Научная статья на тему 'Српска редакција црквенословенског језика: од св. Климента, епископа словенског, до св. Саве, архиепископа српског'

Српска редакција црквенословенског језика: од св. Климента, епископа словенског, до св. Саве, архиепископа српског Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
614
80
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Slověne = Словѣне. International Journal of Slavic Studies
Область наук
Ключевые слова
СРПСКА РЕДАКЦИјА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОГ јЕЗИКА / СВ. КЛИМЕНТ ВЕЛИЧКИ (ОХРИДСКИ) / СВ. САВА СРПСКИ / РАШКА ЕПАРХИјА / ПРИЗРЕНСКА ЕПАРХИјА / ВИЗАНТИјСКА АРХИЕПИСКОПИјА БУГАРСКЕ („ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИјА“) / СЕРБСКАЯ РЕДАКЦИЯ ЦЕРКОВНОСЛАВЯНСКОГО ЯЗЫКА / СВТ. КЛИМЕНТ ОХРИДСКИЙ / СВТ. САВВА СЕРБСКИЙ / РАШСКАЯ ЕПАРХИЯ / ПРИЗРЕНСКАЯ ЕПАРХИЯ / ВИЗАНТИЙСКАЯ АРХИЕПИСКОПИЯ БОЛГАРИИ (“ОХРИДСКАЯ АРХИЕПИСКОПИЯ”) / SERBIAN REDACTION OF THE CHURCH SLAVONIC LANGUAGE / ST. CLEMENT OF VELICA (OHRID) / ST. SAVA OF SERBIA / BISHOPRIC OF RAšKA / BISHOPRIC OF PRIZREN / BYZANTINE ARCHBISHOPRIC OF BULGARIA (“ARCHBISHOPRIC OF OHRID”)

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Виктор Савић

У раду се даје преглед околности у којима је климентовска писменост са словенског југа донета у северније, српске крајеве (924/927-971. и особито 1019/1020-1219/1220). Сагледавају се њени елементи у српској књижевности, као и значај самог св. Климента у српској средини. Представљају се особине српске редакције у односу на старословенску, климентовску подлогу. Потом се разматрају поједини рани споменици српске редакције и неки нарочити дијалектизми који их одликују (маркери рашког и призренско-јужноморавског дијалекта). Овим путем улази се у траг главном правцу усвајања писмености (преко Призренске и евентуално Липљанске епархије, до Рашке епархије и даље), у оквиру деловања јединствене, шире црквене организације са средиштем у византијском Охриду.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по искусствоведению , автор научной работы — Виктор Савић

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE SERBIAN REDACTION OF THE CHURCH SLAVONIC LANGUAGE: FROM ST. CLEMENT, THE BISHOP OF THE SLAVS, TO ST. SAVA, THE SERBIAN ARCHBISHOP

The paper seeks to outline the overall framework for the reception of St. Clement’s tradition in Slavic literacy in northern, Serb-populated areas; the paper also analyzes major Serbian literary monuments, both Glagolitic and Cyrillic, which may be brought into a close relationship with the literacy tradition of St. Clement. They are presented individually, also taking into account an earlier linguistic background from which they stemmed. These older linguistic traits which are Old Slavonic as well as some later characteristics are generally possible to arrange in an ideal chronological sequence. This makes it possible to suggest a relative chronology of the formation of some Serbian literary monuments. There are also some local linguistic traits and other parameters that allow one to date Serbian literary monuments more precisely and, sometimes, even to delimit their territory of origin. This series begins with the Codex Marianus and continues with Miroslav’s Gospel, the Mihanović Fragment, the Gršković Fragment, Bratko’s Menaion, the Jerusalem Palimpsest, and the Belgrade Prophetologion, ending with the Serbian Prophetologion from St. Petersburg and Kiev. One must keep in mind that the Serbian language, which underlies the spoken background of the Serbian redaction of the Church Slavonic language, was, shortly after its formation (up to the end of the 11th century), still dialectically undiversified (regardless of the potentially heterogeneous situation before the 9th century); thus, based on the current body of knowledge, it is not possible to identify dialectical traits that would provide more specific information about individual writings. However, traces of the general logic of the developmental dynamics of the folk language can be identified in the language of the only 11th-century source presented in this paper: the Codex Marianus. This literary monument is temporally and spatially located in the third quarter of the 11th century and the southeastern boundary of Raška (roughly in Poibarje), near the fortress of Zvečan and the early medieval settlement of Čečan. Miroslav’s Gospel is dated to the period between 1161 and 1170 (ca. 1165) and is linguistically associated with the territory of the Bishopric of Raška because its scribes were the bearers of a dialect typical of this region: the manuscript either originates from Raška or it was written by Rascian scribes in some other area. Based on a rather large number of literary monuments, it is possible to get insight into the third stage in the life of this form of literacy in Polimlje, where the hereditary estates of the Nemanjićs and their relatives were located. From the early Middle Ages this area witnessed lively ecclesiastical activities, though they were based on the Roman Rite. One of the cultural centers must have been located around the trefoil church of St. John at Zaton (9th-11th centuries). In this wider area, a more conservative Serbian literary tradition, which can be traced in the Mihanović Fragment, could have persisted slightly longer. The Mihanović Fragment was the purest representative of the Serbian redaction, without secondary shadings typical of the innovative southern Slavic areas in the 11th century (with the mildest divergence from the vernacular variety when pronouncing the literary language), and it was still based on the linguistic background shaped by St. Clement. The linguistic picture of this literary monument indicates that it could have originated from an area where an ancient linguistic redaction dating back to the early 10th century, or perhaps an even older variety of a literary language from the 9th century (associated with the Roman Rite) combined with a later South Slavic layer of undetermined age (10th-11th centuries), persisted.

Текст научной работы на тему «Српска редакција црквенословенског језика: од св. Климента, епископа словенског, до св. Саве, архиепископа српског»

Српска редакци]'а

црквенословенског

]'езика:

од св. Климента, епископа словенског, до св. Саве, архиепископа српског *

Сербская редакция церковнославянского языка: от св. Климента, епископа Славянского, до св. Саввы, архиепископа Сербского

Виктор СавиЬ

Универзитет у Београду / Институт за српски ]език САНУ, Београд, Срби]а

Виктор Савич

Белградский университет / Институт сербского языка Сербской академии наук и искусств, Белград, Сербия

Апстракт

У раду се да]е преглед околности у ко]има ]е климентовска писменост са словенског ]уга донета у севернее, српске кра]еве (924/927-971. и особито 1019/1020-1219/1220). Сагледава]у се аени елементи у српско] каижевности, као и знача] самог св. Климента у српско] средини. Представла]у се особине српске редакци]е у односу на старословенску, климентовску подлогу. Потом се разматра]у по]едини рани споменици српске редакци]е и неки нарочити ди]алектизми ко]и их одлику]у (маркери рашког и призренско-

* Рад ]е настао у оквиру прожекта „Обрада старог српског писаног наслега и израда Речника црквенословенског ]езика српске редакцще", ко]и се оствару^е уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развода Републике Србще (бр. 178030).

This is an open access article distributed under the Creative Commons Attribution-NoDerivatives 4.0 International

]ужноморавског диалекта). Овим путем улази се у траг главном правцу усва]ааа писмености (преко Призренске и евентуално Липл>анске епархи]е, до Рашке епархи]е и дал>е), у оквиру деловааа ]единствене, шире црквене организаци]е са средиштем у византи^ком Охриду.

Клучне речи

српска редакци]а црквенословенског ]езика, св. Климент Велички (Охрид-ски), св. Сава Српски, Рашка епархи]а, Призренска епархи]а, византийка Архиепископи]а Бугарске („Охридска архиепископи]а")

Резюме

В данной статье очерчены рамки рецепции климентовской традиции в славянской книжности северного, сербского, ареала, рассмотрены основные сербские памятники, как глаголические, так и кириллические: они могут быть поставлены в тесную связь с литературной традицией св. Климента. Эти памятники проанализированы по отдельности, с учетом более раннего языкового фона, из которого они выросли. Все эти старые лингвистические черты, как праславянские, так и более поздние, могут быть расположены в идеальной хронологической последовательности. Это позволяет восстановить относительную хронологию формирования некоторых сербских памятников письменности. Кроме того, имеются некоторые лингвистические особенности и другие показатели, которые позволяют более точно датировать сербские памятники письменности и в ряде случаев устанавливать место их происхождения. Данный список памятников начинается Мариинским Евангелием и продолжается Мирославовым Евангелием, фрагментами Апостолов Михановича и Герш-ковича, Братковой минеей, Иерусалимским палимпсестом и Белградским па-римейником, а заканчивается сербским паримейником из С.-Петербурга и Киева. Учитывая, что сербский разговорный язык в конце XI в., вскоре после создания сербской редакции церковнославянского языка, был диалектно не дифференцирован (независимо от существовавшей до IX в. гетерогенной ситуации), диалектные черты, которые могли бы дать больше специальной информации об индивидуальных особенностях писцов, невозможно выявить, опираясь только на источниковедческие данные. Однако следы того, какими были общие тенденции в развитии народного языка, могут быть обнаружены в языке только одного памятника XI в. — Мариинского Евангелия. Этот памятник датируется третьей четвертью XI в. и локализуется в юго-восточных пределах Рашки (окрестности Поибарья), близ крепости Звечан и раннесред-невекового селища Чечан. Мирославово Евангелие датируется между 1161 и 1170 гг. (приблизительно 1165 г.) и по языковым данным связывается с территорией Рашской епископии, поскольку его писцы были носителями говора, типичного для этого региона: рукопись была создана или в самой Рашке, или писцами рашского происхождения в другой области. Опираясь на весьма значительное количество памятников письменности, можно получить представление о третьем этапе в бытовании этой формы книжности в Полимлье, где находились родовые владения Неманичей и их родственников. С раннего Средневековья эта область была свидетелем оживленной церковной деятельности, правда на основе римского обряда. Один из культурных центров этого региона должен быть локализован вокруг трехапсидного храма св. Иоанна в

Viktor Savic | 233

Затоне (1Х-Х1 вв.). В этой обширной области несколько дольше могла сохраняться более консервативная сербская литературная традиция, которую можно проследить во Фрагменте Михановича. Он представляет собой чистейший образец сербской редакции, без вторичных примесей, характерных для инновационных южнославянских памятников XI в. из других областей (с умеренным отклонением от народного языка в передаче книжных форм), и основывается на языковой традиции, созданной св. Климентом. Языковые особенности этого памятника свидетельствуют о том, что он мог происходить с территории, где древнейшая редакция старославянского языка восходит к началу Х в. или даже к более старой разновидности литературного языка IX в., связанной с римским богослужением, которая соединилась с более поздним южнославянским языковым пластом неопределенного времени (XXI вв.).

Ключевые слова

сербская редакция церковнославянского языка, свт. Климент Охридский, свт. Савва Сербский, Рашская епархия, Призренская епархия, византийская Архиепископия Болгарии ("Охридская архиепископия")

1. Дело св. Климента и 1ъегових наследника у српско традиции

1.1. К^ижевни корпус св. Саве Српског

Пре седамдесет пет година, руски избеглица у Београду, професор Бео-градског универзитета и члан Српске кралевске академще Степан Ми-харович Кулбакин, у сво^м знаменитим Лексичким сшудщама (1940), по-казао анализом лексичких и морфолошких архаизама хомилща ко}е се оправдано доводе у везу с делатношйу св. Климента и шегових сарадни-ка1 да на^тарщи српски оригинални кшижевни сло^ ко^ су стварали св. Сава Српски и шегови сарадници, у непосредно} зависности од Кли-ментове школе, т^ да налази инспирацщу у шему [Кулбакин 1940: 43].

У обзир узео сабрана дела св. Саве ко}а об}авио српски истори-чар Владимир ЪоровиЙ 1928. године. То су, пре свега, Хиландарски типик, Житще св. Симеона, Служба св. Симеону, Хиландарска повела, Карелки типик, Устав за држаше Псалтира и неки други, невелики састави

1 У питашу су хомилще св. Jована Златоустог и др. из Клочева зборника, св. Ъирила Jерусалимског из Хиландарских листийа („без моравизама или панонизама"), источне прераде (у духу „преславске школе") старщих превода „македонске школе", али и релативно неизмешени првобитни текстови неколицине хомилща св. Jована Златоустог и др. из Супрасалског зборника, хомилще св. Григорща Богослова у руском зборнику из XI века с преводима различите старине, у каснщо] преради и без прераде [Кулбакин 1940: 4-36; прецизно 36-38]. О вези са св. Климентом на основу увида у индекс речи Климентових дела П. А. Лаврова (уз издаше В. М. Ундолског (1895)), и Луб. Степановича (1905), као и издаша А. И. Соболевског (1906), в. [Кулбакин 1940: 38-41].

(прескочен je Студенички типик). Ту су, заиста, осим неких речи Koje су и саме по себи сво^твене српском }езику,2 а без текстолошке зависности од конкретних исторщских решена реконструисаних за IX-X в.,3 и неки, без сумае, насле^ени архаизми. На пример: година (поред чась), ЕлагодЪть (поред Благодать), велии (поред великь), искрь (поред кли?ь), испльнити (поред напльнити), шьтарь, ради (поред дЪли), сьньмище (поред ськорище), тькьмо (поред тьчию), «класть (поред власть), етерь (поред нЪкыи), неродити (поред некрещи), сь-хранити (поред ськлюдати)4 [ibid.: 41-43], наши налази деформисаног *хра-мина као хранима у Студеничком типику,5 годь у Каре^ком типику за ' [бого-службени] час' (грч. йра, и то само „први", прваи годь), у алтернацщи с раширеним година и ограниченим чась [Слвиъ 2013б: 95, 109-110, 1021, 1026, 1028], у Хиландарском типику приближно за грч. au^ßaat,? [ibid.: 458], (и?)мльвити у неколико састава [ibid.: 660], итд. Сва ова лексика, ме^утим, испреплетана, као што измешана и у укупном словенском споменичком наслежу [Грковиъ-МЕ.щор 2007: 381]. То значи да у спи-сима св. Саве посто^ више хетерогених сло}ева, с разликом у дистрибуции — од састава до састава односно од преписа до преписа. Тек предстой обиман посао на утвр^иваау онога шта припада старщем каижев-ном наслежу, шта }е, при томе, Савино, а шта аегових сарадника односно потоаих преписивача и редактора.6

2 Нпр. животь као „охридска" варианта и нЪкыи као „преславска", по досадашао] терминологии. Због географског положа]а српског ]езика ко]и ]е у подлози српске редакцще стсл. ]езика, али и могуйе истовремености српског каижевно]езичког варщетета и главнине старословенског корпуса негованог у познатим средиштима на територщи Прве бугарске државе, ово заправо и нще необично. Ирена Грицкат заклучу]е да „нема сасвим сигурних аргумената ко]и би говорили против претпоставке о српско] редакции као приближно] вршаакиаи охридске и преславске школе" [Грицклт 1975: 36-37].

