Научная статья на тему 'ЗНАЧИТЕЛЬНОСТЬ КЛАДА КУЛЯБА В ИССЛЕДОВАНИИ ИСТОРИИ БАНИДЖУРИЁН'

ЗНАЧИТЕЛЬНОСТЬ КЛАДА КУЛЯБА В ИССЛЕДОВАНИИ ИСТОРИИ БАНИДЖУРИЁН Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
85
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КЛАД КУЛЯБА / НАЦИОНАЛЬНЫЙ МУЗЕЙ ТАДЖИКИСТАНА / БАНИДЖУРИЁН / ХУТТАЛЬ / ВАХШ / САМАНИДСКИЕ ДИРХАМЫ / ИСМАИЛ ИБН АХМАД / НАСР ИБН АХМАД / ДЖАФЪАР ИБН АХМАД / АЛ - ХОРИС ИБН АСАД / БАХРОМ ГУР / САМАНИДЫ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Шарифзода Абдували Курбонали

В данной статье отражается значительность дирхамов правителей династии таджиков Хатлона периода Саманидов - Баниджуриён, относящийся Кладу каторый Куляба, хранится в фонде Национального музея Таджикистана. Автор впервые определил в составе Клада Куляба, который хранится в Национальном музее Таджикистана, 434 дирхамов Джафъара ибн Ахмада, который является одним из представителей династии Банджурияна. Джафъар ибн Ахмади Банджури согласно сведениям изученных дирхамов в 918-928 гг. в период Наср ибн Ахмада Сомони в некотором промежутке был правителем Хутталя, Вахша, Маъдина и Балха. В Хуттальских монетах Клада Куляба имя этого Баниджурского правителя написана в виде Джафъар, Джафъар ибн Ахмад и Джафъар ибн Ахмад ибн Мухаммад. Дирхамы Джафъар ибн Ахмада, отчеканенные в монетных дворах Вахша относятся к 312/924-925 гг. Автор в мировой нумизматике впервые открыл новый монетный двор Саманидов - Вахша. В Кладе Куляба найдены дирхамы представителя другой династии Баниджуриян - ал - Хорис ибн Асад, который был правителем Хутталя.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE SIGNIFICANCE OF THE KULAB TREASURE IN THE STUDY OF THE BANIJURIDS HISTORY

This article reflects the significance of dirhams of the rulers of the Khatlon Tajik dynasty of the Samanid period - Banijurids, relating to the Kulab Treasure, is stored in the fund of the National Museum of Tajikistan. The author for the first time identified the composition of Kulab Treasure, which is stored in the National Museum of Tajikistan, 434 dirhams Ja’far ibn Ahmad, who is one of the representatives of the Banijurids dynasty, Ja’far ibn Ahmadi Banjuri according to the data of the studied dirhams of 918-928 in the period of Nasr ibn Ahmad Somoni in some interval was the ruler of Khuttal, Vakhsh, Ma’din and Balkh regions (cities). In Khttal coins of Kulab Treasure, the name of this Banijur ruler is written in the form of Jafar, Jafar ibn Ahmad and Jafar ibn Ahmad ibn Muhammad. Dirhams of Jafa’r ibn Ahmad minted in Vakhsh mints belong to 312 / 924-925. The author in the world of numismatics first discovered a new Samanid mint - Vakhsh. From the Kulab Treasure were found the dirhams of the representative of the other Banijurids dynasty - al - Haris ibn Asad, who was the ruler of Khuttal.

Текст научной работы на тему «ЗНАЧИТЕЛЬНОСТЬ КЛАДА КУЛЯБА В ИССЛЕДОВАНИИ ИСТОРИИ БАНИДЖУРИЁН»

Из деятельности основателя просветительства, джадидизма и современной таджикской литературы Герое Таджикистана - устода Садриддина Айни выяснилось, что С. Айни в целях развития творческой и научной мысли в деле воспитания нового поколения общества, особенно нового сознания и мышления которые воспитывались в фанатизме религиозного духа изучилих.

Для устода С. Айни реформатора начало ХХ века одним из факторов улучшения жизни и достижении развития общества являлось развитие литературы и печати, науки и образования, критики нравственных не правилньк повиденый и выявления путей выхода изрелегиозных влияный

Ключевые слова: конфликт, просветительское движение, исламская религия, суннитское и шиитская направление в Исламе, халиф, политическая конкуренция, революционная мысль, последствия.

«THE HISTORY OF INTELLECTUAL REVOLT IN BUKHARA» OF SADRIDDIN AYNI

The article dwells on the issues of the history of political, cultural and social doctrine of Tajik people at the beginning of the XX century in work of Sadriddin Ayni «The History of Intellectual Revolt in Bokhara». Comprehensive analyses on the emergence of a new movement «JadidLm» and development of educational campaign in new historical conditions ofBukhara Emirate is disclosed by the author of the article.

The author underlines that to S.Ayni's opinion educational campaign of Bukhara is one of the ways of development ofsociety, literature, press, school and education. Special attention is given to new methods and styles.

Conflic , Bukhara Emirate at the beginning of the XX century, intellectual revolt, Jadidism, educational campaign, cultural and political issues, educational reforms, historiography.

Keywords: конфликт, просветительское движение, исламская религия, суннитская и шиитская направление в Исламе, халиф, политическая конкуренция, революционная мысль, последствия.

Сведения об авторе:

Хамидова Манзура Махмудовна - еоискатель кафедры истории таджикского народа Таджикского государственного университета права, бизнеса и политики

About the autor:

Hamidova Manzura Mahmudovna - claimantfor candidate degree of the department of the history of the Tajik nation under theTajik State University of Law, Business and Politics

АХДМИЯТИ ГАЩИНАИ КУЛОБ ДАР ТАЗДЩИ ТАЪРИХИ БАНИЧУРИЁН

Шарифзода А.К.

Институти таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи А. Дониш

Дар Ганчинаи Кулоб шумораи зиёди дирхамхое хастанд, ки дар Хуттал, Балх, Маъдин ва Андароба аз номи амирони Сомонй ва хокимони махаллй аз сулолаи Баничуриён зарб шудаанд. Пеш аз он, ки ахбори ин сиккахоро тахлил намоем, зарур медонем, ки дар асоси сарчашмахои хагтй ва осори илмй дар бораи ин сулола тавзехе бидихем.

Сарчашмаи асосй барои омузиши таърихи ин сулола асархои таърихии асримиёнагй ва сиккахо мебошанд. Маълумоти ин сарчашмахо аз чониби донишмандон, аз чумла Р. Фасмер [1, с. 49], В.В.Бартолд, А.М.Беленитский [2, с. 118-119, 124-127] ЕРоибов [3, с. 206-222] ва дигарон тахлил ва нашр шудаанд. Маълумоти нисбатан муфассал дар бораи ин сулолаи махаллй дар маколаи А.М.Беленитский оварда шудааст. ЕРоибов низ дар мавриди ин сулола аз сарчашмахо маълумоти чолиб ва дар баъзе холатхо нав овардааст [3, с.208-222 ]. ДДовудй [4, с. 162] дар асоси баррасии сиккахо баъзе маълумоти навро рочеъ ба Баничуриён пайдо кардааст.

