Научная статья на тему 'САРАЗМ И ЕГО РОЛЬ В ЦИВИЛИЗАЦИИ ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ'

САРАЗМ И ЕГО РОЛЬ В ЦИВИЛИЗАЦИИ ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
119
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
САРАЗМ / ПАМЯТНИК / БРОНЗОВЫЙ ВЕК / ГОРОД / ЦИВИЛИЗАЦИЯ / ЗЕМЛЕДЕЛИЕ / РЕМЕСЛО / ГРАДОСТРОИТЕЛЬСТВО / ПЕНДЖИКЕНТ / А. ИСХАКОВ / АРХЕОЛОГИЯ / АРТЕФАКТ / РАСКОПКИ / КУЛЬТУРА / ТОРГОВЫЕ СВЯЗЫ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Убайдулло Насрулло Каримзода

Статья посвящена анализу роли и статуса древнего города Саразм в цивилизации Центральной Азии. Подчеркивается, что в период независимости изучение истории таджикского народа стало широким и гармоничным способом обращения к национальным идеям и ценностям, исконным обычаям и традициям, возрождению национальной государственной системы и более глубокому взгляду на историю и цивилизацию таджиков. Празднование 5500-летия древнего города Саразм, включенного в список всемирных праздников ЮНЕСКО в 2020-2021 годах, является одним из ярких примеров отношения к древней истории. Открытия и изучения одного из самых уникальных памятников Средней Азии-древнего города Саразм - является одним из крупных открытий таджикской археологии в последние десятилетия. Саразм является памятником эпохи энеолита и ранней бронзы и восходит к середине IV тыс. и нач. III тыс. до н.э., и является началом зарождения земледельческой, ремесленной цивилизации и градостроительства. Такой научный вывод сделан на основе многолетних исследований отечественных и зарубежных ученых, выступленниях на международных конференциях, многочисленных исследовательских работ и статей на разных языках. Саразм, который был открыт и раскопан в 1976 году А. Исаковым, расположенный в 15 км к западу от города Пенджикент, географически является самым северным поселением коренных сельскохозяйственных форм сельского хозяйства в Центральной Азии. Цивилизация Саразма просуществовала около 1500 лет, а этап ее развития и роста восходит к позднему энеолиту - началу бронзового века, IV-III тысячелетия до нашей эры. Изучение этого памятника с самого начала привлекло внимание ученых и, прежде всего, археологов, и за короткое время Саразм стал престижным центром раскопок и исследований мирового уровня.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SARASM AND ITS ROLE IN THE CIVILIZATION OF CENTRAL ASIA

The article is devoted to the analysis of the role and status of the ancient city of Sarazm in the civilization of Central Asia. It is emphasized that during the period of independence, the study of the history of the Tajik people has become a broad and harmonious way of addressing national ideas and values, primordial customs and traditions, the revival of the national state system and a deeper look at the history and civilization of Tajiks. The celebration of the 5500th anniversary of the ancient city of Sarazm, included in the list of UNESCO world holidays in 2020-2021, is one of the most striking examples of attitudes towards ancient history. The discovery and study of one of the most unique monuments of Central Asia - the ancient city of Sarazm-is one of the major discoveries of Tajik archeology in the last decade. Sarazm is a monument of the Eneolithic and Early Bronze Age and dates back to the middle IV millennium and early. III millennium BC, and is the beginning of the emergence of agricultural, handicraft civilization and urban planning. This scientific conclusion was made on the basis of many years of research by domestic and foreign scientists, speeches at international conferences, numerous research papers and articles in different languages. Sarazm, which was discovered and excavated in 1976 by A. Isakov, located 15 km west of the city of Penjikent, is geographically the northernmost settlement of indigenous agricultural forms of agriculture in Central Asia. The civilization of Sarazm existed for about 1500 years, and the stage of its development and growth dates back to the late Eneolithic - the beginning of the Bronze Age, IV-III millennia BC. The study of this monument from the very beginning attracted the attention of scientists and, above all, archaeologists, and in a short time Sarazm became a prestigious center of excavation and research of the world level.

