Научная статья на тему 'САҲМИ ЭКСПЕДИТСИЯҲОИ ИЛМИИ АКАДЕМИЯИ ИЛМҲОИ ИТТИҲОДИ ШӮРАВӢ ДАР ТАҲҚИҚИ ИЛМИИ ҶУМҲУРИИ ТОҶИКИСТОН (СОЛҲОИ 20-МИ АСРИ XX)'

САҲМИ ЭКСПЕДИТСИЯҲОИ ИЛМИИ АКАДЕМИЯИ ИЛМҲОИ ИТТИҲОДИ ШӮРАВӢ ДАР ТАҲҚИҚИ ИЛМИИ ҶУМҲУРИИ ТОҶИКИСТОН (СОЛҲОИ 20-МИ АСРИ XX) Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
194
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИССЛЕДОВАНИЯ / ТАДЖИКИСТАН / ЭКСПЕДИЦИЯ / СОВЕТСКИЙ / ДЕЛЕГАЦИЯ / ПРОИЗВОДСТВА / РАЗВИТИЕ / ИНТЕРЕСЫ / ТЕХНИКА / RESEARCHES / TAJIKISTAN / EXPEDITION / SOVIET / DELEGATION / AGRICULTURE / PRODUCTION / DEVELOPMENT / INTERESTS / TECHNIQUES

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Исмоилов Ё.Ҳ.

В статье рассматривается деятельность Академии Наук СССР и её вклад в развитии экспедиционных исследований в Таджикистан в 20-ые годы XX века. С 1927 г. почти ежегодно отправляли экспедиции со стороны Академии Наук СССР. Одним из них является, Советско-Германская экспедиция, которая внесла весомый вклад в развитии сферы географии стран. Геологические, геохимические и биологические исследования показали, что Республика Таджикистан готов к решению теоретических проблем.This article deals with activities of the Academy of Science of USSR and it’s contribution in the development of the expedition of researches in Tajikistan in 20 years of the 20th century. Since 1927 there were send several expedition groups every year by the Academy of Science of the USSR. One of them, the Soviet-German was the expedition which brought great contribution for the development of sphere of the geography of our country. The geological, geochemists and biologic researches have showed that the Republic of Tajikistan is training for solving the theoretical problems.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONTRIBUTION OF THE EXPEDITION RESEARCHES OF THE ACADEMY OF SCIENCES OF THE SOVIET UNION IN SCIENTIFIC RESEARCHES OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN

This article deals with activities of the Academy of Science of USSR and it’s contribution in the development of the expedition of researches in Tajikistan in 20 years of the 20th century. Since 1927 there were send several expedition groups every year by the Academy of Science of the USSR. One of them, the Soviet-German was the expedition which brought great contribution for the development of sphere of the geography of our country. The geological, geochemists and biologic researches have showed that the Republic of Tajikistan is training for solving the theoretical problems.

Текст научной работы на тему «САҲМИ ЭКСПЕДИТСИЯҲОИ ИЛМИИ АКАДЕМИЯИ ИЛМҲОИ ИТТИҲОДИ ШӮРАВӢ ДАР ТАҲҚИҚИ ИЛМИИ ҶУМҲУРИИ ТОҶИКИСТОН (СОЛҲОИ 20-МИ АСРИ XX)»

САХ,МИ ЭКСПЕДИГСИЯ^ОИ ИЛМИИ АКАДЕМИЯМ ИЛМДОИ ИГТЩОДИ ШУРАВИ ДАР ТАЗДЩИ ИЛМИИ ЧУМ^УРИИ ТОЧИКИСТОН

(СОЛ^ОИ 20-МИ АСРИ XX)

Исмоилов Ё.%.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни

Инкилоби Октябр ва барпо шудани Хркимияти Шуравй дар рушди кордои илмй-тадкикотй давраи навро огоз намуд. Асоси ин навгониро дамкории илм бо давлат ва илм бо чомеа ташкил менамуд, ки ба манфиати халк ва давлати сотсиалистй равона гардида буд. Дар аввалин дуччатдое, ки ба рушди илм равона шуда буд*, васеъ истифода бурдани донишдои илмй ва техникиро бадри ичрои вазифадои эдёи иктисодиёт, инкишофи он ва истифода намудани куввадои истедсолкунанда мебошад. Бо ин максад барои инкишофи илм ва наздик намудани он ба истедсолот якчанд чорабинидо андешида шуда буданд. Аз чумла, таъсиси якчанд институтдои нави илмй- амалй, озмоишгоддо, стансиядои озмоишй, истедсолоти тачрибавй бо методдои нави техникй, такмил додан ва ихтироъ кардан, ба дисоб гирифтан ва созмон додани кувва ва воситадои илмю гайра барои баланд бардоштани куввадои истедсолии мамлакат ба род монда шуд.

Академияи илмдои Россия принсипдои нави таъсиси фаъолияти илмиро асос намуда, барои омузиши куввадои истедсолкунанда фаъолиятро чоннок карда, диккати чиддй ба далли масъаладои амалии дочагии халк равона намуд. Академияи илмдои Россия дамкориро махсусан ба минтакадои Осиёи Миёна вусъат дода, ба ин минтака олимони тавоноро барои ташкил намудан ва гузаронидани тадкикоти илмй дидоят кард.

