.
Nebojša Gaćeša
Indija uspešno testirala presretač balističkih raketa9
U Indiji je uspešno testiran presretač namenjen da detektuje i uništi usmerene balističke rakete, saopštili su zvaničnici ove zemlje. Po rečima zvaničnika centra za Odbrambena istraživanja i organizaciju razvoja (DRDO), na testu sprovedenom u državi Orisa ovim presretačem uspešno su uništene dve nuklearne rakete.
9 Tanjug, 11. 02. 2012.
(357>
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 351-362
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 2
Radari su ispratili pad dve onesposobljene rakete i utvrdili da su pale u Bengalski zaliv. „Indija je peta zemlja koja ima mogućnost odbrane od balističkih raketa“, rekao je Ravi Gupta iz DRDO.
Ovaj odbranbeni štit DRDO je razvio u saradnji sa Izraelom i Francuskom.
Iz nuklearno naoružanog Pakistana, koji je vodio tri rata sa Indijom od kada je proglašena nezavisnost 1947. godine, poručeno je da bi novi idijski antiraketni program mogao da dovede do novog nadmetanja u razvoju naoružanja u regionu.
Sličan test se u Indiji 2010. godine neuspešno završio nakon što je presre-tač izgubio trag rakete.
Indija je najavila da će uskoro testirati nuklearne rakete sa dometom preko 5.000 kilometara, a trenutno Agni-IV ima najveći domet - 3.500 kilometara, prenosi AFP.
Nebojša Gaćeša
Novi softver poboljšao izraelski protivraketni sistem Iron Dome10
Izraelski protivraketni sistem odbrane Iron Dome (Gvozdena kupola) pre-sreo je 79% raketa tokom četvorodnevnog sukoba sa palestinskim militantima u Pojasu Gaze, što predstavlja napredak u odnosu na 75% učinka u 2011. godini. Tri baterije sistema Iron Dome presrelo je 56 raketa od 71 ispaljene rakete na oblast koju je taj sistem štitio u periodu od 9. do 13. marta 2012. godine.
Presretački projektil ispaljen sa lansera Iron Dome blizu grada Aškelon
10 Jane’s Defence Weekly, Volume 49, Issue 12, 21 March 2012.
Nasilje je otpočelo 9. marta 2012. nakon udara izraelskih vazduhoplovnih snaga na Pojas Gaze u kojem je poginuo jedan od rukovodilaca palestinskih mili-tanata, koji je, prema izveštaju izraelskih oružanih snaga, planirao napad na Izrael duž egipatsko-izraelske granice. Na Izrael je ispaljeno preko 200 raketa tokom če-tiri dana okršaja, koji je okončan prekidom vatre 13. marta zahvaljujući posredova-nju Egipta. Većinu projektila predstavljale su improvizovane rakete kratkog dometa koje su lansirale pristalice Palestinskog islamskog džihada, militantne organizacije koju podržava Iran. Međutim, korišćene su, takođe, i artiljerijske rakete kalibra 107 mm i 122 mm. U izraelskim oružanim snagama veruje se da Palestinski islamski dži-had u svom posedu ima izvesni broj iranskih raketa kalibra 333 mm Fajr-5 kojima se može gađati Tel Aviv, ali one nisu korišćene tokom okršaja.
Sistem Iron Dome nije reagovao na svaku protivničku ispaljenu raketu, već su samo one rakete koje su ugrožavale štićenu zonu označavane kao ciljevi za presretanje. „Rezultati su impresivni i prevazišli su naša očekivanja“, izjavio je jedan izraelski viši oficir iz diviziona PVO, koji u svom sastavu ima Iron Dome. Prema njegovoj izjavi, instalacija novog softverskog bloka omogućila je svakoj bateriji da poveća svoju zonu zaštite, što je doprinelo poboljšanju efektivnosti tog sistema u poređenju sa 2011. godinom, „a takođe imamo i više iskustva u koriš-ćenju ovog sistema, a znamo i kako da ga napregnemo do krajnjih granica“. Po-četkom aprila 2012. godine u operativnu upotrebu u izraelskoj vojsci ušla je i če-tvrta baterija Iron Dome.
