Научная статья на тему 'САНГЗОР ДАРЁ ҲАВЗАСИ ҚОРИНОЁҚЛИ МОЛЛЮСКАЛАРИНИНГ ФАУНАСИ ВА ЭКОЛОГИЯСИ'

САНГЗОР ДАРЁ ҲАВЗАСИ ҚОРИНОЁҚЛИ МОЛЛЮСКАЛАРИНИНГ ФАУНАСИ ВА ЭКОЛОГИЯСИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
55
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
сангзор / дарё ҳавзаси / малакофауна / қориноёқли моллюскалар / чучук сув моллюскалари / қуруқлик моллюскалари / экологик гуруҳ / sanzar / river basin / gastropod molluscs / freshwater molluscs / terrestrial mollusсs / ecological group.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Каримқулов Абдулла Тожиқулович

Мақола Шимоли-ғарбий Туркистон тоғ тизмаси таркибига кирувчи Сангзор дарё ҳавзаси қоринёқли моллюскаларининг фаунистик таркиби ва экологиясига бағишланган. Келтирилган маълумотларга кўра Сангзор дарё ҳавзасида 16 оила 20 уруққа кирувчи 29 турдаги қориноёқли моллюскалар тарқалган. Уларнинг 4 оила 5 уруққа кирувчи 10 тури чучук сув қориноёқли, 12 оила 15 уруққа кирувчи 19 тури қуруқлик моллюскаларига тегишлидир. Чучук сув қориноёқли моллюскалари 5 та экологик гуруҳ бўйича таҳлил этилган ва улар орасида турлар сони жиҳатидан кренофиллар (50%) етакчи эканлиги аниқланган. Қуруқлик моллюскалари 3 та экологик гуруҳлар бўйича таҳлил этилиб, 19 турдан 10 таси (52,6%) гигробионтлар гуруҳига кириши маълум бўлди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Каримқулов Абдулла Тожиқулович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FAUNA AND ECOLOGY OF GASTROPOD MOLLUSCS IN THE SANZAR RIVER BASIN

The article is devoted to the faunistic composition and ecology of the mollusks of the Sanzar river basin, which is part of the North-West Turkestan mountain range. According to the data, 29 species of gastropod molluscs belonging to 16 families and 20 genera are distributed in the Sanzar river basin. Of these, 4 families belong to 10 species of freshwater gastropods belonging to 5 genera, 12 families belong to 19 species of terrestrial mollusсs belonging to 15 genera. Freshwater gastropod molluscs were analyzed by 5 ecological groups and it was found that among them crenophiles (50%) are the leaders in terms of the number of species. Terrestrial mollusсs were analyzed by 3 ecological groups, and it was found that 10 out of 19 species (52.6%) belong to the group of hygrobionts.

Текст научной работы на тему «САНГЗОР ДАРЁ ҲАВЗАСИ ҚОРИНОЁҚЛИ МОЛЛЮСКАЛАРИНИНГ ФАУНАСИ ВА ЭКОЛОГИЯСИ»

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

САНГЗОР ДАРЁ ХДВЗАСИ ЦОРИНОЁЦЛИ МОЛЛЮСКАЛАРИНИНГ ФАУНАСИ

ВА ЭКОЛОГИЯСИ Каримкулов Абдулла Тожикулович

Гулистон давлат университети биология фанлари номзоди, доцент Тел: 99 787-14-68 e-mail: abdullak2006@yandex.ru https://doi.org/10.5281/zenodo.7360079

Аннотация. Мацола Шимоли-гарбий Туркистон тог тизмаси таркибига кирувчи Сангзор дарё %авзаси цоринёцли моллюскаларининг фаунистик таркиби ва экологиясига багишланган. Келтирилган маълумотларга кура Сангзор дарё %авзасида 16 оила 20 уруцца кирувчи 29 турдаги цориноёцли моллюскалар тарцалган. Уларнинг 4 оила 5 уруцца кирувчи 10 тури чучук сув цориноёцли, 12 оила 15 уруцца кирувчи 19 тури цуруцлик моллюскаларига тегишлидир. Чучук сув цориноёцли моллюскалари 5 та экологик гуру% буйича та%лил этилган ва улар орасида турлар сони жиуатидан кренофиллар (50%) етакчи эканлиги аницланган. Куруцлик моллюскалари 3 та экологик гуру%лар буйича та%лил этилиб, 19 турдан 10 таси (52,6%) гигробионтлар гуру%ига кириши маълум булди.

