Научная статья на тему 'ЖИЗЗАХ ЭКОТУРИСТИК МИНТАҚАСИДА ЭКОЛОГИК ТУРИЗМ РЕСУРЛАРИНИНГ ТАВСИФИ ВА САЛОҲИЯТИ'

ЖИЗЗАХ ЭКОТУРИСТИК МИНТАҚАСИДА ЭКОЛОГИК ТУРИЗМ РЕСУРЛАРИНИНГ ТАВСИФИ ВА САЛОҲИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

CC BY
123
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Builders of the future
Ключевые слова
Экотуризм / табиатни муҳофаза қилиш / экологик ва рекреацион ресурслар / реставрация / туризм ресурслари / халқаро туризм / Экотуризм / охрана природы / эколого-рекреационные ресурсы / восстановление / туристические ресурсы / международный туризм

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — А.П. Махмудова

Мақолада Жиззах экотуризм минтақасининг экологик туризм ресурслари тавсифи ва салоҳияти муҳокама қилинади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ОПИСАНИЕ И ПОТЕНЦИАЛ РЕСУРСОВ ЭКОЛОГИЧЕСКОГО ТУРИЗМА ДЖИЗАКСКОЙ ЭКОТУРИСТИЧЕСКОЙ ОБЛАСТИ

В статье рассматривается описание и потенциал ресурсов экологического туризма Джизакского экотуристического района

Текст научной работы на тему «ЖИЗЗАХ ЭКОТУРИСТИК МИНТАҚАСИДА ЭКОЛОГИК ТУРИЗМ РЕСУРЛАРИНИНГ ТАВСИФИ ВА САЛОҲИЯТИ»

Builders of The Future SJIF-2022-5.752

BUILDERS OF THE FUTURE

journal homepage:

https://kelajakbunyodkori.uz/

DESCRIPTION AND POTENTIAL OF ECOLOGICAL TOURISM RESOURCES IN

JIZZAKH ECOTOURISM REGION

A.P. Makhmudova

Associate Professor

Samarkand Institute of Economics and Service Samarkand, Uzbekistan

ABOUT ARTICLE

Key words: Ecotourism, nature conservation, ecological and recreational resources, restoration, tourism resources, international tourism

Abstract: The article discusses the description and potential of ecotourism resources of the Jizzakh ecotourist district

Received: 02.06.22 Accepted: 04.06.22 Published: 06.06.22

ЖИЗЗАХ ЭКОТУРИСТИК МИНТАЦАСИДА ЭКОЛОГИК ТУРИЗМ РЕСУРЛАРИНИНГ ТАВСИФИ ВА САЛО^ИЯТИ

А.П. Махмудова

Доцент

Самарканд щтисодиёт ва сервис институти Самарканд, Узбекистон

_МА^ОЛА Х,А^ИДА_

Калит сузлар: Экотуризм, табиатни Аннотация: Маколада Жиззах экотуризм мух,офаза килиш, экологик ва рекреацион минтакасининг экологик туризм ресурслари ресурслар, реставрация, туризм тавсифи ва салох,ияти мух,окама килинади. ресурслари, халкаро туризм_

ОПИСАНИЕ И ПОТЕНЦИАЛ РЕСУРСОВ ЭКОЛОГИЧЕСКОГО ТУРИЗМА ДЖИЗАКСКОЙ ЭКОТУРИСТИЧЕСКОЙ ОБЛАСТИ

А.П. Махмудова

Доцент

Самаркандский институт экономики и сервиса Самарканд, Узбекистан

_О СТАТЬЕ_

Ключевые слова: Экотуризм, охрана Аннотация: В статье рассматривается природы, эколого-рекреационные ресурсы, описание и потенциал ресурсов восстановление, туристические ресурсы, экологического туризма Джизакского международный туризм_экотуристического района_

КИРИШ

Жиззах вилоятнинг бетакрор табиати Туркистон тог тизмаси багрида ва бу тоглар табиати билан боглик табиий релъеф куринишлари билан боглик хисобланади. Туркистон тог тизмаси Узбекистон, Тожикистон ва ^озогистон республикаси худудларида жойлашган булиб гарбдан шаркка томон 340 километр масофага чузилган. Вилоятдаги энг сулим экологик-рекреация бойликлари хам ушбу тог ён багирларида табиий жихатдан шаклланган.

