Научная статья на тему 'Руска култура у српском jeзику у светлу вербалних асоциjациjа'

Руска култура у српском jeзику у светлу вербалних асоциjациjа Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
73
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СТЕРЕОТИП / STEREOTYPE / ВЕРБАЛЬНЫЕ АССОЦИАЦИИ / VERBAL ASSOCIATION / РУССКИЕ / RUSSIAN / РУСКИЙ / РУСКИЙ ЯЗЫК / RUSSIAN LANGUAGE / СЕРБСКИЙ ЯЗЫК / SERBIAN LANGUAGE / RUSSIANS

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Lazic-Konjik I., Milosevic J.

В статье показан сербский этнический стереотип русских с точки зрения вербальных ассоциаций, с подчёркиванем культурологического аспекта. Представление о русских в основном позитивное сербы считают русских братьями, хорошими людьми. На периферии эта картина релятивизируется в виде ответов с негативной коннотацией.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Руска култура у српском jeзику у светлу вербалних асоциjациjа»

bij Kortrijk (maar verre van Ware) — 'думать о чём-то не то же самое, что знать это'; Holland/Leiden is in trouble — Dan is Holland/Leiden in last! — 'У нас большие проблемы!'.

Русская история, русская культура и русский язык также нашли своё место в английском фразеологическом фонде. Ярким примером может послужить ФЕ Potemkin Villages. Данная ФЕ имеет русские корни, но, по данным Ф. Гудена и П. Левайса5 в английский язык она пришла через немецкий язык (Potemkinscher Dörfer). Князь Г. А. Потёмкин, фаворит Екатерины Великой, прославился во время Русско-турецкой войны. По легенде, чтобы произвести впечатление на императрицу и сопровождавших её лиц, по указанию князя были выстроены бутафорские деревни вдоль маршрута следования Екатерины Великой и представителей иностранных дворов, Авторство легенды приписывается саксонскому дипломату Георгу Гельбигу. Впервые легенда была опубликована анонимно, впоследствии — в книге-памфлете Г. А. Гельбига «Потёмкин Таврический»6.

Характер ранних русских заимствований в английском языке говорит об отдалённости народов, об отсутствии непосредственного общения, бытового соприкосновения. Данные единицы языка не вживались в английский фольклор и не обрастали образными фразеологическими сочетаниями. Они появлялись в английском языке не как результат широкого соприкосновения жизни народов, как в случае с французским, немецким, или другими европейскими языками, а проникали из сферы торговых, политических отношений, из делового языка. Это номенклатурные названия реалий как предмета торговли, принятые английским бытом или привлёкшие внимание своей необычностью (knes, voivode, bojar, arshin, rouble, kvass, izba, samovar, matryeshka).

Но такие русские ФЕ эпохи социализма, как герой труда, социалистическое строительство, жизненные интересы народа, освоение целинных и залежных земель, дали английскому языку следующие устойчивые сочетания как hero of labour, socialist construction, vital interests of the people, reclamation of virgin and unused lands.

Не без влияния русского языка, русской культуры и русской политики, после Второй мировой войны, во времена всемирного движения борьбы за мир, в английском языке появились такие фразеологизмы, как peoples of good will — люди доброй воли, struggle for peace — борьба за мир.

Ряд калькированных русских слов и ФЕ сохраняет значение и структурное сходство с оригиналом: five-year-plan — пятилетка; house of culture — дом культуры; socialist emulation — социалистическое соревнование; political guide — политрук; Red Army — Красная Армия; shock brigade — ударная бригада. Вначале данные кальки и заимствования применялись в английском языке только при описании советской действительности, но сейчас многие единицы употребляются и без прямого отношения к СССР или России: The only area where the government has showed a Stakhanovite commitment to carrying through on fiscal consolidation is.. ,7.

Итак, мы можем констатировать, что разноплановые понятия представителей разных народов и эпох находят своё отражение и актуализируются в английской фразеологии, наглядно иллюстрируя взаимосвязь культуры, истории и языка. «Русский вклад» в английскую фразеологию большей частью социалистически маркирован и представляет собой культурно-политические заимствования. Английский язык, а в частности его фразеология, отражает не только британскую культуру, но и культуру народов, с которыми англичане вступали в различного рода контакты.

ЛИТЕРАТУРА

Кабакчи В. В., Белоглазова Е. В. 2013: Переводчик идеологического противостояния: восток vs запад: ХХ век // Язык и культура в эпоху глобализации / Е. В. Белоглазова, С. В. Киселёва, И. Н. Кононова, А. В. Трошина, О. И. Хайрулина (ред.). СПб., 12-26.

