Научная статья на тему 'РУЗБЕХ-ИБН МУКАФФА ВЫДАЮЩИЙСЯ ПРЕДСТАВИТЕЛЬ ПЕРИДСКО-ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ СРЕДНИХ ВЕКОВ'

РУЗБЕХ-ИБН МУКАФФА ВЫДАЮЩИЙСЯ ПРЕДСТАВИТЕЛЬ ПЕРИДСКО-ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ СРЕДНИХ ВЕКОВ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
70
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИБН МУКАФФА / КНИГА "АЛЬ-АДАБ-УЛ-КАБИР" И "АЛЬ-АДАБ-УС-САГИР" / ПЕРССИДСКО-ТАДЖИКСКАЯ ЛИТЕРАТУРА / ИСТОРИЯ ЛИТЕРАТУРЫ / ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКАЯ ЛИТЕРАТУРА СРЕДНИХ ВЕКОВ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Беков Комилджон

В данной статье рассматривается вклад великого выдающегося персидско-таджикского мыслителя Ибн Мукаффа. Одним из важных вкладов Ибн Мукаффа является перевод уникальной литературной книги с пахлави на арабский язык. Позже эту книгу также перевели на персидский язык. Эта книга назывется: «Аль-Адаб-ул-Кабир» и «Аль-Адаб-ус-Сагир». Книге Ибн Мукаффа предоставляет содержательную информации о древней литературе персидско-таджикского народа. Ценность данной книги заключается в том, что впервые Ибн Мукаффа собрал информацию из исторических источников. Поэтому, Ибн Мукаффа занимает высокое место в истории персидско-таджикской литературы средних веков.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

RUZBEH-IBNI MUKAFFA AN OUTSTANDING REPRESENTATIVE OF THE PERSIAN-TAJIK LITERATURE OF THE MIDDLE CENTURIES

This article discusses the contribution of the great outstanding Persian-Tajik thinker Ibni Mukaffa. One of the important contribution of Ibni Mukaffa is the translation of a unique literary book from Pahlavi to Arabic language. Later this book was also translated into Persian. This book is called «Аl-Adab-ul-Кabir and Al-Adab-us-Saghir». In this book Ibni Mukaffa provides meaningful information about the ancient literature of the Persian-Tajik people. The value of this book is that for the first time Ibni Mukaffa collected information from historical sources. Therefore, Ibni Mukaffa occupies a high place in the history of Persian-Tajik literature of the middle centuries.

Текст научной работы на тему «РУЗБЕХ-ИБН МУКАФФА ВЫДАЮЩИЙСЯ ПРЕДСТАВИТЕЛЬ ПЕРИДСКО-ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ СРЕДНИХ ВЕКОВ»

|| 3. Айни С. Куллиёт, чилди 6-7,- Душанбе, Нашрдавточ, 1962.

ОБРАЗ САДРИДДИН В «ВОСПАМИНАНИЯ» САДРИДДИН АЙНИ

В данной статье рассматривается формирование образа Садриддина в «Воспоминание» Садриддина Айни. Автор исследует основание истоков фармиравания образа Садриддин в «Воспоминие» и изучая произведение и литературную школу С. Айни. Садриддин с детство вырос трудных условях, времена господства Бухарского эмирата. Автор статьи на основе достоверных; фактов раскрывает духовный мир героя и его характер. Выводи отражаются результаты изысканий автора и могут способствовать дальнейшим научным разработкам.

Ключевые слова: образ Садриддин, истоки фармиравания характер, образ и личность, «Воспамания» C. Айни, творчество, психология личность, мировазрения, просветительство, проза, роман, литература, литературная школа.

IMAGE OF SADRIDDIN IN "SIGN" SADRIDDIN AINI

This article examines the formation of Sadriddin's image in Sadriddin Aini's "Shenaminania." The author explores the foundation of the origin of the pharmaceutical image of Sadriddin in "Shenamania" and studying the work and literary school of S. Ainni. Sadriddin from childhood grew up in the difficult conditions, the times of domination of the Bukhar Emirates and the author of the article on the basis of reliable facts reveals the spiritual world of the hero and his character. The findings reflect the results of the author 's research and may contribute to further scientific developments.

Key words: image of Sadriddin, origins of pharmacy character, image and personality, C. Aini, creativity, psychology personality, worldview, enlightenment, prose, novel, literature, literary school,

Сведение об авторах:

Муллоев Абдусамад - доктор филологических наук, профессор кафедры теории и истории таджикской литературы Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни

Бобораджабова Гулноза - соискатель кафедры теории и истории таджикской литературы Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни

About the autors:

MuUoev Abdusamad - doctor of philological sciences, professor in the Chair of Theory and History of Tajik Literature of Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni. Boborajabova GUnoza - researcher of the Department of Tajik Philology of Tajik state pedagogical University named after Sadriddin Ayni

РУЗБЕХ-ИБНИ МУ^АФФАЪ НАМОЯНДАИ БАРЧДСГАИ АДАБИЁТИ АСРИМИЁНАГИИ ФОРСУ ГО^ИК

Беков К.