3 Било да се ради о преводним еквивалентима грчких састава или о оригиналним словенским саставима.

4 У оба случа]а с другачщим изворним писааем (сьхрднжги, сьвлоуддти).

5 На месту храмь из Хиландарског типика, уместо домь, за грч. olxoq [Слвиъ 2013б: 507, 991]. За статус ових дублета в. [Стлнков 1991: 87, нап. 16].

6 Нпр. у Савиним манастирским типицима налазимо само «>тди и сл. према грч. XäSpa, криср^, в. [Слвиъ 2013б: 752]. То треба приписати преводиоцу Евергетидског типика, за кога се, иначе, зна да долази однекуд с ]угоистока: из призренско-тимочке зоне или можда с бугарско-македонског терена [Ивиъ П. 1998: 109-111; Jлгиъ 1898: 59-61]. Наведена словенска форма представла „преславски" лексички дублет (на нивоу творбене варианте) „охридског" лика таи (овде за грч. Iv хритстВ), ко]и ]е, примера ради, доминантан у читаву низу ]еван^елских споменика — Зографском, Марпщну и Асеманщеву ]еван^елу, Савино] каизи, (Мирославлеву и) Николском ]еван^елу, насупрот Остромирову, Мстиславлеву и Вуканову ]еван^елу, ]еван^елу из Хвалова зборника, итд. [Сллвовл 1989: 108-109]. Нщедан од два]у прилога не налазимо у на]ужем Савину корпусу, в. [Трифуновиъ et al. 1980]. У Савиним манастирским типицима сусрейемо ]ош масло, грч. äXaiov [Слвиъ 2013б: 269, 700-702], ?нои, грч. то xauaSSe.? [ibid.: 260], ?двЪсь, отприлике за грч. IninXov [ibid.: 345, 638], итд. из „преславског" лексичког круга. За питаае термина „преславски" в. нап. 16.

Сондажно смо, за ову прилику, проверили порекло }еван^елских цитата ко}е Сава уклучио у сво} текст Хиландарског типика. Ватро-слав }агий }е, сво}евремено, пишуйи опсежну студщу о овоме споменику, заклучио да су сва библщска места из прве главе Типика преузета из посто}ейег словенског превода ко^ Сава „добро познавао" [}агиъ 1898: 7-9]. Каснще }езичке анализе су и показале да лично Сава, по свему судейи, саставио ову главу [Ивиъ П. 1998: 111]. То она] текст ко^м се, као приручним, могао непосредно служити, и вероватно га, у високо} мери, познавати напамет. Наши прелиминарни налази показу}у да Сава у ово] прилици, што шегова рана стваралачка фаза, изгледа, посеже за кратким апракосом. Ево }еднога примера с карактеристичним партицип-ским почетком (у десном ступцу), еквивалентом грчког о фиХш:

Мт 10:37

1же люентъ от(ь)ца ли матерь паче мене нЪстъ мене достоинъ Мар JagiC 1960: 33]

1же люентъ о(ть)ца л1 м(а)т(е)рь паче мене • нЪстъ мене достоинъ Асем (1. недела по Педесет-ници у синаксару, из Мт 10:37-39; в. [kurz 1955: 67])

лоунеи ю(ть)ца и м(а)терь паче мАне н^сть мене достоинь Хил, 1б

люеаи о(ть)ца л1 м(а)т(е)ръ • паче мене • нЪстъ мънЪ достоинъ Асем (7. субота по Педе-сетници у синаксару, из Мт 10:37-11:1; в. [Kurz 1955: 78])

люнаи о(ть)ца ли Асем (Субота пред Ваздвиженщем крста у месецослову, [10] септ., инципит; в. [Kurz 1955: 232])

Уп. 1же дюкитъ [МЕ]: лнжаи (-а Лг т) Лг 3 т Аз 3 т Са т1 т2 Pg БК 3 ТЪ и люкАи БК зе [Алексеев ет аь. 2005: 59].

Због чишенице да се Сава у продужетку делимично пребацу}е на сродан текст из Мате}ева }еван^ела,7 оствару}уйи тако сво}еврсну парафразу, видимо да се заиста служи сво^м сейашем, а не кшигом ко}у држи у руци. Да сигурно по среди Мате}ево }еван^еле, знамо по томе што су у синаксарском делу за 1. неделу по Педесетници, измену осталог, об}едишене перикопе Мт 10:37-39 и Мт 19:27-30 (за Мт 10:37 и очекивано Мт 19:29), тако што се наставла}у }една на другу, поред очигледних тек-столошких подударности (нарочито дЪти ум. чадд, имении преосмишла-вашем имене одн. имени; све без ослонца на Мк 10:29).8 Оно чега се Сава присейа ]есте штиво с ко^м кшижевно стасавао,9 само тешко рейи

7 Jarah помишла на Марково и Мате^ево ]еван^еле [¡агиъ 1898: 7].

8 Знатнщих текстолошких разлика Koje би биле од интереса по овом питашу, евентуално да подупру текст из Хиландарског типика, не налазимо у српско], али ни широ] словенско] традиции, в. [Родиъ, Jobahob^r 1986: 129] и према гра^и Старословенистичког одсека ИС| САНУ; в. [Алексеев ет al. 2005: 105, sub 29]).

9 У тренутку рада на Хиландарском типику монах Сава има двадесет пет година живота (ро^ен 1175).

да ли je то знаке он „понео од куйе" или га je стекао на CBeToj Гори, где до тада борави jeдну деценщу (1191-1200/1201).10 Ево читавог оделка у сравкеку с Асеманщевим }еван^елем:

и паки рекшаго •

[Мт 10:37 =] лоунеи ю(ть)ца и м(а)терь паче мАне нЬсть мене достоинь • лоунеи [Мт 19:29 =] женоу или дЬти или села или имЬнии пачд мене • [Мт 10:37 =] н-Ьсть мене достоинь Хил, 1б

Рече г(оспод)ь своимъ оученикомъ (нема Мар) [. . .]

[Мт 10:37] 1же люнитъ о(ть)ца л1 м(а)т(е)рь паче мене • нЬстъ мене достоинъ [Kurz 1955: 67] || люеаи о(ть)ца л1 м(а)т(е)ръ • паче мене • нЬстъ мънЬ достоинъ • 1же люнитъ с(ъ1)на ли дьщерь паче мене нЬстъ ме достоинъ [IBID.: 78] [. . .]

[Мт 19:29] И вьсЬкь 1же остав1тъ нрат1ж • ли сестръ1 • ли о(ть)ца ли матерь • ли женж ли дЬти : ли села и храминъи имене моего рад1 итд. Асем [ibid.: 68]

Кратки апракос }е, како се држи, настао после 893. године у цркве-ном кругу Климента Величког,11 за потребе комплетног саборно-паро-хщског богослужеаа на младом словенском литургщском }езику. О ае-гово} особи^ генези сведоче подударности измену Зографског и Асе-манщева, овде наво^еног }еван^ела [Пентковский 1998: 40; Алексеев 1999: 150, 161].

1.2. Рана српска писменост као чувар стар^ег jужнословенског наслега

Истраживаае се у овом правцу може наставити дале, и везе српске руко-писне традицще с Климентовом или било корм другом каижевно}езич-ком школом с доста сигурности би се могле показати комбинованом лек-сичко-текстолошком анализом.12 Библщски састави у српско] редакции

10 Реалнще ]е ово друго, ]ер се ту литургщски формирао (словенско богослужеае ]е, пре свега, усво^ио у Руском манастиру, а грчко у Ватопеду). За датоваае в. [Живодиновиъ 1998: 25, 47].

11 Св. Климента, првог словенског епископа из школе св. Ъирила и Методща, ко]и ]е деловао на словенском ]угу, у старщем периоду (до XIII века), у раду називамо „Величким", како га имену^е и на^старщи оригинални словенски извор с аеговим поменом, Асеманщево ]еван^еле: с(еа)тдго фА)т(ите)лЪ о(ть)цд ндш(е)г(о) Климента еп(и)ск(о)пд величскдго, 151а3-4 [Kurz 1955: 306], али и Теофилактово опширно житще: Iniaxono? Aps^ßixZa, ^xoi BsXixQa? npoßaXXsxa!., xat, ouxw BouXyapw yXwaa^ npüxo? Iniaxono? ö KX^n? xaSiaxaxai [PG, 126: 1228]. О начинима аегова именовааа

в. [Турилов 2011: 65-66]. За каснщи период у раду га називамо „Охридским" (в. напред у тексту).

12 На откриваау опипливих стваралачких, ако не и текстуалних веза, измену оригиналних (нарочито раних) српских и насле^ених старословенских састава

Viktor Savic | 237

у доба узлета српске државе, из кога потиче шихова бола документова-ност у свештеним богослужбеним кшигама13 (ХП-ХШ в.), превасходно потичу с охридских и ^ужноалбанско^угозападно]македонских предло-жака, сежуйи до протографа „на^тарщих превода прве или друге гене-рацще". То важи и за тетра}еван^ела и апракосе, апостоле и праксапо-столе, псалтире и париме^ике [Богдановиъ 1994: 218-222]. У начелу, добро познато присуство древних састава св. Климента и шегових са-радника, али и других словенских кшижевника из времена Прве бугар-ске државе у српским рукописима на додиру XIII и XIV века: два значаща Панагирика — Михановийев и Милешевски, Константиново Учително Зеван^еле, Азбучна молитва и Проглас св. }еван^ела у неколико пре-писа, седам преписа Посног триода с Константиновим акростихом, Шес-тоднев }ована Егзарха (1263), неколико зборника — попа Драгола, При-зренски и Сина;)ски, Златостру;), Пролошко житще св. Ъирила у рукопису с кра}а XIV века, Похвално слово св. архан^елима Михаилу и Гаврилу у препису из XIV века, итд. Неки од древних састава уникатно се чува}у у српсю^ традиции: опште службе, Слово на Ро^еше Христово и похвална слова апостолу Павлу и Четрдесеторици севастщских мученика св. Климента Величког, Канон на успеше Богородице св. Климента, канон апостолу Андрезу Првозваном преп. Наума Охридског, на;)старща служба св. Методщу, итд. (збирно о свему А. А. Турилов у [Флоря ет аь. 2000: 154-156; Турилов 2014: 46-48], на^одробнще [Трифуновиъ 2001: 95115: 140; Богдановиъ 1994: 222-223, 228]).14 Посебно место, ипак, за-узимазу зединствене источнобугарске памети у српским месецословима, на пример у }едном апракосном Апостолу^еван^елу с прелаза XIII-XIV века, успомена на гушеше боларске побуне од стране кнеза Бориса-Михаила 866. и успомена на освейеше храма св. Петра 877. године. То

нще се доволно урадило. Владимир Ъоровий ]е указао на то [Ъоробиъ 1936: 4-5], а Лилана Jухас-Георгиевска уз обраду утврдила [¡ухас-Георгиевска 2014: 350], да су Савино и Стефаново житще св. Симеона Немаше, и поред типолошких разлика, у одре^еном степену, на плану унутрашше разраде, али и општих житищих одлика, сродни са житщима св. Ъирила и Методща. Димитрще Богдановий, пак, констату]е да „ступаш образоваша, писмености и кшижевног укуса првих познатих српских писаца [. . .], Саве и Стефана Првовенчаног, сведочи о сразмерно богатим библиотекама ко]е су им ста^але на располагашу" [Богдановиъ 1994: 218].

13 По терминологии Л. Мирковиъа [1965: 136-137].

14 Иако се и бугарска (узев у целини) и српска писана традицща, свака на сво] начин, превасходно заснива^у на охридско] из X-XI века, српска не само да неупоредиво више чува древни кшижевни инвентар [Флоря ет аь. 2000: 153-154; Богдановиъ 1994: 216; Турилов 2014: 33], него ]е она, вей од XII, а нарочито ранога XIII века уедини и прави баштиник изворне бугарске црквене поезще" [Трифуновиъ 2001: 107]. У раду йе се приметити да се терминима „бугарски", „македонски" и „албански" не служимо на данас обичан начин, а свакако не у етнолингвистичком смислу (такав ]е само „словенски"); први ]е државно-политички и с шим у вези црквени „именилац", а остали су географски.

говори о могуйим непосреднщим везама с писаном традицирм ко}а се развщала на истоку Бугарске [Турилов 2014: 49; Трифуновиъ 2001: 114]. Тиме се, ме^утим, не доводи у питаае чиаеница да се српска пис-меност у на}вейо} мери ослааа на охридску [Турилов 2014: 49].15 И у XII веку имамо непосредну потврду присуства овог каижевног сло}а у српсюо редакцщ и, што важна карика ко}а омогуйу}е континуитет с писменошйу претходних векова. Пре више од две деценще Климентина Иванова открила и, колико било могуйе, протумачила и издала фрагменте нартарщег српског и зужнословенског празничног мине}а у форми палимпсеста (одранще уоченог), на }ерусалимском }еван^елу српске редакцще из средине XIII века. }ерусалимски палимпсест садржи карактеристичне стихире Климента Величког и презвитера Константина, каснщег епископа словенског16 [Иванова 1994: 3-31; Трифуновиъ 2001: 54]. И о концу — древна мешовита служба св. Клименту и св. Пантеле}мону,17 сачувана само у српско} редакции у }едном праз-ничном минезу из 1435. године [Павловиъ 1965: 13; Трифуновиъ 2001: 104-105; ПЕнтковский 2013: 80].18

15 „Химнографско наслеге из охридских кра^ева, Климента, Наума и аихових ученика, као и наслеге преспанског стваралаштва, врло рано ]е морало да утиче на изворно саставлаае црквене поезще код Срба. [. . .] и пре светога Саве" [Трифуновиъ 2001: 106-107].