Потёмкинские деревни 2014: [Электронный ресурс]. — Режим доступа: http://ru.wikipedia.org/wiki/Потёмкинские_деревни.

Gooden Ph., Lewis P. 2012: Idiomantics. The Weird and Wonderful Word of Popular Phrases. Bloomsbury. London-New Delhi-New York-Sydney.

MULTICULTURALIZM OF THE ENGLISH PHRASEOLOGY. RUSSIAN LINGUOCULTURAL BORROWINGS

N.N. Zerkina

The article focuses on English phraseological units ability of encapsulating different cultural and historical notions and concepts of non-English etymology and their ability of temporal and spatial transferring of cultural and historical information.

Key words: English phraseology, linguaculturology, etymology, phraseological unit

© 2014

И. ЛазиЬ-Коаик, J. МилошевиЙ РУСКА КУЛТУРА У СРПСКОМ ШЗИКУ У СВЕТЛУ ВЕРБАЛНИХ АСОЦШАЦША*

В статье показан сербский этнический стереотип русских с точки зрения вербальных ассоциаций, с подчёркиванем культурологического аспекта. Представление о русских в основном позитивное — сербы считают русских братьями, хорошими людьми. На периферии эта картина релятивизируется в виде ответов с негативной коннотацией.

Ключевые слова: стереотип, вербальные ассоциации, русские, руский, руский язык, сербский язык

5 Gooden, Lewis 2012, 15.

6 Потёмкинские деревни 2014.

7 Britain Shows No Sign of Shaking Addiction to Debt, Taxes and Regulations: http://www.commentarymagazine.com/2012/03/07/britain-addiction-to-debt-taxes-and-regulations/

226

ЛАЗИЪ-КОШИК, МИЛОШЕВИЪ

1.0. Има]уЬи у виду досадашае методе и резултате истраживааа на полу анализе националне ]езичке слике1, а у складу са тематским захтевима Конференцще, у овом раду представиЬемо слику Русще спола, у ]езичком сазнаау носилаца српског ]езика. Тачнще, анализираЬе се етнички и културални стереотип Руса у ]езичком сазнаау Срба, односно оног аеговог дела куи ]е обухваЬен истраживааем у Асоцщативном речнику српског ¡езика (АР)2. За предмет анализе биЬе узете вербалне асоцщацще на стимулусе Руси, руски, руски ]език и контролно за стимулус Москва3. Очеку]емо да Ье анализа добщених одговора-реакцща моЬи да пружи слику о стереотипно] представи о Русима и руско] култури у сазнаау српског народа4.

1.1. С обзиром на то да су културалне и исторщске чиаенице о руском народу у сазнаау Срба прилично изгра^ене услед вишевековне ослоаености српског народа на Русщу у генеалошком, во]ном, исторщском, политичком и економском погледу, ]асно ]е да ]е стереотип о Русима ме^у Србима оптереЬен политиком, историям, економским, верским и др. при-ликама у нашо] земли5. Управо ]е то довело до формирааа ]асно изражене српске стереотипне слике о Русима ко]а ]е, према увреженом мишлеау изразито позитивна, али у суштини површна (исп. Пипер 2004, 183). Руси се доживлава]у као братски народ, као народ ко]и пуно пще6, а формиран ]е и стереотип о високом степену развщености руске културе и науке. Како увид у вербалне асоцщацще показу]е да ]е српски стереотип о Русима ипак врло сложен, у целини очекиван, али у по]единостима непредвидив, ]едан од цилева рада ]есте да се наведене усталене представе о Русима ме^у Србима провере и да се укаже на сло]евитост стереотипа и евентуалне модификацще.

2.0. Подаци о учесталости одговара-реакцща на задате стимулусе показу]у да ]е на]фреквентни]а асоцщацща (према об]едиаеним подацима за сва три стимулуса) ]език са 307 потврда (6+294+7)7, следе Русща 120 (28+15+77) и вотка/водка 99 (70/-+5/7+17/-). Прве две реакцще ]език и Русща не изнена^у, мада не пружа]у културолошку слику о српском стереотипу Руса, с обзиром на то да се ради о синтагматско] асоцщацщи, усталено] лексичко] вези руски ]език, чщи се други део у говору често испушта, па ]е природно да стимулус-придев руски асоцира лексему jезик8. Асоцщацща Русща тако^е ]е ]езичке природе и у семантичко] ]е вези са свим лексемама-стимулусима. ТреЬа реакцща по учесталости вотка/водка припада типу културолошких асоцщацща и значаща ]е за тумачеае српског стереотипа о Русима. Одговором вотка на стимулус Руси асоцирало ]е 70 испитаника што показу]е да у ]езичко] свести Срба стереотип о Русима као важну карактеристику садржи склоност ка пиЬу.