Туркистон тизма тогларининг вилоят худудларидаги кизил-мазорсой, Кулсой, Супа, Чортанга, Шариллок, ^ашкасой, Урикли сойлари бу тогларнинг энг хилма-хил табиий арчазор урмонлари билан копланган. Шунинг учун хам бу арча урмонлари ва унинг ноёб хайвон оламини мухофаза килиш учун Марказий Осиёда ва Узбекистонда биринчи Зомин (илгариги номи Еуралас) давлат табиат курикхонанинг умумий майдони 26800 гектарни ташкил килади, шундан 22135 гектари арчазор урмонлари билан копланган.

АСОСИЙ ЦИСМ

^урикхона табиатнинг янада эътиборга олиш мухофазани кучайтириш шу билан бирга ахолининг дам олиш масканларини яратиш максадида 1976 йилда курикхона чегараларида худудларининг бир кисмида Зомин миллий боги ташкил килинди. Бу миллий бог маъмурий жихатдан Жиззах вилоятининг Зомин тумани худудида Помир-Олой тог тизмасига кирувчи Туркистон тог тизмасининг Гарбий кисмида, Молгузар тогининг гарбий ён багрида жойлашган булиб, унинг майдони 24110 гектарни ташкил этади.

^урикхонада ва Миллий табиат богида гоят ноёб ва хилма-хил хайвонот дунёси яшайди. Бу табиатда кушларнинг 134 та тури, сут эмизувчиларнинг 37 та тури, судралиб юрувчиларнинг 37 та тури руйхатга олинган. ^урикхонадаги Туркистон силовсини, ок тирнокли айик, сибир эчкиси Узбекистон Республикасининг «снизил китоб»ига киритилган.

^урикхонада усимликлар олами хам нихоятда бой ва биологик хилма-хилликка эга хисобланади. Бу худудларда 59 оилага мансуб, 312 туркумга кирувчи 660 тур гулловчи юксак усимликлар усади. Бу усимликларнинг 13 тури Узбекистон Республикасининг «снизил

китоб»ига киритилган. Шyндан 48 тури эндемиклар (факат шу худудларда усади) хисобланади, 400 тури фойдали усимликлардир (доривор, шифобаxш усимликлар - 119 тур, ем^ашак - 88 тур, манзарали - 57 тур, ошловчи - 49 тур, озукабоп - 42 тур, захарли - 35 тур, буёкбоп - 10 тур, эфир мойли - 14 тур, елим берувчи - 3 тур, ёгли - 3 тур, зиравор - 5 тур).

^ури^онанинг сулим экологик гушалари жуда куп. Шулардан энг томошабоп жойларидан бири - ^изил-эшаксой майдонида жойлашган баланд, катта хайкалларни эслатувчи, гаройиб куринишдаги кизилкоя тошларидир. Ушбу тошлар кум ва конгломератлардан иборат булиб, у афсонавий одам ёки шерсимонкаппапарга ^шаб кетади. Махаллий xалк бу куринишни «^ирккиз» деб атайди.

Сингзор дарёсининг ирмокларидан бири - Куксойнинг урта кисмида охактошлар орасидаги гаройиб бир дарани махаллий ахоли «Чортанга» деб атайди. Бу дарада сув хайкираб окиб, сайроки кушлар каби хар xил овозлар чикаради. Шунинг учун хам бу «Сайровчи дара» номини хам олган. Бу дара охактош ёткизиклари орасидан 2 км масофага чузилган. Бундай тор ва чукур даралар, ^ашкасув, Fyралашсойларда хам мавжуд.

Fyралашсойнинг унг ён багридаги катта арчали кисмида минг йиллар давомида нураш натижасида палаxса тошлар турли шаклларга афсонавий аждархо, йулбарс ва бошка куринишларга эга булганлигидан турисларни хайратга солади. Ушбу табиат яратган мужизаларни туристлар томоша килиш бишлан бирга шифобаxш арчазорлар хавосидан бахраманд буладилар.

Вилоятнинг Баxмал туманидаги арчазорлар билан копланган, Новкаота, Богимазор, Айиксой, Бойкунгирсой, Жум-Жумсой, Тангатопди даралари хам Узбекистоннинг энг сулим, бетакрор табиати ландшафтлари рyйxатда туради.