Соли 1923 дар минтакаи кули Сарез аз тарафи Донишгоди давлатии Туркистон ва Чдмъияти географии рус экспедитсияи географй фиристонда шуд. Ба дайати он географдо Н.Л.Корженевский, Н.И.Бездека, ботаник И.А.Райков шомил шуданд. Экпедитсия баландии 30 нуктаи давосанчй, обшавии зиёди пирядо нисбати соли 1914-ро муайян намуда, ба чамъоварии гербариядои растанидои баландкуд машгул шуд. [1, с. 274-275] Имконияти мувофик барои чиддитар гузаронидани тадкикоти экспедитсионии тамоми минтакадои Осиёи Миёна, махсусан Точикистон баъди таксимоти миллию дудудии Осиёи Миёна имконпазир гардид.

Январи соли 1925 дар Тошканд «Ч,амъият барои омузиши Точикистон ва эронидои бурунмарзй» таъсис дода шуд, ки он бадри тадкикотдои экспедитсияи чумдурй мавкеи калон дошт. Барои тадкики пиряхдои мавзеи дарёи Танимас соли 1925 бо родбарии Н.Л. Корженевский экспедитсия фиристонида шуд [19, с. 10-11]. Шумораи экспедитсиядое, ки АИ ИЧ,ШС дар минтакадои гуногуни чумдурй мегузаронидд, сол аз сол зиёд мегардид. Агар дар соли 1919 дамагй 7 экспедитсия ба кайд гирифта шуда бошад, соли 1924 ин шумора ба 78 расид [9, с. 41].

Соли 1925 Академияи илмдои Россия ба муассисаи умумииттифокй табдил дода шуд, ки ба вусъатёбии васеи фаъолияти он дар тамоми чумдуридои иттифокй мусоидат намуда, омузиши куввадои истедсолии кайдо боз огозгардидаро аз лидози дукукй мустадкам намуд. Бо максади таквият бахшидани идораи фаъолияти илмй дар мамлакат, фаъол намудани кори АИ ИЧ,ШС Хркимияти Шуравй соли 1926 комиссияи дамкории кормандони илм ва шуъбаи муассисадои илмй дар назди Шурои комиссарони халки ИЧ,ШС таъсис дод, ки он ба масъаладои таъсиси муассисадои илмии чамъиятй, махсусан академияи илмдо накши муассир гузошт [13, с. 75].

Барои дамодангсозии кори АИ ИЧ,ШС бо чумдуридои иттифокй ва мухтор 3 апрели соли 1926 Комитети махсус бари тадкики чумдуридои иттифокй ва мухтор (ОКИСАР) таъсис дода шуд. Соли 1928 ин комитет ба Комиссияи тадкикотдои экспедитсионй (КЭИ) табдил дода шуд. ОКИСАР-ро олими намоён, таъсисдидандаи якчанд экспедитсиядо академик А. Е Ферсман родбарй менамуд. Ба души ин муассиса вазифаи масъули омузиши мунтазами куввадои табиии истедсолии чумдуридои иттифокй ва дамодангсозии тадкикотдои экспедитсионии Академияи илмдо гузошта шуда буд [10, с. 229].

Дар нимаи дуюми солдои 20-ум Академияи илмдо, муассисадои марказй ва минтакавии он фаъолияти экспедитсионии худро дар минтакадои миллии мамлакат пурзур намуданд.

Ленин В.И. Набросок плана научно-технических работ //Полн. собр. соч. -Т. 36. - 238. Восьмой съезд РКБ (б). Москва, 18-23 марта 1919. Программа Российской коммунистической партии (большевиков) // КПСС в резолюциях ...Т. 2. 8. Изд. - С. 50 -53.

Хусусияти хосаш он аз он ибоpaт 6уд, ки Академияи идм^о аз бaнaкшaгиpй ва амадй нaмyдaни rapx^ компдексй ва экспедитсиях,ои дapозмyддaт ибоpaт буд. Факат дap соди 1926 Академия 56 экспедитсияи илмй ташкид намуд [18, с.2]. Аз чумдаи онх,о, экспедитсияи этнодогй дap Точикистон буд, ки ба он шapкшиноси мaшxyp В. В. Бapтодд pоx,бapй менамуд. Ин экспедитсия асосан дap минта^ах,ои бодооби Зapaфшон: ФaлFap, Мастчох, ва Искaндapкyд гyзapонидa шуд. Экспедитсия асосан ба омузиши фодкдоp, чaмъовapии коддексия^ои этногpaфй ва дахча^ои гуногуни ин водй мaшFyд буд [18, с. 2-3]

Дap сод^ои мавчудияти ^МШС Точикистон дap к;aлaмpaви он аз чониби муассиса^ои адо^идаи мамдакат ва Осиёи Миёна экспедитсиях,ои хдчман xypд фаъодият менамуданд. Фаъодияти экспедитсионй дap ин чо х,амчун минтакаи адо^идаи тaбий-геогpaфй бояд зapypaти омузиши ка^и замин, наботот, одами хдйвонот, гyзapонидaни коpxои геодогй, гидpогеодогмя ва глянсеологияpо ба инобат мегиpифт. Ин вазифа ибоpaт аз пypзyp кapдaни коpxои амалии тадкикотй буд, ки дap экспедитсия^ои баъдинаи бонуфузи солх,ои 20-30-юм, ки дap Точикистон таъсис дода шуд, ичpо гapдид.