16 На]новща истраживааа показуху да Константин, Климентов савременик и сарадник, заправо нще држао Преславску (архи)епископщу него „етничку (словенску) епископщу" у региону средае Брегалнице, основану измену 904. и 907. године [ПЕнтковский 2015: 132-133, 134]. Зато овом приликом избегавамо епитет с ко]им ]е обично представлен у науци. У свим другим случа^евима где се он ]авла као именилац нарочитог каижевно^езичког израза [ibid.: 133], посебно лексике као аегова главног маркера, уводимо наводнике („преславски"). У раду се, иначе, служимо термином „епархща" иако ]е у српским исторщским студщама обичнще „епископща", да бисмо направили разлику измену црквених структура везаних за одре^ене територщалне целине и оних ко]е се односе на одговара^уйе етничке целине. Епархща ]е заокружена ^единица црквене организацще с епископом на челу, с епископским средиштем, саборном црквом и утвр^еним границама, за разлику од епископще ко]а се, у том смислу, тиче одре^ене етничке за]еднице, чщим верским животом руководи епископ, без нужно фиксираних административних граница на терену.

17 Св. Климент ]е умро истога дана када и св. мученик Пантелеймон, 27. ]ула (916), па ]е тако аегово штоваае и почело као додатак штовааа св. Пантелеймона [Плвловиъ 1965: 13, 296]. На примеру ове службе види се постепено узрастаае светителева култа, „без икаквог саборског архщере^ског одлучивааа о канонизацщи", што ]е природан агиолошки развод овакав образац, зачет на словенском ]угу, примеаивайе се и каснще, у Српско] цркви [Трифуновиъ 2001: 104-105].

18 У овом обимном минеру претежно српске редакцще (НБКМ, бр. 122, 317 л.), посто]и и ]една партща писана ]езичком редакциям ко]а ]е сво^ствена македонским кра]евима (почетак месеца августа, 274б-279б).

1.3. Култ св. Климента у Срба

Приметна чишеница да култних састава посвейених словенским све-тима Клименту и Науму,19 као ни Ъирилу и Методщу (службе, памети, житща), све до XIV века нема — као ни другде на страни у православном словенском свету [Турилов 2014: 23-25].20 То зато што шихов култ све до XIII века изразито локалног карактера, о чему сведочи и сачувана писана традицща XI-XIII века. Св. Климент се, изгледа, по смрти (916), позадуго штовао само у Величко] епископщи и суседним словенским епископщама,21 као и у ктиторском манастиру-гробници првобитно по-свейеном, изгледа, св. архангелу Михаилу,22 на брду Плаошнику, ко^ лежи на ободу Охрида, а не и у самом граду [Флоря ет аь. 2000: 20-21, 146].23 Али, и шегово познще ширеше (последше деценще X и почетак XI века)24 дуго оста}ало ограничено на охридско-преспански терен, по изузетку и ближу околину, без дублег продора на севернща пространства Охридске архиепископще. Недвосмислена потврда оваква сташа }ес-те одсуство Климентова лика у сакралном сликарству изван матичног подруч}а све до почетка XIV века [Грозданов 1983: 54; Турилов 2011:

19 За старщу синтезу о култу ове дво]ице „петочисленика" и других светих са српског и данашшег македонског подруч]а в. [Плвловиъ 1965].

20 За словенске првоучителе, пак, то важи само у ограничено] мери. У српским рукописима помише се у месецословима св. Ъирило, али и Методще, истина нешто маше; из корпуса на]рани]их празника местимично се ]авла и успомена на св. Климента, папу римскога, као и на обретеше шегових моштщу [Стефановиъ 1989: 140-143, 150-153, 157]. Ме^утим, с изузетком Св. Софще у Охриду (средина XI века) и Св. Ъор^а у Старом Нагоричину (1317/1318),

у XII и XIII веку на читаву Балкану (данашша Македонща, Србща, Бугарска), нема сачуваних других портрета св. Ъирила и Методща у сакралном сликарству (практично до доласка Турака на Балкан; в. нап. 25). Тамо где су и посведочени, пак, пратиоци су култа св. Климента Охридског [Грозданов 1983: 27-29].

21 На простору Кутмичевице, административне целине Прве бугарске државе — у данашшо] ]ужно] Албанщи, северозападно] Грчко] и ]угозападно] Македонии [Пентковский 2013: 81].

22 Врло ]е могуйе да ]е црква првог словенског манастира у охридско-преспанском региону, ко]у ]е подигао св. Климент, била посвейена св. архангелу Михаилу, а не св. Пантеле]мону, како се држало доскора [Пентковский 2015: 123].

23 Култни састави намешени штовашу св. Климента и Наума до измака XIII века били су, како показу]у сачувани рукописи, чак, на страни маше познати него житща севернщих подвижника, св. Jована Рилског, Гаврила Лесновског, Прохора Пчишског и Jоакима Осоговског [Флоря et al. 2000: 146].

24 Општи услови су се изменили недуго после Цимискщева сламаша Бугарске и снижаваша ранга шене цркве 971. године. Тежиште Бугарске цркве се, потом, преселило у области одакле се, од устанка комитопула, ширило Самуилово царство са средиштем у Преспи (976-1018) (за мишлеше уп. [Флоря et al. 2000: 22, 25]; за исторщске податке в. [Пириватриъ 1997: 149-154]). Нарочито су

се околности промениле с оснивашем византщске Архиепископще Бугарске у Охриду, 1018. године [Пентковский 2013: 82].

65-66; Во;водиъ 2012: 156-157].25 Преокрет у животу овога култа, погла-вито из црквено-политичких разлога, уноси делатност Димитрща Хома-тщана (1216 - око 1236), у време епирског владара Теодора Дуке Комни-на (1215-1230), у добро} мери као реакцща на самостално деловаке но-ве Бугарске цркве у Трнову, у rapj се, у ме^увремену, од издва}ака 1185/1186. године, заокружу}е читав низ посебних црквених култова. Насто}акем Димитрща Хоматщана реконструисана стара Климентова загробна црква и у нову раку су положене светителеве мошти, а прилеж-ни архиепископ саставио и два канона св. Клименту и Кратко житще на грчком }езику. Од тога времена свети пос^е заштитником Охрида и саме архиепископще, и назива се „Охридским", по месту чувака кегових моштщу (о свему в. [ПЕнтковский 2013: 87-88, 90-92; Мучай et al. 2014: 11; Грозданов 1966: 102]). Нову димензщу и снагу култу да}е чикеница да се од тога времена он шири на основном богослужбеном }езику визан-тщске Охридске архиепископще — грчком [ПЕнтковский 2013: 93-94].26 Карактеристично да се Климентове представе у српским спомени-цима }авла}у у Рашко} и Метохщи тек у другом периоду Милутинове владавине (укупно владао 1282-1321), почев од Спасове цркве у Жичи (до 1309), и у другим црквама,27 ю^е нису осликавали исти мартори

25 Представе преп. Наума Охридског чак одсуству^у сасвим све до средине XIV века у сачуваном сликарству охридскога кра]а [Грозданов 1966: 105-106]. Уосталом, и сам св. Климент у охридским црквама, као архщере] ]едне друге епископще, и заправо само суфраган архиепископа ко]их се седиште након свих премештака нашло у Охриду, сликан ]е у другом плану у односу на охридског архиепископа Константина Кавасилу (1250-1263) у Богородици Перивлепти и Св. Jовану Канеу, никада у склопу св. архщере^ске литургще [Водводиъ 2012: 150, 160]. Посебан ]е случа] кегове на^старще сачуване представе на северном зиду ^аконикона, до уласка у олтар у охридско] Св. Софщи (средина XI века), ко]у

су открили Радиво]е и Мир^ана Лубинковий, 1961. године. Свети Климент ]е ту окружен св. Ъирилом и (Методщем) у истом простору с пробраним римским папама, у контексту идеолошког тумачека у том тренутку осетлива положа^а Охридске архиепископще измену Рима и Цариграда, и уопште целокупног поретка у хришйанско] васелени [Тодиъ 2012: 132-133]. Читаво мноштво епископа приказаних у доким деловима олтара изузетак су у уметности средкега века, за^едно с укупним сликаним програмом у олтару ове богомоле [ibid.: 129]. — Тек у време турске окупацще, у потпуно измекеним околностима, лик св. Климента се шири на знатнщем делу Балканскога полуострва [Грозданов 1966: 106; idem 1983: 90-104].

26 Снажеке култа у ]езгру архиепископще наставла се и дале, током XIII века. По установленом обрасцу архиепископ Константин Кавасила саставла по два канона св. Клименту и преп. Науму [ПЕнтковский 2013: 93]. Како запажа Петар Милковий, као последица сазревака иде]е о Климентову равноапостолском знача]у за помесну цркву у ккижевним култним остварекима, великодосто^ници Охридске архиепископще су дали да се први пут 1278/1290. године св. Климент ликовно представи као „велики архщере]" у наосу катедралне цркве у Охриду. Тако кегов лик, тек тада, након дуге еволуцще, бива измештен из светилишних делова цркве у кен наос [Милковик 1996: 34, 38].

27 Вероватно преко Богородице Левишке у Призрену (измену 1309. и 1313), Кралеве цркве у Студеници (1314/1315), несумкиво Старога Нагоричина

[Всродиъ 2012: 146-153, 157, 159, 163; Гроздлнов 1983: 76-87; idem 1966: 103]. Неки од ових ликова ура^ени су на тлу уже Србще и пре на^тарщих ликова на северу Македонще, што сведочи о светителеву намерном уво-^ешу у српски живопис, поглавито старашем ктитора и Српске цркве, а не поступно, спонтано [Всуводиъ 2012: 157-158, 163], у процесу транси-мисще са суседних терена.28

Слободно се може рейи да култ св. Ахилща, као патрона Бугарске цркве од времена Самуилова царства (након измешташа шегових мо-штщу из Ларисе на Малу Преспу, 985/986), ксди задржао истакнуто место и у византщско} Охридско} архиепископщи, у ме^увремену код Срба био раширенщи.29 Постсде и портети изведени под надзором св. Саве у Студеници (1208/1209) и Милешеви (1234),30 али и мла^и, све до средине XIV века (у целини в. [Василев 1985: 166-167]; уп. ранще [Гроз-данов 1983: 145-159]), као и сама црква посвейена св. А(р)хилщу у Ари-лу (XI, XIII век).31 Ту су и две службе светителу, од ко^х изворна у

(1317/1318), вероватно Грачанице (око 1320), можда Хиландара, итд. [Водводиъ 2012; Грозданов 1983].

28 Изгледа да се ово преношеше Климентове представе у српско сакрално сликарство у ужо] Србищ и на северу данашше Македонще, донедавно византщско] области, може довести у везу са ширешем Милутинове државе надомак Охрида, односно Милутиновим венчашем с византщском принцезом Симонидом, ко]е ]е 1299. године у Солуну обавио охридски архиепископ Макарще [Грозданов 1966: 103; idem 1983: 76; Водводиъ 2012: 156, 163]. Тада су Срби дошли у тешши контакт

с духовном елитом и културним приликама ко]е су владале у граду у чщем предгра^у ]е почивао први ]ужнословенски светител. Непосредан продор у град 1334. године, дайе, за неко време, нови подстица] за ширеше светителева култа ме^у Србима у држави Немашийа; в. [Водводиъ 2012: 153, 164].

29 То ]е, валда, у вези и са самим сташем ствари у Бугарско] цркви Самуилова времена, а потом и византщском црквеном организациям у поврайеном Охриду. Очито да ]е главни, државни култ Самуилова царства био св. Ахилще Лариски, чще су мошти почивале у државно] и црквено] престоници на острву Аилу у Мало] Преспи, у посебно изгра^ено] велелепно] катедрално] цркви, шему посвейено]

(за дога^а]е в. [Пириватриъ 1997: 154-155]). Управо присуство Ахилщева култа у области суфрагана Бугарске цркве — што ]е у више наврата бивао рашки епископ са сво]ом епархщом, и тамошше одсуство (или непотвр^ено ограничено присуство) св. Климента, као и шегово ограничено штоваше у самом Охриду, сведочи о реалном сташу ствари у средишту црквене организацще до почетка XIII века (уочи формираша Жичке архиепископще, на друго] страни), пре делатности Димитрща Хоматщана. Сам Охрид ]е, изгледа, како ми схватамо, у ]едном тренутку, немного пре Васильева разараша Самуилова царства, претворен у „резервну" престоницу (тачнще „одступницу"). По схваташу С. Пириватрийа, он ]е постао (главна) престоница у касну ]есен 1015. године [ibid.: 156]. Ипак, сви догами везани за страдаше српског кнеза Jована Владимира, одиграва]у се на Преспи: тамо му ]е 22. ма]а 1016. одрублена глава по налогу Jована Владислава [ibid.: 126]. Оста]е чишеница да ]е Василще II завршне операцще ликвидираша Бугарског царства извео управо на Охриду, где ]е у твр^ави нашао и запленио државни трезор, круне бугарских царева и залихе новца [ibid.: 126].

30 За последше датоваше в. [Сувотиъ, МАКсимовиъ 2012: 102-103].

31 Црква св. Ахилща подигнута ]е у Арилу на]касни]е у XI веку. У шо] ]е св. Сава поставио моравичког епископа 1220, а Драгутин ]у ]е реконструисао 1283;

празничном MHHejy из Архива САНУ, бр. 361, преписаном средином XIII века (в. [СУБОТИН-ГОЛУБОВИЪ 2002; eadem 1987], о свему [Трифу-новиъ 2001: 110-113]),32 и друге крайе стиховне форме. Посщи и кратко, синаксарско житще са стиховима, доста раширено у српским мине^ма и стиховним пролозима, као и ре^и, старщи тип без пролошких стихова [Суботин-Голубовиъ 1987: 28; Василев 1985: 168]. Ова} култ, зачет у време деловааа Охридске архиепископще на српским просторима,33 како видимо, сачувао континуитет и у доба самосталне Српске архиепи-скопще [Марковиъ В. 1920: 83-84], не губейи на знача}у у непосредном окружеау св. Саве и у склопу иегове архщерерке делатности.

