Научная статья на тему 'САБТИ ТӮЛУ АРЗИ ШАҲРҲО ДАР ҶАДВАЛҲО (ТАРҶУМАИ ТОҶИКИИ БОБИ ДАҲУМИ МАҚОЛАИ ПАНҶУМИ «ҚОНУНИ МАСЪУДИ»-И АБУРАЙҲОН БЕРУНӢ)'

САБТИ ТӮЛУ АРЗИ ШАҲРҲО ДАР ҶАДВАЛҲО (ТАРҶУМАИ ТОҶИКИИ БОБИ ДАҲУМИ МАҚОЛАИ ПАНҶУМИ «ҚОНУНИ МАСЪУДИ»-И АБУРАЙҲОН БЕРУНӢ) Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Абурайҳон Берунӣ / «Қонуни Масъудӣ» / тӯлу арзи шаҳрҳо / Тоҷикистони таърихӣ / ҷойном / Aburaykhon Beruni / «Canon of Mas’ud» / longitude and latitude of cities / historical Tajikistan / toponyms

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Бобоев Юсуф Абдулхатович, Мансурова Мунзифа Акмаловна

Матни боби даҳуми китоби панҷуми «Қонуни Масъудӣ», ки пешкаши хонандагон мегардад, яке аз қисмҳои ба забони тоҷикӣ тарҷумашудаи ин асари Абурайхон Беруни ба ҳисоб меравад. Тарҷума аз нашри русии соли 1973 амалӣ карда шуда, барои муайян кардани имло ва муқоисаи баъзе ҷойномҳо се нусхаи хаттии «Қонуни Масъудӣ», ва матни арабии он аз соли 1956, ки дар Ҳайдаробод нашр шудааст, қисман мавриди истифода қарор гирифтаанд. Бо мақсади муайян кардани шакли тоҷикии навиштан ва хондани ҷойномҳо, муаллифи тарҷума ба нашрияҳои тоҷикии «Осор-ул-боқия» ва «Китоб-ут-тафҳим»-и Абурайҳон Берунӣ муроҷиат карда, инчунин маълумоти «Ҳудуд-ул-олам»-ро истифода бурдааст. Тарҷума танҳо он қисми бобро фаро гирифтааст, ки дар он сухан дар бораи шаҳрҳо ва дигар маҳалҳои аҳолинишини ба истилоҳ «Тоҷикистони таърихӣ» меравад. Матн бо тавзеҳот таъмин карда нашудааст. Муаллифи тарҷума мушкилоти тарҷумаи асарҳои Абурайҳон Беруниро қайд карда, ба таҳиягарони нашри русии «Қонуни Масъудӣ» эҳтиром мегузорад ва аҳаммияти онро дар омӯзиш ва маъмулгардонии ин асари Абурайҳон Берунӣ қайд мекунад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по истории и археологии , автор научной работы — Бобоев Юсуф Абдулхатович, Мансурова Мунзифа Акмаловна

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FIXING THE LONGITUDES AND LATITUDES OF CITIES IN TABLES (TRANSLATION OF THE TENTH CHAPTER OF THE FIFTH BOOK OF THE «CANON OF MAS’UD» BY ABURAYKHON BERUNI INTO TAJIK LANGUAGE)

The text of the tenth chapter of the fifth book of “The Canon of Mas’ud” by Abu Reyhan Biruni given in the work is considered one of the few parts of the work translated into Tajik. Translation was carried out from the Russian edition of 1973. To clarify the spelling and compare some toponyms, three manuscripts of the “Canon of Mas’ud” and its Arabic text from 1956, published in Hyderabad, were partially used. In order to clarify the Tajik version of writing and reading toponyms, the author of the translation turned to the Tajik publications “Osor-ul-bokiya” and “Kitob-ut-tafhim” by Abu Reyhan Biruni, and also used information from “Hudud-ul-olam”. The translation includes part of the chapter where we talk about the longitude and latitude of cities and other settlements of the so-called “historical Tajikistan”. The text is not annotated. The translator, noting the difficulties of translating the works of Abu Reyhan Biruni, pays tribute to the authors of the Russian edition of the “Canon of Mas’ud” and notes its importance in the study and popularization of the studied work of Aburaikhon Biruni.

Текст научной работы на тему «САБТИ ТӮЛУ АРЗИ ШАҲРҲО ДАР ҶАДВАЛҲО (ТАРҶУМАИ ТОҶИКИИ БОБИ ДАҲУМИ МАҚОЛАИ ПАНҶУМИ «ҚОНУНИ МАСЪУДИ»-И АБУРАЙҲОН БЕРУНӢ)»

5.6 (07 00 00) ИСТОРИЧЕСКИЕ НАУКИ 5.6 ИЛМ^ОИ ТАЪРИХ 5.6. HISTORICAL SCIENCES

5.6.1(07 00 02) ОТЕЧЕСТВЕННАЯ ИСТОРИЯ 5.6.1 ТАЪРИХИ ВАТАН 5.6.1 HOME HISTORY

УДК 908

DOI 10.24412/3005-849X-2024-3-5-17 САБТИ ТУЛУ АРЗИ ШАХРХО ДАР ЦАДВАЛХР (ТАРЦУМАИ ТО ЦИКИИ БОБИ ДАХУМИ МАЩОЛАИ ПАНЦУМИ «ЦОНУНИ МАСЪУДИ»-И АБУРАЙХОН БЕРУНИ)

ЗАКРЕПЛЕНИЕ ДОЛГОТ И ШИРОТ ГОРОДОВ В ТАБЛИЦАХ (ПЕРЕВОД ДЕСЯТОЙ ГЛАВЫ ПЯТОЙ КНИГИ «КАНОНА МАСУДА» АБУ РЕЙХАНА БИРУНИ НА ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК)