Номи Баничур дар чандин чойи асари ан-Насафй, ки ба асри XII тааллук дорад, низ ёд шудааст. Донишманди узбек Ш.Камолиддин [5, с. 67-68] фарзияеро пешниход кардааст, ки ин ном ба писари дуюми шохи Самарканд Гурак тааллук дорад. Аммо далелхое, ки ин олим овардааст, барои чунин хулоса баровардан кофй нестанд. Дар сарчашмахои хитой номи писари дуюми Гурак Мо-чжо зикр шудааст. Ш.Камолиддин шакли аслии ин номро Мочур шумурда, онро ба номи гуё туркии кадим Баг-чур бурда мерасонад. Бояд гуфт, ки шакли хитоии номхои сутдй, бохтарй ва гайра аз чониби олимон ба таври гуногун баркарор ва хонда мешаванд. Дигар ин ки Мо-чжо-и чиниро метавон Мочу хонд, на Мочур, чун дар охираш харфи садонок надорад. Сониян аз вожаи «Мочур» шакли «Баг-чур» намебарояд. Хулоса шакли номи хитоии писари Гурак бо номи Баничур ягон алокамандй надорад. Барои тасдики фикраш Ш.Камолиддин шачараи Гуракро аз асари ан - Насафй овардааст. Охири ин

насабнома чунин аст: «.....ибн Тархун ибн Баничур (Баг-чур) ибн Еурак». Аз шархи поварак, ки

ШКамолиддин овардааст, маълум мешавад, ки дар матни шачара на номи Баничур ва на Баг-чур нестанд, дар матн номи ^Li «Каноранк» навишта шудааст. Номи Баничурро ин пажйхишанда аз пеши худ ба чои номи аслй - Каноранк дохил кардааст. Ин худсарй дар пажухиш кори гайри кобили

кабул бyдa, дoнишмaнцoн ва xoнaнцaгoнpo ба ишгибoх мeбapaд. Arap Ш.Кaмoлицц,ин дар говарак шарх нaмeдoд, хама гyмoн мeкapдaнд, ки дар магни шачара нoми Бaничyp вучуд дopaд.

Дар 6op^ maxœ 6o нoми ^шим ибни Баничур ал - Багозурй xaбap дoдaacт. Дар давраи ху^и^нии xaлифa Maъмyн (813 - 833) писари афшини ^кими) Уcтpymaнa Хдйдар вазири падараш Тapaдиcpo кушта, фирюр карда, ба назди хoкими Хатгон ^шим ибни Myхaввиp ал -Хутгалй мepaвaд [6, с.38]. F.Foибoв ин нoмpo Myхaввиp xoнцaacт, aммo аксарият onpo Баничур мexoнaнд. Ин XOдиca, ки coли дакики pyx дoдaнaш дар capчaшмaхo нишoн дoдa нашудааст, ба фикри A.M. Бeлeнигcкий наздикии coли 818, xo ба БaFдoд рафгани aл-Maъмyн ва ба фикри F. Foибoв дар coJIхoи 820-821 pyx дoдaacт [3, с. 215].

Дар сЕрчаима^ дар бopaи aлoкaмaнции Баничури фapFOнaгй 6o Баничури x^aM, ки падри ^шим буд, чизe гуфга нашудааст. Бoвyчyди ин пaжyхишгapoн бар oн акидаанд, ки Баничури xy^a^i ин хaмoн Баничури фаргонагй мeбomaд. Ба фикри A.M. Бeлeнигcкий y эхгимoл аз Хаггон будааст ва нисбаи X,oшим ибни Баничур ал-Хутгалй инpo xo чoe гасдик мeкyнaд. Чй тавр ба Кршгар рафгани Баничур низ маълум нecт, moяц аз epe6xo фиpopй шуда бomaц. Дар poбигa 6o ин масъала F.Foибoв aнцemaи дигар дopaд. Ба фикри y Баничури фаргонагй ва Баничури падари X,oшим шaxcoни гyнoгyнaнц ва якуми ба Хутгал ягoн aлoкaмaнцй нaдopaц [3, с.215].

Нми Бaничyppo, ки нaвишxam дар дacтxaтхo аз якдигар кaмe фарк мeкyнaд, мухакки^н ба таври гудагун xoнцaaнд: A.M.Бeлeнигcкий M...чyp, F. Foибoв Бoйинчyp ё Moхчyp ва Faüpa. Aммo дар илми имруза шакли Баничур ва Бoйинчyp кабул шудаасг.

Суюлаи Баничуриён аз руйи маму^ти аз capчaшмaхo гирд oвapдaи A.M.Бeлeнитcкий 6o илoвaхoи мaълyмoги F.Foибoв ва Д.Дoвyдй чунин аст:

Чадвали 1

Шохаи Хотим ибни Баничур

№ Нми хoким Чoйи хyкмpoниaш Сoл Тaвзeхoт

1 X,oшим ибни Баничур Хутгал 818 ё 820-21, 833 Сарлашкари xarajta низ будааст.

2 A66oc X,oкими Фусгаги Mиcp 211/826-827 Писари Xoшим.

3 Дoвyд ибни ал-a66oc Бага 847-873 Набвраи Xoшим.

Myгoбики мaълyмoги аз capчa:шмaхo oвapдaи A.M. Бeлeнитcкий acocгyзopи суюлаи махании rnoxom Хутгал Баничур мeбomaд. Aммo xyди Баничур хамчун хoкими Хутгал дар capчaшмaхo ёд нашудааст. Дар бopaи иxгилoфи назари oлимoн дар бopaи як maxc будани Баничури фаргонагй ва Баничури xy^am мo дар 6o!o гуфгем. Баничури xyгтaлй ce писар дoшx - X,oшим, Дoвyд ва A^a^ Aз onxo тан^ X,oшим хамчун хoкими Хутгал ёд шудааст. Писари y A66oc хoкими Фусгаги Mиcp буд ва дар бopaи хyкмpoниam дар Хутгал мaълyмoгe дар дасг нсст. Набвраи ^шим Дoвyд ибни aI-Aббoc дар шл^и 847-873 хoкими БaIx буд, дар бopaи дар Хутгал хyкмpoнй кардани y мaълyмoxe вучуд нaдopaц. Шoxaи X,oшим ибни Баничур хамин ce нaфappo дар бар мeгиpaд, дар бopaи авюди минбаъдаи oнхo хсч гуна мaълyмox дасграси мo нашуд. Чадвали 2

Шохаи Бик

№ Нми хoким Чoйи хyкмpoниam Co! Тавз^г

1 Бик Русгак - -

2 Acaд Хутгал 270/883 -

3 A^Xop^ ибни Acaд ибни Бик Хутгал 284-296 Aз руйи cик-кaхo

Дар бopaи Бик дар аюхидагй дар capчaшмaхoи xaтxй мaълyмox нсст. Нми y дар гаркиби нoми мавхи Рycтoки Бик oмaдaacт, ки oн мугобики мaълyмoги Яъкубй мулки aл-X,opиc ибни Acaц ибни Бик будаасг. Aз ин бapмeoяд, ки Рустоки Бик мулки xoнaдoни Бик будаасг. Aз инчo ба xyrocae oмaдaн мумкин аст, ки Бик хoкими хамин нoхия будаасг. Ин тахта 6o нoми Русток дар шишли витояти Тaxopи AфFOниcтoн дар сархад 6o видаяти Куюби Тoчикиcтoн чoйгиp аст. A.M. Бeлeнигcкий навиштааст, ки жми Бик шyбхaбapaнгeз аст [2, с.125], aммo маълум нсст, ки y чиpo дар назар дopaд.

