Научная статья на тему 'САМЫЙ СТАРЫЙ И САМЫЙ ИЗВЕСТНЫЙ КОММЕНТАРИЙ НА ПОЭМУ "ЛОМИЯТ-УЛ-АДЖАМ" ТУГРАЯ ИСФАХАНИ'

САМЫЙ СТАРЫЙ И САМЫЙ ИЗВЕСТНЫЙ КОММЕНТАРИЙ НА ПОЭМУ "ЛОМИЯТ-УЛ-АДЖАМ" ТУГРАЯ ИСФАХАНИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
6
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КАСЫДА / ТОЛКОВАНИЕ / АНАЛИЗ / "ЛАМИЯТ-УЛЬ-АДЖАМ" / ТУГРАИ ИСФАХАНИ / ЛИТЕРАТУРНАЯ ЦЕННОСТЬ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Тураева Гулорохон Бурхоновна

В данной статье рассматриваются толкования Абульбака Укбари и Салахуддин Сафади, написанные к касыде «Ламият-уль-Аджам» Туграи Исфахани. Объектом исследования данной статьи выбраны именно эти два толкования по причине их старинности и популярности. Второе из них - «Аль-Гайс-уль-мусаджджам фи шарх «Ламият-уль-аджам» является самым известным толкованием, на которого в предстоящие века были написаны десятки комментарией и отзывов. В процессе анализа двух толкований были выявлены их отличительные особенности, содержание и тематика, сходство и различие.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE OLDEST AND MOST FAMOUS COMMENTARY ON THE POEM "LOMIYAT-UL-AJAM" BY TUGHRI ISFAHANI

This article discusses the interpretations of Abulbaka Uqbari and Salahuddin Safadi, written to Tugrai Isfahani’s qasida «Lamiyat-ul-Ajam». These two interpretations are chosen as the object of study of this article because of their antiquity and popularity. The second of them - «Al-Ghais-ul-musajam fi sharh «Lamiyat-ul-ajam» is the most famous interpretation, on which dozens of comments and reviews were written in the coming centuries. In the process of analyzing the two interpretations, their distinctive features, content and subject matter, similarities and differences were identified.

Текст научной работы на тему «САМЫЙ СТАРЫЙ И САМЫЙ ИЗВЕСТНЫЙ КОММЕНТАРИЙ НА ПОЭМУ "ЛОМИЯТ-УЛ-АДЖАМ" ТУГРАЯ ИСФАХАНИ»

ВЛИЯНИЕ АНТОЛОГИИ «НАСРОБАДИ ТАЗКИРА» МИРЗО МУХАММАДТОХИРА НАСРОБАДИ НА АНТОЛОГИИ «ШОМИ ГАРИБОН» ЛАЧХМИ НАРОИН ШАФИКА

Автор статьи ставит перед собой цель ознокомить читателя с антологии «Шоми гарибон» Нарайина Шафика и ее особенности, которое не было изученно в таджикской литературы до нашего дня. Творчество Шафика открывает перед нами развитие персидской литературы и културы в Индии.

На основе научных трудов и достоверных источников автор статьи опысивает черты влияние и сходсво антологии «Шоми гарибон» Нарайина Шафика с антологии «Тезкире Насрабади», Мухаммадтахир Насрабади, о жизнидеятельности персидских поэтов и их путешествий, период их литературного творчество и их современников. Автор отмечает, что влияние «Тезкире Насрабади» на антологии «Шоми гарибон» на творчетсво Шафика Аврангабади не ограничивается только использованием средсв художественного выражения, но и распростроняется и на его художественное мышление.

Ключевые слова: Антология, «Шоми гарибон», Нарайин Шафик, «Тезкире Насрабади», Мухаммадтахир Насрабади, персидская литература Индии.