По свему судейи, дакле, нартар^а сачувана ликовна представа св. Климента Охридског у српском средаовековном сликарству налази се у ол-тару Спасове цркве у Жичи, првом седишту српских архиепископа. Све-тител нще нарочито експониран, он дискретно присуству}е божанско} литургщи не учеству}уйи у ао^34 Ова} део живописа, ко}ем припада и Климентова представа, обновлен у прво} деценщи XIV века, у време архиепископа }евстатща II (1292-1309) нарочитим старааем крала Ми-лутина [Во;водиъ 2012: 146-147, 163]. У недавно об}авлено} монографии о манастиру Жичи, Драган Во}водий примейу}е да у по}единим деловима храма у првим деценщама XIV века поновлен првобитни

осликаваае je свршено 1296. године [Чанак-Медиъ 2002: 55-68, 85, 89, 319320]. Постоjи могуйност да je овде, како je први претпоставио Радослав Гру|ий, дошло до укрштааа култова, стариjeг сремско-панонског мученика, св. Архилща (III век) и епископа Ларисе, св. Ахилща, учесника Првог васеленског сабора (325), ш^и je умро природном смрйу. Првоме je могла бити посвейена првобитна манастирска црква с гробним местом, а другоме, без сумае, Драгутинова задужбина с краjа XIII века [ibid.: 68-70]. Милка Чанак-Медий на основу укупних налаза заклучу|е да су у овоj цркви, у малом ковчежийу, лежале мироточиве мошти св. Ахилща (делий моштиjу), с натписом на гробници уклесаном до друге деценще XIII века (по мишлеау Гордане Томовий), вероватно из времена оснивааа Моравичке епархще [ibid.: 71, 319].

32 У истом, Академщину рукопису налази се и мла^а редакцща Савине службе св. Симеону, у|едно и наjстариjи препис ове службе. Уочливо je да у руским минejима XI-XIII века, ако je судити по Сводном каталогу за оваj период, нема посведочених служби св. Ахилиjу Лариском [Сувотин-Голувовиъ 1987: 25].

33 Рас je у XI веку у суштини наjчвршйe био везан за Охридску архиепископщу измену 1019. и 1067. године [Пириватриъ 2014: 114], што значи да би подизаае Ахилщеве богомоле на тлу Србще требало тражити у томе полувековном интервалу. Ранще везе са Самуиловом државом биле су доста лабаве, посредне и краткотраjнe [idem 1997: 105, 112-115, 193]. Постами мишлеае да je присуство рашких епископа у средиштима Охридске архиeпископиje у време одржавааа

св. архиjeрejских сабора, где су се они сусретали с Ахилщевим култом, могло бити подстицаj за ширеае аегова култа и на српске земле [Грозданов 1983: 143-158; ВАСИЛЕВ 1985: 166].

34 Налази се „у другоj зони jужног зида [. . .], источно од прозорског отвора" [Водводиъ 2012: 146]; за тачну позицщу светог в. схематски приказ у [Чанак-Медиъ et al. 2014: 481].

сликарски програм из Савина времена, уз примедбу да у доаим зонама, како наоса, тако и олтара, првобитне фигуре светих нису доследно по-навлане, што се, по иегову мишлеау, односи и на лик св. Климента [Чанак-Медиъ et al. 2014: 246-248]. У недостатку доказа та се могуй-ност не може исклучити, али ]е, када се све узме у обзир, ипак мало ве-роватна. То значи да засад не бива изгледним ни да ]е — што би се могло помишлати — лично св. Сава увео у олтарски простор портрет свог претходника, великог утемелитела словенске цркве ме^у }ужним Сло-венима. Отворено ]е питаае колико ]е он, заправо, био свестан иегове улоге и широког знача]а, као и то да иегова црква (1219) обнавла пунойу словенског богослужеаа на ]едном делу, (сада вей бившем), Охридске архиепископще, какво ]е имала Климентова епископща.35 Поновна ак-туелизацща Климентова култа корм руководи охридски архиепископ вероватно ]е била позната св. Сави, али до ае ]е могло дойи после аихова разлаза, 20/30-их година XIII века, када би, за св. Саву, вей било касно окретаае овоме култу,36 кога нема ни у суседно] Бугарско] цркви, тако^е супарници Охридске архиепископще. — Да застанемо овде и не упушта-мо се у дале спекулацще. Али оно што и дале сщи — и ту се врайамо општим заклучцима С. М. Кулбакина — списи св. Климента и аегових сарадника с прелома IX-X века ]есу, макар и на имплицитан начин, имали удела у формираау Савина и укупног изворно српског каижевног корпуса на прелому XII-XIII века. Макар као каижевно]езичко градиво, као богат резервоар из кога се захватало, можда и као узор, али не нужно и са свешйу, или с осейа]ем о важности знааа о аегову стварном пореклу.

1.3. Истор^ски оквир за ycBaja^e климентовског корпуса Другим сигилионом цара Василща II Македонца (976-1025) из ма]а 1020. године комплетирана ]е надлежност византщског архиепископа Бугарске над свим епархщама ко]е су некада држали бугарски првосве-штеници у време цара Петра (927-969) и Самуила (976-1014). Том приликом врайено ]е 14 епархща ко]е су преузели суседни митрополити, тако да се византщска Архиепископща Бугарске са средиштем у Охриду „вратила" на сво] максималан исторщски обим од 31 епархще. Ме^у на-кнадно додатим епархщама био ]е и Рас. Претходним сигилионом из

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

35 О прво] словенско] епископщи у Jугоисточноj Европи, установлено] 893. године по етничком, а не по територщалном (епархщском) принципу, са средиштем у Велици (долина реке Шушице), у данашшэ] ]ужно] Албанщи, под утица]ем литургичке традицще Епира, ко]а ]е блиска ]ужноиталщанско], в. [Мучай ет al. 2014: 8, 11-14, 26, 34; ПЕНТКОВСКИЙ 2015: 126-127; IDEM 2012: 423-425; IDEM 2016: 72-73, 88].

36 Држаше до такве традицще, видели смо на примеру одржаваша култа св. Ахилща Лариског, чини нам се у том клучу, за св. Саву, валда, не би било спорно — да ]е било успоставлено ранще.

1019. године под }урисдикцирм охридског архиепископа нашле су се и друге епархще са српскога терена, макар у данашаем смислу речи: Ниш, Браничево, Београд, Сирмщум, Призрен и Липлан, в. [Равиъ 2013: 5758; Благо;евиъ 2011: 70; Живковиъ 2004: 173-175; Калиъ 1979: 29, 33].37 Из другог сигилиона (1020), на посредан начин, излази и да епар-хща у Расу, поред осталих, тако^е била у саставу Бугарске цркве од времена цара Петра [Коматина 2014: 351; Равиъ 2013: 50; Живковиъ 2004: 177; Калиъ 1979: 31]. У српско} историографии то се, условно, због одсу-ства других, прецизнщих извора,38 доводи по први пут, по логици ствари, макар и накратко, у везу са Симеоновим разарааем и анексирм Србще 924. године. Србщу }е, после пустошних година, уз византирку подршку обновио српски кнез Часлав, ко^ }е, иначе, ро^ен у изгнанству у Бугар-ско] (клучно време бугарске окупацще 924-927). Било како било, епархща у Расу,39 ко}а се налази у средишту на^сточнще српске државе, што йе у наредним вековима постати стожер српског окуплааа (наследник pj данашаа Србща), с вейим или мааим прекидима бивала у саставу ове црквене организацще од почетка друге четвртине X века, све до 1219. године.

37 Државне и етнолингвистичке границе готово да се никада нису преклапале на Балкану, па ни у овом случа^у, тако да се на истоку данашае српске територще, претежно у Моравско] долини, знача^ан српски елеменат доста дуго налазио изван српске државе, на землишту на ко]ем су се смеаивале византщска и бугарска власт. На источном и нужном планинском масиву ко]и оме^ава ова] простор, ]ош у раном средаем веку усталила се граница измену западних и источних Jyжних Словена. Хронологщу померааа или утапааа романизованих староседелаца, ко]и су за неко време остали на маае приступачним, планинским теренима, раздва]а]уйи ове две скупине до кристалисааа аихових разлика, као и неопозиво продираае западно^ужнословенске гране на та] простор, ни]е могуйе пратити. Лако ]е уочлива „дубока бразда ко]а дели ]ужнословенске дщалекте" од Тимока, преко Осогова до Шар-планине; та ]е барщера толико изразита, да

]е у читавом словенском свету превазилази само „ме^а измену западословенске и источнословенске ]езичке области, другим речима, црта ко]а одва^а полске и словачке говоре од белоруских и украинских" [Ивиъ П. 1994: 137-138].

38 У три сигилиона Василща II (1019, 1020, 1020-1025), износе се доста штуре информацще за српску црквену исторщу. Нису то ни у начелу извори без недостатака: све три исправе су поновлене („препричане") у хрисовули Михаила VIII Палеолога Охридско] архиепископщи из 1272. године, а сачуване су на основу знатно познищх преписа, из XVI и XVII века [Равиъ 2013: 67; Живковиъ 2004: 173].

39 Катедрална црква у ко]у ]е на^каснще у X веку смештен рашки епископ ]есте ротонда Св. Петра, основана на старищм темелима на реци Рашко], вероватно као меморщална црква аених ктитора, у трейо] четвртини или крадем IX века [Поповиъ С. 2000: 210, 229], с раном обновом у прво] половини X века, „када ]е могла бити изгра^ена и средишаа купола са галерщом, а када ]е и настао први сло] живописа" [ibid.: 224], што вероватно сто]и у вези с потребама новоустановлене епархще [Ъуриъ 1994: 231-232; JAHKOBИЪ М. 1985: 171]. Црква ]е, изгледа, приликом подизааа посвейена св. Петру, да би каснще, можда у време другог осликавааа у XII веку, била посвейена св. апостолима [Поповиъ С. 2000: 229].

Петрова црква у Расу, X-XI в., старо средиште рашког епископа (према: Завеши и йоруке. Сшефан Немака — девеш векова, Београд, Народни музе], 2014).

Ево кратког прегледа исторщских дога^а ко]и су значащи за разуме-ваше читаве проблематике:

• посто^ ]аз у познавашу црквених прилика измену 873. и 924. године у континенталним српским областима, изван уског приморског по]аса; изгледна ]е могуйност да ]е Српска црква у Срб^и кнеза Мутимира, будуйи под начелном ]урисдикцирм Римске цркве, до 885. године била потчишена Метод^ево] архиепископ^и; то би значило да се словенски ]език користио на богослужешу латинског обреда; доцн^а суд-бина ове црквене организац^е ]е неизвесна;

• око 924. године град Рас долази у руке Бугара и шегова епархща, ко]а ]е можда тада тек и основана, улази у састав Бугарске цркве;

• иако кнез Часлав обнавла Срб^у око 928. године, Рас, изгледа, оста]е у Бугарско];40

40 Град Рас, због шегове изузетне стратешке важности, Бугари су, након Симеонова осва]аша, могли задржати у сводим рукама током знача^ног дела X века, макар четвртине столейа, чим га на списку градова Србще не помише Константин VII Порфирогенит, средином истога века [Благодевиъ 2011: 45].

246 I

• 971. године ворка цара }ована Цимискща осва}а Србщу и оснива се ка-тепанат с центром у Расу на ч^ем челу протоспатар и катепан }ован; н^е позната судбина месне епарх^е, али могуйе да потчиаена Драчко} митрополии (или и дале остала у оквиру Бугарске цркве);

• 976. Срби уклааазу византирку посаду у Расу и осамосталу}у се; не-позната судбина локалне епарх^е;

• око 998. године Самуило, након похода у Далмацщу, потчиаава себи Дуклу, а преко ае и Србщу, па се главнина српског подруч}а на}веро-ватн^е везу}е за Бугарску цркву у Преспи;

• 999-1005. године цар Василще II осва}а значаре области ко}е потчиаава околним византирким црквеним организац^ама (1004. заузейе Скопла, 1005. заузейе Драча); неизвесно да ли тада Рашка епар-хща у саставу Драчке митропол^е (или Бугарске цркве);

• 1018/1019. године цар Васил^е II оснива тему Срб^у на територир некадашае Чаславлеве кнежевине, вероватно с центром у Расу, на чи-

чело ставла стратега Константина Диогена; 1020. године уклучу}е Рашку епарх^у у састав Охридске архиепископ^е; остале источне епар-хще из српских кра}ева налазе се у теми Бугарско} с центром у Скоплу;

• у друго] половини XI и прво] половини XII века знатнее йе се меаати државно-политичке прилике у Србир, али йе епарх^а у Расу, изгледа, оста}ати потчиаена Охридско} архиепископир (устанци 30/40-их година XI века; 1071-1072. Визант^а пролази кроз сукобе; Дукла по-ста}е кралевина и прелази из руку Драчке митропол^е под Дубровач-ку архиепископщу; византирка власт бива уклоаена из Раса 1067/ 1068-1075. године; после 1085. године Рашка под великим жупаном Вуканом поста}е право државно средиште, а поприште српско-визан-тирког сукоба од Звечана до Липлана у „Зигосу"; самостално исту-паае српских владара кра}ем XI и почетком XII века; обнова непо-средне византирке власти у Расу 1122-1155 (с прекидима 1127-1129, 1149-1150);

• после 1155. византирка посада напушта Рас и царство препушта власт удеоним српским владарима, уз ослонац на рашког епископа, Грка; парадигма сложених црквених односа }есте „двоструко" крштеае Стефана Немаае: први пут 1113. године по католичком обреду у Дукли, касн^е по православном обреду у Расу; 1183-1190. године осамоста-ливаае Немааине Срб^е; 1204. рушеае Визант^е.41

41 За динамику ових односа в. [Пириватриъ 2014: 108-109, 113-117; Равиъ 2013: 50-53, 62-66, 76-79, 83-85, 370-371; БЛАГОДЕВИЪ 2011: 62, 64-70, 73, 76-80, 90-94, 96-106, 108-113; Пириватриъ 2011: 103-106; Живковиъ 2004: 191-192; ПИРИВАТРИЪ 1997: 54-55, 91-92, 105, 112-115; КАЛИЪ 1979: 29-33].