FIXING THE LONGITUDES AND LATITUDES OF CITIES IN TABLES (TRANSLATION OF THE TENTH CHAPTER OF THE FIFTH BOOK OF THE «CANON OFMAS'UD» BY ABURAYKHONBERUNIINTO TAJIK

LANGUAGE)

Бобоев Юсуф Абдулхатович, н.и.т.,

сармуаллими кафедраи таърих ва цомеашиносии МТД «Коллеци омузгории ДДХ ба номи академик Б. Fафуров»; Мансурова Мунзифа Акмаловна, и.в.муаллими калони кафедраи таърих ва диншиносии ДДХБСТ (Хуцанд, Тоцикистон)

Бобоев Юсуф Абдулхатович, канд. истор. наук, ст. преподаватель кафедры истории и обществоведения ГОУ «Педагогический колледж ХГУ им. академика Б. Гафурова»; Мансурова Мунзифа Акмаловна, и.о. ст. преподавателя кафедры истории и религиоведения ТГУПБП (Таджикистан, Худжанд)

Boboev Yusuf Abdulkhatovich, candidate of history, senior lecturer of the department of history and social studies of the SEI «Pedagogical College of KhSU named after academician Bobojon Gafurov», Mansurova Munzifa Akmalovna, senior lecturer of history and religious studies department under TSULBP (Khujand, Tajikistan) e-mail: yusuf_boboev@mail.ru

Матни боби даууми китоби панцуми «Цонуни Масъуди», ки пешкаши хонандагон мегардад, яке аз цисмуои ба забони тоцики тарцумашудаи ин асари Абурайхон Беруни ба уисоб меравад. Тарцума аз нашри русии соли 1973 амали карда шуда, барои муайян кардани имло ва муцоисаи баъзе цойномуо се нусхаи хаттии «Цонуни Масъуди», ва матни арабии он аз соли 1956, ки дар Хайдаробод нашр шудааст, цисман мавриди истифода царор гирифтаанд. Бо мацсади муайян кардани шакли тоцикии навиштан ва хондани цойномуо, муаллифи тарцума ба нашрияуои тоцикии «Осор-ул-боция» ва «Китоб-ут-тафуим»-и Абуращон Беруни муроциат карда, инчунин маълумоти «Худуд-ул-олам»-ро истифода бурдааст. Тарцума тануо он цисми бобро фаро гирифтааст, ки дар он сухан дар бораи шауруо ва дигар мауалуои ауолинишини ба истилоу «Тоцикистони таърихи» меравад. Матн бо тавзеуот таъмин карда нашудааст. Муаллифи тарцума мушкилоти тарцумаи асаруои Абуращон Беруниро цайд карда, ба тауиягарони нашри русии «Цонуни Масъуди» эутиром мегузорад ва ауаммияти онро дар омузиш ва маъмулгардонии ин асари Абуращон Беруни цайд мекунад.

Калидвожах;о: Абуращон Беруни, «Цонуни Масъуди», тулу арзи шауруо, Тоцикистони таърихй, цойном

Приведенный в работе текст десятой главы пятой книги "Канона Масуда " Абу Рейхана Бируни является одной из немногих частей произведения, переведенных на таджикский язык. Перевод осуществлен с русского издания 1973 года. Для уточнения правописания и сопоставления некоторых топонимов частично использованы три рукописи "Канона Масъуда" и его арабский текст от 1956 года, изданный в Хайдарабаде. С целью выяснения таджикского варианта написания и чтения топонимов автор перевода обратился к таджикским изданиям "Осор-ул-бокия" и "Китоб-ут-тафхим" Абу Рейхана Бируни, а также использовал сведения из "Худуд-ул-олам". Перевод включает часть главы, где речь идет о долготе и широте городов и других населенных пунктов так называемого "исторического Таджикистана". Текст не снабжен примечаниями. Переводчик, отмечая трудности перевода произведений Абу Рейхана Бируни, отдает должное авторам русского издания "Канона Масуда" и отмечает его важность в изучении и популяризации изучаемого произведения Абу Рейхана Бируни.

Ключевые слова: Абу Рейхан Бируни, книга "Канон Масуда", долгота и широта городов, "исторический Таджикистан", топонимы

The text of the tenth chapter of the fifth book of "The Canon of Mas 'ud" by Abu Reyhan Biruni given in the work is considered one of the few parts of the work translated into Tajik. Translation was carried out from the Russian edition of 1973. To clarify the spelling and compare some toponyms, three manuscripts of the "Canon of Mas'ud" and its Arabic text ^ from 1956, published in Hyderabad, were partially used. In order to clarify the Tajik version of writing and reading toponyms, the author of the translation turned to the Tajik publications "Osor-ul-bokiya" and "Kitob-ut-tafhim" by Abu Reyhan Biruni, and also used information^from "Hudud-ul-olam ". The translation includes part of the chapter where we talk about the longitude and latitude of cities and other settlements of the so-called "historical Tajikistan". The text is not annotated. The translator, noting the difficulties of translating the works of Abu Reyhan Biruni, pays tribute to the authors of the Russian edition of the "Canon of Mas 'ud" and notes its importance in the study and popularization of the studied work ofAburaikhon Biruni.

Key words: Aburaykhon Beruni, «Canon of Mas'ud», longitude and latitude of cities, historical Tajikistan, toponyms

Ба ралами олими мутабаххири асримиёнагии точик Абурайхон Мухаммад ибни Ахмади Берунй атрофи 150 рисола тааллу^ доранд, ки ^ариб тамоми фунуни замонаашро фаро гирифтаанд. Бархе аз онхо дар сохаи илме, ки ба он бахшида шудаанд назир надоранду на танхо дар замони худи олим, балки садсолахои минбаъда низ рохнамои олимони хамон соха ба хисоб мерафтаанд.