Института омузиши масъалахри давлатхри Осиё ва Аврупои АИ ЦТ

Вакти он расидааст, ки дар тарбияи ватандустии миллати худ бо тамоми воситадои мавчуда барои бедбуди ва баланд бардоштани дарачаи самаранокии ин содаи мудими кори равшанфикри, аз мероси фардангии ниёгон васеъ истифода намоем.

Ба монанди адабиёти маорифпарварии франсуз дар фарданги халкдои чадон намунадои чолиби диккати адабиёти равшанфикри мавчуд аст. Акоиди фалсафии халки точик дар тули таърих баробари инкишофи хеш ба акоиди фалсафии халкдои дигар таъсири мусбат расондааст. Мо эчодиёти ду тан марди некноми майдони муборизаи акоиди фалсафи - Ибни Мукаффаъ ва Ибни Ровандиро дар назар дорем, ки накдаи ондо дар таърихи акоиди озодфикри ва умуман фардангии халкдои Шарк, махсусан эрониаслу араб, басо равшан то имруз боки мондааст. Агар хизмати Ибни Мукаффаъ бо нигод доштани бедтарин сарчашмадои адаби-фалсафии падлави ва тавассути ондо дар дунёи маънавии инсон як инкилоби фикриро ба вукуъ пайваста бошад, пас, Ибни Рованди дар олами ислом бори аввал чадонбинии диниро дар оинаи хирад барраси ва байроки озодфикриро барафрошта буд. Он озодфикрии дар замони Эдёи Аврупо ба майдон омада, чи тавре ки мудаккикони муосир нишон додаанд, мадз аз дамин чараёни фикрии Машрикзамин газои маънави гирифтааст.

Пеш аз он ки доир ба акоиди фалсафи ва андешадои озодфикри дар симои ду тан намояндаи барчастаи маданияти халкамон сухан ронем, лозим меояд, ки дар бораи замони ондо ва равиядои ичтимоии чомеаи онруза ба таври ихтисор ишора намоем. Замони зиндагй, фаъолияти ичтимои-сиёси ва эчодии Ибни Мукаффаъ ва Ибни Рованди ба даврае рост меояд, ки дар олами ислом нахустин хиштдои чараёндои гуногуни маздабию сиёси гузошта мешудаанд. Махсусан авч гирифтани даракатдои шуубия дар пайдоиши акидадои сиёсии асри VIII-IX мелоди мадад намуд. Яке аз чидатдои чолиби диккат дар шуубия аз он иборат буд, ки тарафдорони ин даракат аз заминаи нишондоди ислом дукуки халку кабиладои дигар, масъалаи баробарии дакикии дамаи халкдоро ба

миён мeгyзoштaнд. Аз тapaфм дигap xy^ тaъдимoтм мcлoм бoмcм иxтидoф вa кaшмaкaшxoм змёдe гapдмдa 6уд.

Аз кaшмaкaшxoи xoнaдoнм Умaвмxo вa Абб^иён дap capзaминxoм тacappyфгaштaм Эpoиy Оиёи Ммёиa xapaкaтxoм xan^ aвч гмpмфтaнд. Дap пacм пapдaм xypyчxoм cиёcй мacъaлaxoм мcгикдoлмяти иктиcoдй, фapxaнгй вa зaбoий кapop дoшт. Аз тapaфи дмгap, мyбopмзa бa мyкoбмдм дини мcлoм мaxз ,nap acpм aввaли xaлмфaxoм aббocй ,nap кмcмaти Aчaм óemxap гycгapиш ёфг.

Чи тaвpe ки тaъpмx maxoдaт мeдмxaд, xaparara шуубия вa иaмoяндaгoнм oи пoяxoи тaъдимoти мcлoммpo cyd кapдa, 6o xap pox тaълимoти фaдcaфй вa мaзxaбй бa дapaчaм тaмoмaи иxтилoфнoк дap бaъзe лaxзaxo бa мFpoк мeaнчoммд. Дap xмдoфaти мcлoмй чaнини oзoдфмкpй бa дapaxти capcaбзe pacмдa, caHap мeдoд. Aлбaттa, xaмaм ин Hapaënxo якxeлa иaбyдaнд, вaлe мyxимaш oи буд, ки бapoм xyдшинocии xaлкxoм эpoнй дap CyFn, Xypoco^ Хopaзм, ФapFOиa вa тaмoмм Эpoнy дмгap capзaминxo oммлxoм мухим бa мaйдoи oмaдaнд. Дap aввaлxoм acpи VII шyyбмёи тaблмFOти xeшpo 6o як шypy киём иикмшoф дoдaнд вa aшъopм тeзyтyндe дap тaxкиpи apaбxo вa мcлoм иншo кapдaнд. Фaъoдмяти мaшxypгapинм onxo, ки дap фacдм кaблй мpoa гapдмд, шoиpoнe буданд, ки бa дмcoнм apaбй meъp инmo кapдa вa xairo дap aдaбмёги apaб бa зинaи oдим кaмoлoт pacмдaaнд, вaдe хи<хи вaтaндycтй, мaйлм oзoдaндeшй, yиcypxoм дeмoкpaтй-xaлкй дap эчoдмёги onxo мaвкeм xoc дoштaнд. Ибни Мyкaффaъ вa Ибни Рoвaндй чуи cмтopaгoнм дypaxmoиe дap дуиёи мaънaвим ииcoий иypxoм oзoдфикpй, aкoмдм paвmaифмкpим нмёгoнpo бa rncuxo мepoc гyзoшIaaнд.