Текст научной работы на тему «САРАЗМ И ЕГО РОЛЬ В ЦИВИЛИЗАЦИИ ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ»

УДК- 9 (575.3) (092)

САРАЗМ ВА НАЦШИ ОН ДАР ТАМАДДУНИ ОСИЁИ МАРКАЗИ

УБАЙДУЛЛО Насрулло Каримзода, д.и.т., профессор, директори Институти таърих, бостоншиноси ва мардумшиносии ба номи А. Дониш

Фазой озоди замони Истиклолият ба пажухиши таърихи пурошубу пурхаводиси точикон рохи фароху мухити созгорро бахри ру овардан ба гояхо ва арзишхои миллй, оину суннатхои ачдодй, эхёи низоми давлатдории миллй ва пайдо шудани назари жарф ба таъриху тамаддуни точикон мухайё намуд. Рохнамо ва тачаддудгари мафкураи миллй дар омузиши масоили мазкур пеш аз хама Пешвои муаззами миллат, Президенти Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон махсуб меёбанд, ки махз тавассути фарханги давлатдории Сарвари давлат пас аз Сомониён дар таърихи миллати точик баъди чандин аср манофеъ ва ахдофи миллй дар сиёсати давлат макоми калидй ва мехварй пайдо намуд.

Тачлили санахои мухимми таърихй, баргузории чашни чехрахои мондагори миллат ва шахрхои бостонию ёдгорихои нодири таърихй, ки бо хидояту ташаббуси пайгиронаи Пешвои муаззами миллат баргузор мегарданд, гувохи арчгузорй ва эхтиром ба гузаштаву имрузаи миллат мебошад. Чдшнгирии 5500-солагии шахри Саразми бостонй, ки ба руйхати чашнворахои чахонии ЮНЕСКО дар солхои 2020-2021 шомил шудаасту ин шабу руз баргузор мегардад, боз як ташаббус ва ибтикорот дар рохи тахкими худшиносии таърихии чомеаи кишвар аст.

Вокеан эхё ва азнавбаркарорсозию муаррифии яке аз нодиртарин ёдгорихои минтакаи Осиёи Марказй-шахри Саразми бостонй арзишмандтарин бозёфти илми бостоншиносии точик дар дахсолахои охир махсуб меёбад. Саразм ёдгории ахди энеолит ва ибтидои асри биринчй дар Осиёи Марказй буда, ба миёнаи хазорсолаи IV ва ибтидои хазорсолаи III то мелод мансуб аст, ки дар ин давра тамаддуни кишоварзй, хунармандй ва шахрсозии точикон ибтидо мегирад. Ин хулосаи илмй дар заминаи тахкикоти тулонии олимони ватанию хоричй дар чандин хамоишхои байналмилалй иброз гардид ва вобаста ба таърих ва пажухиши он силсилаи асархову маколахои зиёди илмй-тахкикотии олимони ватанию хоричй бо забонхои гуногун ба чоп расидааст."Сарчашмахои таърихй гувохй медиханд,- таъкид менамоянд Президенти Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон,-ки бозёфтхои маданияти кадимаи халки точик ба хазорсолаи чоруми то мелод мансуб буда, аввалин шахрхову нахустин давлатхои таърихии мо дар хамин сарзамин ба вучуд омадаанд, ки намунаи бехтаринашон шахраки кадимаи Саразм мебошад".

Осоpи давpаи энеолит ва асpи биpинчй бо теъдоди зиёд аз бисёp манотики Осиёи Маpказй даpёфт шyдаанд. Ба андешаи олимон маxз даp xамин давpа ташаккyлёбии ду шакли комили хочагию фаpxангии Осиёи Маpказй-шакли хочагидоpии мyкимй-кишоваpзй ва чоpводоpй-саxpой (кучй) анчом мепазиpад ва pаванди нщоят мyxимми таъpихй-ташаккyли истеxсолоти махсyсгаpдида ба шохаxои гуногун, ба вижа кишоваpзй, чоpводоpй, xyнаpмандй ибтидо мегиpад [15,32-33].Пас аз инкилоби неолитй ва таxаввyлоти чиддии даp аxди энеолит ва асpи биpинчй ба вукуъ омада, муносибати чамоаи инсонй ба мyxити атpоф, табиат, пеш аз xама мавpиди истифода каpоp додани мyxити экологии баpои зиндагии мукимй мувофик ба куллй таFЙиp меёбад. Ин таxаввyлот ибтидои ташаккули минтакаxои таъpихй-фаpxангй, маpказxои калони аxолинишин (нахyстшаxpxо) ва pавандxои созандаи этнос гаpдид.