Вилоятнинг шимолий-гарбий ва шаркий кисми текисликлари, паст текистликларида 600 минг майдонни эгаллаган Х,айдаркул ва 63300 гектарли Арнасой куллари кишловчи кушларнинг макони ва узига xос хайвонот олами худудлари хисобланади. Республикамиздаги ноёб сув хайвонлари кушлари ва кишловчи кушларни мухофаза килиш учун «Арнасой» табиати давлат заказниги ташкил килинган. Туристон тизма тогларидан бошланадиган ва вилоятдаги энг катта дарёлар хисобланган Зоминсой ва Сангзор дарёси хавзасида 50 дан зиёд шифобаxш, шу билан бирга сулим табиати булган булоклар бор.

Вилоятнинг Баxмал, Fаллаорол, Зомин, Фориш туманларида табиат яратган мужизавий ёдгорликлар мавжуд (^ирккиз, Малик аждар, ^уйтош, коятошлардаги кадимги расмлар ва бошкалар...). Жиззаx шахри ва Паxтакор, Fаллаорол туманларида, кадимги Буюк Ипак йули карвон йулларидаги«Сардобалар» хозиргача сакланиб колган. Бундай ноёб табиат ва маданий ёдгорликлар, маконлар ички ва xалкаро туристларда катта кизикишлар хосил килади. Бу эса

вилоятда экологик-рекреация туризмларини ривожлантиришнинг катта имкониятлари борлигини билдиради.

Жиззах вилояти табиатнинг кискача тавсифидан хулоса килиш мумкинки, вилоятнинг худудлари экологик-рекреация ресупсларига жуда бой. Аммо ушбу ресурслардан хозирда талаб даражасида фойдаланилмасдан колмокда. Вилоятда мавжуд экологик-рекреация ресурсларидан фойдаланиш имкониятларини урганиш, бундай жойларда дам олиш шароитларини яратиш, экологик-рекреация ресурсларидан фойдаланишни таргиб килиш, рекламаларини чикариб ички ва хорижий туристик окимни кучайтиради.

Вилоятда экологик-рекреация ресурсларининг ва иклим хусусиятларининг ижобийлиги, табиат экскурсия ресурсларининг куплиги ва хилма-хиллигини республикамизнинг вилоятларидаги табиат бойликларига киёслаганимизда хам Жиззах вилояти вилоятлари чида туртинчи уринни эгаллайди. Рекреациянинг энг мухим фаолияти булган ижтимоий-маданий

рекреация экскурция ресурслари билан таккослаганимизда Жиззах вилояти иккинчи уринни эгаллайди.

Маълумотлар буйича вилоятнинг иклим шароитлари ижобий, табиатдаги манзарали хилма-хиллик даражалари юкори ва уртача, билиш салохияти уртача хисобланади. Шунингдек, экскурсия ресурслари ва экскурсия ресурсларининг таркибий курсаткичлари буйича хам вилоят бошка вилоят курсаткичлари буйича олдинги уринларни эгаллайди.

Ушбу маълумотлар хам вилоятда экологик туризмни ички ва халкаро микёсларда хам жадал ривожлантириш имкониятлари борлигини тасдиклайди. Шунинг учун хам вилоятдаги экотуризм ресурсларидан фойдаланишда бу ресурсларнинг гурухларини, тавсифларини яратиш талаб килинади. Жиззах вилоятининг экологик туризм ресурсларини тадкик килганимизда аввало Узбекистон Республикаси табиатни мухофаза килиш Давлат кумитасининг «Узбекистоннинг экотуристик харитасини эътиборга олиш лозим. Ушбу харитага мувофик мамлакатимиз худудлари 14 та экотуристик районни табиий иклим шароитлари, экологик биохилма-хилликлари узига хос булган экотуристик минтака (зона) деб хам кабул килиш мумкин. Бу экотуристик районлар куйидагилар: Устюрт, Орол ва Оролбуйи, Амударё, ^изилкум, Нурота, Зарафшон, Айдаркул, Сирдарё, Чирчик, Охангарон, Туркистон, ^ашкадарё, Х,исор, Сурхондарё экотуристик районлари.

Узбекистоннинг экотуристик районларининг жойлашиши ва худдуларига назар солсак Жиззах вилояти худудлари 4 та экотуристик районга киритилган: VII -Айдаркул, VIII -Сирдарё, V - Нурота ва XI - Туркистон. Вилоятдаги экотуристик ресурсларининг мамлакатимиз даражасида бундай булиши хам вилоят табиатининг бир-биридан фарк килувчи, жозибадор экотуристик ресурсларга бойлиги билан белгиланади.