Аз соди 1926 сap кapдa, Академияи илмх,ои ИЧ,ШС, Комитети геология ^px^ кaшшофиpо дap кисмати шимодии Точикистон гyзapонидaнд. Дap содхои 1926- 1927 Комитети геологии ИЧ,ШС дap минтакахои бодооби Зapaфшон, Kapa-Мaзоp, видояти Зapaфшон-Xмсоp ва Помиp экспедитсия ташкид намуда, ба тадкикоти геологии ин минтакахои чyмxypй асос гузошт, ки он дap содхои минбаъда дap тамоми чyмxypй идома ёфт. Бapои омузиши Kдpa-Мaзоp Комитети геология гypyxи Тaбошap чудо кapдa шуд, ки ба он Б.Н. Насдедов pоxбapй менамуд [11,с. 38-39]. Дap Тaбошap коpxои муфассали геодогй, кашфи геодогй, топог^-фи, коpxои aлмоспapмaкyнй ба сомон paсонидa шуд, он имконият дод, ки кони ypaнpо, ки И.Н. Новохатский муайян кapдa буд, ба тадкики он OFOЗ намоянд. Дap Консой омузиши илмии Кони-Мaнсyp OFOЗ шуд [11, с. 38-39].

Аз чониби А.В.Коpодёв минтакаи Одтин-Топкан ва Б.Н.Насдедов кони Алмалик, Суак-Бyдaкpо ба кайд гиpифтa, дap боpaи ощо маъдумоти мyxтaсap додаанд. Дap шapк, дap xyдyди Kapa-Мaзоp минтакаи Кypaмин коpxои кашшофй- геологии маъдани paдиоaктивй аз чониби гypyxи геолог А.П. Киpиковa гyзapонидa шуда, дap Гудас кони сypб кушода шуд. [11, с. 38-39].

Соди 1927 дap Дapвоз экспедитсияи ботаникй аз чониби САГУ бо pоxбapии геогpaфи мaъpyф-дотсенти yнивеpситет Б.А. Бapaнов фаъодият намуд. Аз чониби экспедитсияи мaзкyp омузиши пapвapиши paстaниxои ин баландк^ ба pоx монда шуда, тавсифи методао ва тapзи pyёнидaн, таксимоти пapвapиши хочагии кишлоки минтакаи Дapвоз омухта шуд [2, с.2]

Аз соди 1927, аз чониби АИ ИЧ,ШС xaмaсолa ба Точикистон экспедитсия paвонa кapдa мешуд. Яке аз онxо экспедитсияи Помиpй-Шypaвй-Олмонй ба xисоб меpaфт, ки он ба инкишофи гео^афияи табий сaxми зиёд гузошт. Фаъодияти экспедитсияи Помиp соди 1928 ба тaдкмкотxои Помиp ва системаи кyxии Помиp-Олтой ибтидо гузошта, мунтазам омухтани ин минтаЕ^ои кyxй дap экспедитсияxои баъдинаи АИ ИЧ,ШС сypaт гиpифтaнд.

Идеяи таъсис додани экспедитсияи бaлaндкyxи Помиp бо иштиpоки одимони Шypaвию Одмон соди 1925 дap чaшнвоpaи 200-солагии Академияи идмxои ИЧ,ШС пайдо шуд. Июни соди 1926 котиби АИ ИЧ,ШС С.Ф. Олденбypг бо pоxбapи Чдмъияти xaмкоpии илмии Одмон дap Беpдин воxypй гyзapонид. Дap ин воxypй дap боpaи инкишоф додани алокаи илмии дyтapaфa, инчунин таъсис додани экспедитсияи якчоя шapтномaи дyтapaфa баста шуд [6, с. 268]. Соди 1928 ба Помиp экпедитсияи бошук^ фиpистодa шуд. Роxбapи экпедитсия идоpaкyнaндaи коpxои Ш^ои комиссapони халк муассиси намоёни идми шypaвй Н. П. Гоpбyнов интихоб гapдид. Инчунин y pоxбapии кисми экспедитсияи Шypaвиpо низ ба yxAa дошт. Ба гypyxи одимони Шypaвй геодоги АИ ИЧ,ШС Д.И.Шеpбaков, пpофессоpи САГУ- гдянсиодог Н.Л. Коpженевский, aстpономи paсaдxонaи Пулково Я. И. Беляев, зоологи АИ ИЧ,ШС А.И. Рейxapт, зоологи боFи xaйвоноти Москва Г.Н. Соколов, минеpологи АИ ИЧ,ШС А.Н. Лабунтсов, магнитологи Институти обyxaвосaнчии Осиёи Миёнагй Михалков шомил буданд. Ба xaйaти гypyxи одимони геогpaф доктоp В. Рикмеpс, геодезист доктоp О. Фикстеpвaлдеp, зоолог, доктоp Рейнинг, геолог доктоp В. Лентс аъзо буданд [15, с. 4]. Бapои минбаъда коpкapди илмии маводаои чaмъовapдaи экспедитсия Шypои илмй дap xaйaти С.Ф. Одденбypг, В.В. Бapтолд, В.А. Комapов, А.Е. Феpсмaн ва дигap одимон таъсис дода шуд.

