Научная статья на тему 'НОРИН ДАРЁСИНИНГ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ҚИЗИЛ КИТОБИГА КИРИТИЛГАН ВА ТУРЛИ ЭНДЕМИКЛИК ДАРАЖАСИДАГИ БАЛИҚЛАРИ ТАҲЛИЛИ'

НОРИН ДАРЁСИНИНГ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ҚИЗИЛ КИТОБИГА КИРИТИЛГАН ВА ТУРЛИ ЭНДЕМИКЛИК ДАРАЖАСИДАГИ БАЛИҚЛАРИ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
83
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Эндемик тур / ихтиофауна / Қизил китоб / эндемиклик даражаси / популяция. / endemicspesies / ichthyofauna / Red Book / endemicity levels / population.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Умаров, Фаёзиддин, Шарипова, Барно, Аъзамов, Аббосхон, Раҳимова, Дилфуза

Мақолада Фарғона водийсидаги Норин дарёсининг ихтиофауна вакилларидан Ўзбекистон Республикаси Қизил китобига киритилган ҳамда турли даражадаги эндемик турларни ўрганиш бўйича олиб борилган тадқиқот натижаларининг таҳлили келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANALYSIS OF FISHES IN THE NORIN RIVER IN THE RED BOOK OF THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN AND AT DIFFERENT ENDEMIC LEVELS

The article analyzes the results of the study of the ichthyofauna of the Norin River in the Fergana Valley and the endemic spesies included in the Red Book of Republic of Uzbekistan.

Текст научной работы на тему «НОРИН ДАРЁСИНИНГ ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ҚИЗИЛ КИТОБИГА КИРИТИЛГАН ВА ТУРЛИ ЭНДЕМИКЛИК ДАРАЖАСИДАГИ БАЛИҚЛАРИ ТАҲЛИЛИ»

УДК 597.2

НОРИН ДАРЁСИНИНГ УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ЦИЗИЛ КИТОБИГА КИРИТИЛГАН ВА ТУРЛИ ЭНДЕМИКЛИК ДАРАЖАСИДАГИ БАЛЩЛАРИ ТА^ЛИЛИ

УМАРОВ Фаёзиддин

Андижон цишлоц хужалиги ва агротехнологиялар институти уцитувчиси

ШАРИПОВА Барно АЪЗАМОВ Аббосхон РАХИМОВА Дилфуза Фаргона давлат университети уцитувчилари fayoziddinumarov073@gmail.com

Г

14ж|

\ 1,1 ¡I /

с! https://doi.org/10.24412/2181-2993-2022-2-121-126

Мацолада Фаргона водийсидаги Норин дарёсининг ихтиофауна вакилларидан Узбекистон Республикаси Кизил китобига киритилган АННОТАЦИЯ %амда турли даражадаги эндемик турларни урганиш буйича олиб борилган тадцицот натижаларининг та^лили келтирилган.

Калит сузлар. Эндемик тур, ихтиофауна, Кизил китоб, эндемиклик даражаси, популяция.

В статье представлен анализ результатов изучения ихтиофауны реки Норин в Ферганской долине, занесенной в Красную АННОТАЦИЯ книгу Республики Узбекистан и изучение эндемичных видов на разных уровнях.

Ключевые слова. Эндемичные виды, ихтиофауна, Красная книга, уровень эндемичности, популяция.

The article analyzes the results of the study of the ichthyofauna of the Norin River in the Fergana Valley and the endemic spesies included in ABSTRACT the Red Book of Republic of Uzbekistan.

Key words.endemicspesies, ichthyofauna, Red Book, endemicity levels, population. КИРИШ (Introduction)

ФарFOна водийси Узбекистоннинг шаркий кисмида жойлашган булиб, бир катор сув хдвзаларига эга. Ундан окиб утувчи сув хдвзалари водийни ураб

121

турувчи тоFликлардан туйинади. Худуддаги энг йирик дарё хисобланувчи Сирдарё Норин ва Корадарёнинг кушилишидан хосил булади. Норин дарёси уз сувларини Марказий Тяньшан тоFликларининг КирFизистон худудидан, Корадарё эса ФарFона ва Олой тоFларидан олади хамда асосан кор ва музликлардан туйинади. Сирдарёнинг юкори ва урта окимида яшовчи баликлар фаунаси хакидаги сунгги тадкикотлар Л. С. Берг (1948-1949); Г. В. Никольский (1933, 1940); Ф. А. Турдаков (1952, 1963); В. А. Максунов (1968); Г. К. Камилов (1964, 1965); М.А. Мухамедиев (1972), Т.В. Салихов (1995) ва бошкалар томонидан олиб борилган. Норин дарёсида таркалган эндемик хамда Узбекистан Республикаси Кизил китобига киритилган турлар деярли урганилмаган. Шундан келиб чикиб биз ушбу сув хавзасида таркалган эндемик хамда Узбекистон Кизил китобига киритилган балик турларининг морфобиологик хусусиятларини, уларнинг учраш даражасини урганишни уз олдимизга максад килиб куйдик.