Саpазм, ки соли 1976 аз таpафи А. Исxоков кафш гаpдид, 15 км Fаpбтаp аз шаxpи Панчакат чойгиp буда, аз чиxати мавкеи чyFpофй шимолтаpин бошишгоxи шакли мадании мукимии кишоваpзии минтакаи Осиёи Маpказй мебошад. Тамаддуни Саpазм наздики 1500 сол идома ёфта, маpxалаи pyшд ва нумуи он ба давpаи охиpи энеолит ва ибтидои асpи биpинчй xазоpаи IV-III пеш аз милод pост меояд.

Ташхисxои аввалин нишон доданд, ки масоxати ёдгоpй на кам аз 100 гектаp аст, вале мутаассифона пас аз таназзули Саpазм даp давpаxои баъдии таъpихй ин xyдyд аз нав ба сифати макони зист интихоб шудаву боиси аз байн pафтани зиёда аз 40 гектаpи масоxати ёдгоpй гаpдидааст. Тахминан xyдyди 35 гектаpи беpyн аз маxали зист мондаи ёдгоpй, ки он низ ба сифати чаpогоx ё замини кишти лалмй истифода мешуд, низ боиси пyppа аз байн pафтани кабати болоии мадании ёдгоpй гаpдидааст.

Таxкик ва омузиши Саpазм аз ибтидо натичаxои назаppаси илмй ба боp оваpда, аз таъpихи хеле кадимаи ин ёдгоpй шаxодат медод. Ва маxз xамин натичаxо боиси таваччyxи аxли илм ва пеш аз xама бостоншиносон ба ин ёдгоpй гаpдида, даp кyтоxтаpин муддат Саpазм ба маpкази бонуфузи xафpиётй ва таxкикотии сатxи чаxонй табдил ёфт.

Ёдгоpии Саpазм пеш аз xама аз чанд чиxат таваччyxи мутахассисони ватанию хоpичиpо ба худ чалб намуд. Аввалан Саpазм нисбат ба дигаp ёдгоpиxои xампои худ деpтаp, даp даxсолаxои охиpи каpни XX кашф гаpдид ва тасаввypоти илмиpо доиp ба xyдyди паxншавии осоpи аxди энеолит ва асpи биpинчй даp минтакаи Осиёи Маpказй ва умуман тамаддуни мукимии кишоваpзй комилан дигаpгyн сохт.

Дуюм, аз лщози хpонологй ин шаxpи кадимаи давpаи мису биpинчй аст, ки 3500 сол пеш аз мелод ба миён омада то охиpи xазоpаи 2-и пеш аз мелод аpзи вучуд намудааст. Мyxаккики Саpазм А. Исоков кабатxои асосии ёдгоpй ва санаи аники мавчудияти онxоpо тибки усули xисоби pадиокаpбонй мушаххас намуда, чоp давpаи мадании ин шаxpи бостониpо муайян намудааст: Саpазм I солxои 3500-3200, Саpазм II-3200-2900, Саpазм

III-2900-2700 ва Саpазм ГУ-2700-2000-и то милод. Агаp давpаи аввал бо биноxои дyxyчpа ва сеxyчpаи даp атpофашон анбоpxои долоншакл фаpк кунад, давpаи дувум бо мачм7и биноxои истикоматии доpои якчанд xyчpа, бо ^чаву пас^ча ва xавлиxои ба шакли амик чудо гаpдида, маълум аст. Давpаи сеюм бо сохтмонxои монументалии хусусияти чамъиятй дошта, имоpатxои бyзypги маъмypй, касpy куш^о ва ибодатгоxxо, анбоpxои калони захиpавй ба тавpи ошкоp айён аз дигаp кабатxо фаpк менамояд. Давpаи чоpyм маpxалаи тадpичан холишавии Саpазм буда, имоpатxо ва сохтмонxои ин давpа хусусияти мyваккатиpо соxиб мебошанд.