2.1. Дале се као фреквентне ]авла]у асоцщацще юуе су и ]езичким и културолошким везама повезане са стимулу-сима. Са становишта етничког стереотипа важна ]е фреквентна реакцща браЬа 46 чщи се бро] увеЬава ако се допуни се-мантички сродним одговорима: брат 4, братство 4, братска Русща 2, братски 2, братски народ 1, браЬа Руси 1 и сл. Истом семантичком полу припада и релативно фреквентна асоцщацща прщатели 9, ко^ се могу придружити реакцще прщател 3, прщателство 4. Наведене асоцщацще позитивно профилишу српски стереотип Руса.

2.2. Многе асоцщацще могу се об]единити према семантичким карактеристикама у значеаска пола9. Тако су честе асоцщацще ко]е се односе на географске одлике (Москва 97, Сибир 23, исток 11), етничке (народ 55, Словени 19, Руси 17, Рус 5, Рускиаа 1, Срби 7, Србща 1), климатске (зима 38, хладно 12, хладноЬа 8, снег 10), религщске (православле 12, пра-вославци 6, православни 3, православно 1), културне (каижевност 21, ба]ке/ба]ка 14, Достс]евски 10, Пушкин 8, писац 7, Толсто] 6, Ана Кареаина 8).

2.3. Знача]ан бро] асоцщацща, посебно када се посматра]у за]едно, има ситуациони карактер, парадигматског су типа и односе се на повезаност стимулуса руски и руски ]език са изучавааем овог ]езика као наставног предмета у школама, па се тако ]авла]у реакцще: школа 22, основна школа 5, учеае 510, професор 11, речник 9, српски 40, енглески 12, немачки 12, руски ]език 7, српски ]език 5, енглески ]език 4, полски 4, страни ]език 7, словенски 911. Са овим одговорима повезане су не-гативне асоцщацще досада 19, смор 7, смарачи 1, ужас 6, блак 4, фу] 4, глупост 412, ко]е показу]у да се доминантно позитиван стереотип о Русима у ]езичком сазнаау Срба ипак модифику]е у по]единачним особинама у виду амбивалентне представе на

Ивана ЛазиН-Коъик — доктор филологических наук, научный сотрудник Института сербского языка Сербской Академии Наук (Белград. Сербия). E-mail: ivana.konjik@gmail.com

JoeaHKa МилошевиН — мастер (научный сотрудник) Института сербского языка Сербской Академии Наук (Белград, Сербия). E-mail: atlant81@yahoo.com

Рад )е ура^ен у оквиру про)екта бр. 178009 юо]и финансира Министарство просвете, науке и технолошког разво)а Р. Срби)е.

1 УпуЬу)емо читаоца на следеЬу литературу: Пипер, Стернин (ред.) 2004; Тарасов 2008, према ДрагиЬевиЬ 2010, 29-38; Бартмиаски 2011, 343-380.

2 Испитаници су били младиЬи и девоне измену 18 и 25 година као репрезентативни узорак, будуЬи носиоци културног и друштвеног живота наци)е (АР, 96). J. Бартмиаски (2011, 353) тако^е наводи да се у таквим истраживааима студентска популац^а традиционално бира за представнике шире за)еднице.

3 Стимулус Москва уврштен )е зато што )е Москва главни град Руси)е.

4 Због ограниченог обима рада упуйу]емо читаоца да информац^е у вези са особинама испитиваног узорка и методологиям прикуплааа података в. у АР, као и саме речничке чланке за наведене стимулусе (АР, 96-101). Овде Ье бити представлени само резултати анализе доб^ених података према АР.

5 Одговори у АР показу]у да Срби у начелу на основном по)мовном нивоу зна)у ко су Руси, шта )е / где )е Руси)а, шта )е везано за по)ам руског и за Русе (на стимулус Руси 137 испитаника од 800 н^е дало никакав одговор, за руски та) бро) )е 35, а за руски )език 59).