THE INFLUENCE OF ANTHOLOGY OF «NASROBADF S TAZKIRA» BY MIRZO MUHAMMADTOHIR NASROBADI ON THE ANTHOLOGY OF «SHOMI GHARIBON» BY LACHHMI

NAROYIN SHAFIQ

The goal of research paper is to introduce and determine the features of antology «Shomi garibon» Narayin Shafiq, which haven't been done any analysis in Tajik literature. The creative work of Lachham Narain Shafiq opens us the development of Persian literature and culture in India. On the basis of scientific works and reliable sourses the author describes particularities of influences anthology «Shomi garibon» by Narayin Shafiq with anthology «Tezkire of Nasrobodi "by Muhammadtohir Nasrobodi about poets» occupation, theirfull names, travellings, the year ofcompiling litrary works and their contemporaries. The author notes that the impact of anthology «Tezkire of Nasrobodi» to «Shomi garibon» on heritage of Shafiq Avrangabadi is not limited to the using of artistic expression means, but also to his artistic thinkings.

Keywords: Anthology, «Shomi Garibon», Narayin Shafiq Avrangabadi, "Tezkire of Nasrobodi», Muhammadtohir Nasrobodi, Persian literature of India.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Шамсидинова Назира Раимовна, номзади илщои филология, сармуаллимаи кафедраи забони англисй, факултети забощои шарц МДТ «ДДХ ба номи академик БТафуров» (Чумуурии Тоцикистон, ш. Хуцанд), E-mail: shamsidinova83@mail.ru

Сведения об авторе:

Шамсидинова Назира Раимовна, кандидат филологических наук, старший преподаватель кафедры английского языка факультета восточных языков ГОУ «Худжандского государственного университета имени академика Б.Г.Гафурова» (Республика Таджикистан, гХуджанд), E-mail: shamsidinova83@mail. ru

About the author:

Shamsidinova Nazira Raimovna, candidate of philological science, senior lecturer of English chair of Oriental Languages Department of SEI «Khujand State University named after academician B. G. Gafurov» (Republic of Tajikistan, Khujand city), E-mail: shamsidinova83@mail.ru

УДК 81.821.01

ШАРХД КАДИМТАРИН ВА МАШ^УРТАРИН БА ^АСИДАИ «ЛОМИЯТ-УЛ-АЧДМ»-

И ТУГРОИИ ИСФА^ОНЙ

Тураева Г.Б.

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи академик Бобоцон Fафуров

Шухрату истикбол ва кимати волои адабиву хунарии касидаи «Ломият-ул-Ачам»-и Тугрой дар тули таърихи адабиёт боиси зухури шархномахои сершумор гардид. Агар тамоми шарххои ба он нигошташуда як чо гирдоварй шаванд, даххо китоби бузургхачм руйи кор меоянд. Пажухандаи таърихи адабиёти араб Карл Броккелман унвони беш аз сй осореро номбар намудааст, ки дар шархи «Ломият-ул-Ачам» ва ё кисмате аз он ё худ дар муораза бо он навишта шудааст [8, с.7-11].

^адимгарини ин шарххо китоби Абулбако Абдуллох ибни Хусайни Укбарй (538-616 х/1143-1219 м.) ба шумор меояд. Аммо калонхачмтарин ва маъруфтарини онхо шархи Салохуддини

Сафадй (696-764х./1296-1363м.) мaвcyм ба «Китoб-yл-Faйc-yл-мycaччaм фи шapх «Ломият-ул-Äчaм» мaхcyб мeëбaд.