Сеюм, аз лщози чyFpофй Саpазм даp мавкеи мyxимми стpатегии Осиёи Маpказй-даp OFOЗи саpгаxи водии Заpафшон каpоp гиpифтааст. Ин мавзеест, ки болооби Заpафшонpо бо xавзаи поёноби он пайваст намуда, доpои имкониятxои васеъ баpои пешpафти кишоваpзию чоpводоpй мебошад.

Чорум, шаxpи Саpазм даp дypтаpин нуктаи самти шимолу шаpкии ташаккулёбии тамаддуни мукимй ва шаxpнишини минтакаи Осиёи Маpказй чойгиp буд. Новобаста аз ин даp xазоpаи IV ва III-и пеш аз мелод Саpазм даp байни тамаддyнxои пешpафта ва pавобити муназзами байни онxо, xамчyн шимолтаpин нуктаи паxншавии маданияти кyxани кишоваpзй макоми хyдpо соxиб буд.

Панчум. Саpазм на факат яке аз маpказxои кадимтаpини тамаддуни кишоваpзй, xyнаpмандй ва шаxpсозии Ваpазpyди Осиёи Маpказй, балки тамоми минтакаи Ш^ки Наздик, АфFOнистон, Эpон, Покистон ва Х,индустон ба шyмоp меpавад.

Шашум. Хусусияти дигаpи чолиби Саpазм боз даp он аст, ки даp ин ёдгоpй даp як вакт самтxои гуногуни тамаддуни инсонй, аз кабили кишоваpзй, xyнаpмандй, маъдангудозй, шаxpсозию шаxpдоpй тавъам pyшд намудаанд. Рафти пажyxиши бостоншиносй ва даpёфти осоpи таъpихии зиёда аз 40-солаи ёдгоpй доиp ба pyшди xаp як соxа имpyз далелу асноди pаднопазиp манзyp менамояд.

Маданияти саpазмиён ибтидо ва асоси тамаддуни кишоваpзии xавзаи байни Сиpy Ому маxсyб ёфта, pyшди он ба охиpи xазоpсолаи III пеш аз милод, ба замони сохтани олоти меxнат аз мису биpинчй pост меояд. Ин ихтиpоот имкон дод, ки ощо на танxо талаботи хyдpо бо маxсyлоти кишоваpзй таъмин намоянд, балки кисми онpо ба мубодилот баpоpанд. Ба ин се хамбаи Fалланигоx,доpии xафpиёти III, ки метавонад то 75 тонна Fаллаpо даp як вакт нигоx Доpад, шаxодат медщад. Умуман маълум гаpдид, ки он вакт саpазмиён даp pyзFоpи хеш 8 намуди Fалладонpо истифода мекаpдаанд.

Мутахассисони фpансyз Р. Безенвал, В. Кокс ва А. П. Фpанкфоp аник намуданд, ки саpазмиён чав, гандум, мушунг, аpзанy нахyди ^xï кишт мекаpдаанд. Низоми обёpии ощо низ хеле мукаммалу мypаттаб будааст, ки осоpи каналу xавзxо ва дигаp иншооти обёpй ба тавpи амик аз

ин гyвоxй медщанд. Ба ин мавзеъ он замощо аз доманаи катоpкyxxои Заpафшон тавассyти даpаxои ^иpаpча, Шypнова ва сойи Мypчаxо даpёчаxо мефаpомаданд. Мyтахассисони Точикистону Хитой даp худуди ёдгоpй бо истифода аз технологияи мyосиp таpxи даpёча ва хдвзх,ое, ки даp кадим ин шаxppо шодоб мекаpданд, пайдо намуданд.

Бозёфти 150 хонаxои истикоматй, 4 муъбади оташпаpастй, як анбоpи Fалланигаxдоpй, як бyстонсаpо аз он шаxодат медщад, ки саpазмиён яке аз аввалин мyxандисони минтака буда, чоp намуди аз xамдигаp фаpккyнандаи сохтмони биноxоpо медонистаанд ва xаp яки он аз чщати сохт, таpтиби чойгиpшавй, санъати меъмоpй ва таpзи истифодабаpй аз xамдигаp фаpк доштанд. Ду ибодатгоxи то имpyз пайдо каpда шуда, аз чиxати накша ва xам оpоишy шакли оташгоx аз чунин имоpатxои давpаи энеолити дигаp мавзеъxо ба куллй фаpк мекунанд. Яке аз ин ибодатгоxxо доpои се сачдахона бо оташгоxxои чоpкyнча даp мобайн ва 6 хонаи истикоматию ёpиpасон буда, масоxати умумии он даp мачмуъ 150 метpи мypаббаъpо ташкил медиxад. Девоpxои ибодатгоxxо гиландова шуда, бо накшxои гуногуни pанга оpоиш ёфтаанд.