6 На ову особину се ме^утим обично не гледа осу^ивачки, веЬ са посебном врстом симпати)е, у смислу да могу пуно да попи)у. Руси заиста пи)у више и чешЬе него Срби (исп. Пипер, Стернин 2004, 5-6).

7 Подаци у загради односе се на бро) одговора-реакци)а редом за стимулусе Руси, руски, руски )език.

8 Реч )е о )езичюо) вези лексеме-стимулуса придева и лексеме-реакци)е именице. Р. ДрагиЬевиЬ (2010, 97-98) наводи да су синтагматске асоци)ативне везе измену лексеме-стимулуса и лексеме-реакци)е упадливо )аче од парадигматских и да су посебно снажне синтагматске везе измену стимулуса придева и асоци)аци)е именице изазване аиховом уза)амном усталеном употребом. У асоцщативном полу стимулуса Руси, руски и руски )език )авла)у се синтагматске реакци)е лингвистичког и културолошког типа, нпр. рулет, воз, салата.

9 Термин значеаско поле у вези са асоц^ативним полем користимо према Пипер 2009.

10 И по)единачне: учити 1, учим руски 1.

11 И по)единачне: славистика 1, словенски )език 1.

12 Сви ови одговори, осим )едног - досада, дати су на стимулусе руски и руски )език што )асно указу]е на то да се односе на учеае руског )езика као обавезног предмета у школама.

аегово] периферии, у вези са личним искуством испитаника.13 Ово нарочито потвр^у)у по]единачни одговори као што су: и они су изда]ице 1, изда]а 1, изда^ници 1, ]адни 1, неодлучност 1, превара 1, ко]и релативизу^у позитивну слику о Русима, а условлени су ставом по]единаца да ]е у одре^еним битним исторщским тренуцима за Србщу очекивана помой од Руса и Русще изостала.

3. За тумачеае стереотипне представе о Русима и руско] култури нарочито су значаще асоцщацще ко]е се односе на значеасш поле културе, друштвено-политичке прилике, као и вредносни судови.

3.1. У значеаско поле културе улазе реакцще ко]е се односе на филмску уметност14 — филм 5, филмови 2, филм-ска уметност 1, цртани филм 1, Сибирски берберин 1, Олег Меашиков 1; позоришну уметност — позориште 10, балет 4, опера 1; музичку и плесну уметност — музика 4, мелодща 1, Какалин 1 и какалинка 2, казачок 1. Ипак, на]бро]нще су оне ко]е се односе на каижевност, уклучу^уйи имена руских писаца и аихових дела (на]чешйе су то представници реализма) и имена ликова из дела — каижевност 21, литература 1, и руска каижевност 1, каига 3, писац 7, писци 2, поезща 3, пес-ник 3 (в. и — песма 7, песме 2), ба]ка 8, ба]ке 8, руске ба]ке 1, реализам 2, Досто]евски 10, Пушкин 9, Толсто] 6, Чехов 1, Гогол 1, Солжеаицин 1, Набоков 1, Jесеаин 2, Тихи Дон 3, Рат и мир 1, Тарас Булба 1, Ана Кареаина 6, Евгенще Оаегин 1, Оаегин 2. Наведени одговори ]асно показуху да ]е аспект културе важан у профилисаау етничког стереотипа о Русима, те да се Руси и Русща у свести српских говорника доживлава]у као народ, односно земла са богатом културом. У прилог таквом заклучку иде чиаеница да су асоцщацще веома разноврсне и да се односе на различите сегменте културе, а не само на руску каижевност ко]а се изучава као део наставног програма у основним и средаим школама и на неким факултетима.