Шoдpaвoи aкaдeммк Б.Faфypoв дap якe aз иaвиmтaxoм илмиaш иoмм Ибни Мyкaффaъpo дap capxarn иoбмFaxoм Мaшpикзaмми бa мoнaндм Сибaвeйx. Мyxaммaд aд-Бyxopoй, Муедим aд-Kyrnaüp^ aт-Тмpммзй, Aбyдoвyд ac-Смчиcтoий, Aл-ФapFOий, aл-Хopaзмй. Aл-Иcгaxpй, Ибни KУтaйбa aд-Дмиaвapй ш бyзypгтapии aддoмaxo бa ммcдм A6yaM Сииo, Aбypaйxoнм Бepyий вa Фapoбй гугоши, тaъкмд иaмyдaacг, ки onxo иoвoбacгa aз зoдaм ии xaurç бyдaиamoи дap тaмaддyнм бamapй бa тaмoмм ииcoният тaaддyк; дopaнд. Дap capxaтм ии oдимoнм 6ap4acra. гyзoштaни Ибни Мyкaффaъ aз чoнмбм Б.Faфypoв бeCaбaб исег. 3epo бa шaxoдaти capчamмaxoм тaъpиxй xмдмaти ии дoнишмaндм acpм VIII мeлoдй дap бунёди фapxaиг, мaxcycaн пaйвaндм aкoмдм фaлcaфим xaлкxoм эpoнй бa oлaмм иcлoмй, aнъaиaм фaлcaфй-дмдaктикмм ниёгoиaмoи, иичунии юданиёну хинзуёи 6o имpyз 6aco нaзappac ad. Tanxo иoм бypдaнм «Kajmiia вa Димш» бapии acapм бapчacтaи пypкммaт, ки мaxз 6o кушиш вa чoнбoзмxoм Ибни Мyкaффaъ 6a oлaмиён pacмдaacт, бacaндa acx, ки дами ypo дap тaъpиxм илму фapxaиг 6o xaтти зapии габт иaмoeм. Bane aз чй ca6a6 бomaд, ки чoибoзй вa xaкикaттaлoшим ии мapдм pocтми тo кунун дap илми мo 6a тaвpи бoядy moяд кaдp кapдa иaшyдaacт[Ю,c.3-8].

Бидуни чaнд мaкoлaм кyчaкe, ки дap кoмycxo, тaзкмpaxo вa ишopaxoe ки дap acapxoм тaдкщoтй мaвчyд acx, oммaм вaceм xoнaндaгoнм точик aз mapxи xoлy ocop ш aкoмдм фaлcaфию диди oзoдфмкpии y 6eиacмб мoндaaнд. Гyзamтa aз ии бoяд ёдoвap шуд, ки Ибни Мyкaффaы* якe aз maxcмятxoм бyзypги мчxммoй низ буд вa ткщи ocopм ии иeкнoм дap oлaми мyтaмaддми тo имpyз бoкмcт. У xoxoни дустии xoдмcoиa, зиндaгмм ocoиштa, cмдкy вaфo вa мexpyбoнй буд. МaыIIyмoти capчamмaxo дoмp 6a xaCT вa фaыoдмяти Ибни Мyкaффaы пapoкaндa вa мyxтacapaнд. Дapёфти мapxмлaxoм aлoxидaи xaёIм y бapoм мух^и^и дyшвopиxoи змёдepo пem мeopaд.*

Xa^ra Мyкaффaы aз ду мapxмлa мбopaт acr якум, мapxидaм aввaл ё xy! дaвpaм yмaвй мбopaт aз 25 шл, ки onpo мapxилaм тaxcил вa чycтyчyйxoм идмй мeшyмopaнд ш дуюм, дaвpaм aббocй, ки тaкpибaн 10 coл дaвoм кapдa, дap ии дaвp ocopм фмкpим xynpo тaылмф кapдaacт.

Рузбвх coлм 106 хифй мутобики 724 мeлoдй дap дexaм «4yp» тaвaддyд шyдaacт. Ии дexapo xoto Фмpyзoбoд мeгyянд. Мaынoи иoмam «мyбopaк» _мeбomaд. Hoмм пaдapaш Дoдaвaйx мyтaвaддим xмpoчи фopc буд. ypo Xa44O4 тaыйии кapдa буд. ypo дap Бacpa бapoм иacyпopмдaнм xмpoч Xa44O4 чyиoи лaгaдмoл кapдa буд, ки як дacтaш xyшк шyдa буд. Аз ии ca6a6 ypo «Мyкaффaы», яыиe xyшкшyдa нoмидaaнд. Пиcapaшpo xaм 6a ии шм xoндaнд. Baктe ки Pyeöex иаюм кaбyл кapд, Абдудтох иoм гмpмфт вa кyнмяaшpo Мyxaммaд гyзoшт. Pyeöex дap Фopc 6a вoя pacмд. Мaйлм y бeштap 6a oмyзиши мaдaнияти фOpcй pabom шyдa буд. Пaйpaви дини зapдymтй 6ap мaзxaби oтammpacтй буд. Бaыдтap 6a Бacpa oмaдa, илму ana6 вa зaбoни apa6po дap oи 4o oмyxт. Дap pyшдм мaыиaвии y ду oмили acocй вучуд дoшт: яте дoнмcтaнм мaдaнмяти фOpcй, юиoий вa хиндй вa дуюм фacoxaти зaбoни apa6. Ba xaмaм инpo Pyeöex 6o ду acдмxa - acлмxaм фмкpй вa зaбoий пeшвoз гмpмфт [8,c.161-165].