Шакли мукаммали касp ё бyстонсаpои саpазмиён аз xафpиёти V даpёфт шудааст, аз pyи сохт ва намуди дохилию беpyнй яке аз боxашаматтаpин имоpати ин ёдгоpй маxсyб меёбад. Имоpатxо асосан аз похса ва хишти чоpкyнчаи даpоз, ки то имpyз аз чиxати андоза се намуди он даpёфт шудааст, бино ёфтаанд.

Ч,ойгиpшавии имоpатxо, кyчавy тангкyчаxо, xавлиx,ои кушод, кyчаxои аз завк;и баланди фаpxанги шах£созии саpазмиён шаxодат медщанд. Даp заминаи ин бозёфтxо метавон хулоса намуд, ки маxз даp охиpи xазоpсолаи III то милод саpазмиён ба ташаккули фаpxанги шаxpсозии минтака ибтидо гузоштаанд. Xyнаpи шаxpсозию шаxpдоpии саpазмиёнpо минбаъд ниёкони бyзypги мо ба тавpи мукаммал сайкал дода, садxо шаxpxои бyзypги дигаppо даp Осиёи Маpказй бунёд намудаанд.

Либосxои занона, мyxpаxои нозуконаи аз фиpyза, лочyваpд, акик, яшм ва оxаксанг сохта шуда, каллапyши бо мyxpаx,ои нyкpагин, 49 мyxpаи тиллой ва дигаp оpоишоти аз кабpи «Маликаи Саpазм» даpёфт шуда, на тащо аз макоми зан даp чомеаи онвактаи Саpазм маълумот медщанд, балки беxтаpин нишонаи pyшди xyнаpмандй даp ин шаxp мебошанд. Намунаи дигаpи xyнаpмандии саpазмиён ин маъдангудозй буд, ки даp охиpи xазоpсолаи IV то милод ин шаxppо ба яке аз маpказx,ои бyзypги истеxсоли филизот табдил додааст. Дангоми ковишxо аз ин чо асбобxои гуногуни маъдангудозй, колабх,о баpои pехтани олоту силоx, аз чумла олоти мисй, биpинчй, сypб, нyкpагй ва тиллой даpёфт шуданд.

Оташдони дукабатаи сафолпазй ва сохти махсуси он, ки кулолони саpазмй даp аввали xазоpсолаи III пеш аз милод сохта ва истифода мебypданд, даpёфти бозубанд, шаддах,ои тиллой, чому маpчонxои ну^ата. оташгоxxои мyдавваpy чоpкyнчаи мукаддас, x,айкалчаxои одаму

xайвоноти аз гилу санг сохташуда ва накшxои сеxpноки даp танаи девоpy заpфxо кашидашуда аз даpачаи баланди pyшди xyнаpмандй ва фаpxанги маънавии саpазмиён хабаp медиxанд.

Услуби накшу нигоpи pyи сафоли заpфxои Cаpазм ба услуби чанубу шаpкии Тypкманистон ва Балучистону Систон алокамандй доpад. Вале, мyxим он аст, ки xyнаpмандони Cаpазм аввалин шуда, даp минтакаи шимолу шаpки Осиёи Mаpказй ба накшбандии заpфxо шypyъ намудаанд. Заpфxои гилй аз pyи намуди беpyниашон ба заpфxои накшдоp ва бенакш, заpфxои накшини дypанга ва сеpанга таксим мешаванд. Cаpазмиён ба воситаи чаpхи кулолй коса, табак, чом, пиёла, кyза, хypма сохта, бо pанги сиёx, киpмизй, сypх, гулобй ва заpдча онxоpо оpо медоданд.