Бoяд гуфт, ки ^ap яке аз шapххoи бap ин к^ида нaвиштaшyдa хycycияIхoи ниcбaтaн фapккyнaндa дopaнд. Шopeхoн бapoбapи г^ехкушоии мaoнии aбëт, инчунин ба пypгyй 6o ^p paфтaн аз мавзуи acлй, бaëни KHcca^oBy мунокишаги ахлокй ва фагсафиву мазхабй мaшFyл гapдидaaнд. ÄFлaби онхо китобхое бapoи зaбoншинocй, нахв ва бaлoFaт буда, гохо омузишу тахлили к^ада 6o мaтoлиби cиëcивy ичтимой ва тaъpихй oмeзиш ëфтaacт. Швед бaлoFaти кавии к^ада ва capнaвишти печидаи ТyFpoй oнoнpo ба ин cam* paхнaмyн coхтaacт. Дap шapххo «Ломият-ул^чам» чихати oвapдaн ва ^бот намудани мacoили мaвpиди нaзapи нокидони адабиет ба кop гиpифтa шудаает. Бo ин хама бoяд афзуд, ки ^ap яке аз шopeхoни к^ада худ аз aдибoни фapхeхтaи зaмoни хеш буда, дap мaвpиди мaoнии «Ломият-ул^чам» иттилooти apзишмaндpo бaëн дoштaaнд. Ш^ххои кacидapo мeтaвoн ба тaвpи зайл дастабандй намуд:

Шэдхи Äбyлбaкoи Укбapй- нaхycтин ва кaдимгapин шapхи «Ломият-ул^чам» буда, муаллифи oн факеху лyFaтдoни мaъpyф Мухибуддин Äбyлбaкo Äбдyллoх ибни Xycaйн Укбapии БaFдoдй ба шyмop мepaвaд. Ватани аалии y Укбapo, ша^чае вокеъ дap coхилхoи дapëи Дачла мeбoшaд. Укбapй coли 538х./1143м. дap БaFдoд ба дуж омада, дap oвoни к^акй бap acapи бeмopии нaFзaк нобино мeгapдaд. Ба хамаи ин нигох нaкapдa, дap дoиpaхoи илмии бyзypгтapин yлaмoи зaмoни худ тaхcили илм мeнaмoяд. Мaвcyф тaвaccyти ахлоки хамида, фазилату хиpaдмaндй, таквову пapхeзгopй мдени ахли илм coхиби эхтиpoм гapдидa буд. Укбapй дap cинни тахминан хаштодшлагй coли 616х./1219м. вафаг ^далст [5].

Äбyлбaкo Укбapй аз худ мepocи гapoнбaхo дap улуми мухталиф бокй гyзoштaacт, ки мyхимгapини offiopo ocopи зepин ташкил медихад: «ШapхДивoн-yл-Мyтaнaббй», «Ш^х Ломият-yл-apaб», «Ш^х Ломият-ул^чам», «aл-Иъpoб», «aт-Тибйoн фи иъpoб-yл-Kypъoн», «aт-Тapcиф фи-т-тacpиф» «Иъpoб-yл-хaдиc», «Ш^х Мaкoмаг-yл-хapиpия» [4, c.459].

Вижaгихoи шapхи Äбyлбaкo Укбapиpo ба тaвpи зайл мeтaвoн таъйин намуд:

1. Äбyлбaкo Укбapй шapхи хyдpo бидуни мукаддима OFOЗ намудааег;

2. Муаллиф дap шapхи худ тapтиби aбëтpo хaмoн гунае, ки дap дeвoн вopид шудаает, нигох дoштaacт, aммo байги биогу caвyм шapх ДOдa нашудааог;

3. Äбyлбaкo Укбapй capaввaл ба тaфcиpи кaлимaхoи чудогонаи байт пapдoхтa, ranac баъзе кaлимaхoи дyшвopфaхмpo 6o иcгифoдaи кaлимaхoи ниcбaтaн фaхмoи apaбй мaънидoд намудаааг. Дap oхиp маънии бай^о тaшpeх дoдaacг;

4. Шopeх зимни шapхи абет ба oëтy aхoдиc, aбëти шeъpй ва aмcoлy хикам эътимoд вapзидaacт.

Бo нaзapдoшти ин хycycиятхo apзиши шapхи Äбyлбaкo Укбapиpo чунин мyшaххac намудан

мумкин acr

1. Он кaдимгapин шapхи «Ломият-ул^чам» ва дap як вакт нахустин нaзapаг дap таъйини ахамияту apзиши к^ада мaхcyб мешавад;

2. Дap ин шapх муаллиф хap як калимаи кажда ва мaoнии offiopo тавзех дoдaacг, ки дap натича фахмиши aбëти oн хеле ca^ny coдa гapдидaacт;

3. Дap ин acap тeъдoди зиëди кaлимaхoи к^ада эъpoбгyзopй шудаааг, ки аз ин чихат oн намунаи бapчacтa бapoи oнхoecг, ки машки caвoди apaбй мeнaмoянд.