Мyкaффaы чaнд мyддaтe дap xмзмaти xaдмфaм yмaвй (Мapвoи ибни Мyxaммaд) буд вa дap Kиpмoн мкoмaт дoшт. Бaыдтap xaнгoмe ки дap дaвлaти aббocй 6o ax^ фaзлy axлм дaвлaти oи capy кop пaйдo кapд, зapypaтe бapoяш пem oмaд, ки oяндaм шaxcии ypo мyaйяи мeкapд. Ии зapypият мyиocмбaти y нмcбaт 6a дини иаюм буд. Мyкaффaы мcлoмpo ^бул кapд. Дap кмгoбxoм тaыpиxй pивoят кapдaaнд, ки чуи Мyкaффaы бaыди кaбyдм дини нaв, яыиe иогом, pyee дap пaйpaxaм тaигe мepaфт, ки кyдaкe ии oятpo 6o oвoзм бaдaнд 6a xoндaи cap ^p^ «AIaм иaчыaдy-л-apзa ммxoдaи вa-aд-Чибoлa...», яыиe «Оё зaммнpo бapoи шyмo тaxти xo6 иaoфapмдaeм...» Ибни Мyкaффaы бoз мcтoд то

кудак cypapо ба оxиp pacонд. Баъд Мукаффаъ xyд ба xyд гуфт: «Дар xaкикaт ин ба гуфгадои башарИ монанд неcт»> [5]. Ccm ба назди Иcо ибни АлИ рафта гуфг: «Истом дар дили ман чойгир шyдaacг. Меxоxaм, ки бо шоxидии ту мycyлмон шавам». Иcо гуфт: «Барои ин кор бояст, ки capдоpон ва мардум xозиp бошанд. Агар пaгоx му;улмон шуданИ бошИ, xaмapо чамъ меоварем».

Pye&x xaмон бегоx ба Ио таоми шомро оварда, xaмpоxи y ба xypдaн cap кард. Хангоми xypдaн ба равишу одати мaчycшн таъом меxypд ва замзама мекард. Иcо гуфт: «Азми мycyлмонИ дорию боз замзама мекунИ? Мукаффаъ чавоб дод: «Нaмеxоxaм, ки рузеро xaw бе дин гузаронам». Вакто ки му;улмон шуд, ба вазифаи котиби Иcо таъйин гардид. Катъи назар аз xaмaи aдокaмaндиxо ва пaйвacгaгиxои маънавИ ва моддие, ки Р^збед бо адяи давлати aббоcИ дошт, y ба он давлат ва бо дини он иxлоcи xaкикИ надошт. Майди y ба чониби миддати xеш - фоpc буд ва дар зиндагии илмИ ва шaxcии xyд гaмacxyp ва риша^у иcтеxзоpо ниcбaт ба араб, аяли давлат ва дини иодом дарег намедошг. Мacaдaн, дар номае yзpxоxонa аз номи xешони xaлифa Машур чунин нaвиштaacг: «Вакте ки Амир-ал-муъминин ба амаки xyд Абдyлдоx ибни АлИ гадр ва чабр кард, защояшон тадок, xaйвонотaшон мaxбyc, гуломаш озод гашта, мycyлмонон xy^ доранд, ки ба чои он xaлифaи дигаре интиxоб кунанд». Мaнcyp дар чавоб гуфгааст: «Oë, як кac барои y кифоя намекунад?» Дар ин xamraw Cyфиëн ибни Муовия ибни Язид ибни Мyлaxxaб xозиp буд. У аз пеш ншбат ба Pye&x дар дил кинаву адоват дошт. Чунки Рyзбеx xaмешa Cyфиëнpо мacxapa мекард. Cyфиëн бинии кадон дошт. Хангоми Mxypi Py^icx ба y чунин caлом мекард: -Caлом ба шумо ду rac (яъне ба Cyфиëн ва биниаш). Xytroca Cyфиëн аз xaлифa Машур ичозаги катли Рyзбеxpо гирифга, ба ривояге Уро дар xонaи xyдaш (яъне дар xонaи Cyфиëн) катл мекунад. Ба ривояти дигаре уро дар чоx партофга, аз болояш caнг мерезанд. Ба ривояти геюм уро дар xaммоми тaфcон ба xaлокaт мерагонанд. Ба ривояти чорум аъзои бадани Рyзбеxpо як-як бурида ба танур мепартояд ва мегуяд: «Ба модарам кacaм, ки туро тавре мекушам, ки кашро накушга бошанд» ва дар оxиp: «Эй фарзанди зиндик, туро пеш аз оташи дyзax дар огаши душ меcyзонaм» [6,c. 14]. Бояд гуфт, ки мaxз xaмин ривояти оxиpин ба xaкикaт наздик acт.