Izraelska kompanija Rafael Advanced Defense Systems, zbog problema raketiranja juga Izraela iz Pojasa Gaze i severa iz Libana, namenski je projekto-vala Iron Dome kao mobilni sistem PVO za presretanje i uništavanje raketa kratkog dometa i artiljerijskih granata, ispaljenih sa udaljenosti od 4 do 70 km, čije ih trajektorije leta usmeravaju na naseljena mesta u svim vremenskim uslovima. Sistem je u izraelskoj vojsci u operativnoj upotrebi od marta 2011. godine, a prvo uspešno dejstvo imao je već narednog meseca, kada je 7. aprila oborio raketu ispaljenu iz Pojasa Gaze na grad Aškelon.
Uspeh protivraketnog sistema Iron Dome pomogao je da se smanji pritisak na izraelsku vladu u pogledu eskalacije sukoba kao odgovora na raketne napa-de iz Pojasa Gaze.
Milan Babić
Budućnost je naklonjena mikroletelici i rotirajućem krilu11
Tržište bespilotnih letelica postaje sve dinamičnije i, prema predviđanjima analitičara iz IHS Jane’s, u narednih 10 godina narašće na vrednost od milijardu američkih dolara uz godišnju stopu rasta od 10%.
Pored vojne primene, bespilotne letelice se sve više koriste u domenu poli-cijskih aktivnosti na održavanju reda, spasavanja prilikom raznih katastrofa, pro-tivterorističkih akcija i zaštiti kritičnih nacionalnih infrastruktura, ali su od naročite koristi u delatnosti obezbeđenja nacionalnih granica. Vrlo efikasno se popunja-vaju praznine u nadzoru granice u udaljenim i teško pristupačnim oblastima.
11 Jane’s Defence Weekly, Volume 49, Issue 12, 21 March 2012.
(359>
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 351-362
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 2
Za izvršavanje tih zadataka razvijeni su elektro-optički senzori koji sa visine od 18.000 m mogu da identifikuju objekat veličine kutije za mleko, a, pored toga, u realnom vremenu prenose preciznu sliku zemaljskom kontrolnom centru, sa koga se, u slučaju potrebe, informacije odmah dostavljaju lokalnoj patroli na ugroženom graničnom sektoru. Tu vrstu posla uspešno obavlja letelica Predator B, za potrebe američke Agencije za carinsku i pograničnu zaštitu, koja može le-teti više od 30 časova bez dopunjavanja goriva, što je mnogo više u odnosu na prosečno vreme leta helikoptera od nešto više od dva časa. Dalje unapređenje te klase letelica biće materijalizovano u tipu Predator C Avenger (Osvetnik), vi-šenamenskoj bespilotnoj letelici sa mogućnošću smeštaja oko 1.500 kg korisnog tereta u trupu i oko 800 kg na podvesnim tačkama krila, za izvršavanje osma-tračkih i izviđačkih zadataka, kao i preciznih vatrenih udara iz vazdušnog prosto-ra po ciljevima na kopnu i moru.
Privatne kompanije su prilično brzo usvojile bespilotne letelice za potrebe nadgledanja infrastrukture, naročito naftovoda, gasovoda i instalacija u blizini obale u sektorima gde je nadzor nepraktično realizovati statičkim kamerama. U 2012. godini izdvajanja za potrebe bezbednosti dopremanja nafte i gasa dostići će iznos od 29,2 milijardi uS dolara, dok će cene bespilotnih letelica pasti, što će dovesti do povećanja intenziteta njihove upotrebe.
Bespilotne letelice sa fiksnim krilima polako se približavaju zenitu svojih mogućih varijanti upotrebe, lagano istiskujući letelice sa ljudskom posadom iz oblasti u kojima su one do skoro suvereno vladale.
Predviđanje svetskog tržišta BPL za potrebe bezbednosti unutar sopstvenih nacionalnih granica
Relativno nova i vrlo perspektivna oblast upotrebe ovih letelica jeste održa-vanje javnog reda i mira, pretežno u urbanim područjima. Specifični zahtevi za izvršavanje zadataka iz tog domena - lebdenje, rotacija oko vertikalne ose i osmatranje sa distance nametnuli su, kao pogodno rešenje, platformu sa rotira-
jućim krilom. U narednih 10 godina porudžbine bespilotnih letelica za potrebe policije i bezbednosti unutar nacionalnih granica vrlo brzo će da rastu, u najvećoj meri zbog velikog interesovanja za platformama sa rotirajućim krilom, što će iza-zvati velike promene na tržištu. Predviđa se da će 2021. godine platforme sa fiksnim krilom, sa sadašnje apsolutno dominantne pozicije na tržištu bespilotnih letelica, pasti na 58% udela na tržištu, dok će platforme sa rotirajućim krilom osvojiti 42% tržišta.