Материал ва услубиёт. Тадкикот учун материаллар Норин дарёсининг Уйчи тумани худудидан хамда дарёнинг УчкурFOн худудидан йиFилди. Баликларни морфометрик курсаткичларини улчаш ишлари умумихтиологик методлар ёрдамида амалга оширилди [3]. Барча улчов ишлари 4% ли формалинда сакланган материалда амалга оширилди. Баликлар таксономиясини Мирабдуллаев И.М., Кузметов А.Р., Курбонов А.Р. ларнинг "Узбекистон баликлари хилма-хиллиги" [1], М.А.Юлдашов, Т.В.Салихов, Б.Г.Камиловларнинг "Узбекистон баликлари" [2] аниклагичларидан фойдаланиб аникладик. [7]

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР (Discussion and results)

Норин дарёсидан тутилган доFли ялангбалик (Triplophysa strauchi) Марказий Осиё эндемиги, Туркистон кум балоти (Gobio lepidolaemus) Орол хавзаси эндемиги булса, Туркистон лаккачаси (Glyptosternum reticulatum) Марказий Осиё эндемиги ва Узбекистон Республикаси "Кизил китоби"га киритилган булиб [5], Туркистон тошбукаси (Cottus spinulosus) Сирдарё эндемиги ва Узбекистон Республикаси "Кизил китоби"га киритилган, Амударё олабалоти (Salmo trutta) эса Узбекистон Республикаси "Кизил китоби"га киритилган Амударё эндемиги саналади (1-жадвал). [8,9]

Норин дарёсида таркалган турли даражадаги эндемик ва Узбекистон Республикаси ^изил китобига киритилган балик турларининг баъзи

биологик курсаткичлари.

1-жадвал

122

www.birunijournal.uz

Таксономияси Узунлиги,мм Огирлиги, г Сони

Тури Оиласи Урта ча Макс имал Ми ним ал Урт ача Мак сима л Ми ним ал

1. Туркистон кум балиги (Gobio lepidolaemus) Карпсимонлар (Cyprinidae) 75,7 101 56 9,13 18,2 5,1 13

2. Догли ялангбалик (Triplophysa strauchi) Ялангбаликлар (Nemacheilidae) 112,3 128 100 22,9 29 17,9 52

3. Туркистон лаккачаси (Glyptosternum reticulatum) Тог лаккачалари (Sisoridae) 113 25,2 1

4. Амударё форели (Salmo trutta) Лососсимонлар (Salmonidae) 275,2 391 185 385 785 112 6

5. Туркистон тошбукаси (Cottus spinulosus) Тошбукабалик-лар (Cottidae) 70 9,1 1

Республикамиз сув хавзаларида 80 га якин балик тури яшаса шундан 29 таси турли даражадаги эндемик турлар саналади (2-жадвал). Улкамиз ихтиофаунасини эндемиклик даражаси буйича тахлил киладиган булсак жами эндемик баликларнинг 21 таси Орол хавзаси эндемиги, 1 таси Амударё, 3 таси Сирдарё, 4 таси Марказий Осиё эндемиги саналади. Энди оилалар буйича эндемикликни аниклайдиган булсак, бакрасимонлардан 3 та тур Орол хавзаси эндемиги, карпсимонлардан 10 та тур Орол хавзаси, 1 та тур Сирдарё эндемиги; лососсимонлардан 1 та тур Амударё эндемиги; тиканак эшвойлар оиласидан 1 та тур Орол хавзаси эндемиги; эшвойлар оиласидан 6 та тур Орол денгизи эндемиги, 3 та тур Марказий Осиё эндемиги; тоF лаккачалари оиласидан 1 та тур Марказий Осиё эндемиги; тиканбаликлар оиласидан 1 та тур Орол хавзаси эндемиги; тошбукабаликлар оиласидан 2 та тур Сирдарё эндемиги хисобланади. [5,6]

Узбекистон Республикаси ^изил китобига киритилган балик турларининг руйхати ва эндемик баликларнинг эндемиклик даражаси.

2-жадвал.

123

———^^Эндемиклик даражаси Таксонлар ——— 5 Ч с- a s о g > Маркази й Осиё Амударё Сирдарё 5 ^ и й S-и