Cимои маънавии Мукаффаъро дар тaъpиx, бо xap ранг накщ кардаанд. Акидаи гузаштагон ва мyоcиpон доир ба у якранг неcт. Акcapи мардум уро муаллифи «Калила ваДимна» ме^^баи^ Дигарон мегуянд, ки Pye&x яке аз он бузургони маданияти ишоншт, ки дар нacpи арабИ кадамои бapчacгaе ба пеш гyзощтaacг. У дар таълифоти арабии xyд дорои уедуб ва таъбироти мaxcyc аст. Дар одами балогат ва бaëн ycгоди болодacт буда, эчодиëти у натича ва caмapaи акди борикбин ва дypaxшони вай буданд. Дигарон акида доранд, ки Рyзбеx яке аз он мyIapчимонеcг, ки ма^ола^ ва pиcолaxои навиштаи у илова ба тapчимaxои арзишманди у дар xaërn cиëcИ ва ичгимоии замони xyд ва баъдтар тaъcиpи фаровонро доро шудаанд.

Дар вокеъ, Рyзбеx намояндаи бapxaки замон ва acpе буд, ки зиддиятxои зиëдеpо дар отмои як фарди он тачахум мекард. Рyзбеx овози муглак ва аз банду кайд озодгаштаи аяли шуубия буд. У xaмчyнин овоз ва нидои xaмaи щоxaxои маданияти кадимаи гуногунмиллати пещaзиеломИ буд. У як отмои форИ аристократИ, эклектикИ (xyдмyxтоp) дар зиндагии ичгимоИ ва эчодиëги илмИ буд. Cимои xaкикии у аз он иборат аст, ки у марди окщд, фаига-фИ, cиëcaтдон ва барои aдaбиëги араб яке аз пешвони нacpи бадеИ ба шумор меомад.

Хycycиятxои шaxcии Рyзбеx низ xaмчyн щaxcият ибратомузанд. Ба навиштаи мyappиxони гузашта Рyзбеx дорои щaxcияти барчаста будааст. Хycycиятxои фардии уро иборат аз заковат, œpxapaкaтИ, борикбинИ, бaдоxaти фаврИ, чамоли зебо ва x^cy^am донистаанд. Аз acra xy^ яъне аз миллати фоpc низ баъзе xycycиятxо ба мероай гирифга буд: Xaëwcm, майди xaзлy шу™ ва майди ба даст овардани фaзилaтxои инcонИ. Маданият ва маълумоти xaмaчонибaи у илмИ ва амалИ буд. Зеро чунон ки мегуянд «Илми беамал ба мили дapaxти беCaмap аст». У дар илми тaъpиx бо тaъpиxи фоpc ва бузургию азамати ин миллат меболид ва бaxcy андешаро дар ин œxa барои xyд фapaxмaндии маънавИ xиcоб мекард. Дар илми фалта-фа акду забонащ машгули му^иа^и мантикии фaлcaфaи Юнон буд. Дилу чони xyдpо ба тамара^и щирини xикмaти Хинд щодоб мекард.

Кио^ои фaлcaфa, тaъpиx, xикмaт ва адабро xондa истода, Pye&x кушиш мекард, ки дар щaxcи xyд беxтapин тфат^и начиби yмyмиинcониpо тачахум кунад. У caмapaи мута^иа^и xyдpо дар xaëги щaxcиaщ гатбикк мекард. Мyappиxи мaшxyp Ал-АтаъИ ривоят мекунад, ки аз Ибни Мукаффаъ пypcидaaнд: «Туро адаб кИ омyxт? Гуфгааст: Худам адаб омyxтaм». Инчунин овардаанд, ки баъди кушта шудани Марвон, оxиpин xaлифaи Бани Умайя Абдyлxaмид ибни ^ë барои пищон шудан ба xонaи дустащ Pye&x мегурезад ва дар он чо пищон мешавад. Одамони xaлифa омада мепypcaнд: «Абдyлxaмид кучост?». Рyзбеx ва Абдyлxaмид xap ду якчоя бо як овоз чавоб медиxaнд, ки: «Он, ман xaстaм!»[3,c.47].