4. Дap ин шapх мycaнниф хамаи зapбyлмacaлхoи дap к^ада oвapдaшyдapo тавзех дoдaacг, ки чихати дapки мaтoлиби oн apзиши бaлaндpo дopo мeбoшaд

«Ал-Faйc-yл-мycaччaм фи шapх «Лoмият-yл-Äчaм» («Бopoни peзoн дap шapхи «Ломият-ул-Äчaм»). - Он ба калами Сaлoхyддин Халил ибни Айбaк ибни Äбдyллoх Сафадии Шoфeй мутааллик мeбoшaд. Дap бapхe аз ocop oн тахти yнвoни «F аж-ул-адаб аллазй инcaчaмa» («Бopoни capшopи адаб») [8, c.5] ва «aл-Faйc аллазй ижачама фи шapх Лoмият-yл-Äчaм» («^opo^, ки дap шapхи «Лoмият-yл-Äчaм» мepeзaд») [5, c.224] низ caбт гapдидaacг.

Кapл Бpoккeлмaн пepoмyни нycхaхoи хаттии ин acap мaълyмаги мyфaccaл бaëн кapдaacг [8, c.7-

8].

Дap мaнoбeи мyътaбap ва пaжyхишаги rnyorap ба шаpхи мaзкyp бaхoи баланд дoдaaнд. Тoш Кyбpoзoдa дap таъйиди apзиши волои он чунин навиштааст: «Салохуддини Сафадй дap ду мучаллад бap он шapх нигоштау он capшop аз фавоиди адабй, Fapoиби чиддй ва хазлй мебошад. Ин шapх аз бeхтapин ва ^фе^^ин мачмуахо ба шyмop мepaвaд» [5, c.224].

Мycaннифи «Нyзхaт-yл-чaлиc» ин шapхpo «гaвхape бap pyи зap» ва муаллифи «Риëз-yл-yлaмo» [3, c.166]. «Ш^хи кaбиpy мaшхyp» хондаанд.

Лозим ба тaзaккyp acт, ки ин китоб мyфaccaлтapин шypyхи «Лoмият-yл-Äчaм» мaхcyб мeëбaд. Äз чихати хамин тaфcил Х,очй Халифа дap бopaaш гуфтаааг: «Сафадй дap ин китоб бо ^p paфтaн аз

мавзуи аалй дap мaвpиди чизхои здаде бaхc мекунад. nac acap машхун аз Fapoиби чизхои чиддй ва хазломез буда, бeхтapин мачмуахои o^o дap худ гиpд oвapдaacг» [б].

Нуктаи кобили таваччух он аст, ки китоби мaзкyppo худи Х,очй Халифа хyлoca кapдaвy «ал-^аб фи Faйc-yл-aдaб» [9, c.8] унвон гузоштааст. Хyлocaи мaзкypи «aл-Faйc-yл-мycaччaм», ки худи Сафадй анчом додааст, бидуни зикpи номи муаллиф coли 1897 дap Бeйpyт ба табъ pacидaacг. Донишманди ахди кадим Äбдyppaхим Абдyppaхмoни Äббocй (ваф. 963х./1556м.) хошияе низ ба «aл-Faйc-yл-мycaччaм» нaвиштaacт.

Бино ба кавли худи Сафадй шapхи мaзкyp дap чaхop мучаллад нигошта шудаааг [7, c.269]. Äммo он бap ду чилд тaкcимбaндй гapдидaвy шл^ои 1305х./1888м. ва 1309х./1892м. дap ^ох^а, coли 1290х,./1873м. дap Иcкaндapия pyи чоп oмaдaacт [9, c.8].