Дар poбигa 6o нoми Бик бoяд ёдoвap maвeм, ки A.M. Бeлeнитcкий ва oлимoни дигар жми ин maxcpo Бик гуфгаанд, a^o F.Foибoв onpo Бк xoндaaнд. Ба aндeшeи муаллфи ин ca^o шакли Бик дурусггар асг.

Дар 6opeh нaмoяндaи цуюми ин moxa Acaд низ дар capчa:шмaхoи xan^í дар аюхидагй мaълyмox нсст. Тавр ки дар 6o!o гyфГeм, нoми y дар гаркииби нoми хoкими Хутгал a^^op^ ибни Acaд ибни Бик oмaдaacт. Ябш y падари aл-X,opиc будааст. Дар бopaи ин rnaxc сиккашидаси маъруфи Швсгсия Грт Рисплинг мaълyмoги чoлиб нашр намудааст. У дар ^христи диpхaмхoи coмoнии гaнчинaхoи Швeгcия ва xycycü, ки отли 1996 гаргиб дoдaacт, диpхaмepo oвapдaacт, ки oн дар coли 270/883-884 дар Хутгал зарб зада шудаасг. Сиккашишси тoчик Д.Дoвyдй ин дирхамю гавсиф ва муфассал шарх

дoдaacт [4, с. 154-155, 178]. Дар руйи ин дирхам дар зери нaвишгaчoги марказй нoми Acaд навишта шуда, дар пушги сикка тми xara^a ал - Myъxaмид ва дар зари oн вoжaи jw> навишга шудаасг, ки onpo Дoвyдй Д. дар гакя ба Рисплинг Хумайд ё Хамид xoндaacт [7]. Он кадимтарин дирхами дар за^ни Coмoниён дар Хутгал зарб шуда мeбoшaд. Д.Дoвyдй якчанд вижaгихoи ин .n^^a^o муайян намудаасг. Дар ин дирхам тми Acaд xaнхo, бе нoми падараш навишга шудаасг. Aммo дар xycycи ба падари ^кими Хутгал ал -Xopœ мансуб будани oн шубхае н6сг, чунки мугобики Фехрисги Г. Рисплинг баъдгар аз шли 284/897 тo 296/908-909 писари y хoкими Хутгал буда, аз тми xyд 6o зикри тми xamjtaa ва аз coли 293/905-906 6o иговаи нoми амири Coмoнй Иcмoил ибни Aхмaд дирхам бapoвapцa асг [4, 178-180]. Дар ин co^o амири Coмoниён Hacp I ибни Aхмaд (т^и 864-892) буд. Чoлиб асг, ки дар дирхами Acaд нoми ин амири Coмoнй зикр нашудаасг. Дар ин acoc Д.Дoвyдй ба xyrocae oмaдaacт, ки дар давраи хyкмpoнии Acaд Хутгал ё мусгакил буда, xaнхo шарган ё вoкeaн xoбби xaлифaи БaFдoд буд, яън6 ба хайаги давлати Coмoниён дoxил нaмeшyд [4, с. 156-157]. Дар пушги ин сикка тми Хумайд навишга шудаасг, ки Д.Дoвyдй maxcrara onpo шинoxтa нашуда мeхиcoбaд.

Haмoяндaи сеюми ин moxa aл-Хopиc ибни AcaA мeбomaд. An-Яъкубй навишгаасг, ки Рycтoки Бик ба a^Xopra ибни Acaд ибни Бик гааллук дopaд. Hoми ypo ибн Хypдoдбeх низ ёд кардааст. Шми y дар сикках^, ки аз шли 284/897 тo coли 296/908-909 дар Хутгал зарб шудаанд, навишга шудаасг, яън6 ин coлхo y хoкими Хутгал буд. Х;yкмpoнии y мeгaвoниcт nem аз coли 284 cap шуда, як чанд гол баъди coли 296/908-909 низ идома ёбад.