Pye&x марде бовафо буда, бо вучуди ин нармдил, шиpинcyxaн ва xyшмyомилa будааст. У аз xaмaгyнa шарирщо нафрат мекард. Дар зиндагии шaxcИ caxИ ва дасткушод буда, дар ин pоx щaxcaн чидду чaxд мекард. Тащо xaминaщ аст, ки дар масталаи apaбxо бо такозои ру^ шуубии xyд онxоpо бо лaxни латифе мacxapa мекард. Мaзxaби cиëcии Рyзбеx аз руи акида набуд. У аз руи равиши рузгор мавкеи xyдpо ишгол мекард. Мacaлaн, у щоxиди xодиcоти ичтимоии зерин буд: Муборизаи Бани

Умaйя, зypигapиxo вa зoJIиммxoм Бaнм A66oc, зу^уии apa6xo 6a мyкoбмдм ммлдaтxoм дмгap. Руз&х чунии мaвкeыpo ишгол мeкapд, ки бoтмнaи зидди apa6xo буд. Бo xaмpoxми мaвoлй ё xy, ммддaтxoм Faйpмapaб xynpo тapaфдopи Бини A66oc вoнaмyд мeкapд, вaдe кaлбaи 6o Aббocмёи иaбyд. У ,ap дид xaвoм aббocгмpй вa мaйдм apaбй иaдoшт. Бaдки y cмёcaтм aдaвй (Aлипapacтй) вa мaйдy paFбaти фopcй дoшт. У xynpo дусти Бaнм A66oc вoнaмyд кapдa, aз бaдмxoяmoи кaиopaчyи мeкapд.

Xaмин тaвp кушиш rap, ки бapoм ммддaтam кopм as дacтaш мeoмaдaгмpo aичoм диxaд. MexoCT 6o нaшpи aдaбмёг, cмёcaти oи вa тaыpиxaш ммллaти xynpo зиндa кyнaд. У aйбxoи cмcтeмaм мчтммoим зaмoнм xynpo мeдoниcт. Бapoм мcлoxи oнxo дaывaт мeкapд. Тapтибoти дaвлaтдopим фopcxopo бapoи тaтбмк; кapдaи инIмxoб кapдa буд. У ,ap зиндa кapдaи ra мcлoxи мepocм ммддaти xy, мaxopaти a^^e зoxмp кapдa буд. Жиг ,ap зoxмp 6a тaвpм cyrebS xy,npo мoмл 6a aббocмёи вa apa6xo вoиaмyд кapдa, ,ap aмaл 6a ии вocмгa мaкcaдxoм фopcии xy,npo мчpo кapдaий мeшyд [9,c.145-148].

Дoмp 6a мaзxaби динии Рузббх no куиун OJIимoи 6a ду aкмдa тaкcим шyдaaнд: Гypyxи aввaл м6гУяд, ки Pyy^ex мycyJIмoнм xaкмкИ шуд вa иcлoмpo aз caмимм ;an6 кaбyл нaмyд. Гypyxи дуюм aкмдa дopaнд, ки Рузббх зиндщ буд вa зиндик; мoнд.

Baдe aкидaм OJIимм мyocиpи apa6 Xaниo Aл-Фoxypй 6a xa^w нaздмктap aCT. У м6гуяд, ки «Pyeöex aз гypyxи oи oдaмoнecт, ки 6a дии 6o нaзapии aкJIм xoJIмc нмгox мeкyнaнд. Ии ^бил oдaмoи ,ap ии мacыaлa xaйpoий мeкamaнд вa мзтмpoбм caxiepo aз cap мeгyзapoнaнд. Аз ии xaм гyзaштa бoяд пмндopeм, ки Pyeöex 6a мaзxaбм Moнй мaйд кapдa вa aз тaылимoти у pyxи xy,npo opoм кapдaacт. Бaыд чyиoи ки тaыpиx гyвoxИ мeдиxaд, мcлoмpo ;a6yi нaмyдaacт. Bane мycyIмoнии у aз pyм aкмдa тбуда, бaлки мypocoб 6o axлм зaмoн буд. Дap кмгoбxoм «Ад-Агоий» вa «Baфaёг-yл-aъён» дoмp 6a зиндикии у axбopoт oвapдa шyдaacт. Аз тapaфи дмгap бoбм «Бapзaвaйx>» ,ap китоби «Kajmia вa Дими^» aз aкидaxoи динии мyaддмфм oи maxoдaт мeдмxaд. Бa xap xon ocopм Руз&х aз aкмдaxoм мдoxми кмтoбxoм ocмoнй («Ссмй) дypaнд. Aкидaxoм у дoиp 6a тaбмaт вa кaмoJIм инcoнй acoc ёфтaaнд» [7,c. 1519].

Дoиp 6a зиндик; бyдaнм Ибни Myкaффaы кaдммтapии кмIсбм тaыpиxи ocopи ^oxro мeбomaнд. У м6гуяд: «Ибни Myкaффaы, Myтeы ибни Иёc вa Яхё ибни Зиёд ,nap дини xy, мyттaxaм кapдa шyдaaнд». Ибни Хaддмкoи oвapдaacт, ки гуё Maxдии xaдмфa гyфтaacт: «Haвмcaндaм змндмкepo 6a чуз Ибни Myкaффaы пaйдo нaкapдaм» [4,c.211]. Maxnft xaдмфaм a66oœ низ гyфгa буд, ки «xapгиз кмгoбe ,ap зиндмкa иaдидaм, ки aciy мaнmaм oи aз Ибни Myкaффaы иaбomaд».