Таъкид чоиз аст, ки мухаккикони rnyorap низ ба шapхи мaзкypи Сафадй таваччух зох^ намуда, дap ин замина тадкикаг анчом додаанд. Аз чумла, мухаккики apaб Набил Мухаммад Рашод китобе тахти унвони «ac-Сафадй ва шapхyхy ало Ломият-ул-Ачам» таълиф намудааст, ки табъи аввали он шли 1428х./2007м. дap К^ох^а cypaт гиpифтaacт.

Лозим ба ëдoвapиcг, ки Сафадй дap ин acapи худ танхо ба шapхи лyFaвивy адабии aбëти «Ломият-ул-Ачам» нaпapдoхтa, балки тамоми улуму мaopифи acpи худ, аз кабили улуми аклй, чун кимда, тиб, pиëзиëт, фaлcaфa, улуми динй, ба монанди фикх, тaфcиp, хадж, улуми инcoнй, ба миcли тaъpих, забону aдaбиëтpo тaчaccyм coхтaacт [10, с.43].

Добили таваччух ааг, ки шapхи мaзкypи Сафадй аз чониби бapхe аз олимон низ ихти^^у тaлхиc гapдидaacг, ки инъикocгapи чойгохи баланди он миëни ахли адаб мебошад.

Бо таваччух ба шapххoи «Ломият-ул-Ачам» хамин нyктapo бояд изофа намуд, ки аз caбaби шу^ати баланди кacидaи мaзкypи Äбyиcмoили ТyFpoй донишмандони cepшyмope хануз аз кypyни вycтo ба он шapх нигошта, шopeхoн аз хaмдигap пaйpaвй кapдaaнд. Дap миëни он хама «ал^ате-ул-мycaччaм»-и Салохуддини Сафадй шapхи мaъpyфтapини кacидa ба шyмop paфтa, шapххoи дигap дap пaйpaвй аз он pyйи кoFaз омадаанд. Тахкики mypy^ «Ломият-ул-Ачам» coбит менамоянд, ки ^вдаи мaзкyp дap тaъpихи тамаддуну фapхaнги иcлoмй чойгохи вижа ва ахамияти нaзappacpo coхиб мебошад.

Аз бappacии шapххoи ба ин шoхacap нигошташуда метавон ба бapдoштe pacид, ки вокеан хам бо инояту таваччухи пaжyхишгapoн бapхe аз онхо мaвpиди пажухиш кapop гиpифтaвy интишop гapдидaaнд. Вале бо ин хама ба микдope аз чунин шapххo дacги мухаккикон нapacидa, дap шакли дастхатх,о махфузанд. Омузишу бappacии ин шypyх чихати муайян coхтaни забон, мухтаво, apзиши хyнapй ва чахони андешаи ТyFpoй мухим apзëбй мeгapдaд.

АДАБИЁТ

-1 «j^Jl i2 Jj>-V1 bJC .2004 'OзJJ^-JLл.J1 jlb '^jj-J^Jl dlSc з jb ."ji— ^L^C.jjjS— ¿ji. .VjVl djjlc з vbVI .J—. ÔJ j^j 3JÍ '^З—яЛ ôii 1

332

»Д-JÏ oljj.c j—J ji9b -¿1j^j .д—У JÏ j—.c ¿iJJc J3I5JJ1 .¿l^À^i JAI S j5¿ j^*J1 ÓJj> з j^SJl ÓJj^- .vJl^Jl ôJ bl—c '^Jl^À^Vl 2

366- 1999 /1419'(o1jiJl sÏjc) oljjc

Cj—J1 crfjl djÏ dilSlc olj"—.-.o ô-c Cj—J1 .c JJ.JI jôl—1AL .......Jl J—>I Jj.11 ¡.¿.J .»Ы—¿J1 з «l—l*J1 .^JÚSI dijljuC Ijjj—J1 '^Jl^A^Vl 3