Rotirajuće-pokretno krilo omogućava smanjenje gabarita letelice do nivoa minijaturizacije i drugačiji profil leta.
Jedan od prvih primera operativne upotrebe mikroletelice desio se u Lon-donu, avgusta 2008. godine, tokom ceremonije preuzimanja Olimpijskih igara. U Bakingemsku palatu je instalirana oprema za upotrebu mikroletelice AirRobot AR 100B za nadziranje velikih skupova. Za tu priliku okupilo se 40.000 ljudi. Zbog bezbednosti samih učesnika osmatranje nije realizovano letenjem direktno iznad ljudske mase već sa distance, pod uglom od 45 stepeni u neprekidnom trajanju od pet časova. Za potrebe donošenja brze odluke na osnovu neposred-nog uvida u realnom vremenu, slika situacije se prenosila na zemlju višim ruko-vodiocima zaduženim za taj događaj. Policijska operacija obezbeđenja tog doga-đaja uspešno je okončana i to je bila prva upotreba bespilotnih letelica za civilne potrebe u prestonici Ujedinjenog Kraljevstva.
Operativna upotreba mikroletelica tipa „oči na nebu“
Ta uspešna premijera dala je veliki zamah razvoju mikroletelica. Njihova ma-sovna upotreba očekuje se tokom Olimpijskih igara u Londonu jula 2012. godine, kojima će, veruje se, prisustvovati oko milion gledalaca i učesnika tog događaja. Tada će se koristiti umreženi sistem različitih platformi: eksperimentalna bespilot-na letelica GA22, tipa cepelina, dužine 22 m, za širokougaono osmatranje, spreg-nuta sa letelicama fiksnog krila za fokusirani nadzor i mikroletelice sa rotirajućim krilom za neposredni uvid. Taj javni događaj imaće veliki uticaj na dalji razvoj civilne upotrebe integrisanog sistema različitih tipova bespilotnih letelica.
(збГ>
SAVREMENO NAORUŽANJE I VOJNA OPREMA/MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT, pp. 351-362
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK/MILITARY TECHNICAL COURIER, 2012., Vol. LX, No. 2
Američka Agencija za napredne istraživačke projekte iz domena odbrane (Defense Advanced Research Projects Agenci - DARPA) finansira jedan od na-jinovativnijih projekata iz domena mikroletelica - Nano kolibri. Reč je o sićušnoj letelici firme „AeroVironment“, čiji su projektanti imali za uzor sve karakteristike ptice kolibri: vizuelno osmatranje, veličinu, način i mogućnosti kretanja.
Nano kolibri - mikroletelica tipa mehaničke ptičice
Njena ukupna letna masa je svega 19 g, u koju je uračunata i baterija, motor, komunikacioni sistem i korisni teret - video-kamera. Ona u potpunosti opo-naša svoj prirodni uzor, pa je to, u punom smislu reči, biomimička varijanta mi-kroletelice. Letenje ostvaruje mahanjem krila koje joj omogućava: lebdenje, roti-ranje oko vertikalne ose, let napred-nazad i gore-dole, brzinom od 17 km/h. Osmatračke zadatke jednako efikasno izvršava u spoljnoj i zatvorenoj sredini -ulaskom kroz otvorena vrata ili prozor. Integralni deo letelice je sklop za prize-mljenje u vidu četiri tanke žice pod uglom od 45 stepeni, u varijanti poletanja-sle-tanja na ravnu površinu, odnosno bez tog sklopa, u varijanti poletanja iz ruke (drži se prstima za rep pri poletanju ili hvata za rep nakon okončanja leta).
Ovakva vrsta biomimičkih mikroletelica ušla bi u operativnu upotrebu 2015. godine i postaće nezamenljivo sredstvo za otkrivanje tragova nuklearnog, hemij-skog i biološkog oružja uz pomoć svojih ugrađenih senzora. Naučnici Univerzite-ta u Harvardu su, februara 2012. godine, predložili radikalno novi način jeftine i masovne proizvodnje ovakvih vrsta letelica, korišćenjem presovanih ugljeničkih vlakana i plastične oplate, što će omogućiti inovacije na operativno-taktičkom ni-vou upotrebe, u vidu „rojeva“ biomimičkih mikroletelica.
Milan Babić
<36?)