Коpxои топогpaфй-геодезии экспедитсия аз муфассал тapтиб додани xapитaи гео^афй бо гyзоpиши тавсифи геогpaфии он ибоpaт буд. Гypyxи биологии экспедитсия xaйвоноти xaвзaи кули Kapa-Куд аз нигоxи экодогй омузиш гyзapонидa, минтакаи зисти apxapxоpо

тaxкикот намуд. Дap мacъaлaи ботаникаи амалй вазифаи омузиши пapвapиши pacтaнмxои Помиp гузошта шуда буд.

Шapоити дyшвоpи бaлaндкyxpо ба инобат гиpифтa, ба экcпeдитcия гypyxи кyxнaвapдонpо xaмpоx намуданд. Ба ин rypyx кyxнaвapдони аз кабили H.B.

Kpмлeнко- пpокypоpи гeнepaлии РСФСР (pоxбapи rypyx), муовини pоxбapи Идоpaи мapкaзии омоpй (ЦСУ) гео^аф О.Ю. Шмит, пpофeccоp, мaтeмaтики мaшxyp E.B. Pозмиpович, дyxтyp- чappоx, E.M. Pecceлc шомил буданд [4, c. 11-14]. rypyx тaxкики мaxaлpо гyзapонидa, aFбaxои дyшвоpгyзappо кашф намуд. Дap бapобapи ин гypyxи кyxнaвapдони Ш^авИ вазифаи мycтaкмли млмй-reоrpaфй: дapëфт ва тaxкик намудани aFбaи Taнимac ва ^шакаяк, гузаштан аз минтакаи дyшвоpгyзap ва бaлaндкyxи Помиp, Он cyи Олой бо мaкcaди муайян намудани объeкти гeогpaфии чойrиpшaвии кyллaxо, гycтapиши пиpяxxо, шyмоpaи aFбaxо ва муайян намудани болооби дapëxоpо дошт.

Х,ачми гyзapонидaни коpxои экcпeдмтcиониpо xaйaт ва таъминоти он муаяйн мeкyнaд. Дap он 107 одам иштиpок доштанд. Ба cифaти xaйaти ëpиpacон коpгapон аз axолии мaxaлй-pоxбaлaдxо, боpкaшонxо, коpвониëн ва f. чалб шуда буданд. Ба xaйaти коpвони экcпeдитcия тaкpибaн 200 acп чалб rap^Aa буданд [14, c.9]. Экпeдмтcия xapaктepи caмти омузиши гeогpaфй дошт. Он бояд дap минтaкaxои дyшвоpгyзapи Помиp хати тули Зyлyм-Apт ва куллаи Fapбии Ссл-Tay, чудо намудани ин минтaкapо аз болооби дapëи ЯзFyлом, Ba^ ва Гapмо; [20, c. 9] xaмaи минтaкaxои тaдкмкнaшyдapо дида дакик дap xapитa мавчудияти амики кyллaxои ^x, пиpяxxо, aFбaxо, имкони гузаштани минтакаи тадкикотшаванда аз Fapб ба шapк ва аз шимол ба чануб ва дap оxиp фapзияи гуногуни pивоят дap боpaи кабилаи вaxшиe, ки iyë дap доманакуди кaтоpкyxxои Aкaдeмияи илмxо мавчуданд, омузанд [8, c. 8]. Дap назди экcпeдмтcия, ки дap баландии 5-6 xaзоp м. мaвкeъ гиpифтa буд, ичpо намудани коpxои бо xaчми калони reоrpaфй, reодeзй, зоологй ва xapитacозй мeиcтод. Mинтaкae, ки ба он чо экcпeдмтcия paвонa rapдид, то он вакт кам омухта шуда буд. Бо вучуди он ки кaйxо caйëxон ва тадкикотч^н дap ин минтака омузиш ryзapонидa буданд, лeкин то ба ох^ «доFи caфeд» аз xaprnm reоrpaфии Помиp бapтapaф кapдa нашуда буд.

Haтичaи илмии экcпeдитcия дap cоxaи reоrpaфия ин кашфи пиpяxи Taнимacи Шимолй буд, ки xaчми умумии кабати яхи он ба 61 xaзоp км мepacид. Гypyxи И. Г. Доpофeeв муфаеоал онpо тacвиp кapд. Боpи аввал кaтоpкyxxои то ин вакт номаълуми Kоммyнap, ки дapозиaш 20 км-pо ташкил мeнaмyд , тaxкмк кapдa шуданд. Баландии куллаи он ба 5500 м аз caтxи бaxp муаяйн кapдa шуд [4, c.3-8].

Х,ангоми тaxкмкм cоxили Kapa-K^ ва болооби дapëи Taнимac маводи нави кapтогpaфй (xapитaкaшй) тapтиб дода шуд. Taдкики пиpяxpо гyзapонидa, бо водии Taниc ба поëн фypомaдa, экcпeдитcия муайян намуд, ки ин пиpяxи Фeдчeнко мeбошaд. Пиpяxpо тacвиp намуда, кооpдинaт ва xaчми онpо муайян намуданд. Ба Faйp аз ин, кооpдинaти пиpяxи Aкaдeмияи илмxо муаяйн кapдa шуд.