Хафтум. Cаpазм даp маpxалаи гyзаpиш аз xазоpаи IV ба xазоpаи III яке аз маpказxои мyxимми омезиши фаpxанги аxди бостон буд. Hигоpаxои ба даст омада аз ин мавзеи таъpихй аз алокаи маданию тичоpатии Cаpазм бо маpказxои фаpxангии xамчавоpи худ, ки даp xyдyдxои имpyзаи Афгонистон, Покистон, Х,индустон ва Эpон чойгиp буданд, шах,одат медиxанд. Даp xафpиёти Cаpазм даpёфт шудани заpy зеваpxо акик, лочyваpд, фиpyза, яшмо ва устухощои гyшмоxиxои баxpию укёнусй сохташуда, ки аз Эpон, Балучистон, Диндустон ва Бадахшон оваpда шуда буданд, далели ин андешаанд.

Дамин тавp даp такя ба асноди кавии имpyз даp даст будаи бостоншиносй ва таxлилy андешаи мутахассисони xиpфай метавон хулоса намуд, ки Cаpазм даp саpгаxи ташаккули тамаддуни кишоваpзй, xyнаpмандй, шаxpсозию шаxpдоpй ва маъдангудозии Осиёи Mаpказй меистад. Ин тамаддун даp pадифи тамаддyнxои xампояю xамчавоpи худ заминаи муътамади pyшди фаpxанги модию маънавии тамоми коpаи Осиёи Mаpказй даp замонxои баъдина гаpдидааст.

Тибки маълумоти бостоншиносй таназзул ва тадpичан макони зисти хyдpо таFЙиp додани саpазмиён такpибан даp ибтидои xазоpсолаи II то милод ба вукуъ меояд. Иллати асосии онpо то имpyз мyxаккикон ба тавpи мушаххас мyкаppаp накаpдаанд, вале эxтимолият баp он аст, ки маxз хушксолй боиси таpки макони аслии зисти ин маpдyми xyнаpманд гаpдидааст. Аммо бо xамин ин маpкази бyзypги тамаддун хомуш нагаpдидааст, балки он баъдан даp мисоли шаxpxовy маpказxои бyзypги минтака, пеш аз xама Cамаpкандy Бyхоpо, Панчакенти кадим pyшд ёфтааст. Ёдгоpиxои бозёфтшуда аз Панчакент ва дигаp мавзеъxои xавзаи Заpафшон ва тамоми минтакаи Осиёи Mаpказй ба ин гyвоxй медиxанд.

АДАБИЁТ

1. Бобомуллоев C., Виногpадова H.M., Бобомуллоев Б. Mатеpиалы Фаpхаpской аpхеологической экспедиции. Вып.1,-Душанбе.-2017.

2. Бобомуллоев C.r. Веpховья Заpафшана в конце III- II тыс. до н.э.- Душанбе:Дониш, 2020.-161с.

3. Еафуров Б. Точикон. Таърихи кадимтарин, кадим, асрдои миёна ва давраи нав. -Душанбе: Ирфон,-1998.

4. Исаков А. И. Раскопки третьего сезона на Саразме в 1979г.// АРТ,-1986.- Вып. 19. -С. 334-350.

5. Исаков А. И.Отчет о работе на Саразме в 1980г.// АРТ, -1987. - Вып. 20.-С. 269-278.

6. Исаков А. И. Разведки и раскопки Саразмского массива в 1981 г. // АРТ. -1988. Вып. 21.- С. 186-198.

7. Исаков А.И. Саразм. К вопросу становления раннеземледельческой культуры Зеравшанской долины.-Душанбе, 1991. - 158 с.

8. Исаков А.И. Раскопки Саразмского отряда в 1983 году // АРТ. - Душанбе, 1991.-Вып. 23 (1983 г.). - С. 348-362.

9. Исаков А., Саразм. - Душанбе: Дониш, 1991.-200 с.

10. Исаков А. О работе международной археологической экспедиции на поселении Саразм в 1985 г. // АРТ. - 1994. - Вып. - 25. - С. 85-99.

11. Исаков А. И., Безенваль Р. М., Раззоков А. Р., Курбанов Ш. Ф. Работы Саразмского отряда в 1989 г. // АРТ. 2001.-Вып. 28.-С. 150-167.

12. История таджикского народа, в 6-ти томах. Том 1: Древнейшая и древняя история. /Под ред. Б.А.Литвинского и В.А.Ранова.-Душанбе: АН РТ, 1998.-752 с.