3.2. Друштвено-политичко значеаско поле формира]у реакцще испитаника ш)е се односе на друштвено-политичке и идеолошке прилике из прошлости и садашаости Русще. Ови одговори су бро]ни, али нема]у високу фреквенцщу. Они се могу поделити у три групе, према исторщском раздоблу: царска Русща, соцщалистичка / комунистичка Русща ХХ в. и сав-ремена Русща. На царски период односе се одговори — Иван Грозни 3, Романови 2, Распуйин 2, што сугерише заклучак да ]е знаае испитаника о овом периоду Русще прилично сиромашно. Одговори ко]и се везу)у за соцщалистички / комунистички период Русще су бро]ни и односе се на тип друштвено-политичког уре^еаа, односно идеологщу — комунизам 12, комуни-сти 2, коммуниста 1, комунистички 2 и комуаарски 1, затим соцщализам 4, Совиет Унион 1, СССР 1, сов]етски 2, КГБ 1, као и — срп и чекий 1, што ]е идеолошки симбол, црвени 7 и црвено 10. Ме^у одговорима су и имена клучних политичара тог периода — Сталин 17, Леаин 6, Горбачов 1, као и Jелцин 4 и Борис Jелцин 1 (име политичара ко]и се везуче за та] период и затвара га). Реакцще испитаника показуху да ]е у српском поимаау Русще и Руса и дале снажно присутан друштвено-поли-тички и идеолошки аспект. У свести говорника су и дале више живе пре^ашае политичке и идеолошке особине Русще, ко]е су се доводиле у везу са сличним таквим особинама некадашае Jугославиjе, него оне ко]е се односе на политичко уре^еае и идеологщу савремене Русще, ко]их има знатно маае ме^у одговорима. Тако су испитаници навели само име тадашаег пред-седника Русще — Путин 5, док су се остали одговори односили на во]не сукобе у Чеченки, односно на терористичке нападе из тог периода — Чечени 3, чеченски терористи 1, односно — тероризам 3, терористи 3, терорости 1, бомба 1, те на нега-тивне стране савременог руског друштва — мафщаши 2, мафща 1, односно проституцща 1. Jасно ]е да ]е слика о савремено] Русщи15 с друштвено-политичког аспекта у велико] мери негативно профилисана, формирана под утица]ем медща, и да ]е асоцщативна веза са комунизмом у етничком стереотипу Русще и дале веома ]ака без обзира на промене.

3.3. Асоцщацще ко]е има)у карактер вредносних судова потвр!у)у амбивалентност представе о Русима на аено] периферии. Иако вейину чине позитивни ставови према ко]има су Руси брайа, ij. доживлава]у се као добри (Руси: добри 3, добри луди 2, диван народ 1, прави луди 1, прави народ 1, супер луди 1;руски]език: добри луди 1), а Русща као земла ко]а на мапи света заузима битан положа] у исторщском, друштвено-политичком и културолошком смислу (исп. одговоре — величина 7, велики 9, односно велика 3, велико 9, снага 5, сила 3, мой 1, традицща 4) на периферии се ]авла]у и асоцщацще са негативном конотацщом, поред ранще наведених, юуе има)у углавном по]единачни карактер (беда 2, сиромаштво 2, сиро-машан 1, неразвщеност 1; Руси: ружни 1, ]адни 1, непрщатели 1, несрейа 1).

ЛИТЕРАТУРА

АР 2005: Асоц^ативни речник српског ]езика / сост. П. Пипер, Р. Драгийевий, М. Стефановий. Београд, 2005.

Бартмиъски J. 2011: 1език-слика-свет. Београд.

Драгикевик Р. 2010: Вербалне асоц^ац^е кроз српски ]език и културу. Београд.

Пипер П. 2004: Прилагательное «руски» в вербальных ассоциациях сербов // Коммуникативное поведение славянских народов / П. Пипер, И. А. Стернин (ред.). Воронеж, 183-188.

Пипер П. 2009: Реч «Косово» и аене вербалне асоцщац^е у српском ]езику // Даница. 15, 85-95.

Пипер П., Стернин И. А. (ред.) 2004: Коммуникативное поведение славянских народов. Воронеж.

Пипер П., Стернин И. А. 2004: О контрастивном изучении коммуникативного поведения близкородственных народов (русская и сербская коммуникативные культуры) // Коммуникативное поведение славянских народов / П. Пипер, И. А. Стернин (ред.). Воронеж, 3-10.

RUSSIAN CULTURE IN SERBIAN LANGUAGE IN THE LIGHT OF VERBAL ASSOCIATIONS

I. Lazic-Konjik, J. Milosevic

This paper presents a Serbian ethnic stereotype of Russians in the light of verbal associations while emphasizing the cultural aspect. Image of Russians is basically positive, the Serbs consider them as brothers and good people. On the periphery, this is relativised in a form of a response with negative connotation.

Key words: stereotype, verbal association, Russians, Russian, Russian language, Serbian language

13 Бартмиаски (2011, 86) указу]е на то да етнички стереотипи по правилу има]у амбивалентан карактер на нивоу детала, односно по]единачних особина и да се различити аспекти стереотипа различито вредну]у.

14 У дало] анализи у обзир су узети одговори на сва четири стимулуса Москва, Руси, руски и руски ]език.

15 Анкетираае ]е спроведено 2002 и 2003 године.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.