Дap натичаи тадкики болооби дapëи ЯзFyлом xapитaи топоrpaфии ин минтака бо тacвиpи reоrpaфии мaxaл тapтиб дода шуд; [4. c. 146] Х,авзаи дapëи K^apa- Джилга тaxкмк шуда, хати тули мав^и чудошавии Зyлyм-Apт омухта шуд; баландии дapëи An-Джилга, K^- Aйpaн ва ^кул-битсу аз caтxи бaxp тадкик кapдa шуда, мaвкeи чудошавии ощо муайян кapдa шуд [15, c. 28]. Иштиpокчиëни экcпeдитcия минтакаи тaдкикшaвaндapо дакик бо acбобy анчом aкcбapдоpй намуда, caмти ваеси тадкикоти яxбaндиpо бyнëд нмxодaнд [3, c.173-174]. Myшоxидaxои кapтоrpaфй, rлянcиолоrй, мeтpолоrй, ва aэpологй дap Помиpи Fapбй дap тaxкики reоrpaфии ин минтакаи камомухташудаи к^й мycоидaт намуд.

Экcпeдитcия мaълyмотxои нaвpо дap боpaи кaндaнмxои фоиданок ва геохимиявии кaтоpкyxxои Aлaй ва Помиp ба монанди cypмa, cимоб, cиeнитxои нeфeлиндоp иpоa намуд [16, c. 1] . Экcпeдитcия дap бapобapи xaл намудани мacъaлaxои rидpолоrй, мaxcycaн, мacъaлaи зaxиpaxои обию энepreтикии Помиp ва кyлxои дap он чо мавчудбуда, аз кабили ^apa-Kyл, Шap-Kyл, Paнr-Kyл, инчунин диккати мaxcyc додан ба тадкики пиpяxxо, ки моxияти xоcи rидpолоrй дap Оcиëи M^rn дошта, capчaшмaи xaмaи дapëxои минтака ба Xиcоб мepaвaд, бaxои баланд дода шуд. Оид ба ин маеъала натичаи ниxоят мyxим ба даст омад, зepо пиpяxxои то он вакт наомухташуда тадкик кapдa шуданд [17, c. 9].

Бо пeшниxоди rypyxи экcпeдитcионии Шypaвй кулла ва пиpяxxои нави дap Помиp кашфшуда номryзоpй шуданд, aмcоли кaтоpкyxи Он cyи Олой, куллаи Октябp дap cмлcилaи кaтоpкyxи Он cyи Олой, куллаи Fapбии ^изил-аган, куллаи Яков Свepдлов, куллаи Apxap, куллаи По^ан^нт, куллаи Зapя Bоcтокa, кyxи Kpacин, кyxи Джepжинcкий, кyxи Цюpyпи, кaтоpкyxи Бappикaдa байни куллаи Лeнин ва ^изил-аган, пиpяxи Kоpжeнeвcкий-дap capгaxи Джaнaйдep. Hишeбии чанубии кaтоpкyxи Он cyи Олой, ки xaвзaи дapëи ^apa-Джилга чой дошта, кулла ва пиpяxи Bолодapcкий, куллаи Bepa Слyтcкой, куллаи Уpитcкий,

каторкухи Коммунаров дар як минтака чойгиранд. Дар минтакаи пиряхи Федченко ба зиёда аз 10 пиряххо номхои географии нав гузошта шуданд, масалан, пиряхи Академияи илмхо, пиряхи Витковский ва гайра. Мутахассисони экспедитсия ба ин номхои нав тасвири мухтасари координати онхоро пешниход намуданд.

Тамоми минтакаи тадкикношудаи Помири Шаркй (ба гайр аз кисми шимолу шаркии назди куллаи Гармо) аз тарафи иштирокдорони экспедитсия ботафсил ба навор гирифта шуданд. Харита бо масштаби калон тартиб дода шуд, ки он дар хамон вакт харитаи муфассали пиряххои Осиёи Марказй ба хисоб мерафт. Муфассал омухтани пиряххо ба олимон даст дод, ки яке аз проблемахои мухими иклимй пешниход намоянд, ки он шарх додани шароити пайдоиш ва нигохдории хачми калони барф ва ях байни ду минтакаи континенталии зуд тагйирёбанда ва иклими биёбон аст [14, с.99].

Экпедитсияи Шуравй-Олмонй соли 1928 харитаи нахустинро барои халли масъалаи сохтори мачмуи баландкухи Помир тахия намуд. Харитасозон аввалин харитаи дакики Помирро, ки кисми шаркй ва чанубии пиряххои онро дар бар мегирифт, тартиб доданд. Дар харита куллаи Гармо, ки баландии онро ба 7450 м. муайян намуда буданд, ворид карданд. Фаъолияти экспедитсияи Шуравй-Олмониро экспедитсияхои минбаъдаи солхои 1929 ва 1930 давом доданд.

Ноябри соли 1928 баъд аз ба охир расидани кори экпедитсияи Помирй- Шуравй-Олмонй Президиуми Академияи илмхои ИЧ,ШС бо рохбарони экспедитсия чаласа гузаронида, дар он минбаъд давом додани экспедитсия дар Помирро пешниход намуд [15, с. 1].