Аз забили чунин рисолахои Абурайхрн Берунй «Ал-Конун ал-масоил фи-л-хайъат ва-н-нучум»-ро ном бурдан мумкин аст, ки бо унвонхои «Ал-Конун ал-Масъудй» ва «Конуни Масъудй» низ машхур мебошад. Берунй ин шохасарашро ба забони арабй таълиф намуда, тахминан байни солхои 1036-1037 ба итмом расонидаву ба султон Масъуди Fазнавй бахшидааст.

Олим ва сайёхи машхури араб Ё^ути Хдмавй, ки дар асри XIII зиставу аз Хоразм дидан намуда, дар асоси гуфтаи хоразмиён муаллифи яке аз фарзияхо дар бораи нисбаи Берунй ба шумор меравад, арзишмандии рисолаи мазкурро хеле кутоху басо ба обу ранг баён кардааст: «Он, асари хамаи китобхои роич ба риёзиёт ва илми хайъат офаридашударо аз байн бурд» [10, с. 279].

Аз мaзмyни яке aз мaкryбхои 6a пaдapaш иpcол нaмyдaи нучумшинос Ba pиёзидони тaвонои точик Fиёcyдцин Ч^мшеди Кошонй яке aз бyнёдгyзоpони pacaдхонa Ba cозмондихaндaгони доиpaи илмии Cai^ap^an^ ки pохбapй Ba capпapacтии онpо хокими бaмaъpифaтy илмдусти темypй Миpзо Улугбек 6a yхдa дошт, бapмеояд, ки «Конуни Macby^» дap бaйни олимони доиpaи илмии номбypдa, шyхpaти тaмом доштaacт [i, с. 33O].

«Конуни Macby^» хaмчyн донишномaи илми хaйьaт шинохтa шyдa, мacьaлaхои 6a он вобacтaи pиёзиёт, гох,шyмоpй Ba чyFpофияpо фapо гиpифтaвy aз ii мa;олa ибоpaт acт. Дap нaвбaти худ xap мa;олa 6a бобхо тa;cим кapдa шyдaacт. Мa;олaи тнчуми «Конуни Macby^» 6a чyFpофияи pиёзй Ba геодезия бaхшидa шуда, боби дaхyми он «Caбти тулу apзи шaхpхо дap чaдвaлхо» ном доpaд. Дap ин ;иcмaти pиcолaaш Беpyнй кооpдинaтaхои зиёдa as 6OO мaх,aлх,о, acоcaн шaхpхои мaмлaкaтхо Ba вилоятх,ои мyхтaлифpо нaмyдaacт. Дap ибтидо мaхaлхои дap чaнyб aз хaти иcтиво, cипac дap xara иcтиво, cипac бaйни xaти истто Ba и;лими якум, cипac дap xap хaфт и;лим Ba axиpaн дap шимол aa и;лими хдфтум чо^^шу^ номбap кapдa шyдaaнд. Номбapкyнии мaхaлхо aз Fap6 6a Шap; cypaт гиpифтaacт [ii, с. 23].

Дap ин боб дap paдифи дигap шaхpхо, тулу apзи шaхpхо Ba бaьзеи дигap мaхaлхои aх,олинишини вилоятхои тaьpиxии точикон ё 6a истилох Точикистони тaьpиxй caбт гapдидaaнд. Беpyнй хaнгоми caбти номи бapxе шaхpхо оид 6a он мaълyмоти кутох, aммо пypapзиши тaъpиxй, фapхaнгй Ba чyFpофй фapохaм овapдaacт.

Бо нaзapдошти нодиp бyдaни axбоpи Беpyнй дap ин caмт Ba 6a доиpaи вacеи xонaндaи точик дacтpac нaбyдaни он, ;apоp додем, ки хaмон ;исми боби номбypдapо, ки pочеь 6a шaхpхои Точикистони тaьpиxй мaьлyмот медихaд, 6a зaбони точикй тapчyмa Ba пешкaши хaводоpони тaьpиxy фapхaнги ниёгон Ba меpоcи илмии Беpyнй гapдонем.

Тapчyмaи мо дap acоcи мaтни pycии «Конуни Macby^» [2, с.442-473] cypaт гиpифтaacт. Фapохaмовapдaгони мaтни pycии «Конуни Macby^» кapдaaнд, ки

тapчyмaи онхо дap acоcи нaшpи apaбй [6] Ba нycxaхои xaттии он, ки яке дap xaзинaи дacтxaтхои оcоpxонaи Бpитaния [8] Ba дигapе дap китобxонaи шaхpи Беpлин [7] нигохдоpй мешaвaнд, pyи коp омaдaacт. Мaтни pycии «Конуни Мacьyдй» aввaлин нaшpи пyppaи тapчyмaи ин шохкоpи Беpyнй 6a зaбони дигap 6a шyмоp paфтa, минбaьд дap acоcи он мaтни yзбекии acap омодa Ba чоп кapдa шуд.

Акcapи pиcолaхои Беpyнй xycycияти энсиклопедй доpaндy бо зaбони cиpф илмй нaвиштa шyдaaнд Ba aз ин лихоз хaнгоми тapчyмa хaмкоpии олимони якчaнд cохapо тaлaб мекyнaнд. Дap тapчyмa Ba нaшpи pycии «Конуни Мacьyдй» олимони шиноxтaи шypaвй -зaбоншиноcон, шap;шиноcон, pиёзидонон Ba мyappиxони вapзидaи тaъpиxи илм П.Г.Бyлгaков, Б.А.Розенфелд, А.Аxмедов, М.М. Рожaнcкaя, C.А.Кpacновa, Ю.П.Cмиpнов бacо pa^ кaшидaaндy aмaли xaйpy шоиcтaеpо aнчом додaaнд Ba 6a хaмин Bacraa дap тapFибy мyappифии pиcолaи фaв;yззикp коpи беcоби;aеpо 6a сомон pacонидaaнд.