Maua 1

Ha nocpegaH HaHHH npegoneHa Be3a H3Me^y cpncxux h jy^Hux c^oBeHcxux KpajeBa 3Hanu^a je, Kpo3 pery^apHy црквенy opraHH3a;ujy, BumeBexoBHH, uaxo y HeKHM npu^HKaMa Ha gy^e npexugaH, unaK o6hob^hb KOHTaKT c ^HTyprHjcKHM KOMn^eKcOM KojH je 3acH0Ba0 cb. R^HMeHT Be^HHKu ca cbo-jHM capagHu;uMa h Hac^egHu;uMa KpajeM IX h noneTKoM X BeKa. fla ^h je y pe^aTHBHO KpaTKOM BpeMeHy HaKOH (npeTnocraB^eHe) 924/927. roguHe gom^o go gupeKTHor Meaaaa 3aTeneHor pegaK;ujcxor h ^HTyprujcKor ^h-Ka cpncKux Kftura y PamKoj enapxuju — h^h je Taj npo;ec noTpajao, y3 no-cTynHy TpaHCMHCHjy c jyra? Ha to nuTarae Huje Moryhe gaTH ogroBop Koju 6h 6ho noTKpen^eH H3BopuMa, a^u no cTBapu, HajnpupogHuje je

oneKHBaTugaje go цe^oкyпнe 3aMeHe 6oroc^y^6eHor pe-nepToapa gom^o ogMax — 3aTo mTo cy cBe c^oBeHCKe K^ure, aKo hx je y tom TpeHyTKy Me^y Cp6uMa Ha obom TepeHy 6u^o, npunaga^e 3anagHoM o6pegy, c HenocpegHHM oc^oH;eM Ha naHoHcKe npeg^omxe.42 To 6h 3Ha-hh^o ga je HenocpegHo npeKo K^ura H3 T3B. R^HMeHToBa Kopnyca npoMe-aeH cTapoc^oBeHcKH BapujeTeT y obom Kpu^y CpncTBa, oTnpu^HKe y nepu-ogy og 924. go 971. roguHe.43 Y ocTaTKy he HacTaBHTH ga ^hbh npBo6uTaH,

42 3a nuTaae 6oroc^y^6eHor KoMnneKca y naHoHuju h Be^HKoj MopaBcKoj b. [nEHTKOBCKHñ 2014b: 66-67, 71, 73].

43 O ucToHHo6yrapcKoM cnoBeHcxoM ^HTyprujcKoM Kopnycy, kootko je caga no3HaTo нayцн, Kao H3Bopumiy yTu;aja Ha enapxujy y Pacy og 924/927. roguHe, He Mo^e

Методщев корпус,44 да би га, у наредним вековима, поступно истиснуо мла^и, зужнословенски корпус источног обреда (о двама корпусима в. [ПЕнтковский 2014б: 66, 71, 73, 87-89, 90]).45 Источно}ужнословенски варщетет старословенског }езика („климентовски") и пре потпуног по-тискивааа западне словенске литургще, завладао }е, у }езичком смислу, у свим српским кра}евима, као последица промена у територщално} над-лежности по}единих помесних цркава различита обреда.46 Такав мо-гао бити пренет и у хрватске кра}еве, пре свега преко Захумла и Паганще. Поступни пренос словенских каига с }уга (на кор упуйузу трагови при-зренско^ужноморавског дщалекта у брорим рукописима, в. 3.2.9.2) од-вщао се каснще, у времену када су српске епархще биле потчиаене Ох-ридско] архиепископщи, пре свега Рашка (после 1019/1020), али аегово оствариваае подразумева посто}аае непрекинутог словенског „литур-гщског коридора" до српских кра}ева на северозападном ободу архиепи-скопще.47 У супротном, оста}е као нароузданщи пут без посредног и спонтаног физичког додира на терену („хоризонтално ширеае"), непо-средан и намеран контакт охридског архиепископа с епископима у срп-ским епархщама („вертикално преношеае").

2. Српска редакц^а црквенословенског jезика 2.1. Српски изговор за^едничког словенског к^ижевног ¡езика Говорити о неко] редакции црквенословенског }езика пре свега значи го-ворити о изговорним традиц^ама општецрквенословен-ског j е з и к а у неко] посебно} словенско} етнолингвистичко} и култур-roj средини. Настанак и неговаае одре^ене редакцще црквенословенског ]езика мора се повезати с посебним црквеним приликама. По правилу то

се с извесношйу говорити, ]ер се и на ту страну, у склопу Бугарске цркве с грчким богослужеаем, у прво] половини X века постепено и неодре^ено шири словенски литургщски ]език с ]уга до 969, односно 971. године, када та] процес бива прекинут [ПЕнтковский 2007: 25; idem 2012: 425; idem 2015: 138]. Чак ]е и пренос словенских каига у Кщевску Русщу после 988. године извршен уз прескакаае Источне Бугарске, непосредно из охридско-преспанског региона [ПЕнтковский 2007: 25; idem 2012: 406].

44 То су маае приступачни, западни делови Србще и приморске кнежевине.

45 У недостатку исторщских извора, помажу нам ономастички подаци с терена. Првобитна граница измену латинског и грчког хришйанства, ко]у су Срби затекли у своме доселеау на Балкан, задржала се током раног средаег века. У латинско] сфери нашла се главнина народа, а тек аегова ]ужна и источна периферща припале су грчко] духовно] сфери — доае Подримле (пр. Левиша у Призрену) и Поморавле (Сталай, Ъунис) [Лома 1990: 16].

46 О томе, нпр., сведочи прва страница Кщевског мисала, текст западног обреда на климентовско] верзщи каижевног ]езика.

47 За слободнще употреблен термин „словенски црквени коридор" у нешто другачщем смислу в. [ПЕнтковский 2014б: 65, 66, 83].

подразумева посто]аше одговара]уйе црквене организацще за чще потребе се уводи дати црквени или литургщски ]език, а у другом реду, ма-да не и маше знача^о, и државне организацще ко]а пружа неопходну подршку овакво] црквено]езичко] „политици". Црквено-литургщска пи-таша за конкретне црквене организацще код Срба пре формираша ауто-кефалне, српскословенске цркве, иако су вишеструко начета, нису до кра]а проучена. Обично се истиче да се у ктиторском манастиру Стефана Немаше, Студеници (сагра^еном после 1183), први пут ]авла]у словенски натписи на фрескама 1208/1209. године, одмах по Савину доласку у Србщу.48 То се по нашим налазима оквирно слаже с временом писаша Типика: он ]е саставлен 1209. године, и званично преписан око 1210. године. Иначе, на литургщи и свуда у цркви до тада ]е доминирао грчки ]език, што ]е, мора се признати, само сполашши, званични аспект влада-]уйих прилика у византщско] Охридсю^ архиепископщи. За локалне, унутрашше потребе, као што знамо на основу сачуваних средшовеков-них рукописа, и ранще, без експлицитних трагова сметши, био ]е у употреби српскословенски ]език — можда с одво]еним ареалом коришйеша — а можда и у склопу нарочите богослужбене диглосще.49

У науци ]е добро познато шире ]единство црквенословенског ]езика у оквиру духовног круга Slavia orthodoxa, у визуелном смислу наглашено и општом употребом йирилице у свим ]езичким манифестацщама (након

48 Ова по]ава ]е давно уочена (С. Мандий, 1959), а Миодраг М. Петровий ]е тумачи доношешем ктиторског типика ко]им се уре^у]е црквено-правни статус манастира. Тиме ]е, измену осталог, дат и нарочит оквир за употребу домайег богослужбеног ]езика, као особен израз новостечене самосталности главног владарског манастира [Петровиъ 1986: 25-26]. Осликавашем ]е руководио сам Сава, а извршилац ]е ]едан грчки сликар, ко]и ]е о себи оставио забелешку на грчком ]езику, испод ктиторског натписа [Ъуриъ 1994: 408]. Ранще су натписи на фрескама у српским кра^евима бивали на грчком ]езику, на територщи православне цркве (нпр. у Ъур^евим Ступовима из 1170/1171. и у цркви

Св. Петра, око 1180, у Расу), односно на латинском ]езику у католичком примор^у (нпр. у цркви Св. Михаила у Стону, око 1080, Св. Луке у Котору, 1195). Клесани натписи, као дело домайих ма^стора, ]авили су се и ранще на српскословенском ]езику (нпр. ктиторски натпис кнеза Мирослава у цркви Св. Петра у Бщелом Полу, 1161/1162).

49 Како запажа Василще Марковий, готово пре ]едног столейа, читав епископат у оквиру Охридске архиепископще из Комнинске епохе (1057-1185) био ]е грчки, а „ипак Словени нису могли бити потпуно исклучени из нижег клира, па тако ни из монаштва" [Марковиъ 1920: 26]. Судейи по посто^ашу српскословенских литургщских кшига, као и одсуству било каквих ]езичких примедаба у чувеном писму Димитрща Хоматщана из 1220. године и сл., заклучу^е се да проблем употребе словенског ]езика на богослужешу у српским землама под Охридском архиепископщом до 1219. године нще био изражен [Милковиъ 2008: 129, нап. 411]. У периоду ко]и претходи оснивашу самосталне Српске цркве, у византийском свету ]ош нще завладала исклучива употреба грчкога ]езика на богослужешу. Тако се, нпр., крадем XII века допушта вршеше богослужеша на другом ]езику, под условом да су богослужбени текстови тачно преведени с грчкога оригинала [Пентковский 2013: 90, нап. 60].

напуштааа глаголице), с ослонцем на ромерку културну сферу, графич-ки на грчки алфабет.50 Црквенословенски }език углавном одлику}е }е-динство у морфологир, синтакси и лексици, док се главне разлике исполавазу на плану фонолог^е [Грковиъ-Ме.щор 2007: 427; Грицкат 1975: 31]. Ово особито важи за литургирке и химнографске са-ставе кор су непосредно уклучени у богослужеае, и под на}буднирм су оком цркве.

Пошто смо утврдили полазиште — а то фонологща као поле дифе-ренцирааа (differentia specifica) српске, па и сваке друге редакцще [Грко-виъ-Ме.щор 2011: 46; )ерковиъ 1984; Младеновиъ А. 1977], дода}мо да фонетско-фонолошким питааима нужно у помой прискачу графирко-ортографска, као и палеографска и кодиколошка разматрааа; разуме се, са ширим увидом у црте на осталим нивоима }езичке структуре.

2.2. Источно)ужнословенска подлога српске писмености Поставла се питаае, можемо ли се овим путем спустити у про}ектовану прошлост чир су основи поставлени измену 893. и 916. године, радом св. Климента Величког и аегових сарадника, старих и нових. То }е, пре свега, време обликовааа источно}ужнословенског варщетета старосло-венског ]езика, унеколико другачщег од моравско-панонског. Ова} мла-^и настао усаглашавааем с новом дщалекатском подлогом, у rapj се, као и у другим зужнословенским говорима, рш нису десиле клучне фонолошке промене ко}е би неопозиво удалиле од прасловенске базе. На toj подлози су настале зужнословенске бугарско-македонска и српска редакцща, као и руска редакцща.51

Реалнще говорити о везама српске редакцще с мла^им спомени-цима с зужних простора (Вардарске Македонще), корма испуаен XI и XII век, }ер стица}ем историрких околности, аима располажемо, и

50 Добро ]е знано да се црквенословенски ]език осейао као ^единствен културни идиом, па нще необично што имамо више примера споменика у копима су истовремено спроведене различите ]езичке редакцще, в. [Грковиъ-Медцор 2007: 428], како у времену првог писааа, тако и у каснщо] рестаурацщи.

51 Вей општим увидом у графщско-ортографске прилике и основни фонолошки инвентар, пре свега у консонантском систему (с источно^ужнословенским маркерима шш и жд < *tj, dj), ]асно ]е за^едничко исходиште поменутих писаних традицща, што нема потребе данас посебно доказивати ни елаборирати. У српском случа]у то важи и за малобро^не споменике западног обреда (нпр. прва страница Кщевског мисала из XI/XII века), као и за укупност споменика источног обреда, што овом приликом, тако^е, не треба засебно истицати. — Без обзира на (претпоставлено) полазиште хрватске каижевно^езичке варианте, рекли бисмо да ]е и она, у облику какав ]е допро до нас (а то исклучу]е познаваае прилика

у IX (?) - X веку), секундарно (?) обликована на бази истог старословенског варщетета, што значи уз посредоваае суседне, српске редакцще, ко]а физички сто]и измену ае и простора деловааа источно^ужнословенског каижевног варщетета, ко]и се шири са словенског ]уга.

само с шима ]е могуйа конкретна компарацща. На посредан начин, ако се они могу везати за ]угозападномакедонско-]ужноалбански ]езички простор (у литератури углавном према секундарно] творевини познато] као „Охридски кшижевни центар"), може се установити и веза с Кли-ментовим насле^ем.

Вероватно се на]више може учинити на плану текстолошке анализе, али наш задатак ]е, овом приликом, испитиваше ]езика, а не текста.

Да ]е, рецимо хипотетички, српска редакцща настала у процесима ко]и су се водили током XI и XII века, кроз рецепцщу литургщских из-вора са словенског ]уга, шу би морали, без обзира на дуготра]на „чишйе-ша материала" кроз усаглашаваше с локалним, српским говорним осе-йашем, одликовати врло видливи трагови старе подлоге ко]а ]е сво]у физиономщу изградила у том периоду. Ме^утим, то се ни]е дого-д и л о. У посведочено] српско] редакции нема м а с о в н е промене ъ > о, ь > е, мешаша м и а, губитка епентетског л и других по]ава.52 Зрелу српску редакцщу у том погледу одлику]у само лексички блоки-ране замене старих полугласника у правцу о и е и друге ситнице у тзв. техничким терминима (типа црьковь и правед'ныи). То ]е лексички репертоар основних литургщских текстова — што из равно указу] е на црк-вени пут ]езичких утица]а.

Морамо нагласити да, с обзиром на општа очекиваша, необично у том смислу изгледа]у неки извори из XII века. Они или не позна]у или има]у на минимум сведене овакве форме црквених термина ко]и су, као такви, у нужном руху", готово без изузетка присутни у српским споме-ницима XIII-XIV века и у македонско-бугарским споменицима XI-XII века, и дале. Изнена^у]е шихов изузетно мали бро] и ниска фреквенцща у Мирославлеву ]еван^елу, као и потпуно одсуство у Михановийеву апостолу и у сачуваним епиграфским споменицима. Ови, као такви, због специфичности клесарске технике и традицще ко]а их негу]е, по инер-цщи, нешто дуже конзервира]у насле^ено сташе.