Тадкикотхои экспедитсионии соли 1928 дар Помир ва тадкикхои масири (маршрут) пешгузаштагон барои муайян намудани холати географй ва табий-таърихии Точикистон ва чудо намудани кисми Помир нигаронида шуда буд, ки хамчун минтакаи мустакили табиию географй шинохта мешуд.

Тобистони соли 1928 дар Точикистон зери рохбарии профессор Е.Н. Павловский экспедитсияи паразитологй фаъолияти худро огоз намуд, ки ба омузиши касалихои паразитологии инсон дар чумхурй равона шуда буд [5, с. 208].

Помир хамчун минтакаи мустакили табиию географй аз сабаби кам омухта шуданаш дар солхои 20-ум чун минтакаи чалби экспедитсияхои илмй- тадкикотй шинохта шуд. Ин минтака тадкикотчиёни машхурро ба он чалб менамуд, ки на танхо чойгиршавии географии вайро омузанд, балки конхои ганчи онро хам кушоянд.

Соли 1929 боз дар Помир экспедитсия гузаронида шуд, ки муассиси он Комитети геология ва Ч,амъияти туризми коргарй буд. Аз чониби Комитети геология гурухи экспедитсияро геолог Д. В. Никитин, корхои топографиро И. П. Герасимов рохбарй мекарданд, Рохбари гурухи кухнавардон Н. В. Криленко ва аъзоёни гурух А. Поляков ва С. Гонетский буданд [7, с. 25]. Диккати иштирокчиёни экспедитсияро минтакаи тадкикношудаи байни дарёи Ванч аз чануб, каторкухи Академияи илмхо аз шарк ва каторкухи Пётри Бузург аз шимол ба худ чалб намуда буд. Махсусан, дар хамин чо баландии куллаи Гармо ва дигар куллаи куххои наомухташуда чойгир буданд. Инчунин аз руи накли ахолии махалй он чо дарёи зар-афшони Гармо- Хингоб чорй мешуд. Экспедитсия фарзияи кашфи Гармо-Хингобро хамчун марказе, ки аз он каторкуххои азими Помир-Академияи илмхо, Дарвоз, Пётри 1 асос мегирад, пешниход намуд.

Рохбарияти фаъолияти экспедитсионии АИ ИЧ,ШС, Комиссия оид ба омузиши куввахои табиии истехсолии ИЧ,ШС (КЕПС) ба чунин хулоса омаданд, ки «Омузиши эксперименталй-лаборатории боигарии табиии мамлакатамон ва шароити истифодаи он хаматарафа тахкик намудани онхо дар махалхо хам бо кувваи худ ва хам бо хамкорй бо муассисахои дигар лозим аст [12, с. 254]. Ичрои он асосан ба души кормандони экспедитсияхое буд, ки дар Точикистон фаъолият намуда, ба бархам додани доги сафед дар харитаи географии Точикистон машгул буданд.

Хукумати Ч,ШС Точикистон барои ташкил ва гузаронидани корхои васеи илмй кувва ва воситаи заруриро надошт. Муассисахои Иттифок бошад, тавонистанд дар нимаи дуюми солхои 20-ум, баъд аз бархам додани душворихои зиёд, хочагии халкро баркарор намуда, фаъолона ба омузиши куввахои истехсолии минтакахои бузурги мамлакат имконият пайдо намоянд.

Хулоса, экспедитсияхое, ки дар худуди Точикистон гузаронида шуданд, асосан ба сохахои геологй ва географй равона шуда буданд. Хайати он машгули чустучуи тадкики канданихои фоиданок буда, характери бунёдй доштанд, дурнамои таъмини хочагии халкро бо ашёи хом, энергетика ва манбаи табий муайян намуда, барои экспедитсияхои минбаъда замина гузоштанд. Дар ин экспедитсияхо дар катори олимони АИ ИЧ,ШС мутахассисони Комитети геологии ИЧ,ШС, САГУ ва дигар муассисахои марказй ва минтакавй иштирок

доштанд. Тадкикотхои геологй, геохимиявй, ботаникй, паразитологй ва гайра гузаронидашуда нишон доданд, ки Точикистон барои хал намудани проблемами дакики назариявй ва омузиши комплексии куввахои истехсолкунанда минтакаи ояндадор мебошад.

АДАБИЁТ

1.Баранов П.А. Райков И. А. САГУ в борьбе сельскохозяйственное освоение Памира // Бюллетень САГУ. - 1935. Вып. 20.

2.Баранов П.А. Дарвоз и его культурная растительность. // Изв. Общество для изучения Таджикистана и иранских народностей за его приделами. Ташкент. 1920. -Т. 2.

3.Бюллетень САГУ. 1929. - Вып. 18.

4.Дорофеев И. Г. На заоблачных высотах. -М. Мысль, 1976. -С. 3- 8.

5.Животные паразиты и некоторые паразитарные болезни человека в Таджикистане // Сб. статей. -Л. 1929.

6.Иоффе А.К. Международное связи советской науки, техники и культуры. 1917- 1932 гг. -М. 1975.