476-2 «j*I1 '6-^1 bjc .1983/1403 574-2 '.^ 842-1 í2 «Ij^VI bJc 1955 '¿bJ -c^j. '^jJl oljiJl «.1L>-yi jb .¿J-^— jlSl з ójj°J^—I «—"I ôjjSjL^JI ¿¡Ja .— JjcU-J '^bhíJI 4 2008/1429 'SjAliJl .d—J-C Jj—■>■ ¡ji. Cj— ÔJ ^.JC ôJ ÔJ J—.c ôJjJl Jl—5 jjjcjJl 5

bJC .¿llJ-C^jj.-^Jj*J1 oljlJI «ljj>i jb cj—Jl ôJjJl vl^— dcjic £c .¿)5-ÀJ1 з vl^ll ôC ó"-. ^-"'-5 .^-JWl ^jlSJl Л)1 JuC ôJ ^¿W^c 'AÀjJU- 6

2056-2 »Ij^Vl

^Vl ¿л-.WJl .¿ll.J-OзJJJ '^Jj*J1 oljiJl «ljj>i jb .^¿W^c LS5jJ з Js^lJjVl j—>1 «1l.l■ciз ¡J¿.J "JIj .^íl j-c ôj ôJ JjI^ ôJjJl C^"^ '^JÀ^Jl 7

29.^ 284-JзV1 «j^ll - JjfVI bjc 2000/1425 jl^—Jl .6-Oljl^—J1 bJC vll^JI jb .^j*JI vb^l ¿ijb 8

¿T. Wll ójAlSj-vlbS/I d-lSc .dj.ljl.j d"1jb .^Лл11 djcV з ^JÀ^II .bl—j 9

424-2007/1428 Ал-Wll a

.^j 424-2007/1428^1з^1 ¿«.WJI ójülsJ-vb^I .д.!.!.; d"1jb .^*JI ¿.cV з ^JÁJ .bl—j J—» 'JJ-J 2

3. Рашидова Д.А. Kopбypди camarn икгибoc дap макомахои Бадеъуззамони Хамадонй. // ^<Номаи донишгах"-и Донишгахи давлатии Хучанд ба номи академик БРафуюв, cилcилaи илмхои гyмaнигapй ва ^orneam^o^. - 2020. -No 3(64). - P. 99-103.

4. Рашидова Д.А. Mypype ба хает ва ocopи Абдулфатхи Бустй. // «Номаи донишгах"-и Донишгахи давлатии Хучанд ба номи академик Б.Faфypoв, cилcилaи илмхои гyмaнитapй ва чoмeaшинocй. - 2021. - No 2(67). - P. 81-84.

5. Рашидова Д.А. OramcraHecrae ocoбeннoсти пиceм в дecятом веке. // Вестник Пeдaгoгичecкoгo yнивepcитeтa. - 2017. -№ 4(71). - С.76-82.

6. Рашидова Д.А., Ашрапов Б.П. Вклад лидера нации Эмомали Рахмона во внедрение программы иностранных языков // Вестник Педагогического университета. - 2022. - № 3(98). - С.75-79.

7. Содикова Р. Художественная ценность «Мирсод-ул-ибод» Наджмиддина Рози // Вестник Таджикского национального университета. Серия филологических наук. - 2014. - № 4-1(129). - С. 255-257.

8. Содикова Р. Язык и стиль изложения «Мирсад ул-ибад» Наджмуддина Рази. // Вестник Педагогического университета. - 2019. - № 2(79). - С.138-141.

9. Шамсиддинова, Н.Р. Вачхи мушобихати тазкираи «Шоми гарибон»- и Нароин Шафик бо тазкираи «Сарви Озод» - и Озоди Балгиромй // Номаи Донишгох. №2(47) Хучанд, 2016. С.126-132.

10. Ashrapov B.P. The level of usage of Arabic adveibs in the Tajik literary language referring to the XVIII-th century (on the example of the historical production entitled as «Tuhfat-ul-khoni» by Muhammadvafoi Karminagi). // Herald of the Pedagogical University. - 2022. - № 1(96). - P. 143-147.