13. Истоков А. Саразм огози тамаддуни точикон.-Душанбе: Дониш, 2018.-280 с.

14. Массон В.М. Первые цивилизации.-М., 1989.

15. Негматов Н. Таджикский феномен: теория и история.-Душанбе.-1997.

16. Раззоков А. Производственная деятельность населения Саразма (по экспрементально-трассологическим данным).-Душанбе: Дониш, 2020.-223 с.

17. Раззаков Ф. А. Строительные комплексы древнеземледельческого поселения Саразм в IV-III тыс. до н.э.-СПб.,-2016. - 248 с.

18. Сами^ов Ш.Р. Саразм - огози тамаддуни саноати точик.-Душанбе, 2020,-160 с.

19. Эмомалй Раддмон. Точикон дар оинаи таърих. Аз Ориён то Сомониён. Иборат аз чадор китоб. - Душанбе: Ирфон, 2009,-704 с.

20. Besenval R., Isakov A. Sarazm et les débuts du peuplement agricole dans la région de Samarcand //Arts Asiatiques.Paris: l'Ecole française d'Extrême-Orient 1989.T. 44. P.5-20.

САРАЗМ ВА НАЦШИ ОН ДАР ТАМАДДУНИ ОСИЁИ МАРКАЗЙ

Макола ба тадлили накш ва макоми ёдгории шадри Саразми бостонй дар тамаддуни Осиёи Марказй бахшида шудааст.Таъкид мешавад, ки дар замони истиклол ба пажудиши таърихи пурошубу пурдаводиси точикон роди фароху мудити созгор бадри ру овардан ба гоядо ва арзишдои миллй, оину суннатдои ачдодй, эдёи низоми давлатдории миллй ва пайдо шудани назари жарф ба таъриху тамаддуни точикон мудайё гардид.Ч,ашнгирии 5500-солагии шадри Саразми бостонй, ки ба руйхати чашнворадои чадонии ЮНЕСКО дар солдои 2020-2021 шомил шуд, аз зумраи таваччуд ба таърихи кудан ва адди бостон аст.

Тадкик ва муаррифии яке аз нодиртарин ёдгоридои минтакаи Осиёи Марказй-шадри Саразми бостонй арзишмандтарин бозёфти илми бостоншиносии точик дар дадсоладои охир мадсуб меёбад. Саразм ёдгории адди энеолит ва ибтидои асри биринчй буда, ба миёнаи дазорсолаи IV ва ибтидои дазорсолаи III то мелод мансуб аст, ки дар ин давра тамаддуни кишоварзй, дунармандй ва шадрсозии точикон ибтидо мегирад. Ин хулосаи илмй дар заминаи тадкикоти тулонии олимони ватанию хоричй дар чандин дамоишдои

байналмилалй иброз гардид ва вобаста ба таърих ва пажухиши он силсилаи асархову маколахои зиёди илмй-тахкикотй ба забонхои гуногун ба чоп расидааст.

Саразм, ки соли 1976 аз тарафи А. Истоков кафш гардид, 15 км гарбтар аз шахри Панчакент чойгир буда, аз чихати мавкеи чугрофй шимолтарин бошишгохи шакли мадании мукимии кишоварзии минтакаи Осиёи Марказй мебошад. Тамаддуни Саразм наздики 1500 сол идома ёфта, мархалаи рушд ва нумуи он ба давраи охири энеолит ва ибтидои асри биринчй хазораи IV-III пеш аз милод рост меояд. Тахкик ва омузиши ин ёдгорй аз ибтидо боиси таваччухи ахли илм ва пеш аз хама бостоншиносон гардида, дар кутохтарин муддат Саразм ба маркази бонуфузи хафриётй ва тахкикотии сатхи чахонй табдил ёфт.

Калидвожах,о: Саразм, ёдгорй, асри биринц, шаур, тамаддун, кишоварзй, уунармандй, ша%рсозй,Панцакент,А.Ис%оцов, бостоншиносй, бозёфт,%африёт, фар^анг, робитаи тицоратй.