Калит сузлар: сангзор, дарё %авзаси, малакофауна, цориноёцли моллюскалар, чучук сув моллюскалари, цуруцлик моллюскалари, экологик гуру%.

ФАУНА И ЭКОЛОГИЯ БРЮХОНОГИХ МОЛЛЮСКОВ БАССЕЙНА РЕКИ

САНЗАР

Аннотация. Статья посвящена фаунистическому составу и экологии моллюсков бассейна реки Санзар, входящего в состав горного хребта Северо-Западного Туркестана. По данным, в бассейне реки Санзар распространено 29 видов брюхоногих моллюсков относяшихся к 20 родам и 16 семействам. Из них 10 видов, относяшиеся к 5 родам и 4 семействам, являются пресноводными брюхоногими, а 19 видов, входяшие к 15родам и 12 семействам - наземными моллюсками. Пресноводные брюхоногие моллюски проанализированы по 5 экологическим группам, и было установлено, что среди них кренофилы (50%) являются лидерами по количеству видов. Наземные моллюски были проанализированы по 3 экологическим группам, и было установлено, что 10 из 19 видов (52,6%) относятся к группе гигробионтов.

Ключевые слова: санзар, бассейн реки, малакофауна, брюхоногие моллюски, пресноводные моллюски, наземные моллюски, экологическая группа.

FAUNA AND ECOLOGY OF GASTROPOD MOLLUSCS IN THE SANZAR RIVER

BASIN

Abstract. The article is devoted to the faunistic composition and ecology of the mollusks of the Sanzar river basin, which is part of the North-West Turkestan mountain range. According to the data, 29 species of gastropod molluscs belonging to 16 families and 20 genera are distributed in the Sanzar river basin. Of these, 4 families belong to 10 species of freshwater gastropods belonging to 5 genera, 12 families belong to 19 species of terrestrial mollusсs belonging to 15 genera. Freshwater gastropod molluscs were analyzed by 5 ecological groups and it was found that among them crenophiles (50%) are the leaders in terms of the number of species. Terrestrial mollusсs were analyzed by 3 ecological groups, and it was found that 10 out of 19 species (52.6%) belong to the group of hygrobionts.

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

Key words: sanzar, river basin, gastropod molluscs, freshwater molluscs, terrestrial molluscs, ecological group.

Кириш. Сангзор Жиззах вилоятидаги энг йирик дарёлардан бири булиб, Туркистон тог тизмаси таркибига кирувчи Чумкортог хамда Молгузар тоглари оралигидан окиб утади. Бу дарё, асосан, Чумкортог ва Молгузар тогларидан бошланувчи 80 га я;ин сойлар суви хисобидан туйиб, 198 км узунликка эга.

Ушбу худуд чучук сув кориноёкли моллюскаларининг фаунаси ва экологиясига оид маълумотлар, дастлаб, З.И.Иззатуллаев [1, 2] ва А.Каримкулов [3, 4] ларнинг ишларида келтирилган. Лекин шуни таъкидлаб утиш керакки, бу маълумотлар тог тизмалари доирасида урганилган булиб, Сангзор дарё хавзаси буйича алохида урганилмаган.

Туркистон тог тизмасининг шимоли-гарби, шу жумладан Сангзор дарё хавзаси куруклик моллюскалари кисман Д.Даминова [5] томонидан урганилган. Унинг маълумотларига кура Туркистон тог тизмасининг шимоли-гарбий кисмида жами 31 тур куруклик моллюскалари учраб, улардан 27 таси Узбекистон худудидан, колган 4 таси кушни Тожикистон республикасидан терилган. Сангзор дарё хавзасига доир маълумотлар кейинчалик А.Позилов [6], А.Каримкулов [7] ларнинг илмий ишларида хам келтирилган. Лекин, юкорида кайд этилганидек, бу маълумотлар хам тог тизмалари даражасида тахлил этилган.

Тадкикот объекти ва усуллари. куруклик моллюскаларини йигишда И.М.Лихарев ва Е.С.Раммельмейр (1952), А.А.Шилейко (1978, 1984) услубларидан, фиксация килишда эса И.М.Лихарев ва А.Й.Виктор (1980) хамда айрим холларда Р.Я.Братчик (1976) услубидан фойдаланилди. Анатомик тузилишини урганишда эса И.М.Лихарев (1962) ва А.А.Шилейко (1978) услублари кулланилди.

Чучук сув моллюскаларини териш ва фиксация килишда В.И.Жадин (1952), З.И.Иззатуллаев (1987) услубларидан фойдаланилди.