Кaйд кapдaн 6a мaвpид acr, ки бо дapнaзapдошти имкониятхои мaвчyдaи зaмони нaшpи мaтни pycии «Конуни Macby^» дacтpacй пaйдо кapдaн 6a шyмоpaи бештapи нycxaхои xarтии он 6aœ дyшвоp буд. Бинобap ин, фapохaмовapaндaгони мaтн, чй xеле ки дap боло ишоpa paфт, тaнхо ду нycxaи xarтии «Конуни Macby^»^ дacтpac кapдa тaвониcтaндy xaлоc. Дap шapоити кунунй мaвчyдияти шaбaкaи yмyмичaхонии интеpнет, pyшди бесоби^и теxнологияи иттилоотй, pyи коp омaдaни нycxaхои элекфонии китобхо Ba тaьcиc додaни китобxонaхои pa;aмй дacтpacии мyхa;;и;онpо 6a мaъxaзхо Ba мaводхои мyxтaлифи илмй 6aœ осон гapдонидaaнд.

Дap xaзинaи дacтxaтхои apaбии китобxонaи миллии Фapонca «Гaлликa» нycxaи xarтии «Конуни Мacьyдй» нигaхдоpй мешaвaд, ки соли 501-уми хичpй китобaт шyдaacт. Бо

ма^сади му^оиса кардани навишти номи шахрхо дар тарчумаи хозир нусхаи мaзкyр [5, с.81а-87б] низ дар натори нусхахои истифода нaмyдaи фарохамоварандагони матни русй [6, с.547-579; 7, ^98v-104v, 8, c.128r-134r] корбаст гардид. Хдмчунин барои сахехтар анчом додани кор, муайян намудани шакли дурусти навишти гунаи форсй-точикии номи шахрхо нашрхои точикии «Осор-ул-бо^ия» ва «Китоб-ут-тафхим»-и Берунй, инчунин «^удуд-ул-олам» мавриди истифода ^арор гирифтанд.

Тарчумае, ки пешкаши хонандагон гардида истодааст, дуюмин тарчумаи яке аз ^исматхои «Конуни Масъудй» ба шумор меравад. Аввалин тарчумаи мо дар ин чода чанде пеш руи чопро дида буд [9].

Бояд тазаккур дод, ки тарчумаи мо фарогири тавзехот ва радду бадали ахбори Берунй бо чунин маълумоти рисолахои таърихию чyFрофии дигар нест. Ин кор тахдщоти алохидаи доманадорро талаб дорад.

Мо мефахмем, ки кори анчомдодаи мо шояд дар сатхи касбй сурат нагирифта бошад ва мусаллам аст, ки аз иштибохот орй нест. Аммо, он ва тарчумаи якуми мо аз кушишхои аввалин ва шояд таконбахши дар оянда тарчумаи пурраи «Конуни Масъудй» ба забони точикй мегарданд.

Умедворам хонандагони хушманд ва даки^назар, ки бешубха дар байнашон устодони варзидаи забоншиносу ховаршинос кам нестанду тачрибаи бойи тарчумаи матнхои ^урунивустоиро аз забонхои мухталиф ба забони точикй доранд, нисбати ин амали мо бо назари хайр нигох мекунанду барои ислохи иштибоххоямон маслихатхояшонро арзонй мефармоянд ва суханхои зерини Абурайхон Беруниро пеши назар медоранд: «.. .Ва ё ин ки мартабаи илмии y аз мартабаи ман бартару болотар аст, ин шахс бояд дар ислохи халли ин китоб бар ман тафзил намояд. Ва агар лaFЗише дар он мушохида кунад, маро маъзур дорад» [4, с.421].

САБТИ ТУЛУ АРЗИ ШАХРХО ДАР ЧАДВАЛХО

Дар ин боб ман чадвалхоеро, ки фарогири тули шахрхо ва арзи онхоанд чойгир намудам ва дар ин рох кушишу Faйрaти зиедеро бахри да^и^ намудани онхо бо усули (омузиши) мутаносибии мав^еи бархеашон нисбат ба дигарашон ва масофаи байни онхо масраф сохтам. Хдмаи ин (натичахо) аз дигар китобхо гирифта нашудаанд, зеро дар онхо ин маълумот дархам бархам ва Faлaт оварда шудаанд, зеро баъзе аз тулхо аз чазирахои ас-Саъд хисоб карда мешаванд, дигарашон бошанд аз сохили Бахр ал-Мухит, хол он ки масофаи байни онхо дах замон (яъне дарача) мебошад. Баъзе тулхо бошанд аз Машри^ хисоб карда мешаванд, дар холе ки онхо тулхои аз МaFриб хисоб карда мешударо пурра менамоянд.

Ва дар ин кор ман афзоиш додани на арзхо балки тулхоеро, ки аз каронаи ин бахр OFоз меёбанд, чунонки тули БaFдод хафтод замонро (яъне дарача) ташкил медихад, барои худ дастур ^арор додам, Ва ман ин суханхо аз бахри он гуфтам то олиме дигаре, ки дар ин чода усулхои анъанавиро корбаст менамояду хангоми дучор омадан бо ха^и^ат ба он ахамият намедихад ва уро осеб дидани натичахои да^и^ дилгир намесозанд, як нутаи назарро бо дигар махлут насозад. Аллохи Бузург - кумакрасонандаи касонест, ки дар рохи чустучуи ха^и^ат ба У панох мебаранд.