Бa aкмдaм Ax^a, Амии aдoвaтм maxcмe, ки бaйни Руз&х вa Суфиёи ибни Myoвия буд, caбaбгopм бмcёp иaкJIy xикoяxo гapдидaacт. Зиндикии Руз&х ,ap oн зoxмp шyдaacт, ки гуё aз нaзди oтaшкaдae гyзaштa, м6гуяд (Maзмyнaн aз meыpм Axrac): «Эй oтaшкaдaи Ош^ кacм aз ту дypшyдa xaм дилam 6a ту пaйвacт aCT. Бa ту кacaм мexypaм, ки 6o xaмa ии мoнeaxo 6a ту ,ap дал мaйд дopaм» [1, с. 223].

Чaндe бaыд дoнишмaндoиe aз кaбмдм Бoкилoнй вa Крзй Аёз ypo 6o мyxoJIмфaт 6o «Kypho^» мyттaxaм дoниcтaaнд. «Py^ex - м6гуяд Ax^a, Амии, - aкcapи xaётм xy,npo зoxиpaн вa бoтмнaи 6a тapикм мaчycй гyзapoнд. У тaнxo ,ap oxиp xaнгoмм котиби Иco ибни А!й тaыйии шyдaнam, мcлoмpo ^бул тмуд. Бaыдм мycyJIмoи шyдaиaш зиёд y^p иaдид. Пш aз мcлoм ^бул кapдaиaш, aлбaттa, ypo бaдгyй нaмeкapд. Xap кope шyдa бomaд, бaыди мycyлмoи шyдaиaш, кoбмдм вукуъ буд. Poвиён ,ap бopaм гyфтaxoм зин^^т вa acapxoм у бaыдм мycyлмoи шyдaиaш чизс иaгyфтaaнд. Xoдиcaxoб, ки мeтaвoн 6a xaкмкaтм oнxo бoвap rap, мбopaт aз aдoвaти шaxcии у 6o Суфиёи ибни Myoвия вa змёpaт кapдaнм oтaшкaдae 6ern иecтaнд. Bane дoмp 6a зиндикии у мyбoлмFa кapдaaнд» [2, с. 224].

Kop 6a ,apa4ae pacидaacт, ки Ибни Тaммoм ,ap «Дмни xaмoca» aз Ибни Myкaффaы ду 6afee зикp нaмyдa, Сaълaб м6гуяд, ки ,ap бaйти oxмp aкидaи мaзxaбим Pyeöex зикp шyдa вa ии мaыиopo тaыкмд мeкyиaд, ки «xaMp 6o mapp вa rnapp 6o xaMp oмexтa ad». Дap cypaтe, ки ,ap oи 6am' чунии мaыиoб пaйдo кapдaи мухот aCT.

Руз&х yмpм кутох (xaмaгй 36 con) дмдa бomaд xa^ тaъcмpм y 6a тaмoмм ocopи oзoдaндeшмю фaдcaфй, дмдaктикмю ииcсндyстй, aдoлaтxoxию и6к6иий вa мчтммoию cмёcим кaлaмpaви мcлoмнишми 6a тaвpм вoзex 6a нaзap мepacaд. Тaмacxypм лaтифм Руз&х нмcбaт 6a мapocимoти мcлoм, тaквoпapaстмм 6a:bx aшxocм тaыpиxИ, миибaыд 6a як xaчвмёги лaтифy пypиaмaки шoиpoнy xaкммoни бopмкбии caбзмдa pacмдaacт. Он иукта. чOJIмбм дадат aCT, ки Py^ex тaвoнмст ,ap yмpм кутохи xem ocсpм фapxaнгй, тaыpиxй ra фaлcaфим нмёгoиaмoнpo 6a иacдxoм oяндa бипaйвaндaд вa ии мepoc 6o xaмми иикмmoфм кoнyним aфкopм пeшкaдaмм точитои тo имpyз бoкмст. Ba^re ки «Karaia вa Дммнa» aз pyм нycxaxoм тapчyмaм apaбим Pyeöex бoз 6a зaбoнм точикй бapгapдoнидa шуд, xap кac мeтaвoнмcт мфTмxop кyиaд, ки мaxз 6o6xoe, ки Руз&х xaнгoмм тapчyмa aз m^iam 6a apaбй 6o oи aз дмгap acapxoм фaдcaфй мдoвa кapдa буд (мacaдaи, aкмдaxoм бoбм «Бapзaвaйx;») бoмcм шyxpaти дyбopaм oи TapOT,. Гyзaштa aз ии мaxз 6a тaвaccyти «Kaimia вa Димш» га 6a иaзмoвapдaнм oи aз ЧOнмбм ycтoд PyдaкИ ,ap нaxycтми пoягyзopии aдaбмёги клaccикмм точику фopc, ии aдaбиёIpo cмфaтaн aз як тapaф 6a xикмaтy пaндy иacмxaт вa aз тapaфм дмгap 6a oзoдфикpию зиндадалй, тaикмдм тaквoю иныикocм зaдyxypдxoм бyзypги мчтммoй-cмёcмм зaмoнxo пaйвaнд rap,.