Жиззах вилояти Зомин туманидаги экологик ресурсларни урганишимиз натижасида ва халкаро экотуризм бозоридаги экотуристик талабларни, экотуристик махсулотлар, экотуристик хизматларга булган эхтиёжларни эътиборга олсак вилоятдаги экотуристик рекреация туризми ресурслари куйидагича таърифланиши мумкин:

1. «Зомин» давлат миллий боги (24100 га).

2. «Зомин» давлат тог-урмон курикхонаси (26400 га).

3. Туркистон тизмали тоглари шимолий ён-багридаги арчазор урмонлари;

6. Молгузар тог тизмаларидаги сийрак арчазор урмонлари билан боглик табиат ландшафтлари;

7. Зомин тогларидаги арчазор урмонлари;

8. Сангзор дарёси сув хавзаси;

9. Зомин сув дарёси сув хавзаси;

10. Жиззах сув омбори хавзаси.

Вилоятдаги экотуристик-рекреацион ресурслар ички ва ташки экотуризмни ривожлантиришда юкори даражадаги хилма-хиллиги ва жозибадорлиги билан республикамиздаги бошка экотуризм ресурсларидан алохида ажралиб туради.

Ушбу экотуристик ресурслардан алохида-алохида хам фойдаланиш мумкин. Х,озирча республикамиз туризмида туристик ресурслардан кайд килинган индивидуал йуналишда фойдаланилмокда. Масалан, тарихий ёки зиёрат туризми ресурслари каби. Халкаро ёки ички туризми ривожланган давлатларда эса туристик ресурслардан мажмуали усуллардан фойдаланиш жуда ривожланган.

Бу холатнинг асосий сабаби Узбекистонда хали мажмуали турни, мажмуали турмахсулотларни ишлаб чикарувчи малакали туроператорларнинг жуда камлиги хисобланади. Иккинчидан, туроператорларимиз республикамизнинг табиий географиясини яхши билишмайди. Учинчидан, вилоятлардаги туристик ресурсларнинг

районлаштирилмаганлигидир. Шу сабабли туроператорлар туристик ресурсларнинг умумий руйхати билангина ишлашади, ёки вилоятларда факат анча оммавийлашган туристик объектларгагина турмахсулот, туристик маршрутлар ишлаб чикишмокда.

Ички туризмда хам, айникса халкаро туризмда бундай яъни хар бир туристик объектдан индивидуал усулда фойдаланиш давридан утдик. Бу даврнинг туристик махсулоти эскирди. Х,озир халкаро туризмни ривожлантириш учун янги ва факат янги туристик махсулотлар ишлаб чикишимиз талаб килинмокда.

Туристик ресурслардан мажмуали фойдаланишнинг мазмуни шундаки, тажрибали туроператор бир туристик объектни куришга келган турист ёки туристларни кушни туристик объект ёки туристик худудга кизиктиришнинг уддасидан чикиши лозим. Европа, Америка ва

Хитой давлатларидаги туроператорлар шу усулда ишлашади. Шунинг учун хам биз вилоятдаги экотуристик-рекреацион ресурслардан туризмда фойдаланиш учун бу ресурсларни вилоят буйича районлаштириш бугунги туризм ривожининг долзарб талабларидан деб хисоблаймиз.

Туристик районлаштиришда куплаб-тадкикотчилар худудларнинг туризмга яроклилиги, туристик ресурсларнинг жозибадорлигини асос килиб туризм тизимини худудий ва минтакавий лойихалаштиришни таклиф килишган. Туристик худудий бирликларда районлаштирлиганда тахлил объекти килиб (асос килиб) географик жойлашишни, табиий шароитини, биологик ресурсларини, этник, маданий ва тарихий ва тарихий маданий ресурсларини (архитектура обидалари, узига хос анъанавий маданияти, музейлари, маданий марказлари), туризм индустриясининг маданий-техник ресурсларини, худуднинг ижтимоий-иктисодий ва замонавий экологик холатига бахони, экологик ижтимоий-иктисодий башоратларни асос килиб олади.