Тавро ки Д. Дoвyдй дар acocи crn^o муайян кардааст, хyкмpoнии aл-Хopиc ибни Acaд ду мapхилapo дар бар мeгиpaд. Дар мархилаи aввaл-coлхoи 284/897-289/901-902 дар дирхаму xaнхo нoми y ва xara^a aл-Myъгaзид навишга шудаасг ва тми амири Coмoнй вучуд нaдopaд. Дар ин acoc xyroca бapoвapдaн мумкин асг, ки дар ин mn^o Хутгал ё мусгакил буда, тaнхo шарган xoбби xaлифa буд, ё мусгакиман ва вoкeaн xoбби xaMjta буд. Aз coли 293/905-906 cap карда дар диpхaмхoи Хутгал тми амири COмoнй Иcмoил ибни Aхмaд зикр мemaвaд [4, с. 157]. Ин якин мaънoи onpo дopaд, ки дар хамин coл Хутгал тoбeъи Coмoниён буд. Ба давлати Coмoниён хaмpoх кардани Хутгал хoдиcaи чyдoгoнa набуда, 6o фaъoлияги сиёсй - харбии Иcмoили Coмoнй бapoи ба xoбeъияги xyд дapoвapдaни хамаи вилoягхoи Moвapoyннaхp ва мусгахкам кардани capхaдхoи шимoлии давлаг ва гирифтани п6ши poхи xoxгyгoзхoи гypкoн ба шахру вилoягхo буд. Бo ин максад y coли 893 ба шишли Осиёи Mиёнa лашкар кашида, шахри ТиPOзpo ишгол мeкyнaц ва xoкoни гypкpo 6o aшpoф ва лашкари 10000 нафарааш асир мeгиpaд. У хамчунин ба вoдии Талас хучум карда, кoнхoи машхури Шyлчapo гассарруф мeкyнaд. Баъди ин хамла Тиpoз ва вoдии Талас ба давлати Coмoниён хaмpoх карда мeшaвaнд. Дар рафги хамин лашкаркашй Уструшана низ ба давлати Coмoниён хaмpoх карда мemaвaд [8, с.25]. Aз эхгимoл дур н6ст, ки дар чараёни ин лашкаркашй Иcмoили Coмoнй бapoи мусгахкам кардани capхaдхoи шаркй Хyтxaлpo низ ишFOл карада, ба давлати xyд хaмpoх карда бoшaд. Чун ки аввалин cиккaхo 6o нoми амири Coмoнй дар Хутгал дар хамин шл зада шудаанд. Дар ин cиккaхo дар бapoбapи нoми амири Coмoнй Иcмoил ибни Aхмaд нoми ду нафари дигар: aл-Хopиc ибни Acaд ва Чаъфар ибни Aхмaд низ навишга шудаанд. Инхo хoкимoни Хутгал буданд ва якг аз oнхo маргабаи баландтар дoшг. Aз руйи cиккaхo дар отли 293/905-906 хoкими Хутгал aл-Хopиc ибни Acaд xoбeияги дударачагй дoшт - ба амири Coмoнй Истил ибни Aхмaд ва ба хoкими Хутгал, Бaлx, Baxm ва Maъдин - Чаъфар ибни Aхмaд. Бo эхгимoли зиёд Хyгтaлpo ббвocигa aл-Хopиc ибни Acaд идopa мeкapд ва кapopгoхи хoмии y Чаъфар ибни Aхмaд дар Бaлx буд. Дар мавриди мансубияти Бик ва фapзaндoни y ба суголаи Баничуриён дар байни naжyхишгapoн иxгилoфи назар вучуд дopaд. Ба фикри як6 аз аввалин мyхaккикoни гaъpиxи суголаи Баничуриён Р.Фacмep Бик 6o суголаи Баничуриён агокамандй нaдoшг. Ин фикр feacoc нест, зepo дар capчaшмaхoи xan™ дасграсшуда дар ин 6ope ягон мaълyмox нсст. Ягoнa чизе, ки oнхopo пайваст мекунад, ин аст, ки oнхo дар Хутгал Xyкмpoнй кардаанд. A.M. Беленигский дар бopaи ба суголаи Баничуриён мансуб будани Бик шубхае нaдoшг, aммo бapoи гасдики ин фикраш ягoн далел нaoвapдaacт [2, с. 125]. Д^вули низ эхгимoлaн фикри A.M. Бeлeнигcкийpo дар ин xycyc чoнибдopй кардааст, a^o y низ бapoи гасдики ин акида ягoн далелу шархе neшнихoд накардаасг. F.Foибoв чoнибдopи акидаи ба суголаи Баничуриён мансуб будани Бик мeбoшaд. У хaгтo кушиш кардааст ин нукгаи нaзappo 6o мaълyмoги capчaшмaхoи xaтxй гасдикк кунад. Ба андешаи ин oлим Бик нaтaнхo ба суголаи Баничуриён дoxил мешуд, балки бapoдapи Баничур буд. Ибни Хypдoдббх дар бopaи хoкими Хутгал aл-Хopиc ибни Acaд ибни Бик мамутт дoдa, ypo писарамаки Дoвyд ибни A6; Дoвyд ибни A66oc нoмидaacт. Дар acocи ин xe6ep F.Foибoв ба xyrocae oмaдaacт, ки Бик, яъне бoбoи ал- Xopœ бapoдapи Баничур будаасг. A^o дар ин xyroca баъзе нoфaхмихo вучуд дopaнд. Чyнoнчи дар шачараи Баничуриён, ки F.Foибoв дар агоси мaълyмoги capчaшмaхoи xaтгй гартиб дoдaacт, Дoвyд ибни A6; Дoвyд ибни A66oc несг. Дар ин шачара xaнхo Дoвyд ибни A66oc аст [3, с. 222] . Пай бурдан мумкин аст, ки A6; Дoвyд ибни A66oc ва Дoвyд ибни A66oc як maxcaнд, чунки дар байни Баничуриён тaнхo як нафар A66oc нoм дopaд ва oн хам писари Хoшим ибни Баничур мeбoшaд. Дар ин сурат Дoвyд ибни A6; Дoвyд ибни A66oc абераи Баничур мeбomaд. Ин дар хoлecт ки aл-Хopиcи писарамаки Дoвyд набераи Бик аст. Aap фарз кунем, ки Бик

бapoдapи Бани1^ буд, пac y бояд аз бapoдapи xyд xeлe кaлoнcoJтгap бyдa бошад. Aiap ду номи мaвpиди nasappo боло ва поён гузо^м дата-чаи xeшyтaбopии okxo чунин мeшaвaд (Чадвали 3)_

1 2 3

aл-Хopиc ибни Acaд ибни Бик

Довуд ибни Aбy Довуд ибни A66oc

пиcapaмaк бapoдapoи бapoдapoи

aл-Хopиc ибни Acaд ибни Бик

Довуд ибни Aбy Довуд ибни A66oc

пиcapaмaк Пиcapaмaк бapoдapoи

aл-Хopиc ибни Acaд ибни Бик

Довуд ибни Aбy Довуд ибни A66oc

пиcapaмaк Пиcapaмaк пиcapaмaк

Дap инчо иофа^мй вучуд дopaд, чунки пaдapoн ва бoбoxoи ду нaфapи аввал ба xe4 вачк, нaмeтaвoниcгaнц бо xaw бapoдap бошанд. Ягона xoлaти имкoипaзиp пиcapaмaк будани Бик ва A66oc acг, дap ин xoлaт пaцapи Бик мeтaвoииcт бapoдapи Бaиичyp бошад. Дap xap cypaт ии мyшoxицaи F.Foибoв xeлe мyxим acг.

Шохаи Довуд ибни Баничур

Мутобики axбopи capчaшмaxoи xanîi яте аз бapoдapoии Бaиичyp Довуд ном доштааст. Мутобики xaбapи ал- Яъкубй y дap дapбopи xaлифa ал-Маъмун xизмaт мeкapд ва юли 821 xoкими чануби Эpoи ва Бaxpaйн тaъйии гapдидaacт [2, c.125]. Мутобики маълумоти aт-Taбapй пиcapи Довуд ибни Бани^ Хогам дap xoдиcaи шли 251/865 xaмчyн тapaфдopи xaлифa ал-М5'ътаз (coлxoи 252/866 -255/869) иштиpoк кapдaacт. Aл- Яъкубй oвapдaacг, ки шaxpи Юз дap кУбодиён аз они Хотам будааст [3, c. 220]. Ин ду нaфap-xaм nanap ва xaм пиcap дap дapбopи xaлифa xидмaт мeкapдaнд ва дap Хугтал XOким иaбyдaaид.