Пр. црькьвь КшишМир / {{цЦрькьБь Благ / люки, тькьмо Мих/ тькмо, тькьмо, тьчьж, тьщьно, дьждь, кьждо, кротькь, крЪпькь, люкьвь, црькьвь итд. Мир (и поред опрЪснокь, лакоть, щдати, кисерь, оумерои, таено, итд.).

У такав ]едан задати рам (XI-XII век : XIII-XIV век) немогуйе ]е без посебног об]ашшеша сместити овако описану слику. Прво треба нагласи-ти да ]е статус словенског кшижевног ]езика, као вей сасвим изгра^еног, и традици]ом стабилизованог идиома у XI и XII веку потпуно другачщи од онога у IX-X веку када се тек формира и када ]е потребно испунити више услова за шегов прщем у неко] средини. Како ]е у XI и XII веку кшижевни

52 За ]езичке одлике цсл. текстова с македонског терена в. [Рибарова 2005: 75-92; Десподова 1981; Угринова-Скаловска 1966; Мошин 1954: 22-24].

]език релативно аутономан у односу на народне варщетете-53 мора се прет-поставити нешто другачир орщентир од онога кор се уобича}ено прет-поставла у адаптацир црквеждезичких споменика пристиглих с }уга. Овде се, дакле, начелно узев, нще радило о усаглашаваау с народним, него с каижевжрзичким осейааем, }ер каижевни }език идиом за себе — посебно у средини ко}а вей има изгра^ену каижевну традицщу. Ова тра-дицща се у српском случа}у показала као веома }ака, не само у XII-XIII веку него и много каснще, у време турске окупацще Балкана.54 Степен при-хватааа зужних форми пристиглих с зужним предлошцима диктирао добар осейа] властите каижевне норме. Старща каижевна норма, више-маае присутна у неким споменицима XII века, без сумае, показу}е да су у развозу српског каижевног }езика одражена н а j м а а е два тока. Ка-рактеристично одсуство вейине зужних }езичких маркера или аихова ограничена дистрибуцща у споменичко} главнини сачуване српске редак-цще, говори о живо] вези с неким стааем старирм од промена ко}е су обликовале бугарско-македонску редакцщу (тзв. „средаебугарске" спо-менике). За то стаае могуйа су само неколика об}ашаеаа, ко}а подразу-мевазу архаичне почетке: 1) континуитет у односу на редакцщу директно преса^ену из Панонще, односно Моравске; 2) редакцирки континуитет у односу на варщетет зачет у Климентово} школи (пре знатнирх промена у народном говору); 3) накнадно консултоваае древних споменика.

Пажау йемо усмерити на сагледаваае другог, магистралног тока у историр српске каижевно}езичке културе (о аегову знача}у в. [Нова-ковиъ 2002: 128]), док судбину примарног корпуса потеклог с директне йирилометодщевске подлоге, што у вези с проблемом зурисдикцще Методщеве Панонске архиепископще, за сада оставламо по страни (в. [Савиъ 2011], за каижевне токове в. [Новаковиъ 2002: 121]). Чиаеница да за питаае српскословенске }езичке традицще, и поред повременог уклучивааа у црквену организацщу Истока преко византирке Драчке митрополще, од пресудног знача}а уклучиваае }едног дела српских те-риторща преко (претежно) грчке Бугарске цркве, ко^ су се вишеструко премештала седишта, од Дристре до Охрида (в. [Пириватриъ 1997: 54]), уз промене у статусу и рангу, у зависности од државнополитичких прилика у корма се она налазила, током више, врло динамичних векова (в. 1.4). Главни разлог оваква утица}а лежи у чиаеници да су се у граница-ма исте црквене организацще, на кра}аем зугозападу од 893. године на-лазиле и по}едине словенске етничке епископще, почев од Климентове

53 Отуда и дуго чуваае „]усова" у ортографщи српске средине у томе периоду, без обзира на аихову фонолошку неоправданост с аспекта народних говора. То открива симболичку позадину оваквих односа.

54 Тада се она, у ресавском ортографском виду, проширила по Македонии и Бугарско], дочекавши, тако, смену подмла^еном руском редакциям (XVIII век).

у околини Велице (преко посебно познатих у околини Девола и Бре-галнице, можда и ]едне у Пелагонщи, на прелазу IX-X века, в. [Пентков-ский 2015: 141; idem 2007: 24; idem 2012: 430-431]), ко]е су у потошим временима послужиле као прави расадници источне словенске литургще.

2.3. Фонолошки систем српске редакц^е црквенословенског jезика }едино сигурно полазиште у ]езичко] анализи за рани средши век може бити у обрнутом смеру из зрелога средшег века, од фонолошког склопа стабилизоване српске редакцще, од кра]а XII до XIV века (да]емо на;)ка-рактеристичнще црте) [Грковиъ-Ме.щор 2011: 47-48; )ерковиъ 1984: 56-58; Младеновиъ А. 1977: 4]:

• щ /шш/, жд < *tj, dj;

• оу, е < ж, а;

• t у српско] фонолошко] вредности /е/, негде дефонологизовано;

• гублеше дистинкц^е по палаталности вокалних рь и ль;

• унификацща полугласника ь /э/ < ъ, ь;

• ы само формално обележавано, реално из]едначено с /и/;

• отврдшаваше ч, ж, ш, шт, жд, ц, р, с;

• ? < s /дз'/;

• к /Л/, г /)/ < к, у у страним речима, формално у]едначено с йирилич-ком праксом на Истоку (пре свега преко Свете Горе од осниваша Хи-ландара, 1198, али и нешто ран^е).

Промена вь- (*vb-, vb -) > оу- (тип унук, удовица), важан ]е маркер српског ]езика, односно српске провенщенцще споменика, али остала ]е изван кшижевне норме због упадливог одудараша од старословенске и шире редакцщске норме [}ерковиъ 1984: 61].55

Као што видимо, иако су прилаго^аваша српском изговору изврше-на у склопу читаве артикулационе базе, главна разлика ]е у вокалском систему, где ]е на^растичнще смашен бро^ фонолошких ]единица (с пет-наест на девет), уз знача]ан формални преобража] графще (пре свега губи-так „]усова"). — Али то се догодило касно, око почетка XII века, очиглед-но у нарочитим културноисторщским приликама за ко]е треба пронайи

55 За разлику од српске редакцще, Koja почива на штокавском дщалекту, у супстрату №oj нajблискиjе, хрватске редaкциjе, лежи чакавски дщалекат; 'прелазно пoдручjе je широки пojaс измену Босне и Уне', са шйакавским говорима. Различите дщалекатске основице непосредно су се одразиле у двема редакцщама. То су, на првом месту, различити рефлекси ё ('ё je на Западу прилагодливще него на Истоку'; у одре^еним случajeвимa > a), % (> e, у одре^еним позицщама a), *tj (> t'), *dj (> j), *stj (> Sc), r, l, vb- (> v-); и поред изjeднaчaвa№a полугласника узрокованог депалатализацщом, на Западу се дуго држе остаци старих разлика, типа шгсь, semrtb, teplo [Hamm 1963: 59].

одговаразуйи контекст.56 Спола гледано, консонантски систем }е, уз под-разумеване опште измене графирког лика целе редакцще, остао готово нетакнут, тако^е подрежен српским изговорним могуйностима, уз за-државаае нарарактеристичнирх каишких група шш и жд, ко}е, саме по себи, директно сведоче о источно}ужнословенском, у ширем смислу и климентовском полазишту оваква система (в. нап. 51).57

3. Споменици српске редакц^е црквенословенског jезика Посебно йемо прокоментарисати неке споменике за ко}е се у науци зна да се могу везати за }ужна исходишта српске писмености (то значи да се не-йемо бавити утвр^ивааем веза ю^е су у каижевноисторирком смислу начелно вей установлене). Овом приликом усредсре^ени смо на оне споменике кор има]у везе с глаголском традициям — било да су сами писани глаголицом, било да им подлога, непосредна или дала — глаголска. У условима пасивизирааа глаголске писмености, она, сама по себи, носи карактеристичан печат старине [Jagic 1960: 475]. У неким приликама за нас }е, уз општи филолошки приказ, доволно да локализу}емо споменике. Указайемо и на неколике }езичке маркере кор спа}а}у неке од нартарирх српских рукописа — тамо где кор од аих потребно посебно истайи, без намере да дамо коначно раз}ашаеае тих по}ава у историр српског }езика.

56 Општи оквир ове реформе српског правописа може се сагледати на основу ширег датовааа споменика ко]и не позна^у овакав ортографски систем и прецизнщег датовааа споменика у копима ]е примеаен мла^и, редуковани правопис. У прву групу спада Марщино ]еван^еле с недоследним старословенским правописом, као и списи Димитрща Синаита (нпр. прва страница Кщевских листийа и записи у Синайском псалтиру 3/N) с прелазним старословенско-српским правописом;

в. [Савиъ 2014б]. Они сводим настанком чине доау границу за оме^аваае уочене по]аве (прелаз XI-XII век). Та ]е граница само условна зато што именовани писар делу]е измештен, на Синапу, одво^ен од збивааа у домовини, уклучен у живот разнородне монашке за^еднице. Стога се време аегова одласка — можда 1096-1099 [ibid.: 301] само приближно може узети за terminus post quem non. Чак и то уз немало релативизоваае ]ер, изгледа, он долази из ]едне уже српске области [ibid.: 300], можда природним препрекама (планинама) одво^ене од оне у ко]о] су се те крупне промене одвщале. У том би се случа^у морало укалкулисати извесно кашаеае у преношеау иновативних црта у ортографщи. У другу групу спада]у епиграфски и рукописни споменици од ко]их су на^старщи из средине XII века, и глаголски и йирилски.

57 Читава адаптацща кретала се у распону изговорних могуйности просечних говорника новонасталог српског ]езика („старосрпског"), до одре^еног времена. У консонантском систему и поред развода, формално посматрано, не само на плану ортографще него и стварно, нще дошло до великог удалеаа српскословенског фонолошког репертоара од старословенског [|Ерковиъ 1984: 57; Грковиъ-Медцор 2007: 429]. Мада ]е укинута палатализованост, а задржана палаталност, системски гледано, ту ]е елиминисано само неколико фонема, уз правописно маскираае српских еквивалената страних к, у, и стабилизоваае источно]ужнословенских рефлекса *tj, dj, што ]е изговорно било могуйе због тога што ]е српски вей познавао групе шш, жд, премда с другачщом дистрибуцщом (уп. ognjiste, dazd [Dordic 1960: 512]).

3.1. Марфино jeBaH^e^e

За Марщино ]еван^еле ]е, jöm аегов издавач, Ватрослав Jarah (1883), констатовао да ]е, судейи по неким карактеристичним иновацщама (често мешаае ж и оу, t > и, коуръ [због опсценог значена] ^ кокотъ), написано у XI веку у хрватско-српским пределима, „негде у Босни или ]уж-нще" [Jagic 1960: 410, 424]. Специфичности ]е установио у сраваиваау са Зографским ]еван^елем, „подходя лучше всЬхъ къ идеальному церковнославянскому или старословЬнскому языку", и аеговим одступа-аима од овог узорног споменика [ibid.: 423-474]. Да ]е каига дуго остала у српско] средини, показу]у — као и у случа]у Гршковийева апостола — многобро]ни додаци исписани йирилицом, српском редакцирм, у нор-мама рашког правописа, на почетку, односно у прво] половини XIV века,58 а чак ]е и изгублени или оштейени први лист Иванова ]еван^ела (134) заменен српском йирилицом у истом периоду [Трифуновиъ 2001: 21-22; Jagic 1960: 410]. Сто]ан Новаковий ]е, идуйи за }агийевим запа-жааима (1893), оценио да ]е Марщино ]еван^еле „за Србе оно што ]е ^ван^еле Остромирово за Русе" [Новлковиъ 2002: 149; Грковиъ-Mej-цор 2011: 48]. Српски филолози су доскора, оста]уйи на томе трагу, опи-сивали ова] споменик као „старословенски, српске провенщенцще", да би, недавно, }асмина Грковий-Медоор, проблематизу]уйи статус старословенских црта у аему и тзв. „наноса" из писарева говорног ]езика, за-клучила да ]е он, ипак, споменик српске редакцще црквенословенског ]езика [ГРКОВИЪ-MEJ^OP 2011: 43-44, 48, 50].

У ^ван^елу се ]асно разазна]у два ]езичка сло]а: (1) активни и (2) па-сивни, т). она] ко]и ]е актуелан у време преписивааа каиге и насле^ени — ко]и припада предлошку. У склопу излагааа о судбини полугласника, Jarah констату]е да се на примеру аихове по]ачане вокализацще у фо-нетски оправданим условима, као и непредвидливе дистрибуцще у ос-талим случа]евима где ]е ]асно да ]е аихово бележеае постало правопис-на, а не физиолошка ствар, потвр^у]е аегово мишлеае „что памятникъ попалъ въ течеше времени въ другую этническую среду" [Jagic 1960: 427-428, 430, 433; Грковиъ-МЕ,щор 2011: 46]. Тачно )е да ту има фрек-вентних „македонизама" — редовна упореба шш, жд, изузев усамлених примера ро?ьство и ви?жь, раширено присуство о и е на месту два]у полугласника, под акцентом или у ]аком положа]у, али зато ограничено од-суство епентетског л [Jagic 1960: 428-430, 435, 436, 438], што у суштини сасвим одговара ]езичко] ситуации ко]у, на друго] страни, Кулбакин ре-конструише за први српски препис, непосредно израстао на ]ужно] под-лози, на основу кога ]е ранено Мирославлево ]еван^еле. Живи ]езички систем показу]е фонолошку структуру саобразну штокавском дщалекту

58 То су ознаке Амонщевих глава и литургщске забелешке источног обреда.

у датом времену, тачнще српско} редакции црквенословенског }езика, баш како смо навели ранще у списку тих одлика. }едино изоста}у потвр-де за (типичну) деназализацщу ж (в. ниже) [Грковиъ-Ме.щор 2011: 48]. — Свако друго об}ашаеае било би анахроно и косило би се с }езич-ком историрм.