Фиксация килинган материал кейинги боскичда, лаборатория шароитида МБС-9 бинокуляр микроскопи остида морфологик ва анатомик жихатдан урганилди. Чиганокларнинг улчамларини аниклашда 0,1 мм аникликка эга булган штангенциркул ёрдамида улчанди, айрим холларда эса окуляр линейкадан фойдаланилди.

Олинган натижалар ва уларнинг тах,лили. Охирги йиллар давомида Сангзор дарё хавзасида олиб борилган тадкикот ишларимиз натижасида жами булиб, 16 оила 20 урукка тегишли булган 29 турдаги кориноёкли моллюскаларнинг учраши маълум булди. Ушбу моллюскаларнинг 4 оила 5 урукка кирувчи 10 тури чучук сув кориноёкли, 12 оила 15 урукка кирувчи 19 тури куруклик моллюскаларига тегишлидир. Фаунистик тахлил натижаларига кура худуд чучук сув малакофаунаси, асосан, Martensamnicola, Sogdamnicola ва Lymnaea уругларига кирувчи эндемик турлар, куруклик моллюскалари фаунаси эса палеарктика ва голарктика турлари хисобига шаклланганлиги аникланди.

Фаунистик тахлил билан бир каторда хар икки катта гурух моллюскалари экологик жихатдан хам урганиб чикилди. Сангзор дарё хавзаси чучук сув кориноёкли моллюскаларининг экологик гурухлар буйича таксимланиши урганилганда, З.И.Иззатуллаев классификацияси асос килиб олинди [2]. З.И.Иззатуллаев буйича Урта Осиё чучук сув кориноёкли моллюскалари куйидаги экологик гурухларга булинади:

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

литофиллар (каттик субстратда яшовчилар), псаммофиллар (кумда яшовчилар), пелофиллар (лойкада яшовчилар), фитофиллар (усимликларда яшовчилар), элиофиллар (боткокларда), тельматофиллар (сув сачраткиларида), кренофиллар (булок ва чашмада яшовчилар), термокренофиллар (иссик булокларда яшовчилар).

Х,авзада таркалган 10 тур чучук сув моллюскалари юкорида кайд этилган экологик гурухлар буйича тахлил килинганда куйидаги натижа келиб чикди (1- жадвал).

Жадвалдаги маълумотлардан куриниб турибдики, турлар сони буйича энг катта экологик гурух бу кренофиллардир (5 та тур, 50%). Айнан шу экологик гурухнинг асосий кисмини эндемик турлар (Martensamnicola brevicula, M. 1-жадвал

Чучук сув кориноёкли моллюскаларининг экологик гурухлар буйича таксимланиши

№ Турларнинг номи Тельматофиллар Пелофиллар Фитофиллар Фитореофиллар Кренофиллар

1 2 3 4 5 6 7

1. Martensamnicola brevicula - - - - +

2. M. hissarica - - - - +

3. Sogdamnicola pallida - - - - +

4. S. shadini - - - - +

5. Lymnaea oblonga - - - + -

6. L. truncatula + - - - -

7. L. subangulata - - - - +

8. L. bowelli - + - - -

9. Costatella acuta - - + - -

10. Planorbis tangitarensis - - + - -

Жами 1 (10%) 1 (10%) 2 (20%) 1 (10%) 5 (50%)

hissarica, Sogdamnicola pallida, S. shadini) хосил килган. Кейинги уринларни фитофиллар (2 та тур, 20%), фитореофиллар, пелофиллар ва тельматофиллар (1 тадан тур, 10% дан) ташкил этди.

Сангзор дарё хавзаси куруклик моллюскаларининг экологик гурухлар буйича таксимланиши биз томондан таклиф этилган экологик классификация асосида тахлил этилди [8]. Бу классификацияга кура барча куруклик моллюскалари умумий катта гурухга, яъни гигрофилларга (намсевар) бирлаштирилиб, сув хавзаларига нисбатан таркалишига кура гигробионтлар (сув хавзаларига якин нам биотопларда яшовчи), ксеробионтлар (сув хавзаларидан узокда кургокчил биотопларда яшовчи) ва ксерогигробионтлар (кургокчил

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr j scientists.uz

хамда HaM биотоплapдa яшовчи) кaби гурухларга булинади. Уш6у гурухлар буйича тахлил

нaтижaлapи 2-жaдвaлдa уз aксини топгaн.