Ч,адвали тули ша^р^о, ки аз сорили Ба^р ал-Му^ит ва арзи ощо, ки аз хати истиво ^исоб карда мешаванд

Номи чойхо андар и^лимхо Тул Арз

замон да^и^а дарача да^и^а

Ва аз он, ки дар иклими сеюм аст

Ал-Мaдоин Ba 6a фоpcй Тaйcифyн acт Ba дap он Айвони Киcpоcт 70 20 33 10 »

Аббодон Ba дap он чо cyтyнхоaнд (яьне бaндap дap болои сутунхо), pезишгохи Дaчлa 6a дapёи Фоpc 70 20 33 10 о £

К^^уб, ки номи мaтоъи cyзaнчиpд он бошaд 74 0 33 0

Ат-Тиб 74 30 33 20

^исн Ma^^ (Дизи Ma^^) 75 20 30 50

Maйcон Ba дap он бо хaмин ном фapшхо 74 0 32 15

истехсол кушнд

Бaчинa Ba он Бacиннa aCT Ba он чо мa;paмa 7 30 33 10

дyзaнд

Аш-Шуш Ba 6a фоpcй бе нyктa нaвиштa шaвaд Ba дap он мaтои aбpешимин бофaнд 74 40 33 0 о « <

Tycrap хaмон Шyштap acт Ba он чо nap4a 7б 20 31 30 1 л <

дУзaнд

Cy; aл-Ахвоз 75 0 32 0

Cy; aл-Аpбaьa 75 50 31 0

Чyндишобyp 75 0 33 20

Ад-Дaypa; Ba он ;acaбaи Ас-Cyp; бошaд 75 55 32 20

Аcкap My;paм Ba aз он шaкap xезaд Ba кaждyм 6a дacт ояд 7б 0 31 25

Изaч 7б 50 31 40

Mохpyбон бaндapеcт 6ap кapонaи дapёи Фоpc 7б 20 30 0

Синиз дap хaмин кapонa бошaд Ba чомaи 7б 45 32 0

некyи синизй он чо бошaд

Козapyн 77 0 29 50

Ч,aннобa Ba он бaндapи Фоpc бошaд 77 20 30 0

Аppочон 77 20 31 0

Taввоx, он-к хaмон Taввоч acт Ba чомaхои тaввоxй aз он чо бошaнд 77 40 30 45

Ан-Нaвбинчон, он-к ;acaбaи нохияти Шопyp бошaд 78 i5 31 0 Фоpc

ryp, он-к дap вилояти Аpдaшеpxyppa бошaд Ba aз он гулоби чypй бapaнд 78 30 31 30

Доpобчиpд 79 0 32 0

Шеpоз мycтa;appи шохони Фоpc бошaд Ba 78 35 29 35

шaхpеcт нaв

Ал-Бaйдa, он-к шaхpи acоcии ноxияти Иcтaxp бошaд 78 40 30 0

Фacо (Фисо) Ba он Бacоcиp бошaд 78 50 32 20

Cиpaф ;acaбaи нохияти ac-Сиф бошaд бaйни Ч,aннобa Ba Нч^ум 79 30 29 30

Ч,азираи Хорак ба дарёи Форс 77 10 29 30 8 О хс ар

Ч,азираи Лор андар ин дарё 80 0 28 0 и зФ й сг

Ч,азизрат Бани Кавон 82 20 27 40 и хои он и ир иаз иК ЕГ

Аш-Ширчон, он-к касабаи Кирмон бошад 83 0 32 30

Ч,ируфт 83 0 31 45

Пардашир 83 10 32 40

Хабис 83 20 33 0

Бам 83 30 33 0 к

Заранд 83 40 33 0 о Е

Нармошир 83 50 32 10 а 8

Хисн ибн Умара (Амора) 84 3 30 20

Манучон 84 30 32 40

Хурмуз касабаи Хур ва бандари Кирмон бувад 85 0 32 40

Пахра ва он ал-Фахрач аст 85 0 33 20

Шахри Исфахон ва ал-Йахудийа 77 20 32 30 Исфахон

Каин, он-к касабаи Кахистон бошад 87 35 33 35 к

Ат-Табасайн, он-к аз ду шахр ба хам омада бошад, Гилакй ва Масинон 76 45 33 5 о т с и £

Кашши Сичистон 89 0 29 30

Гувайн (Чувайн) 89 20 31 10

Фарахи Вазиргон дар харду сохили руди Фарах, ки он азим руде бошад 89 0 31 30 о н о и

Заранч, он-к касабаи Сичистон бошад 89 30 30 12 £ и

Хисн ат-Ток (Дизи Ток;) 89 30 30 40

Ал-Карнин 89 50 31 0

Кочурон дар байни куххои Fур 89 0 33 0 а £

Руф касабаи охангарон бошад дар байни куххои Fур 90 0 33 30

Ранал? Касабаи сокинони ад-Давор 90 10 33 30

Шахри Буст бар сохили руди Хилманд 91 38 32 15 н о ^

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Раздон 91 45 30 20

Майманд 92 40 33 20

Ад-Диновар, oh-k шахри асосии вилояти Мох, ал-Куфа бошад >5 р w w s Я t ё 0 ё 1 ti 0 h s ë 1 й й ft: и р g р Ат-Тарм Абхар w ё о я >4 1 ё о я >5 р о •в ё £ о ^ о Кармисин, ки он Кирмоншох бошад Аш-Ширвон ва он шахри асосии Масобазон бошад 3 sc 4 s h V é p я я ^ m p й; Щ p o\ о E о ë » E p ■ë s p о о о s s Хунач. он-к Хунна бошад Ал-Бозз, он-к шахри Бобаки хуррамдин бошад Марога Табриз Салмос 2 s sc ë Моранд > •e t p OI s и 0 « 1 я я р 0 р 01 ё 0 W £ 01 О sc >и о я ОУ о в ё Урмийа бар сохили дарёаки Кабудон Нашвайа ,он-к Нахичивон бошад Дабил Сивойа аз худуди Балис бувад, ки он Волишистон бошад Фармо, он-к дар рох аз Газна ба Мултон бошад Гардез Ol ^ О р Б й ë р 0 « 1 я g о H £ •в s Е 0 >1 s 1 •в s я Ревсорон Панчавой. он-к касбаи ар-Рухход бошад

On oj ю oj oj oj oj oj OJ OJ OJ OJ ю ю OJ OJ

О о о о о ю о OJ о о о о ю о ю о ю о о о o o о о о ю о oj о oj ю ю о oj о о

oj oj oj oj 00 oj 00 oj oj oj oj oj oj oj oj oj oj 00 oj oj oj 00 oj oj 00 oj 00 oj ю oj ю oj oj oj oj oj oj oj ю