7.Крыленко Н.В. Экспедиция 1929 г. // Пять лет по Памиру. -Л.: АН СССР. 1935.

8.Крыленко Н.В. Щербаков. Д.И., Марков К. К. Экспедиция 1928 г. // Пять лет по Памиру.-Л., 1935.

9. Камков Г. Д. Академии наук СССР. 1917 - 1976. М.: Наука, 1977.-Т. 2.

10. Комков Г. Д. Левшин Б. В. Семёнов Л. Е. Академия наук СССР: Краткий исторический очерк. М.: Наука, 1974.

11. Наследов Б. Н . Кара- Мазар. Материалы Таджикско-Памирской экспедиции. Л., 1935. Вып. 19.

12. Отчёт о деятельности Ан СССР за 1929 г. -Л.: АН СССР, 1930.

13. Основные принципы и общие проблемы управления наукой. М.: Наука, 1973.

14. Памирская экспедиция. 1928 г. - Л., 1929.

15. Памирская экспедиция 1928 г. - Л., 1930. - Вып. 1.

16. Памирская экспедиция 1930 г. - Л., 1932.

17. Симонов Н. Гидрологическая исследования Академия наук.// Вестник. АН СССР. - 1933. № 5.

18.Таджикская АССР // Осведомительный бюллетень № 1 (14). 5 января 1927.

19. Шагалов Е. С. Первое научное общество Таджикистана.

20. Экспедиционная деятельности АН СССР и ее задачи. -Л., 1929.

ВКЛАД ЭКСПЕДИТСИНННЫХ ИССЛЕДОВАНИЙ АКАДЕМИЯ НАУК СОВЕТСКОГО СОЮЗА В НАУЧНЫХ ИССЛЕДОАНИЯХ

В статье рассматривается деятельность Академии Наук СССР и её вклад в развитии экспедиционных исследований в Таджикистан в 20-ые годы XX века. С 1927 г. почти ежегодно отправляли экспедиции со стороны Академии Наук СССР. Одним из них является, Советско-Германская экспедиция, которая внесла весомый вклад в развитии сферы географии стран.

Геологические, геохимические и биологические исследования показали, что Республика Таджикистан готов к решению теоретических проблем.

Ключевые слова: исследования, Таджикистан, экспедиция, Советский, делегация, производства, развитие, интересы, техника.

CONTRIBUTION OF THE EXPEDITION RESEARCHES OF THE ACADEMY OF SCIENCES OF THE SOVIET UNION IN SCIENTIFIC RESEARCHES OF THE REPUBLIC

OF TAJIKISTAN

This article deals with activities of the Academy of Science of USSR and it's contribution in the development of the expedition of researches in Tajikistan in 20 years of the 20h century. Since 1927 there were send several expedition groups every year by the Academy of Science of the USSR. One of them, the Soviet-German was the expedition which brought great contribution for the development of sphere of the geography of our country.

The geological, geochemists and biologic researches have showed that the Republic of Tajikistan is training for solving the theoretical problems.

Keywords: researches, Tajikistan, expedition, Soviet, delegation, agriculture, production, development, interests, techniques.

Сведения об авторе:ш

Исмоилов Ёдгор Хофизович - старший преподаватель факультета истории кафедры методика преподавании истории и право Таджикский государственный педагогический университет имени С. Amû.E-mail: Ismoilov66@list.ru тел: (+992)987665455

About the author:

Ismoilov Yodgor Hofizovich - senior teacher in the Department of Methods of teaching of history and law of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Email: Ismoilov66@list.ru Phone: (+992)987665455

YflK:325.1/3

PABAHflH MY^O^HPAT XAMWH OMHHH HH3Ot^OH HHTHMOH - CHECH flAP ^OMEA

X^aKUMoe P. M., Caudxo^aaeea T.A.

Цонимго%и daeMamuu OM^opuu To^mucmoH 6a homu C. AUHu

Mya^H^OH gap MaKp^a oug 6a nagugau Myx,HMH 3aMOHH Myocup Ba MactamH goru py3 -Myx,o^upaT ^aMHyH omh^h HH3otx,ou ryHoryH gap ^OMea aHgemax,ou xygpo u6po3 HaMygaaHg. XaM nagugau HH3ot Ba x,aM Myx,o^upaT na^yx,ou ryHoryHH Myc6uro MaH^upo gopo Me6omaHg. A3 hh hhx,o3, Mya^^H^oH MaKcag ry3omTaaHg, kh Ta^Hra h^mhh MactamH Ma3Kyppo 6apou nemrupuu HH3otx,ou ryHoryH Ba po^x,ou ^ac^u oHpo a3 HyKTau Ha3apu xyg nemKam

HaMoaHg.

Ka^ugBO^axo: Myx,o^upaTH MexpaTH, omh^h ncuxo.rorH, omh^h ^hhebhhhcth, omh^h Ma3x,a6H, omh^h h^thmoh - MaumS, omh^h xyKyKH, HH3ot, paKo6aT.

flap hhthx,oh acpu XX Ba u6THgou acpu XX1 a^3oumu ax,o^H HHx,oaT 3ueg ramTacT, kh ca6a6u acocuu oh 6exrap ramTaHH caTxu 3HHgarH myg. X,aHy3 gap hhthx,oh acpu X1X myMopau a^o^H gap pyu 3aMHH 1 Murauapgy 630 MurauoHpo TamKH^ Megog, kh gap oxupu acpu XX 3,7 MapoTu6a oh 3ueg ramTa, myMopau a^o^H 3uega a3 6 Murauapgpo TamKH^ HaMygaacT, kh MyBo^HKH Mat^yMoTH CMM 6em a3 70% oh gap max,px,o ucTHKoMaT MeKyHaHg.