11. Rashidova D.A., Ashrapov B.P. The Leader of the Nation Emomali Rahmons Contribution into Enactment of Programme of Foreign Languages. // Herald of the Pedagogical University. Series 2. Pedagogy and psychology, methods of teaching humanitarian and natural disciplines. - 2022. - № 1(11). - С. 132-135.

ШАРХД КАДИМТАРИН ВА МАШ^УРТАРИН БА КАСИДАИ «ЛОМИЯТ-УЛ-АЧДМ»-

И ТУГРОИИ ИСФА^ОНЙ

В данной статье рассматриваются толкования Абульбака Укбари и Салахуддин Сафади, написанные к касыде «Ламият-уль-Аджам» Туграи Исфахани. Объектом исследования данной статьи выбраны именно эти два толкования по причине их старинности и популярности. Второе из них - «Аль-Гайс-уль-мусаджджам фи шарх «Ламият-уль-аджам» является самым известным толкованием, на которого в предстоящие века были написаны десятки комментарией и отзывов. В процессе анализа двух толкований были выявлены их отличительные особенности, содержание и тематика, сходство и различие.

Ключевые слова: касыда, толкование, анализ, «Ламият-уль-Аджам», Туграи Исфахани, литературная ценность.

ШАРХД КАДИМТАРИН ВА МАШ^УРТАРИН БА КАСИДАИ «ЛОМИЯТ-УЛ-АЧДМ»-

И ТУГРОИИ ИСФА^ОНЙ

This article discusses the interpretations of Abulbaka Uqbari and Salahuddin Safadi, written to Tugrai Isfahani's qasida «Lamiyat-ul-Ajam». These two interpretations are chosen as the object of study of this article because of their antiquity and popularity. The second of them - «Al-Ghais-ul-musajam fi sharh «Lamiyat-ul-ajam» is the most famous interpretation, on which dozens of comments and reviews were written in the coming centuries. In the process of analyzing the two interpretations, their distinctive features, content and subject matter, similarities and differences were identified.

Key words: qasida, interpretation, analysis, «Lamiyat-ul-Ajam», Turgrai Isfahani, literary value.

Сведения об авторе:

Тураева Гулорохон Бурхоновна, кандидат филологических наук кафедры английского языка факультета восточных языков ГОУ «Худжандский государственный университет имени академика Б.Г. Гафуров» (Республика Таджикистан, г.Худжанд), Электронная почта: guloroturaeva@mail.ru, gulorokhonturaeva@gmail.com About the author:

Turaeva Gulorokhon Burkhonovna, candidate of philological sciences of the department of English languages attached to the faculty of Oriental languages under the SEI «Khujand State University named after academician B.G. Gafurov» (Republic of Tajikistan, Khujand), E-mail: guloroturaeva@mail.ru, gulorokhonturaeva@gmail. com

УДК 81.821.08

ТАФОСИРИ КУБАНИ ТОЧДКЙ - САРЧАШМА^ОИ НОДИРИ ИРФОНЙ

Насриддинов Ф.А., Мирзохрфизиён М. М.

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи академик Бобоцон Fафуров

Насри шукухманди форсии точикй фарогири осори арзишманд дар анвои улуму донишхост. Дар таърихи насри форсй асрхои XI-XII дурахшонтарин давра эътироф гардидааст. Дар ин ахд дар афкор ва бинишу донишхо танаввуъву гуногунсамтихо ба вучуд омад ва афзун бар шохкорихои адабй, дар анвои улум осори мондагор ба забони форсии дарй таълиф гардид. Осоре, чун «Осори улвй»-и Музаффари Исфизорй, «Кайхоншинохт»-и Абуалии Марвазй, «Рисолат-ул-салчария фи-л-коиноти-л-унсурия»-и Зайниддин Умари Совачй, «Ч,ахони дониш»-и Шарафуддин Мухаммади Бухорй, «Кифоят-ут-таълим фй синоати-т-танчим»-и Захируддин Мухаммади Газнавй, «Равзат-ул-

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.