ю о о о о oj о о о о о oj о ю о о ю oj о oj о o о о oj о о ю о ю о oj ю о о

Ал-Ч,ибол Озарбойчон Зобулистон Ар -Рухход

§

£

í Si

a s

3

a

к

a «

HaxpBa^^ он-к шaxpи aсосии Мох aл-Бaсpa бошад Í6 2c 35 ic

Ал-Лур Í6 3c 34 c

Шопypхyвaст Í6 3c 35 c

^рочи Абу Дyлaф ^ 4c 34 c

Сусонкин í6 5c 35 ic

Совa ll c 3 c

Кум ll c 35 35

Косон, он-к Кошон бошад ll 2c 35 4c

Рaй l8 c 35 35

Ал-Хaвоp, ки онро кaм ёд кyнaнд Ba дap боби он xaмин аддар мaълyм, ки онро мaнсyб бa Рaй донaнд Ba Хyвapи Рaй хонaнд l8 4c 34 2c

Симнон l9 c 35 4c о S

Ад-ДaмFOн, ки кaсaбaи Кумис бошад l9 3c 3б 2c s ri?

Бистом l9 55 3б 4c

KaBTaM ^ c 3б i5

Хaвсaм, он-к бap зaмини an-Чил aar í6 5c 3б ic s

Шолус í6 55 3б 55 c3 « « c3 ÈJ

Ар-Руён í6 c 3б ic

Нaтил í6 i5 3б 5c -

Kaлоp ll c 3б c <

Кaлъaи Дaйлaм бap куххои он ll c 35 5c

Омул, он-к кaсaбaи Тaбapистон бошaд ll ic 3б 35 К

Алxaм бap кpонaи дapёи Xa3ap ll ic 3l c о H

Typy^a ll 3c 3б 55 s CP

Момaтиp ll 5c 3б 5c б c3 H

Кухи Дyнбовaнд ll 3c 3б 2c

Шaлaнбa ll 2c 35 55 £ « о ю

Вaймa ll 35 3б 25

Фapим ll 4c 3б 3c я l=í

Сapийa, он-к дуввумин шaxpи Taбapистин бошaд пaс a3 Омул l8 c 3б 55 к о H

Нaмишa l8 2c 3l c о s

Taмис ё Taмиш Ba дapвозaи боpaи бaйни Taбapистонy Чурчон бap нaздикии вaй будй l8 5c 3l c Ép ъ H

Обискун бap кapонaи дapё, ки бaндapи Чурчон бошaд l9 i5 3l ic я

Астapобод l9 2c 3l 5 о er

Чурчон 8c ic 38 ic а ^ иг

Дехистон 8i ic 38 2c

Бaxмaнобод 82 2c 3б c

Исфapойин, ки онро Мехричон низ хотанд 82 25 3б i5

Асaдобод 83 2C 3l C

Хyсpaвгиpд 83 C 3б C

Сaбзaвоp 82 C 3б 5

Озодвор 82 i5 3б 2C

Иpоншaxp, он-к «особи Нишобур бошaд 84 C 3б ic

Турсис xaмон Туршиш aст 84 3C 34 2C

Тун Ba aз он фapши тунй бapaнд 85 5C 33 4C

Зaвзaн Ba aз он гили хуросонй бapaнд 85 55 33 55

Ал-Бузчон 85 ic 35 2C

Taбapон, он-к кособои Тус бошaд 84 3C 3б 2C

АFбaи Мaздypон, ки онро Мapзи Турон хонaнд, яъне xaдди турк 85 c 3б 35

Нисо бap конори сaxpо 83 3C 3l 4C

Абивapд 84 c 3l 25

Сapaхс 85 c 3б 4C

Дaндонaкон 8б 2C 3l C

Мapви Шохчон 8б 3C 3l 4C

Kyшмaйхaн 8б 4C 38 C

Мapвpyд 8l 4C 3l 3C

Зaм бap кapонaи Чaйxyн 88 C 3l 4C

Kaлиф xaмчyнин бap сохили ин руд 9C i5 3l 3C

БодFис 89 ic 3б 5C

Боун, ки косбои БоFшyp бошaд 89 C 3б 3C

Койф 89 C 35 C

Бyшaнч, ки бa нaздики Хиро бошaд 8l 35 34 4C к

Шaxpи Хирот 88 4C 34 3C о о

Исфизор 89 2C 33 4C a

Ишттах дap Антaxyд 88 4C 3б 3C X

Ат-Толикон 88 25 3l i5

Ал-Форёб 89 2C 3б 45 к о

Ал-Мaймaнa он-к Чaxyзон бошaд 89 5C 3б C er со

Аш-Шобуркон 9C C 3б 45 er -

Анбир, он-к кособои Чузчон бошaд 9C i5 3б 5 <

Сaнкбyн 92 4C 35 45

Пишини Fapчистон 89 C 3б 4C к о т с

Шурмини Fapчистон 89 ic 35 5C s ч £ t+H

Бaлх Ba номи кадимои он Бомй бошад 9i C 3б 4i

Худм, он-к чун холич бa нишебии кухе aндap конори биёбон aндapомaдaaст 9i 35 3б i5 «

Сомонгон 92 ic 3б C w

БaFлон 92 i5 35 4C

Модор 9i 5C 35 2C

Чуйсоро? Чоест, ки рудхо 6э хэм оянд Ba мочмуи онхо Чойхун бошад 92 C 3б 5C

Сэкилкэнд 92 5C 35 5C

Вaлвaлич, он-к кособои Тохористон бошод, Ba дор кадим дaвлaти Хaётaлa 92 2C 35 i5 я о H с s