Бакра - Acipenser nudiventris +

Сирдарё килкуйруги - Pseudoscaphirhynchus fedchenkoi + +

Амударё катта килкуйруги - Pseudoscaphirhynchus kaufmanni + +

Амударё кичик килкуйруги - Pseudoscaphirhynchus hermanni + +

Амударё олабалиги - Salmo trutta + +

Паррак - Capoetobrama kuschakewitschi + +

Чизикли тезсузар - Alburnus taeniatus +

Тошкент юзасузари - Alburnus oblongus + +

Окмарка Aspiolucius esocinus + +

Кукбуйини - Leuciscus idus + +

Зарафшон ок чебаги - Leuciscus lehmani +

Туркистон ок чебаги - Petroleuciscus squalisculus +

^оракуз - Ballerus sapa +

Туркистон кумбалиги - Gobio lepidolaemus +

Самарканд храмуляси - Capoeta steindachneri +

Орол муйловдори - Luciobarbus bracycephalus + +

Туркистон муйловдори - Luciobarbus capito + +

Орол тиканаги - Sabanejewia aurata aralensis + +

Туркистон лаккачаси - Glyptosternum oschanini + +

Шарк тожли ялангбалиги - Paracobitis longicauda +

Амударё ялангбалиги - Nemacheilus oxianus +

Бухоро ялангбалиги - Dzihunia amudarjensis +

Кушакевич ялангбалиги - Iskandaria kuschekewitschi +

Тожик ялангбалиги - Noemacheilus pardalis +

^унгир эшвойи Triplophysa labiata +

Кулранг ялангбалик - Triplophysa dorsalis +

Тибет эшвойи Triplophysa stoliczkai +

Догли эшвойи Triplophysa strauchi +

Орол санчари - Pungitius platygaster + +

Чоткол тошбукаси - Cottus jaxartensis + +

Туркистон тошбукаси - Cottus spinulosus + +

ХУЛОСА (Conclusion)

Хрзирги пайтга келиб Узбекистан баликлари хилма-хиллигини, уларнинг алохида турлари ёки популяцияларини тулалигича саклаш буйича дастурлар

124

ишлаб чикиш ва амалга ошириш зарурати юзага келди. Бунинг учун биринчи навбатда, баликлар хилма-хиллигини урганиш, уларни инвентаризация килиш, кадастрини олиб бориш, сув хавзаларидаги балик захираларини бахолаш, уларнинг биологиясини ва баъзи турлар популяцияси умумий холатини тадкик килиш зарур. Шунингдек, балик захираларидан баркарор фойдаланишнинг биологик асосларини ишлаб чикиш ва баликчиликка асосланган конунчилик базасини такомиллаштириш давр такозосидир. Шунингдек, балик овланадиган сув хавзаларига доимий равишда балик чавоклари ташлаб турилса, камайган захиранинг урни копланиб боради. Ноёб ва кимматли тур баликларини эса махсус питомникларда саклашни ташкил этиб, зарурий биотехнология асосида купайтириш кечиктириб булмас вазифадир. Узбекистон хайвонот дунёси, шу жумладан баликлар хам миллий бойлигимиздир. Уни асраш, купайтириш, кам сонли мутахассисларгагина эмас, балки барчамизга хам тааллукли булсагина балик доимо дастурхонимизда булиб, соFлигимизни бисёр килади ва умримизни узайтиради [4].

REFERENCES

1. Мирабдуллаев И.М., Кузметов А.Р., Курбонов А.Р. Узбекистон баликлари хилма-хиллиги. Тошкент: "Classic" нашриёти, 2020.

2. Юлдашов М.А., Салихов Т.В., Камилов Б.Г. Узбекистон баликлари. Тошкент: "GOLD-PRINT NASHR" нашриёти, 2018.

3. Правдин И.Ф. Руководство по изучению рыб. Москва: Изд-во «Пищевая промышленность», 1966.

4. Узбекистон Кизил китоби. 2-жилд, Тошкент 2019. УзФА; Узбекистон республикаси экология ва атроф мухитни мухофаза килиш давлат кумитаси.

5. Солиев, А., & Назаров, М. (2010). Курбонов Ш. Узбекистон худудлари ижтимоий-иктисодий ривожланиши. Монография. Т.: Mumtoz so 'z.

6. Mirzahalilov, M. M., Muqimov МА, N. М. S., Kim, S. I., & Mustafaeva, Z. А. (2006). HYDROCHEMICAL INDEXES AND PHYTOPLANKTON COMPOSITION OF DIFFERENT TYPES OF WATER BODIES IN THE FERGANA VALLEY. O 'ZBEKISTON BIOLOGIYA JURNALI, 36.

7. Мукимов, М. К. А., Мирзахалилов, М. М., & Назаров, М. Ш. (2021). КАЧЕСТВЕННЫЙ И КОЛИЧЕСТВЕННЫЙ АНАЛИЗ НЕКУЛЬТИВИРУЕМЫХ РЫБ В ВЫРОСТНЫХ ПРУДАХ РЫБХОЗА «НАМАНГАН БАЛЫК». Academic research in educational sciences, 2(5), 726-733.

392 бет.

125

www.birunijournal.uz

8. Mukimov, M. K. A., Mirzakhalilov, M. M., & Nazarov, M. S. (2021). Assessment Of Hydrochemical Analysis And Phytoplankton Community Of Different Ponds Of A Fish Farm. The American Journal of Applied sciences, 3(05), 140-047.

9. My^HMOB, M. K. A., Mnp3axanH^OB, M. M. y., Ha3apoB, M. ffl., & fflapnnoBa, E. C. (2022). CPABHHTE^EHA^ ОЦЕНKA MOPOOEHO-HOra^ECKHX nOKA3ATE^EH AMyPCKOrO ^EEA^KA (PSEUDORASBORA PARVA) KAK HHBA3HBHOrO BH^A. Science and innovation, 1(D2), 50-54.

126

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.