2-жaдвaл

Цуруклик моллюскаларининг экологик гурух,лар буйича таксимланиши

№ Турларнинг номи Гигробионтлар Ксеробионтлар Ксерогигро-бионтлар

1 2 3 4 5

1 Oxyloma elegans + - -

2 Succinea putris + - -

3 Cochlicopa nitens + - -

4 Cochlicopa lubrica + - -

5 Cochlicopa lubricella + - -

6 Sphyradium doliolum - - +

7 Vallonia costata - - +

8 Vallonia pulchella - - +

9 Gibbulinopsis signata - + -

10 Pupilla muscorum + - -

11 Truncatellina callicratis - - +

12 Pseudonapaeus sogdianus - + -

13 Leucozonella rufispira - + -

14 Phenacolimax annularis - - +

15 Zonitoides nitidus + - -

16 Candaharia levanderi - - +

17 Euconulus fulva + - -

18 Deroceras laeve + - -

19 Lytopelte maculata + - -

Жами 10 (52,6%) 3 (15,8%) 6 (31,6%)

Ушбу жaдвaлдaги мaълyмотлapдaн куриниб тypибдики, энг куп микдор гигpобионтлapгa тегишли 6Ули6, бу гурухга 10 Typ (52,6%), ксеpогигpобионтлapгa 6 Typ (31,6%) ва ксеробионтларга 3 турдаги (15,8%) моллюскалар киради. Яъни, Сангзор дapё хавзаси куруклик моллюскаларининг фаунаси, асосан, гигробионт турлар хисобига шаклланганлини куриш мумкин.

Хулосалар. Олинган маълумотлар асосида Сангзор дарё хавзасида 29 турдаги кориноёкли моллюскаларнинг яшаши маълум булди. Фаунистик тахлил натижаларига кура, худуд чучк сув малакофаунаси, асосан, Martensamnicola, Sogdamnicola ва Lymnaea уругларига кирувчи эндемик турлар, куруклик моллскалари фаунаси эса палеарктика ва голарктика турлари хисобига шаклланган деб айтиш мумкин.

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

Ушбу худуд чучук сув кориноёкли моллюскалари экологик жихатдан тахлил этилганда, улар 5 та экологик гурухга (тельматофиллар, пелофиллар, фитофиллар, фитореофиллар ва кренофиллар) кириши аникланди. Турлар сони жихатидан кренофиллар гурухи доминант экани аникланди.

Барча куруклик моллюскалари намсеварлик ва ташки мухитнинг турли омилларига булган бошка адаптив хусусиятларига кура шаклланган 3 та экологик гурух (гигробионт, ксерогигробионт ва ксеробионтлар) буйича тахлил килинди ва энг кенг таркалгани гигробионтлар (10 тур, 52,6%) булиб чикди.

REFERENCES

1. Иззатуллаев З.И. Моллюски водных экосистем Средней Азии. -Ташкент, 2018. -229 с.

2. Иззатуллаев З.И. Экологические группировки пресноводных моллюсков Средней Азии // Моллюски. Систематика, экология и закономерности распространения. Сб. 7. - Л.: Наука, 1983. - С. 132 - 135.

3. Каримкулов А. Шимоли-гарбий Туркистон тог тизмаси кориноёкли

моллюскаларининг фаунаси, экологияси ва зоогеографияси: Биол. фан. ном. дис..... -

Самарканд, 2011. - 132 б.

4. Каримкулов А. Биоразнообразие и экология брюхоногих моллюсков Мальгузара // "Биологиянинг долзарб муаммолари" республика илмий-амалий анжумани. - Фаргона, 2018. - Б. 88-89.

5. Даминова Д.Р. Наземные моллюски северо - западной части Памиро - Алайской горной системы: Дис. ... канд. биол. наук. - Гулистан, 2002. - 141 с.

6. Пазилов А.П. Биологическое разнообразие наземных моллюсков (Gastropoda, Pulmonata, Geophila) Узбекистана и сопредельных территорий: Автореф. дис. ... д-ра биол. наук. - Ташкент, 2005. - 41 с.

7. Каримкулов А. Шимоли-гарбий Туркистон тог тизмасида куруклик моллюскаларининг баландлик минтакалари ва биотоплар буйича таркалиши // "Фан ва таълим-тарбиянинг долзарб масалалари". Республика илмий-назарий ва амалий анжумани. - Нукус, 2016. - Б. 194-196.

8. Каримкулов А. Узбекистон куруклик моллюскалари экологияси // "Физик-кимёвий биологиянинг долзарб муаммолари". Республика илмий-амалий анжумани. - Тошкент, 2015. - Б. 131-132.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.