Чадвали 4 Шохаи Ахмад ибни Баничур

№ Номи xoxmr Чойи xyкмpoниaш Сол Taвзexoт

1 A6y Довуд ибни Axмaц Хуттал Toxapиcгoн Чузчон Tиpмиз 892-893 AB pym capчamмaxo

2 Axмaц ибни A6y Довуд Aнцapoбa БaтIx Бомиён Tep^ira 288, 290, 292, 293, 294 x AB pym cик-кaxo

3 A6y Чaъфap ибни Axмaд Хуттал Маъдин Бaтx Baxm 306-315 x. fljap циpxaмxo номи Чaъфap бe вожаи A6y навишта щупаая-

4 Чaъфap ибни A6y 4aî>ap ибни A6y Довуд Хуттал 318/930 A3 pym capчamмaxo

5 Axмaц ибни Чaъфap Хуттал 947 A3 pym capчamмaxo

Шoxaи Axмaд ибни Бaиичyp аз xaмa кaлoигap буда, мувофики маълумоти аз capчaшмaxo oвapдaи A.M. Бeлeиитcкий ва F.Foибoв 5 иaмoяидapo .nap бap мeгиpифг (Чадвали 4). Дap бopaи xyди Axмaд ибни Бани^ ва xyкмpoни кадом кишвap будани y capчaшмaxoи xaira маълумот нaoвapдaнд, аммо дap бopaи фapзaндoни y маълумот мавчуд аст. Пиcapи y Aбy Довуд ибни Axмaд баъди дap coли 870 вафот кapдaни xoкими Балк Довуд ибни A-A66oc, ки иaбepaи Бaничyp буд, xoкими Бaлx мeшaвaд. Хокимияг миибаъд дap Хугтал, Бaлx ва якчанд вилояти дигap ба даеги фapзaндoни Axмaд мeгyзapaд. Яъиe xoкимият аз даоги фapзaндoни Хошим ба дасти фapзaндoни AXмaд - аз як шoxaи Бaничypиëи ба шoxaи дигapaш интщол мсёбад. Aз панч иамояндаи ин шoxa 4 иaфapaшoи xoкими Хугтал будаанд. Taнxo як иaфapи ощо - Axмaд ибни Aбy Довуд xoкими Бaлx, Aндapoбa, Tиpмиз ва Бомиён буда, дap Хугтал x^'ra^po^! иaкapдaacг. Дap capчaшмaxoи xaгтии дacгpacшyдa дap бopaи y xeч гуна маълумоте иecг. Хyкмpoнии y дap шaxpxoи дap боло иoмбap шуда аз pyrn cиккaxo муайяи шудааст [2, c.125-126]. Сабаби xoмyшии capчaшмaxo дap бopaи ии шaxc, ки дap як вакт xoкими чop

rnaxpy вилоят, аз чумла Бaлx бapин шaxpи калону бонуфуз будааст, маълум иecг. Дap бopaи y тащо cиккaxo маълумот мeдиxaнд ва мо мeбинeм, ки cиккaxo маълумоги capчaшмaxoи xauMpo бо caнaцxoи иав ва мyxим nyppa мeкyиaнд. Дap acorn cиккaxo маълум мeгapдaц, ки баъди Aбy Довуд ибни Axмaд xoкимият дap Хугтал ба дасти намояндаи шoxaи дмгapи Бaнмчypиëи иaбepaи Бик ал-Хopиc ибни Acaд мeгyзapaд, дap бopaи y мо gap боло зикp кapдeм. A^o бо эxтммoли зиёд xyкмpoнии y nyppa мустакцл иабуда, aлaлxycyc дap шли 293/907 y дap TOêe™™ xaм aммpи Сомонй ва xaм Чaъфap ибни Axмaд буд. Aммo диpxaмxoи coлxoи 294-29б/90б-909-и Хугтал аз номи aл-Хopиc ибни Acag ва Итоил ибни Axмaд зада шудаанд ва дap oнxo иоми Чaъфap ибни Axмaд иавишга нашудааст. Шояд ин аз ои шaxoдaт циxaд, ки дap ин coлxo aл-Хopиc ибни Acaд Xyгтaлpo дap зepи итоати тaнxo aммpи Сомониёи Иcмoил ибни Axмaд мдopa мeкapд.

Намояндаи дигapи шoxaи Axмaд ибни Бaнмчyp ин 4aH|ap ибни Axмaд мeбoшaд. A3 capчaшмaxoи xaгтми дacгpac дoмp ба y маълумот пайдо иашуд. A3 py^ cиккaxo y дap coлxoи 306315/918-928 xoкмми Хугтал будааст ва дap инчо аз иоми xyд ва иоми aммpи Сомонй gиpxaм бapoвapдaaст [2, c.126; 4, 182-185]. Дap Ганчииаи куло6 434 диpxaми y мавчуд аст, ки аз микgopи умумй 30,9% ва аз микgopи умумии cиккaxoи зapби Хугтал 74,8 % ташкил rapga, аз pyйм микgop дap чои аввал мeистaиц. Онxo дap Хугтал, Baxrn, Бaлx ва Маъдии зapб зада шудаанд. Дap Бaлx y баъди пaдapam Axмaд ибни Aбy Довуд xyкмpoи шудааст. A3 шли 306/918-919 дap Хугтал xoкммият ба дасти y мeгyзapaц. Вaxш аз py^ axбopи ал-Яъкубй мулки xoнaвoдaгии Хошим ибни Бaнмчyp, яъиe бобокалони y будааст [2, c.125].

Дap Ганчииаи куло6 cиккaxoe xaCT^, ки дap бopaи шaчapaи Бaнмчypиëи маълумоти иав мeциxaнg. Дap циpxaмxoи дap Вaxш дap coли 312/ 924-925 зapб шуда иоми Чaъфap ибни

Myxaммaд иавишта шудааст. Ва дap як иамуд диpxaмxoи дap xaмии coли 312 / 924-925 дap Хугтал зapб зада шуда иоми л.*« ¿ л.>1 ¿ Чaъ4)ap ибни Axмaд ибни Myxaммaц иавишта шудааст. Инчо caвoлe ба миёи мeoяg, ки ин rnaxc ва Чaъфap ибни Axмaд яканд ё шaxcoнм гуногун. Дap ии pocro фapз кapдaн мумкии аст, ки л.*« ¿ л.>1 ¿ ва л.>1 ¿ як шaxcaнg. Дap мaвpмgм мувофикат иaкapдaнм

иоми бобои y, ки аз py^ capчaшмaxoи xanñ Aбy Довуд будааст, чунин фapзияpo пeшниxoд кapдaи мумкии. Aбy Довуд кунияи бобои 4abi>ap ибни Axмaц буда, иоми y Myxaммaд будааст ва дap циpxaмxoи Baxrn иоми астии y иавишта шудааст. Aap ии фapзияpo кабул кунм, Hac дap мaвpмgи иоми л.*« ¿ j¿x> мeтaвoиeм гем, ки ои низ ба Ч^ф^ ибни Axмaц мaиcyб аст, факат дap ои иоми пaдapam зикp нашуда, иоми бобояш иавишга шуддаст. Ии ^ap™po ои чиз низ таодщ мeкyнaд, ки аз 4 gиpxaми Baxш, ки gap Ганчинаи куло6 мавчуданд ва xaмamoи gap шли 312/ 924-925 зада шудаанд, gap 3 донааш л.*« ¿j>t> ва gap як донааш л.>1 ¿ у*> навишта шудааст. Имкони ша^они гуиогуи

будани дopaнgaгoнм ин rni^xo xeлe кам аст ва як gaлeлaш ои аст, ки aкcapи дмpxaмxoи Хугтал gap Ганчинаи куло6 gap coли 312/924-925 аз иоми 4ab4>ap ибни Axмaд зада шудаанд ва тащо gap ду gиpxaм иоми л«*« ¿j лл>1 ¿j Чaъфap ибни Axмaд ибни Myxaммaд навишта шудааст.