САРАЗМ И ЕГО РОЛЬ В ЦИВИЛИЗАЦИИ ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ

Статья посвящена анализу роли и статуса древнего города Саразм в цивилизации Центральной Азии. Подчеркивается, что в период независимости изучение истории таджикского народа стало широким и гармоничным способом обращения к национальным идеям и ценностям, исконным обычаям и традициям, возрождению национальной государственной системы и более глубокому взгляду на историю и цивилизацию таджиков. Празднование 5500-летия древнего города Саразм, включенного в список всемирных праздников ЮНЕСКО в 2020-2021 годах, является одним из ярких примеров отношения к древней истории.

Открытия и изучения одного из самых уникальных памятников Средней Азии-древнего города Саразм - является одним из крупных открытий таджикской археологии в последние десятилетия. Саразм является памятником эпохи энеолита и ранней бронзы и восходит к середине IV тыс. и нач. III тыс. до н.э., и является началом зарождения земледельческой, ремесленной цивилизации и градостроительства. Такой научный вывод сделан на основе многолетних исследований отечественных и зарубежных ученых, выступленниях на международных конференциях, многочисленных исследовательских работ и статей на разных языках.

Саразм, который был открыт и раскопан в 1976 году А. Исаковым, расположенный в 15 км к западу от города Пенджикент, географически является самым северным поселением коренных сельскохозяйственных форм сельского хозяйства в Центральной Азии. Цивилизация Саразма просуществовала около 1500 лет, а этап ее развития и роста восходит к позднему энеолиту - началу бронзового века, IV-III тысячелетия до нашей эры. Изучение этого памятника с самого начала привлекло внимание ученых и, прежде всего, археологов, и за короткое время Саразм стал престижным центром раскопок и исследований мирового уровня.

Ключевые слова: Саразм, памятник, бронзовый век, город, цивилизация, земледелие, ремесло, градостроительство, Пенджикент, А. Исхаков, археология, артефакт, раскопки, культура, торговые связы.

SARASM AND ITS ROLE IN THE CIVILIZATION OF CENTRAL ASIA

The article is devoted to the analysis of the role and status of the ancient city of Sarazm in the civilization of Central Asia. It is emphasized that during the period of independence, the study of the history of the Tajik people has become a broad and harmonious way of addressing national ideas and values, primordial customs and traditions, the revival of the national state system and a deeper look at the history and civilization of Tajiks. The celebration of the 5500th anniversary of the ancient city of Sarazm, included in the list of UNESCO world holidays in 2020-2021, is one of the most striking examples of attitudes towards ancient history.

The discovery and study of one of the most unique monuments of Central Asia - the ancient city of Sarazm-is one of the major discoveries of Tajik archeology in the last decade. Sarazm is a monument of the Eneolithic and Early Bronze Age and dates back to the middle IV millennium and early. III millennium BC, and is the beginning of the emergence of agricultural, handicraft civilization and urban planning. This scientific conclusion was made on the basis of many years of research by domestic and foreign scientists, speeches at international conferences, numerous research papers and articles in different languages.

Sarazm, which was discovered and excavated in 1976 by A. Isakov, located 15 km west of the city of Penjikent, is geographically the northernmost settlement of indigenous agricultural forms of agriculture in Central Asia. The civilization of Sarazm existed for about 1500 years, and the stage of its development and growth dates back to the late Eneolithic - the beginning of the Bronze Age, IV-III millennia BC. The study of this monument from the very beginning attracted the attention of scientists and, above all, archaeologists, and in a short time Sarazm became a prestigious center of excavation and research of the world level.

Key words: Sarazm, monument, Bronovy age, city, civilization, agriculture, craft, town planning, Panchakent, A. Iskhakov, archeology, artifact, excavations, culture, trade ties.

Сведения об авторе: Убайдулло Насрулло Каримзода-доктор исторических наук, профессор, директор Института истории, археологии и этнографии им. А. Дониша Национальной академии наук Таджикистана. Адрес: 734025, г.Душанбе, проспект Рудаки, 33. Телефон: (+992 37) 2213742, (+992) 938500010. E-mail: nasrullokar-imovich@mail.ru

Information about the author: Ubaydullo Nasrullo Karimzodа-Doctor of Historical Sciences, Professor, A. Donish director Institute of History, Archeology and Ethnography National Academy of Sciences of Tajikistan. Address: 734025, Dushanbe, Rudaki Avenue, 33. Telephone: (+992 37) 2213742, (+992) 938500010.E-mail: nasrullokarimovich@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.