Замена назалног ж > у (за потврде в. [Jagic 1960: 423-424]) типично српска црта. Могла се найи с благим одоцаеаем у долини Велике Мораве и у гораем току }ужне Мораве (за разлику од доаег и средаег тока исте реке, на правцу запад-исток, све до Нишаве), а можда чак и у Зети (ако се може судити по топонимским сведочанствима у познирм преписима страних извора, в. [Лома 1994: 120-123]), као периферирким зонама. Потребно }е, наиме, време за географски продор иновацща ко}е нам, због ограниченог посщааа извора, нще доволно сагледиво. По-гранични македонски и бугарски говори — из данашае перспективе — ау добща}у с видним одоцаеаем, што касно за про}ектовано време настанка Марирна }еван^ела: отпада могуйност да споменик настао изван матичног подруч}а у ко}ем се зачела ова црта. Уосталом, бугарско-македонски говори чува}у назале и у XII веку }ер само тако могуйе аи-хово мешаае, док деназализацща наступила у XII-XIII веку, в. [Ко-НЕСКИ 2001: 26, 41-43, 49].59

Ватрослав }агий нще уочио примере очекиване деназализацще ж, ко}а би ишла руку под руку с деназализациям ж. Али, та} процес, као што сада знамо, нще био посвуда или у свему синхронизован, пре свега у темпу и квалитету.60 Као }едно од могуйих об}ашаеаа J. Грковий-Мерор наводи да би се разлог могао тражити у тежаи ка практичном ослоба-^аау од графирке сложености глаголског „великог }ус", насупрот не-оптерейузуйем писаау „малог }ус" [Грковиъ-Ме.щор 2011: 48, нап. 37]. Овоме се може додати тежаа локалне традицще да се задрже старе ор-тографске навике, ко}е могу одражавати историрко кашаеае у смени предаег назала оралним парааком.61 Ипак, посто}е ограничене назнаке

59 И С. М. Кулбакин подвлачи да йе „замена ж са у", прайена заменом „ы са и или обрнуто", ко]е иначе има „само у оним старословенским споменицима у копима иначе има црта српског карактера", „увек [. . .] бити српска црта, и онда када

се увлачи у диалекте бугарског порекла, ко]и се налазе под српским утица^ем" [Кулбакин 1924: 219].

60 За стаае у српским и хрватским говорима око 950. године према списима Константина VII Порфирогенита, в. [Loma 1999/2000]. Сматра се да ]е Порфирогенитово дело De administrando imperio настало измену 948. и 952. године [ВИИЩ: 3]. — Приста]уйи уз В. Вондрака и С. М. Кулбакин, пре готово ]едног столейа, допушта могуйност да ]е ж дуже чувало сво]у назалност од ж у српским говорима [Куъбакин 1924: 220].

61 И иначе у ортографщи Марщина ]еван^ела правило ]е употреба „]усова", а аихов изостанак огрешеае ]е о важейи правопис. Исто важи и за прву страницу Кщевског мисала, насталу у крилу српске редакцще [Савиъ 2014б: 285, 288-289].

уклашаша и oвoга назала и мoжда шегове пocтeпeнe замене другим вoкалoм предшега реда, штo }агиЬ дoвoди у везу с „напред пoмeнyтим (еттолингвистичким) утица]ем": rp-Ъди, ctдtштeuъ, ctïtre итд.

[Jagic 196G: 424]. Heeтимoлoшка yпoтрeба ,0ата" cвакакo нам нешто го-вoри. Уoбичаjeнo се узима да се у датим примерима претежто ради o m-]авама аналoшкoг карактера [Николиъ 1978: 62]. Ara нще реч o мoр-фoлoшким пojавама, нарре би се у фoнeтcкoм клучу пoмишлалo на тзв. „трепе }ат" (i3), факyлтативнoг, назализoванoг изгoвoра.62 И данас, ме-^утим, у гoвoрнoj oази с незамешеним jaшoм на ceвeрoзападy Србще, мада у фoнeтcки и исторщски другачщим ycлoвима, пoказyje се мoгyh-нoм иста oва алтернацща, S : ç, у примерима типа месо : м%со, млеко : мщко итд. в. [Реметиъ 1981: 18-19]. С }едне стране имамo фoнeтcким путем изазванo затвараше вoкала или насле^ето jaШ, а с друге назали-зацщу, oднocнo ствараше (х)yшкавoг изгoвoра, факyлтативнo у нагоред-нoj yпoтрeби. Савремена пojава илустру}е начин на кojи су се oва два вo-кала мoгла напи у кoнкyрeнтcкoj yлoзи и без ме^угаб^г тистовепива-ша, али с oдрe5eним cтeпeнoм фoнeтcкoг приближаваша, без пoceбних мoрфoлoшких разлoга.63 Kарактeриcтичнo je тo да исту гамбинацщу

62 За oвy cпoрадичнy шэнтаминацщу в. [Лашкова 2G1G: 74].

63 Moгyñа су и друга oбjашшeша, кojа нису нyжнo у ^лизщи с прeдoчeним. Нще исклучеш да се у ретким примерима шэ]е прeпoзнаje Jагиñ, и у cвeтлocти нeштo другачщих oднocа — уз претшставку o дужем чувашу oтвoрeнe врeднocти

oба вoкала (у сктопу насле^ешг система àyiux : ^taMmx вoкaлa) назире тенденцща cтварнoг приближаваша назала предшега реда jaMy. Наиме, jaM je на западнojyжнocлoвeнcкoм терену, уз пocтeпeнo мoнoфтoнгизoвашe, с укупним пoдизашeм на вoкалcкoj лествици (нис^ ^ средша висина), у кoначнoм дoбиo врeднocт затвoрeнoг e (eä > e). Oваj прoцec се на српсшэ-хрватсшэм прocтoрy пocвyда завршиo тек на краjy XI века (за квалитет и хрoнoлoгиjy пojавe в. [Ивиъ П. 1991а: 14-15]), што je шсле времена настанка Mариjина jeванf|eла. Дакле, у oвoм jeванf|eлy joш се мoжe oпeриcати с дифтoншким i. O m^eraoj oтвoрeниjoj врeднocти jawa cвeдoчи лексема opax, претежна за штокавски дщалекат (у цeнтралнoj скупини гoвoра), пoрeд пeрифeриjcкoг, тимoчкo-лyжничкoг ope(x) (< *orëchb), и пoзициoнo yoпштeна решеша прoиcтeкла из прве палатализациje (типа кpuчaшu < *kricêti). У том смислу и првoбитна врeднocт српсшэ-хрватсшэг а мoгла je бити нешто шире e, oтприликe 'ä, што има пандана на ширем ставенс^м плану у раним пoтврдама и шэначним резултатима. (На oваквy пoмиcаo дoлази и Fадocав Бoшкoвиñ, зато што у чакавскзм диjалeктy ç пocлe j, ч, ж > a, с чиме су ушредиве и cтарocрпcкe пoтврдe npHimi, ?дити [Бошковиъ 2GGG: 72]. Реликте првoбитнoг сташа налазимo разасуте пo штoкавcкoм диjалeктy: пре свега у гoвoрy oпштeштoкавcкo и кшижeвнo жaлaц, жaoкa (< *zçdlo), у тoпoнимиjи 3ajaHa, ceлo у западнoj Cрбиjи (< *zajçca, в. [Поповиъ И. 2GG7: 3G5]), у cтарoдyбрoвачкoм гoвoрy у стоженим oблицима глагoла *jçti, за roje Mилан Решетар примeñyje да су независни oд чакавских [Решетар 1951: 31-33, 43-45]. To значи да се деназализацща ç > e (уз затвараше артикулацще) зачела у централшштокавским гoвoрима, oдаклe се ширила у разним правцима (пре свега у oквирy штoкавcкoг ^рпуса). (У чакавским, каo пeрифeриjcким, шсто^и ocтатак, а на макeдoнcкoм терену oваj рефлекс дoпирe из српских екавских гoвoра тек пocлe XIII века и шири се све дo XVI века; тамo се, иначе, а изjeдначавалo са i то^м XII-XIII века [KoнECKИ 2GG1: 26, 41; idem 196G: 28, 44-45 и 35, 38-39].)

258 I

алтернацща ж : у и ж : i затичемо рш у }едном „старословенском" спо-менику с истог, западждужнословенског терена, из приближно истога периода (XI век). То Клочев зборник; в. [Николиъ 1978: 57, 62]. Заним-ливо сведочанство исте говорне ждаве у топониму Звечан (према чи-таау Л. Сто}ановийа), ко}е, у фонетском смислу, на ширем плану, за Ма-рирно зеван^еле везу}е Александар Лома: облик ^в-чань стор на месту историрког ^БАчань, грч. S^svtCAviov [Лома 2013: 87].64 — Покушали смо испратити ову по}аву, али }е, за сада, изостао поволан резултат.65

За унификацщу полугласника, одражену у тенденции писааа ъ у свим, оправданим и неоправданим позицщама, тако^е }асно да из-ворно западнозужнословенска, штокавска црта (нарочито у }аком по-ложазу, када изостане тзв. „македонска" рефлексацща из предлошка, в. [Кулбакин 1924: 220-221; Грковиъ-Медор 2011: 47]). Прелазак вь- > у-, исто тако типично штокавска особина ко}а изворно нще имала упори-ште ни на запад ни на исток од централних штокавских терена,66 дакле на лингвистичким периферщама у односу на штокавско говорно подру-ч}е, присутна у вейини српских споменика XII века (пре усталивааа каижевне норме), присутна и овде (за неколике потврде в. [Jagic 1960: 425]). На кра]у, ту }една особена црта ко}а можда говори о нешто мла-^ем времену настанка Марирна }еван^ела него што се обично мисли: прелазак ы > и, и то изгледа без позиционог ограничеаа. Примери су: народи, ри?и, жени, окиди, аромати итд. Готово сви су они с накнадно натписа-ним ъ, у преписивачко] ревизир, а посто}е и случа}еви с хиперкоректив-ним ы, на пример рыкытвы [Jagic 1960: 424]. Ово стор под условом да се извршеае дате промене начелно и дале ставла за главнину штокавских говора тек у XII век, што се, заправо, може оспорити или релативизовати кад се узме у обзир право стаае у споменицима. Промена природно пада

У склопу таква процеса, макар у ]угоисточном српском по]асу, ране вредности i и ж су се могле приближити, али су се и мимиошле — на шта би упуйивала ниска фреквенцща у Марщину ]еван^елу, за разлику од македонских говора, што ]е нашло знача]ног одраза тек у каснщим рукописима с тога терена.

64 Ако ова] пример на први поглед и не би био на]адекватнщи за нашу проблематику, будуйи да долази из ]едног познщег бугарског летописа, текст ]е, ипак, на добро] српско] редакции — до града рекомаго ^в-Ьчана [Стодановиъ 1890: 191]. У]едно,

ту посто]и и фактор архаичности аегова предлошка. Посто]е и чисто српске потврде, из Тихонравовлева летописа (иже вь ^в-Ьчаню градоу), из Врхобрезничкога летописа (вь град-b ^в-Шн-ъ), поред ]еднаког бро]а обичних, екавских ликова речи из других, измену осталог и летописачких извора [ibid.: 131, 150].

65 У назначено] алтернацщи, дакле, „нечега може имати", иако сасвим у ограничено] мери, и можда само на ортографско] равни. У Прво] хиландарско] оснивачко] повели овамо би могао ийи пример св-тЬмь (в. 3.2.1.2), када то не би био споменик с доследно извршеном деназализациям, у ко]ем ]е на дато] позицщи заправо алтернацща оралних вокала (в. нап. 80).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

66 „Чакавцы, какъ известно, еще до сихъ поръ произносятъ въ какъ va" [Jagic 1960: 425] (уп. нап. 55).

у читав низ измена из об}едишеног и динамичног периода X-XI века када српски }език добио свозу физиономщу у опозицщи према прасло-венском.67 И монофтонгизацща jama део }единственог процеса сужа-ваша артикулацще у правцу добщаша нових вокала, уз апсорпцщу пре-нете вокалности бивших слабих полугласника (тип ^э- > у-, -рэ- > -р- итд. [Ивиъ П. 1990: 65]). Отуда и они }агийу чудни случа}еви бележеша -р-: крвъ, крстителЪ, о цркви итд. [Jagic 1960: 433-434].

У одре^ивашу времена и места настанка Марщина }еван^ела треба узети у обзир вертикални, хронолошки оквир за генерисаше главних српских иновацща у штокавском лингвистичком средишту (X-XI век), и динамику шихова хоризонталног ширеша у оквиру етнолингвистичке целине. Тако^е треба урачунати и културни контекст у шегову наста}а-шу (словенска црква у оквиру грчке црквене организацще). Видимо да ово зеван^еле настало у унутрашшем прстену српске }езичке територи-}е, али можда не и у шегову на}ужем ]езгру (због судбине л). У то време Рас и зугоисточнщи простор ко^ се на шега наслаша, поприште честих српско-бугарско-византщских сукоба, и нще лингвистички центар срп-скога ]езика. Ова} значащи споменик настао вероватно на зугоисточном ободу Рашке (отприлике у Поибарзу), али ипак нешто каснще у XI веку него што се обично мисли (на прелазу X-XI век). По нашем оквирном суду, од средине XI века — до истека трейе четвртине XI века преписан с предлошка ко^ донет из словенских средишта недавно установлене Охридске архиепископще. Управо околина Звечана одлично се уклапа у нашу замишлену представу. — Звечан ]е }едан од нартарщих српских утвр^ених градова, подигнут изнад ушйа Ситнице у Ибар (797 м). По-мише се 1091. и 1094. године под тим именом (можда с дуже задржаним л: H^svTCaviov, ако то нще ствар старще традицще), и кра}ем XI века пред-ставла главно српско упориште у сукобима с Византирм, на путу према Липлану, у погранично] зони „Зигоса" (о утвр^ешу в. [}овановиъ В. 1988: 35-36]). На овоме путном правцу, око 20 км на зугоисток, недалеко од Пантина где се одиграла исторщска битка измену Немаше и шегове старее брайе (1168), на падинама Чичавице (8 км зугозападно од Вучитр-на), на месту некадашшег римског утвр^еша на брду Чечану (728 м), у археолошком сло}у од IX до почетка XI века [}овановиъ В. 1988: 21-23], на^ен керамички уломак с глаголским натписом [Томовиъ 1990: 5, 7, 16]. Крчаг на ю^и глаголицом урезан бро} шест- (у функции мерице, можда у оквиру пореског система [}анковиъ Ъ. 2007: 139]), показу}е употребу глаголице у свакодневном животу локалног становништва, ко-боравило у овом раносредшовековном населу [Томовиъ 1999: 113].