Дap poбитa бо шaчapaи Бaнмчypиëи якчанд xoкимoни иомашои gap циpxaмxoи Ганчииаи куло6 бyдapo бояд тaxлил ва бappacй кapд. Дap як дмpxaми gap Бaлx gap coли 307/919-920 зapб задашуда. иоми ллял ¿ лл>1 ^«Ax^ag ибни Myxaммaд» ва gap як циpxaми gap Aндapoбa (юли зapб cyga шудааст)

зapб зада шуда иоми ¿ л.*« ¿ л.>1 Axмaц ибни Myxaммaд ибни Яxë иавишта шудааст. Номи ии ду

rnaxc gap байни намояндагони xoиaвoдaм Бaнмчypиëи gap capчaшмaxoи xaгтми gaCTpac ёд иашудаанд. COлxoи 233 - 259/847-873 gap Бaлx иaбepaи Бaнмчyp Довуд ибни Aл-Aббoc xyкмpoи буд. Баъди y gap Бaлx кй xyкмpoи буд, ба мо маълум нгст. Дap шли 279/892-3 gap capчaшмaxo нмcapи Ax^ag ибни Бaнмчyp Aбy Довуд ибни Ax^ag xaмчyи xoкмми Toxapистoи, Чузчон, Хугтал ва Tмpмиз иoмбap шудааст. Aммo маълум иeст, ки gap Бaлx y xyкмpoи буд ё rnaxrn дмгap. Пиcapи y Ax^ag ибни Aбy Довуд gap отли 292/904-905 gap Бaлx циpxaм бapoвapдaaст [2, c.125]. Aммo огоз ва анчоми Xyкмpoнии y gap Бaлx ба мо маълум иeст. Соли 306/918-19 gap Бaлx Axмaд ибни Caxл, ки бо xoиaвoдaм Бaнмчypиëи алокаманди надошт, xyкмpoи буд. Соли 307/919-920 gap Бaлx л.*« ¿ л.>1 Axмaд

ибни Myxaммaд» xyкмpoнй кapдaaст. Мо gap боло дида бyдeм, ки xaмии иом gap тapкиби иоми ¿ л.*« ¿j лл>1 Чaъфap ибни Ax^ag ибни Myxaммaц омада буд ва мо фapз кapдa бyдeм, ки эxтммoл иоми Myxaммaд ба бобои Чaъфap Aбy Довуд ибни Ax^ag ибни Бaнмчyp тааллук дошт. Дap poбмтa бо иоми л®*« ¿j л»>1 низ фapз кapдaи мумкии аст, ки ои ба Axмaц ибни Aбy Довуд мaиcyб аст, яън gap

инчo ба чoи куняи A6y Дoвyд нoмam Myхaммaд oмaдaacт. Ин Aхмaд ибни A6y Дoвyд хoкими Бага буд ва дар coли 292/904-05 дар Бага сикка бapoвapдaacт. Оикнах^ хастанд, ки аз нoми y дар Aндapoбa дар coли 294/906-07 зада шудаанд. Дар ин acoc фарз кардан мумкин аст, ки хyкмpoнии y дар Бaлx низ мeтaвoниcт xo coли 294/906-07 даюм кунад. Диpхaмхoи баъди ин шл 6o нoми y зада шуда маълум нестанд. Бинoaн, маълум несг, ки хyкмpoнии y дар Бага баъд ин шл хам идoмa ёфт ё кагъ гардид. Aap мo як maxc будани Aхмaд ибни A6y Дoвyд ва Aхмaд ибни Myхaммaдpo кабул дoшгa бoшeм, пас y бoяд баъд аз отли 294/906-07 ва xo шли 305/917-18 низ дар Бага хyкмpoнй карда бoшaд ва баъди Xyкмpoнии якcoлaи (306 хичрй) Aхмaд ибни Caхл y coли 307/919-920 бoяд аз нав хoкими ин шахр шуда бomaд. Coли 309/921-22 писари y Чаъфар ибни Aхмaд хoкими Бaлx шуда, тo coли 314/926-27 хyкмpoнй кардааст. Фарзияи дигар oн аст, ки Aхмaд ибни Myхaммaд maxcи дигар асг ва ба суголаи Баничуриён нисбаг дoшгaн ва нaдomxaнam маълум несг. Дар зимн бoяд ёдoвap шавем, ки хoкими ЧaFOниён A6y Aлй ибни Myхaммaд нoм дoшт. У 6o cynopиши Coмoниён (юли 930 исёни хoкими Хутгал A6y Чаъфар ибни Чaъфappo naxш карда буд. Шoяд хoкими Бaлx Aхмaд ибни Myхaммaд, ки нoмaш дар cиккaхo дарч шудааст, бapoдapи y бoшaд.

Шархи нoми ^¡л ¿ Лало ¿ л®>1 Aхмaд ибни Myхaммaд ибни Яхё, ки хoкими Aндapoб будааст, низ

мушкил аст. Тавре ки мебинем, кисми аввали ин нoм 6o нoми ¿ л«,>1 як аст, амт нoми сеюмаш

фарк мекунад. Ин нoмpo мo нaмeгaвoнeм ба Aхмaд ибни A6y Дoвyд нисбаг дихем, чунки нoми бoбoи y Aхмaд аст, на Яхё. Ибни Aœp дар poбигa 6o хoдиcaхoи шли 930 мeлoдй A6y Закариё Яхёpo, ки зицди Coмoниён omy6 бapдoштa буд, ёд мекунад. Aммo маълум нест, ки ин Яхё 6o Яхёи дар диpхaмхoи Aндapoбa навишга шуда ягoн иpги6ox дopaд ё не. Шoяд ¿ j« ¿ ва хoкими Бага

л.», ¿j j»! як maxc бomaнд ва y, гавре ки мo дар 6orn фарз кардем, бapoдapи A6y Aлй ибни

Myхaммaди ЧaFOнй бomaд.

Coли 1912 аз дехаи Дениси уезди Переяславскии Рoccия як дафинаи cиккaхoи куфй кашф шуда буд, ки дар байни диpхaмхoи cepшyмopи ин дафина Р.Р. Фасмер дар як дирхам ва як дирхамгора нoми Aхмaд ибни Myхaммaд ибни Яхёpo муайян мeнaмoяд, ки хардуи oнхo дар Aндapoбa coлхoи 295 ва 297 зарб зада шуда буданд. Фасмер Р. Aхмaд ибни Myхaммaд ибни Яхёpo ба xoнaдoни A6y Дoвyдиён мансуб мeдoнaд[2, с. 126].

Myвoфики xaбapи Ибни Aœp дар отли 930 A6y Чаъфар ибни Чаъфар ибни A6y Дoвyд, ки дар Хутгал аз тми Coмoниён хyкмpoнй мекард, исён мeбapдopaд, aммo шикасг x^^a, асир меафгад ва як муддаг дар зиндoн ба cap мебарад. Уpo A6y Закариё Яхё, ки зидди Coмoниён шуриш бapдoшгa буд, аз зиндoн oзoд мекунад. Баъди ин y бoз ба Хутгал баргашта, хyкмpoнии xyдpo зери сарпарастии ^мнин идoмa медихад. Ба фикри A.M.Бeлeнигcкий дар сарчашма xaxo шудаасг, чунки Чаъфар ибни Чаъфар набсраи Aхмaд буд на аз A6y Дoвyд [2, с. 126].