ХУЛОСА

Биз хам Жиззах вилоятидаги экологик-рекреацион ресурслардан экотуризм-рекреацияни ривожлантириш учун районлаштириш тадкикотларимизда юкоридаги муаллифлар таклиф килган ижтимоий-иктисодий ва замонавий экологик холатга бахо мезонларидан фойдаландик. Экотуристик районларни намлашда ушбу райондаги асосий бойликларни билдириб туриши асос килиб олинди. Экотуристик район таркибига кирувчи экотуристик худудларнинг бири бирини экотуристик ресурслар билан тулдириб бериш ёки кескин бошкача экотуристик жозибадор булишига эътибор берилди. Яна бир мухими экотуристик район ичидаги экотуристик худудлар бир-бирига чегарадошлиги, бир экотуристик худуддан иккинчи бир экотуристик худудга утиши мумкинлиги хам хисобга олинди.

Шунинг учун хам, бизнинг хулосаларимиз буйича бир экотуристик район ичидаги экотуристик худудлардан мажмуали фойдаланиш имкониятлари юкори даражада булади (масалан, урмонлардан сув хавзаларига, улардан ижтимоий-маданий ресурсларга ва бошк).

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ

1. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2022 yil 28 yanvardagi "2022-2026 yillarga mo'ljallangan yangi O'zbekistonning taraqqiyot strategiyasi to'g'risida"gi PF-60-son Farmoni.

2. Raximov Z.O. Turizm sohasida mehmonxonalar xo'jaligini rivojlantirishning ijtimoiy-iqtisodiy muammolari.// Monografiya. - Samarqand: SamISI, 2021. 212 bet.

3. Raximov Z.O., Ibadullaev N.E., Xaitboev R. Turopereuting.// Darslik. - Toshkent: «Innovatsion rivojlanish nashriyot-matbaa uyi», 2021, 396 bet.

4. Raximov Z.O., Ismailov N.I. Rivojlanayotgan raqamli iqtisodiyotda raqamlashayotgan turizmning ahamiyati./ Berdaq nomidagi Qoraqalpoq davlat universitetining Axborotnomasi. Nukus 2020 yil 3-son (ISSN 2010-9075). 42-45 bet.

5. Raximov Z.O. Raqamli iqtisodiyotda raqamlashayotgan turizmning yangi turlarining rivojlanishi./ SamISIda o'tkazilgan «Turizmda innovatsion-investitsiya jarayonlarini rivojlantirish istiqbollari» mavzusida xalqaro onlayn ilmiy-amaliy konfrensiyasi. (2020 yil, 3-iyun) - Samarqand: SamISI, 2020.

6. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2017 yil 7 fevraldagi PF-4947-son «O'zbekiston Respublikasini 2017-2021 yillarda yanada rivojlantirish bo'yicha Harakatlar

strategiyasi to'g'risida»gi Farmoni, www.lex.uz

7. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2017 yil 16 avgustdagi PQ-3217-son «2018-2019 yillarda turizm sohasini rivojlantirish bo'yicha chora-tadbirlari tadbirlar

to'g'risida»gi Qarori. www.lex.uz

8. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 2018 yil 7 fevraldagi PQ-3514-son «Ichki turizmni jadal rivojlantirishni ta'minlash chora-tadbirlari to'g'risida»gi Qarori. www.lex.uz

9. O'zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining 2018 yil 2 apreldagi 03/1-220- son bilan tasdiqlangan «Qoraqalpog'iston Respublikasi va viloyatlarda namunali fermer xo'jaliklarini sayyohlarga xizmat ko'rsatishga moslashtirish, ularga sayyohlarni jalb qilish hamda ularning mamlakatimizda bo'lish muddat-larini uzaytirish maqsadida agroturizm va qishloq turizmini rivojlantirish bo'yicha chora-tadbirlar dasturi». www.lex.uz

10. Azizkulov B.X., Siddiqov A.A. Assessment of the features of investment in the development of agrotourism based on a cluster approach. Journal of innovations in economy. 2021. Vol. 4, Issue 1. (40-48) pp. DOI 10.26739/2181-9491-2021-1-6.

11. Busby G., Rendle S. (2000). The transition from tourism on farms to farm tourism. Tourism Management, 21(6): 635-642. DOI:10.1016/S0261-5177(00)00011-X.

12. Здоров А.Б. Организационно-экономические основы развития аграрного туризма. Автореферат диссертации на соискание ученой степени доктора экономи-ческих наук. Москва - 2011.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.