A3 hh .rax,o3, 6o MaBpug acT TatKHg HaMoeM, kh Ma^xyMH «Myxo^upaT» 6a MoHaHgu Ma^xyMxou gurapu hhmx,oh ^oMeamuHocH a3 Ka6ura «xokhmhst», «hhthxo6ot», «TaMaggyH», «^ax,oHumaBH», «MapKeTHHr» Ba ranpaxo gap 6aHHH goupaxou urnMuro Tax,KHKoTHH Myocup a^aMuaTH Ka^oH nango HaMygaacT. Tax,KHKoTHHeHH 3Hegu xopu^H Ba x,aM BaTaHH ^aH6ax,ou ryHoryHH oHpo Tax,KHK HaMyga, xy.rocaro nemHHx,ogx,oH My^ugpo oug 6a hh nagugau h^thmoh -HKTucogH, kh gap mapouTH Myocup xycycuaTH cuecupo cox,u6 ramTaacT, 6aeH HaMygaaHg. A3 ^yM^a, Bopo6teBa O. fl , rpoMoB A. E., 3anoHHKoBcKaa ^.A., 3okhpob r.H., hctomob O., hctomob C.H., HcpouTOB H.H., hoh^b B.A., ^yp6oHoB A.ffl., YMapoB X., YntMacoB P.,Max,MagoB A.H., Max,Mag6eKoB M., XaKHMoB n. MaTo^u6u 3uegepo pyu Kop oBapgaaHg., Ba

ranpaxo.

XaK 6a ^ohh6h goKTopu h^mh $a^ca$a, npo^eccop ^yp6oHoB A6gypa^MoH fflepoBHH Me6omag, kh MeHaBucag: "MactamH Myx,o^upaTH MexpaTH, HMpy3 gap KaTopu gurap KumBap^ou o^aM, a3 ^yM^a 6apou to^hkhctoh hh3, 6a aKe a3 Macoura Myx,HMH h^thmoh, HKTucogH Ba cuecH Ta6gun e^Ta, HaKmu oh gap py3ropu ^ap aK ou^au to^hkhctohh эx,coc Merapgag. MymKHTOTe, kh gap hh caMT By^yg gopaHg, MymKH^oTH Tetgogu MyanaHH MapgyM Ha6yga, 6a^KH oh xocu TaMoMH cokhhohh hh KHmBap Ma^cy6 MemaBag. ffloag ou^ae Ha6omag, kh 6o hh naguga hpth6ot HagomTa 6omag Ba 6o MymKH^oTe, kh gap hh caMT By^yg gopaHg, py 6a py Harapgag. A3 hh py, Ta^^H^ Ba 6appacuu Macta^au paBaHgu My^o^upaTH Me^HaTH Ba

po^xou ^a^^y ^ac^H MymKH^oTH oh gap ^yMxypuu mo ax,aMHaTH My^HM nango KapgaacT." [1, c. 5 ]

Eooag Kang HaMoeM, kh aKcapuaTH Ta^KHKoT^ou gap ^yM^ypH aH^oM goga myga 6a oMy3Hmu ca6a6x,o, omhhx,oh acocue, kh 6ohch 6a By^ygouu My^o^upaTH Mex,HaTH gap KHmBap Ba 6epyH a3 oh 6axmuga mygaaHg, aMMo 6Hcepe a3 Macta^a^ou 6a hh naguga a^oKaMaHg, to x,o3up Ta^KHKoTH h^mhh xygpo Hae^TaaHg.

^Ke a3 Macta^a^ou 6a My^o^upaT a^oKaMaHg hh nagugau HH3ot Me6omag, kh x,ap aK My^o^up gap cap3aMHHH KumBapu 6eroHa, gyp a3 BaTaH Ba ^aMMH^^aToHH xyg gap Myx,wra gurap 6a oh gynop MemaBag. Hh omh^x,o u6opaTaHg a3:

I.Omh^h ncuxo^oruecT, kh My^o^up gap Maggu aBBa^ 6a oh gynop Merapgag;

2,Omh^h ^HHrBucTurH, atHe, HagoHucTaHH 3a6oHH MapgyMH Ta^^oH, kh My^o^up oHpo HaMegoHag;

3.0mh^h Ma3^a6H, kh Myx,o^up a3 Ma3^a6u xyg HaMeTaBoHag, gyp myga Ma3x,a6u 6eroHapo na3upag;

4.0mh^h h^thmoh - MaumH, atHe 6apou xyg My^o^up gap aK MyggaTH KyTo^ oHpo My^ane Kapga HaMeTaBoHag;

5.0mh^h gyp 6ygaH a3 ou^a Ba ^ap3aHgoHH xyg, kh gap 6ucep ^o^aT 6a BanpoHmaBHH oHnax,ou My^o^upoH oBapga MepacoHag;

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.