Ибни Aœp нoми oxиpин нaмoяндaи cyлoлaи Баничуриён Aхмaд ибни Чaъфappo дар po6rna 6o х0диcaх0и Хутгал дар шли 947 ёд кардааст. У ба хoкими Чагониён A6y Aли ибни Myxaммaд, ки бар зицди C0мoниён исён бapдoшгa буд, ёрй мерагонад [2, с. 126].

Cyлoлaи Баничуриён такрибан дар coлхoи 818-821 дар Хутгал ба сари хoкимият oмaдa, xo миёнaхoи асри X дар сари кудрат буданд. Aз axбopи capчaшмaхoи xaтxй бapмeoяд, ки ин суголаи махаллй нaмoяндaгoни зиёд дoштa, на xaнхo дар Хутгал, балки бсрун аз oн дар Бага, Тoxapиcтoн, Aндapoбa, Maъдин, Тирмиз хyкмpoнй кардаанд. Яке аз нaмoяндaгoни Бaничypихo Дoвyд ибни Баничур як муддаг вoлии Moвapoyннaхp буд[3, с. 221]. Haмoяндaгoни ин сугола дар дap6opи xaлифa низ coхиби мaнcaбхoи кагон буданд. Беленигский дуруст гуфгааст, ки ба сари кудрат oмaдaни Баничуриён 6o падидаи ба сари хoкимият oмaдaни cyлoлaхoи махаллии xoчикoни Хypocoнy Moвapoyннaхp вoбacгa буд [2, с. 126]. Халифа Xopyнyppaшид писари миёнааш Aминpo валиахд ва писари кагониаш Maъмyнpo, ки мoдapam фopc буд, вoлии Хypocoн гаъин мекунад. Aл-Maъмyн баъди дар шли 193/808-09 млии Хypocoн шудан дар агрофи xyд aшpoфи махаллй, яъне фopcy xoчикoни Хypocoнy Moвapoyннaхppo чамъ карда, 6o ёрии oнхo шуриши xaxapнoки Рoфeъ ибни Лaйcpo дар Caмapкaнд naxш мекунад. Maъмyн дар мyбopизaam бapoи ба даст дapoвapдaни xaxги xилoфax низ ба лашкари фopcy xoчикoн такя мекард. Ин лашкар 6o сарварии Тoхиp ибни Хусайн coли 813 гой^ти xилoфax шахри БaFдoдpo забт карда, xaraja Aминpo сарнагун карда, ба чoяm Maъмyнpo ба тaxти xилoфax шинoнд. Cyлoлaхoи xoчикии ^хинён, Coмoниён ва дар ин кагор Баничуриёни Хутгал низ дар хамин давра бapoи xизмaгхoяmoн ба Maъмyн coхиби кудраг шуданд. Бoяд кайд кард, ки Тoхиp ибни Хусайн аввалин xoчикecг, ки y гой^ти xилoфaги apaб-БaFдoдpo ишF0л карда, xaraja AмиHpo ба кагл мepacoнaд.

Дар асоси нисбаи асосгузори хонадони Баничуриён - Хошим ибни Баничури Хутталй гуфтан мумкин аст, ки онхо зодаи Хуттал буданд. Баъзе олимон калимаи Баничурро туркй мешуморанд, аммо дар ин бора далели котеь надоранд. Ин калима дар сарчашмахо ба тарзи гуногун навишта шуда, онро чанд хел хондан мумкин аст. Масалан, Е.Еоибов онро Бойинчур ё Мохчур хондааст. Бисёрихо аз мавчудияти вожаи «чур», ки онро шакли арабишудаи вожаи туркии «чур» мешуморанд, ба чунин хулоса омадаанд. Ба андешаи мо танхо дар асоси ин вожа турк шумурдани шохони Хатлон дуруст нест. Аз суйи дигар вожаи «чур», метавонад туркй хам набошад. Е.Еоибов менависад, ки шояд шохони Хуттал дар зери таьсир афтода, баьзе номхо ё аниктараш унвонхои туркиро кабул карда бошанд [3, 206].

Дар робита ба ходисаи соли 553 хичрй / 1159 - 1160 мелодй хабари зерини Ибни Асир доир ба мансубияти миллии Баничуриён хеле мухим аст:

fb 1 о-So ^OAÎ J3 H—0V3I ¿o dl ^c-jj -э ^LJ JI^J V^J ^^ оЛл ^э .dj^«^ оо^с^ Ло-J ——So

. LA—Л«— jj J1 ^——S

Яьне, «Гуфтор андар мухосира кардани хокими Хутталон Тирмизро, баргашт ва марги у. Дар мохи рачаби хамин сол (соли 553 хичрй) Абу Шучоъ Фаррухшох, ки худро аз фарзандони Бахроми Гур мехисобид, подшох гардид, ки ёде аз у дар рузгори Кисрои Парвиз ва рафтанаш ба суи Тирмиз ва ихотаи он гузашта буд».

Аз руи ин ахбор хокимони Хуттали асри XII худро аз авлоди Бахроми Гур мешумурданд [9, 155156, 264-265, 134-135]. Донишманди рус А. Янин Чаьфар ибни Ахмадро низ, ки номаш дар дирхамхои Хуттал зикр шудааст, аз авлоди Бахроми Гур мешуморад [10, 190]. Дар таквияти фикри ин олими рус бо эхтимоли зиёд гуфтан мумкин аст, номи ин хонадони хокимони Хатлон дар аввал шакли точикии Банигуриён дошта, сипас тадричан ба шакли арабй- Баничуриён табдил меёбад. Суханони Ибни Асир дар бораи худро аз авлоди Бахроми Гури Сосонй донистани шохони Хатлон дар бораи точик ва эронинажод будани Баничуриёни Хатлон гувохй медихад. Аз эхтимол дур нест, ки кисми охири номи Баничуриён калимаи «чур» шакли арабишудаи номи «гур» - Бахроми Гур бошад. Хамчунин бояд дар назар дошт, ки дар ягон сарчашма дар бораи турк будани Баничуриён чизе гуфта нашудааст. Дар каламрави хукмронии онхо аксарияти мутлаки ахолиро точикон ташкил мекарданд ва забон ва илму адаб точикй буд. Дар асоси ин гуфтахо хулоса кардан мумкин аст, ки шохони Хуттал дар асрхои IX-X, яьне дар давраи Сомониён аз хонаводахои бонуфузи точикони махаллй буданд. Бинобар ин кушиши турктабор нишон додани Баничуриёни Хатлон аз чониби баьзе олимон, аз чумла аз чониби Ш.С. Камолиддин [11, с. 132-136], ки дар чанд соли охир барои турксозии Сомониён низ саъю талоши зиёд намудааст, асоси илмй надорад.

Хамин тавр дар таркиби дирхамхои Хуттали Ганчинаи Кулоб аз хама бештар дирхамхои Чаьфар ибни Ахмади Баничурй мавчуд буда, онхо илова бар сарчашмахои хаттй доир ба тахкики пахлухои гуногуни таьрихи даврони Сомониён сарчашмаи мухими таьрхй буда, аз макому манзалати баланди хонадони точиктабор ва махаллии Хатлон -Баничуриён дарак медиханд.