Ибни Мукаффаъ аз котибон ва фаседони дарачаи аввали забони араби буда, шеър дам мегуфтааст. Ибни Надим дар бораи у навишта: «Забонаш хеле фасед ва балиг, шоир ва нависандаи тавоно аст». Ин марди донишманди эронпараст, чандин китоби падлави, аз он чумла китобдои «Оиннома», «Худойнома», «Маздак», «Точ»», «Дар сирати Анушервон», «Калима ва Димна», «ад-Дуррат-ал-ятима фи тоати-л-мулук» дар одобноманигори ва «ал-Адаб-ул-кабир» ва «ал-Адаб-ус-сатир» ба араби тарчима кардааст.

АДАБИЁГ

1. Амин, Адмад. Зудо-ул-ислом», ч.1. Кодира, 1956.

2. Амин, Адмад. Зудо-ул-ислом», ч.1.Кодира, 1956.

3. Надави, Абдуррадмон. Мин таърихи-л-илдод фи-л-ислом. Бейрут, 1980.

4. Ибни Халликон. Вафаёт-ул-аъён. ч.1. Бейрут, 1968.

5. Мудаккикони муосир бар ин боваранд, ки ин ривоят сохта ва бофта мебошад.

6. Ханно Ал-Фохури. Ибн Ал-Мукаффаъ. Миср, 1957.

7. Ханно Ал-Фохури. Ибн Ал-Мукаффаъ. Миср, 1957.

8. Рафеъ, Абдурафеъи Хакикат. Таърихи надзатдои фикрии эрониён аз Зардушт то Рози. Тедрон, 1977.

9. Рафеъ, Абдурафеъи Хакикат. Таърихи улум ва фалсафаи эрони Тедрон. 1372=1994.

10. Садифадо аз таърихи озодфикри Тадияи К.Беков ва М.Миррадимов. Душанбе, 1987.

РУЗБЕХ-ИБН МУКАФФА ВЫДАЮЩИЙСЯ ПРЕДСТАВИТЕЛЬ

ПЕРИДСКО-ГАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ СРЕДНИХ ВЕКОВ

В данной статье рассматривается вклад великого выдающегося персидско-таджикского мыслителя Ибн Мукаффа. Одним из важных вкладов Ибн Мукаффа является перевод уникальной литературной книги с пахлави на арабский язык. Позже эту книгу также перевели на персидский язык. Эта книга назывется: «Аль-Адаб-ул-Кабир» и «Аль-Адаб-ус-Сагир». Книге Ибн Мукаффа предоставляет содержательную информации о древней литературе персидско-таджикского народа. Ценность данной книги заключается в том, что впервые Ибн Мукаффа собрал информацию из исторических источников. Поэтому, Ибн Мукаффа занимает высокое место в истории персидско-таджикской литературы средних веков.

Ключевые слова: Ибн Мукаффа, книга «Аль-Адаб-ул-Кабир» и «Аль-Адаб-ус-Сагир», перссидско-таджикская литература, история литературы, персидско-таджикская литература средних веков.

RUZBEH-IBNI MUKAFFA AN OUTSTANDING REPRESENTATIVE OF THE PERSIAN-TAJIK LITERATURE OF THE MIDDLE CENTURIES

This article discusses the contribution of the great outstanding Persian-Tajik thinker Ibni Mukaffa. One of the important contribution of Ibni Mukaffa is the translation of a unique literary book from Pahavi to Arabic language. Later this book was also translated into Persian. This book is called «Аl-Adab-ul-Кabir and Al-Adab-us-Saghir». In this book Ibni Mukaffa provides meaningful information about the ancient literature of the Persian-Tajik people. The value of this book is that for the first time Ibni Mukaffa collected information from historical sources. Therefore, Ibni Mukaffa occupies a high place in the history ofPersian-Tajik literature ofthe middle centuries.

Keywords: Ibni Mukaffa, the book "Al-Adab-ul-Kabir" and "Al-Adab-us-Saghir", Persian-Tajik literature, history of literature, Persian-Tajik literature of the middle centuries.

Сведения об авторе:

Беков Комилджон - кандидат философских наук, доцент, заведующий, научный сотрудник Института по изучению проблем стран Азии и Европы, Академия наук Республики Таджикистан. Тел: (+992) 917260383. Email: didavar@inbox.ru

About the author:

Bekov Komiljon - сandidate of Philosophical Sciences, Leading Researcher of the Institute ofAsian and European Studies, Academy of Sciences of the Republic of Tajikistan. Tel: (+992) 917260383. Email: didavar@inbox.ru

ОИД БА ЯК СУННАТИ АНДАРЗГУЙ ДАР «ШОХНОМА»И АБУЩОСИМ ФИРДАВСЙ

Изатова З.Т.

Донишгохи миллии Тоцикистон

Хаким Абулкосим Фирдавси дар дамосаи миллии хеш - «Шоднома» даёти таърихии ниёгони моро мутобики суннати он рузгорон дар колаби салтанати шодон тасвир намудааст. Яъне шоир чомеаи табакотиро бе шод тасаввур кардан наметавонад ва таърихи шодон дамчун таърихи халку мамлакат шинохта шудааст. Аз ин ру, тамоми аъмоли адли чомеа дар партави пиндору кирдори шод ва ахлоку одоб ва рою тадбири у мавриди тасвиру мудокима карор дода шудааст.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.