Ровaн 92 4C 3б C Çp о ä н

Ат-Толикон 93 C 3l C

Сэкимишт 93 iC 3б 5C

Андороб 94 4C 3б C

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ат-Тирмиз КЭНОРЭИ Чэйхун

мэйлэ бор короши Fapбии Чойхун 9i i5 3l 35

Ал-Кубодиён 9i 5C 3б 45

Боб-ул-Хадид 92 2C 3l iC к

Ас-СaFOниён 92 3C 38 3C , s о я < 2

Шумон 92 2C 3l 4C

Ал-Вошчирд 93 4C 38 4C и

Билоди Вэхш дэр водии Вохшоб 93 5C 38 C

Томлиёт 94 C 38 3C

Мунк 94 iC 35 2C

Хaловapд 94 3C 3l 35 -

Хорбота (?), Хорнобо(?) 94 3C 38 iC <

Хулбук 94 35 3l 5C

РОХСЭХЭР (?) 94 4C 3l i5

napFap 95 iC 3l C

АндичоpaF 95 2C 34 5C ^ - «

БЭДЭХШОН 9б C 3б 3C

Нохияти Корон 9б 2C 3l C <

Вэхон бор худуди кони лэъл Ba сойкадцихии он 6э Бэдэхшон бyвaд 92 5C 34 i5 р н d о д о h s а ч « > s ч

Шикошим он-к кособои Шикинон бошад 94 iC 34 35 « >5

Кособои Бомиён Ba дор куххои он Сурхбут Ba Хингбут бошонд xap кадоме 6э эндозэи хофтод зироъ 94 i5 34 4C

Пapвон он-к aBBam билоди Кобул бошад 94 2C 35 C

Лухроб 95 2C 33 45 ^ ю о «

Дэрэи Пончшер Ba 6э куххои он сим 6э дэст ояд 94 3C 33 4C

Кэлъэи Кобул дэр гузэштэ мустокорри мулуки турк будй Ba ситс борохмонон l8 C 4C C

Кэлъэи Сaковaнд дор рустоки Лaxyвap 85 45 39 25

(71

à ° E I

Й S

4 ^

5 p

og

ä g Ol » * Ol Ol P

E ^ ë 3

H

s

я Si

0

1

ë Я

Я

t

p

ë

s «

et

E

p

«ë s

I

p

►e*

w p

I

p

X

E

й. Ol

> E

ë ►4

о «

Ol

0

01

о

u>

0 •в

1

I •в H

СП

^

и о •в о

s аэ"' 2

СО р

£ &

-в -в «

я

р

£ е

p 43

хэ

■о

о о

я ч

W ё

о

X р

о H

о 9 в

ё *

W ё

0

и

01 р

Ol

s и о ti s

о

Cd

ë

о

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

^

я «

р

■ё

v; p И >0 О "Ч

►о о о а

>1

ti ti s

X о •в

Ol о Е

С\ р

о

s

ё W

W р

2 ^ я H

s « £ ë Ol ë •в

t я

X

8

ё H

я я

•в

t я

Е

о Е

§1 2 8 S Е

4 S £

Е "в Р я

я о

« -е

о»я h

я я

8

я

ëcs

4 X ® ■§

W -р

t S p

Ol

p 2 яс E

Ct: аз g fi

я

5 »

Я p

ë cri

я U S >5

я* >

s

гё о « i I

X ^ со

S

►ч Ol

я ti

Я v;

„X 8 M «

О •в

I 2

S я

х^

'S я

w Л

S Я

О} о\

О р

Е «

я

ft: я я

о р

■ё

0 я

01 р

яс я я

чэ

р

Ol о

H

я

е

ё о

W р

g

и ё

t я t Ol о я

0

и

01 ё

о Я СП

Я Р Р

¿ Ч й

Я (t M

Jjg о

'"Ö ttí ¿sS Я о 2

о\ Р

О Я Я Е °

ё Р Я Яс

>3 и я ^

о\ <?

p Е

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

^

t t & p

тз

ft: ох

s £

тЗ

§

£ о

2 ^

Я Р

Я н

ft: Я

00 00

00 00

00

00

00

00 on

оо on

оо

00 on

оо

00

00

00 OJ

to о

Ltl

OJ

о

о

OJ IJl

to

to о

о

OJ

OJ

OJ

OJ

OJ

OJ 00

OJ

о

OJ

to

о

о

о

OJ Ltl

to о

о

OJ

о

OJ on

to

Самар канд

Дар

хадди он

Сугд

Бухоро

Хуросон

Хоразм

Туркмон

Хоразм

Гуз

Зомин 89 0 40 25

Хучанда 90 0 40 50

Усрушана 89 30 39 30 S - 4 t < 1

Помир 92 35 41 10 Ал-Хуттал

Калъаи аж-Жашт 93 25 40 20

Бинкат, ^асабаи аш-Шош ва ба луготи туркй Тош-Канд ва ба луготи юнонй Манораи сангин бошад 89 10 42 30 Аш-Шош

Банокат 89 50 41 10

Тун-кат он-к ^асаби Ило^ бошад 89 10 43 0

Шалчй 89 15 43 10

Испичоб 89 20 43 20

Ахсикат он-к ^асабаи Фаргона бошад 92 0 42 0 Фаргона

Вилояти Чдцгил 92 10 42 30

Кубо 92 15 43 0

Хдткас 93 50 42 30

ПАЙНАВИШТ:

1. Абдуллозода, Х.Ф. Абумаумуди Хуцандй ва таърихи астрономияи халци тоцик /Х.Ф. Абдуллозода. - Хуцанд: Нури маърифат, 2005.

2. Бируни, Абу Рейхан. Канон Масъуда / Абу Рейхан Бируни // Избр. произведения. -Ташкент: Фан, 1973. - T.V. - Ч.1. - 648 с.

3. Берунй, Абурайуон. Китоб-ут-тафуим ли-авоили саноат-ит-танцим / Абурайуон Берунй. - Душанбе: Дониш, 1973. - 285 с.