АДАБИЁТ

1. Fasmer R. Beiträge zur muchamedanischen Münzkunde // Num. Zeitschrift, N° 58, 1925.- 49 p.

2. Беленицкий А.М. Историко географический очерк Хутталя с древнейших времён до X в. // МИА, № 15. М., - Л., 1950. С. 109-127.

3. Гоибов F. Таьрихи Хатлон аз кадим то имруз.- Душанбе, 2006.-С. 906

4. Довуди Д. Денежное обращение древнего и средневекового Хатлона (V в. до н.э. - начало XX в. н.э.) / Д. Довуди. -Душанбе, 2006. - С. 149-202.

5. Камолиддин Ш. Новые данные о потомках царя Согда Гурака // Общественные науки в Узбекистане.- Ташкент, 2003. № 3. -соли 80.

6. Ал-Балазурй. Завоевание Хорасана. Извлечение из сочинения «Футух ал-Булдан». Перевод с арабского и комментарии Г.Гоибова. Душанбе, 1987.- С. 120.

7. Rispling G. Katalog samanidischen dirhams in schwedischen Funden und diversen SamlungeaUnvero Aentlicht, 2001.-С.216-224

8. Неьматов Н. Давлати Сомониён. Точикон дар асрхои IX-X. -Душанбе,1989. - С. 304.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

9. Ibn-el-Athiri Chronicon quod perfectissimum inscribitur / Edidit: Corlous Johannes Tornberg. - Upsaliae. XI. 1851. - 383 p.

10. Ибн ал - Асир. Ал-Камил Фи-т-тарих. Полный свод истории. Избранные отрывки / Ибн ал-Асир; Пер. с араб. яз., прим. и коммент. ПГ.Булгакова; Доп. к пер., прим. и коммент., введ. и указ. Ш.С. Камолиддина; Отв. ред. М. Исхоков; АН РУз, Ин-т востоковедения им. Абу Райхана Беруни. -Ташкент, 2006. - С. 264-265.

¿Lil f-J J ¿J Je ^И J ¿¡J je ¿Jd ^S JAJ .11

ЛТСИГТ ^ ЛГ Е .J д.1 «Ы > .j-WI^J; .11

13. Янин С. А. Неревский клад куфических монет X века // МИА, № 55. Труды Новгородской археологической экспедиции, 1. М., 1956. -С. 180-207.

14. Камолиддин Ш.С., Илхамов ЗА Саманиды Из истории государственности Узбекистана в IX-X вв.- Ташкент, 2018- С. 191.

15. Фасмер Р.Р. Куфические монету Переяславскаго клада//Известия императорской археологической комиссии.-

Петрогрдадъ. Вып. 51. 1914. - С.17-66

ЗНАЧИТЕЛЬНОСТЬ КЛАДА КУЛЯБА В ИССЛЕДОВАНИИ ИСТОРИИ БАНИДЖУРИЁН

В данной статье отражается значительность дирхамов правителей династии таджиков Хатлона периода Саманидов - Баниджуриён, относящийся Кладу каторът Куляба, хранится в фонде Национального музея Таджикистана.

Автор впервъе определил в составе Клада Куляба, которъш хранится в Национальном музее Таджикистана, 434 дирхамов Джафъара ибн АхМада, которъш является одним из представителей династии Банджурияна. Джафъар ибн Ахмади Банджури согласно сведениям изученнъх дирхамов в 918928 гг. в период Наср ибн Ахмада Сомони в некотором промежутке бъл правителем Хутталя, Вахша, Маъдина и Балха. В Хуттальских монетах Клада Куляба имя этого Баниджурского правителя написана в виде Джафъар, Джафъар ибн Ахмад и Джафъар ибн Ахмад ибн Мухаммад. Дирхамъ Джафъар ибн Ахмада, отчеканеннъге в монетнъх дворах Вахша относятся к 312/924-925 гг. Автор в мировой нумизматике впервъе открът новый монетный двор Саманидов - Вахша.

В Кладе Куляба найденъ дирхамъ представителя другой династии Баниджуриян - ал - Хорис ибн Асад, которът бът правителем Хутталя.

Ключевые слова: Клад Куляба, Национальнът музей Таджикистана, Баниджуриён, Хутталь, Вахш, саманидские дирхамы, Исмаил ибн Ахмад, Наср ибн Ахмад, Джафъар ибн Ахмад, ал - Хорис ибн Асад, Бахром Гур, Саманиды.

THE SIGNIFICANCE OF THE KULAB TREASURE IN THE STUDY OF THE BANIJURIDS HISTORY

This article reflects the significance ofdirhams of the rulers ofthe Khatlon Tajik dynasty ofthe Samanid period - Banjurids, relating to the Kulab Treasure, is stored in thefund of the National Museum of Tajikistan.

The author for the first time identified the composition of Kulab Treasure, which is stored in the National Museum of Tajikistan, 434 dirhams Jafar ibn Ahmad, who is one of the representatives of the Banijurids dynasty, Jafar ibn Ahmadi Banjuri according to the data of the studied dirhams of918-928 in the period ofNasr ibn Ahmad Somoni in some interval was the ruler of Khuttal, Vakhsh, Ma'din andBalkh regions (cities). In Khttal coins of Kulab Treasure, the name of this Banijur ruler is written in the form of Jafar, Jafar ibn Ahmad and Jafar ibn Ahmad ibn Muhammad. Dirhams of Jafar ibn Ahmad minted in Vakhsh mints belong to 312 /924-925. The author in the world of numismatics first discovered a new Samanid mint - Vakhsh.

From the Kulab Treasure were found the dirhams of the representative of the other Banijurids dynasty - al -Haris ibn Asad, who was the ruler of Khuttal.

Keywords: Kulab treasure, National Museum of Tajikistan, Banijurids, Khutal, Vakhsh, Samanid dirhams, Ismail ibn Ahmad, Nasr ibn Ahmad, Jafar ibn Ahmad, al - Horis ibn Asad, Bahrom Gur, Samanids.

Сведения об авторе:

ШарифзОда Абдували Курбонали - Институт истории, археологии и этнографии АН РТ, соискатель, Директор Национального музея Таджикистана. Адрес: 734001, Республика Таджикистан, г. Душанбе, пр. И. Сомони-11, E-mail: abduvali05@mail.ru

About the author:

Sharifzoda Abduvali Qurbonali - Institute of History, Archeology and Ethnography of the Academy of Science of the Republic of Tajikistan, director of the National museum of Tajikistan Address: 734001, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Somoni-11 Ave., E-mail: abduvali05@mail.ru

РОЛЬ ОБЩЕСТВЕННЫХ ОРГАНИЗАЦИЙ В УКРЕПЛЕНИИ ДЕМОГРАФИЧЕСКОЙ ПОЛИТИКИ СУВЕРЕННОГО ТАДЖИКИСТАНА

НуровН

Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни

Исследование проблемы укрепления демографической политики населения, которое проживает в стране, является очень сложным и противоречивым процессом. Поэтому, эффективность решения данной проблемы в Таджикистане имеет огромное научно-теоретическое и практическое значение.

На основе Конституции РТ государственные и общественные организации занимают особое место в политической системе общества. В этой связи в 10 статье Конституции РТ подчеркивается, что «Государство

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.