4. Берунй, Абурайуон. Осор-ул-боция / Абурайуон Берунй. - Душанбе: Ирфон, 1990. - 432 с.

5. Ал-Бирунй, Абурайуон Мууаммад ибн Аумад. Ал-Цонун ал-Масъудй фи ал-уайа ва-ал-нуцум / Абурайуон Мууаммад ибн Аумад ал-Дирунй // Хазинаи дастхатуои арабии китобхонаи миллии Фаронса «Галлика». - Arabe №6840. - Усули дастрасй: https://gaUica.bnf.fr/ ark:/12148/btvlb84061572

6. Ал-Бирунй, Абурайуон Мууаммад ибн Аумад ал-Берунй. Китоб ал-Цонун ал-Масудй/Абурайуон Мууаммад ибн Аумад ал-Берунй. - Ч..5 - Хрйдаробод: Доират-ул-маорифи Усмония, 1954. -С.506-605. - Усули дастрасй: https://www.jphogendijk.nl/biruni/QM-Book5.pdf.

7. Ал-Бирунй, Абу-р-Райуон Мууаммад ибн Аумад. Цонун Масъудй фил-уайат ва-н-нуцум / Абу-р-Райуон Мууаммад ибн Аумад ал-Бирунй // Мацмуаи китобхонаи рацамии.-Ahlwardt № 5667. - Усули дастрасй: https://digital. staatsbibliothek-berlin.de/ werkansicht?

8. Бирунй, Мууаммад бинн Аумад. Ал-Цонун ал-Масъудй /Мууаммад бинн Аумад Бирунй // Хазинаи дастхатуои осорхонаи Бритониё. - Orient №1997. Китобхонаи рацамии Цатар. - Усули дастрасй: https://www.qdl.qa/en/archive/81055/vdc_100022880536.

9. Бобоев, Ю.А. Тарцумаи тоцикии боби ёздаууми китоби дуюми «К,онуни Масъудй»-и Абуращони Берунй / Ю.А.Бобоев // Маводи конференсияи илмй-назариявии байналмиллалй дар мавзуи «Мацами Абуращони Берунй дар таърихи тамаддуни форс-тоцик», бахшида ба 1050-солагии мутафаккири бузург. - Бохтар, 2023. - С.54-61.

10.Булгаков, П.Г. Жизнь и труды Бируни /П.Г.Булгаков. - Ташкент: Фан, 1973. - 425 с.

11.Булгаков, П., Розенфельд, Б. Бируни и его «Канон Масуда» /П. Булгаков, Б. Розенфельд / Абу Рейхан Бируни. Канон Масъуда / Избр. произведения. - Ташкент: Фан, 1973. - T.V. - Ч.1. - С.7-49.

12.Худуд-ул-олам. - Душанбе: Бухоро, 2014. - 565 с.

REFERENCES:

1. Abdullozoda, Kh.F. The History of Astronomy of the Tajik People / Kh.F. Abdullozoda. -Khujand: Nuri marifat, 2005. - 440 pp.

2. Вегит, Abu Raikhаn. Canon of Mas'ud / Abu Raikhаn Вегит // Selected works. - Volume 5. Books 1-5. - Tashkent: Fan, 1973. - 648 pp.

3. Beruni, Aburaihon. Kitob-ut-Tafhim li-avoili sanoat-it-tanjim / Aburaihon Beruni. -Dushanbe: Donish, 1973. - 286pp.

4. Beruni, Aburaikhon. Osor-ul-Bokiya / Aburaihon Beruni. - Dushanbe: Irfon, 1990. - 432pp.

5. А1-ВТтт, Abu Rayhan Muhammad ibn Ahmad. Al-Qanun al-MasudTfT al-hay'a wa-al-nugum / Abu Rayhan Muhammad ibn Ahmad al-BTrunT // Reserve of Arabic manuscripts of the National Library of France "Gallica." - Arabe № 6840. - 410 pp.

6. А1-ВТтт, Abu Rayhan Muhammad ibn Ahmad. Kitab al-Qanun al-Mas'udi (Canon Masudicus) / Abu Rayhan Muhammad ibn Ahmad А1-ВТтт. - Hyderabad: Osmania Oriental Publication Bureau, 1954. - Аccess mode: https://www.jphogendijk.nl/biruni/QM-Book5.pdf.

7. А^тт, Abu Rayan Muhammad ibn Ahmad. Qanuni Masudi fi al-hay'a wa-n-nugum / Abu Rayan Muhammad ibn Ahmad al-Biruni // Berlin Ahlwardt №5667. Digital version (Staatsbibliothek zu Berlin). - Аccess mode: https: // digital.staatsbibliothek-berlin.de/ werkansicht /?PPN=PPN646159240.

8. А^тт, Muhammad ibn Ahmad. Kitab al-Qanun al-Mas 'udi / Muhammad ibn Ahmad al-Biruni // London British Library Or. № 1997. Digital version (Qatar digital library). -Аccess mode: https://www. qdl.qa/en/archive/81055/vdc_ 100022880536.0x000001

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

9. Boboev Y.A. Tajik Translation of the Eleventh Chapter of the Second Book of the Canon of Masud by Abu Rayhan Beruni // Materials of the international scientific and practical conference on the topic "The place of Abu Rayhan Biruni in the history of the Persian-Tajik civilization " dedicated to the 1050th anniversary of the great thinker. - Bokhtar, 2023. - PP.54-62.

10.Bulgakov, P. G. Beruni's Life and Works /P. G. Bulgakov. - Tashkent: Fan, 1973. - 425pp.

11.Bulgakov, P., Rozenfeld, B. Beruni and his Canon of Masud / P. Bulgakov, В. Rozenfeld // Abu Raikhаn Bеruni. Canon of Mas'ud//Selected works. - Volume 5. Books 1-5. - Tashkent: Fan, 1973. — PP.7-49.

12.Hudud-ul-olam. - Dushanbe: Bukhoro, 2014. - 565 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.