67 На македонском терену, пак, промена ы > и одвща се у XII-XIII веку [Конески 2001: 26, 40].

Наша про}екцща управо се оме^ава временом у ко}ем се меаа геополи-тичка ситуацща на оцртаном землишту, пре увлачеаа „Зигоса" у српско-византирке сукобе, пре претварааа читавог зугоисточног комуникацщ-ског правца у стално поприште (до 1085), а вероватно и нешто рш пре, до времена ранщег, краткорочног потискивааа Византще из рашких кра]ева (до 1067/1068).

3.2. Споменици XII и првих децени^а XIII века

Мирославлево }еван^еле }едан од на}значарих српских средаове-ковних споменика. У аему се на узоран начин исполава}у две важне ди-Залекатске црте ко}е повезузу више споменика ме^у собом, иако, на први поглед, ме^у аима нема нарочитог }единства. Те особене говорне црте указузу на посто}аае две}у фаза у продукцир вей уобличене српске пис-мености, ко}е се могу везати за два суседна терена, формално спо}ена за}едничком црквеном организациям. На аима се }асно оцртава динамика и општи правац ширеаа старще, климентовске писмености у се-верним епархщама византирке Охридске архиепископще. Преко Ми-рославлева зеван^ела йемо, стога, сагледати све остале споменике.

3.2.1. Мирославлево ]еван^е^е 3.2.1.1. О споменику

^ван^еле писано за кнеза Мирослава, старщег брата Стефана Нема-ае, кор од 60-их година XII века управлао Захумлем — Хумом. Узи-ма се да каига настала у претпоследао} деценир XII века, 1180-1191. године [Родиъ, }овановиъ 1986: 1]. Због ортографще ко}а спроведена у главнини каиге (с изузетком деоница дщака Григорща), ко}а каснще наставила сво} живот у Хуму и Босни, тако^е, тврди се да настала негде у Хуму. Због очигледне комбинацще западних и источних утица}а (западна илуминацща, источни обред) понекад се претпоставла да каига написана у Котору или Стону; та нага^ааа, као што добро позна-то, немазу ослонца у }езичком материалу самога }еван^ела (в. студщу С. М. Кулбакина [1925]).

Каига припада древно} текстолошко редакцир, за}едно с Марир-ним, Асеманщевим и др. }еван^елима [Кулбакин 1925: 93-94; Жуковская 1976: 119-120, 271; eadem 1972: 221-233; Родиъ, ^[овановиъ 1986: 5; Алексеев et al. 1998: 9], а по типу пуни апракос за кор Лидща Петровна Жуковска показала да носилац }едне посебне, с аиме готово замрле гране, у rapj се рш налази }едан мла^и, фрагментарно сачуван рукопис из Григоровичеве збирке, бр. 9 (само 57 л.), настао 1301-1307. године [Жуковская 1976: 51, 270, 272; eadem 1972: 210-211; ДЕсподо-ва 1988: 3, 8, 108, 131, 135, 168; eadem 1995: 99]. Пуни апракос ]е саставлен

за потребе словенског манастирског богослужеша у црквено} организации св. Климента Величког (893-916) у склопу шире регулаторне делат-ности, после настанка кратког апракоса. Пун апракос Мирославлева типа формирао се у допунским деловима на подлози богослужбеног обрасца служабног четворо}еван^ела, а не лекционара [Пентковский 1998: 40, 43; Алексеев 1999: 150, 163]. У лексичком смислу Мирославлево и Гри-горовичево зеван^еле, бр. 9, нарроднща су Марщину }еван^елу, с тим што Мирославлево }еван^еле дели знатно више подударности с Ма-рщиним зеван^елем него Григорович бр. 9, у односу 346 : 227 случа}ева, према бро}ашу Вангелще Десподове [Десподова 1988: 108]; о исто} вези с Мар в. [Кулбакин 1925: 94]. Ова два просторно и временски одво}ена апракоса с истоветним избором читаша, ме^у ко^ма влада умерена текстолошка сродност, има}у некакав за}еднички, удален протограф, по свему судейи охридског порекла [Десподова 1988: 168-169; eadem 1995: 99-100; Жуковская 1972: 235].68 Ова зужнословенска, изворна грана, другачща од староруске, одражене у Мстиславлеву и }ур}евском }е-ван^елу, у ко}у спада}у и сви остали зужнословенски пуни апракоси, а ме^у шима и Вуканово }еван^еле, други по старини зужнословенски и српски апракос [Жуковская 1976: 270, 272, 286; eadem 1972: 210-211, 218; Десподова 1988: 156].69 Мирославлев тип архаичнщи од Мсти-славлева, и за разлику од овог, шегов праоригинал глаголски, а не йирилски [Десподова 1995: 99] .70 Кроз регул арне црквене структуре овакав тип богослужбене кшиге могао се у српским землама примарно найи тек на Косову и Метохщи, а потом и Рашко^

Укупна графщско-ортографска слика споменика показу}е да ше-гова подлога глаголска [Десподова 1988: 169], те да до конверзще из глаголице у йирилицу дошло тек на српском терену, о чему, поред врло ограничене употребе лигатура и, к (у корист t, е), говори висока фрек-венцща нарочитог слова „^ерв" /п/; можда се то догодило вей у непо-средном предлошку ко^ сачишен на подруч}у Призренске епархще (о

68 Иако ]е Григоровичево ]еван!|еле мла^е од Мирославлева, изгледа да се у шему нешто боле чува старина — унеколико архаичнща лексика, употреба у у глаголско] бро]но] вредности (4) и читав ]еван5елски текст тамо где се у Мирославлеву ]еван^елу налазе само инципити [Десподова 1988: 108, 157-163, 169; eadem 1995: 99].

69 Занимливо ]е да су сва три пуна апракосна ]еван^ела с македонског терена ко]а припада]у овом структурном типу — Радомирово, Карпинско и И. И. Срезшевског, бр. 1 — настала на северу данашше Македонще, с цртама Кратовске кшижевне школе [Десподова 1988: 172; eadem 1995: 101], у кра]евима ко]и су културно и етнички отворени ка српско] територщи. На додиру тих простора и у кшижевно] размени ме^у блиским преписивачким центрима треба видети и настанак Вуканова ]еван^ела.

70 О неконстантинополско] расподели читаша, сво]ствено] неким староруским рукописима, нпр. Типографском ]еван^елу (РГАДА, ф. 381, Син. тип. 1), в. [Пентковский 2014а: 55; idem 1998: 26, 43].

ко}ем в. ниже).71 Уочено je и присуство }едне нумеричке грешке у обеле-жаваку редоследа Aмониjeвих глава, ю^а je могупа само због визуелне сличности измену глаголских слова у функцщи бро}ева, а [л] /=50/ и к [ж] /=7/ [AЛEKCEEБ et al. 1998: 25; AлEKCEEB 1999: 170]. Необично je што тих грешака нема и више, али то доказу)е да су писари кор су врши-ли транслитерацщу одлично, равноправно познавали оба писма. №их, очито, нису збукивале финесе у нумеричким релацщама измену ова два писмовна система. То значи да je примепени случа} последица недовол-не читливости у оригиналу, а не нечега другог. Замена je могла наступи-ти и у оквиру глаголског рукописног ланца.

По нашем суду, ккига je настала у Рашко} — у ширем (државном, а не обласном) смислу речи — или су je писали рашки писари. Пре свега, логично jy je повезати с Mирославлeвом ктиторском црквом Св. Петра на Лиму. Донедавно се сматрало да je ова црква настала измену 1170. и 1190. године [Равиъ 2013: 195, нап. 801]. Me5yтим, Mиодраг Mарковиh je, на основу анализе ктиторског натписа, показао да je црква на}веро-ватнще подигнута 1161/1162. године, у време док су брапа Завидипи — Тихомир, Страцимир, Mирослав и Немака равноправно владали сворм областима (од 1155). Mирослав тада рш нще имао обавезу (насталу после 1168) да у натпису помике врховног владара, Стефана Немаку, и нще било сметки да се и сам служи владарским именом „Стефан" [Map-кобиъ M. 2012: 25, 37-40]. На први поглед необично je то што je црква сагра^ена изван Захумла, у средкем Полимлу, дубоко у Рашко}, изван Mирославлeвe политичке власти.72 Oбjашкeкe: Mирослав je цркву са-градио на нужном делу очевине [Благощбиъ 2006: 42; Равиъ 2013: 195],

71 Када се одбщу ортографски наноси кегових писара, оста]е пирилица ко]а се без сметке може транслитеровати у глаголицу.

72 Mирослав je управлао Захумлем, и у време удеоне власти и под врховном Немакином влашпу (в. нпр. [Благодебиъ 2011: 100, 105]). Захумле je физички одвоjeно од Полимла сливовима Пиве и Таре у тешко проходним планинским краjeвима (о опсегу првобитног Захумла в. [ibid.: 32-34]). Када се одбщу територще удеоних кнежева (о кима в. [ibid.: 100]; Страцимир je држао Западну Mоравy и северни краj, а Немака Топлицу, Ибар, Расину и Реке), испада да je Полимле, заjeдно са сeвeрниjим областима, било у средишкем делу државе, под непосредном контролом централне власти. На североисток од Захумла и других приморских области настакених Србима, лежала je „Србща" Константина VII Порфирогенита [ibid.: 32], чщу je источну половину, поред западне, Босне, представлало „Загорje" (Transmontana) из Барског родослова, к^е се, по кему, простирало од Дрине на запад до Липлана и Лаба на исток, што je, другим речима, „Рашка" (Rassa) в. [ibid.: 85, нап. 30]. Разуме се, сáмо име Раса током времена наметнуло се околним жупама (Пнупи, Jeлцима и Горкем Ибру), творепи област Расу, односну Рашку, чще ñe се име ширити све до средине

XIII века, повремено се поистовeñyjyñи и с целом државом [ibid.: 45-46]. Такву jeднy географску целину, к^а je тако^е била сачикена од више жупа, али никада се нще уобличила у „землу", представлало je Полимле [ibid.: 46-47]; за однос измену области и кихових жупа в. [ibid.: 49].

Kojtt je и аему, као и остало] брайи, припао у срцу Рашке државе.73 У то време Полимле je под jурисдикциjом рашког епископа, наjвeроватниje Грка, архиjeрejа Охридске архиепископще, коjи je без сумае узео актив-ног учешйа у осниваау Мирославлеве задужбине [Млрковиъ М. 2012: 35]. Из тога видимо да ]е везиваае ]едне богослужбене каиге право-славног обреда за Мирослава, кнеза области ко]а ]е у црквеном погледу потчиаена католичко] Стонсюо епархщи, у саставу Дубровачке архиепи-скопще (в. [Рлвиъ 2013: 186]), могуйе само на овоме, „екстратеритори-]алном месту" у континентално] Србщи, на терену Рашке епархще. Ком-бинацща западних и источних елемената у каизи, на кра]у, не треба да нас чуди ]ер ]е, недуго потом, у склопу нарочитих околности, начелно на ао] у ширем смислу и настала читава рашка градителска школа, као ком-промис романичке и византщске уметности, 'заодевааем византщског плана и композицще простора романичким облицима' [Ъуриъ 1994: 276]. И сама Мирославлева задужбина првобитно ]е заснована с арха-ичним просторним планом, уз значаще елементе прероманске архитектуре [Нешковиъ 2000: 203].

Правопис ко]и ]е спроведен у Мирославлеву ктиторском натпису са-образан ]е ономе ко]и ]е примеаен и у самом ]еван^елу, изузев мааих епиграфских ограничеаа, с индивидуалним решеаем клесара (в. нап. 76). }език ]е нешто ближи народном ]ер се ослааа на слободнще конципиран предложак, али сви ти елементи су, спорадично, заступлени и у ]еван-^елу. То нас утвр^е у увереау да ]е Мирославлево ]еван^еле настало на истом терену где и натпис — у држави Рашко^ Можда се овим чиае-ницама може додати и ]една невелика, али упадлива ортографска разлика измену Мирославлева ктиторског натписа и ]едног другог, надгроб-ног натписа, ко]и се, из палеографских разлога, припису]е истом клесару — Бра]и (или Братену); то ]е Натпис требиаског жупана Грда (за ово атрибуираае в. [KovaCevic 1961: 314-315; Млрковиъ М. 2012: 24, 36].74

73 На прастаро] баштини ЗавидиЙа принчеви из ове лозе су, без обзира на шире обласне границе, подизали сво]е задужбине, обдару]уйи их властитим селима

— Тихомиров син Првослав Ъур^еве Ступове код Будимле, Мирослав св. Петра, Немала Богородицу Бистричку, Владислав Милешеву, Вуканов син Димитрще (Давид) Давидовицу; све су оне у Полимлу [Ъирковиъ 2000: 27; БЛАГОДЕВИЪ 2006: 42-44].

74 На]маше из два разлога можемо заклучити да ]е ова] натпис из каснщег времена

— због времена жупанове смрти (око 1180) и због видно нарушена клесарева односа према естетским принципима у обради споменика, за разлику од фино обращена натписа из Бщелога Пола. То говори о попушташу шегове пажше и смашешу радне способности, као вероватно] последици старости. У обзир треба, разуме се, узети и разлику у квалитету камених плоча на ко]има ]е клесар радио: требишски камен ]е крт и „пун фосилних школки" ко]е се мора]у избегавати, док ]е б]елополски камен твр^и и „подеснщи за клесаше" [K0VACEVIC 1961: 314-315]. Ипак и дале оста]е као приметна чишеница да ]е ма]стор испустио озбилне делове текста ко]е ]е морао накнадно уклесивати.

У Мирославлеву натпису се користи само „танко jep", за разлику од Гр-дова у rajeM постор исклучиво „дебело }ер", а с аиме у диграму и ,оери", на пример именемь КшишМир, р. 3 : им<е)немъ Грд, р. 4; }едном неетимо-лошки написано трЪЕъшъск1, Грд, р. 2. Мада Владимир Алексе}евич Мо-шин, кор ранще, тако^е, уочио ова] однос, сматрао да то сметаа за аихово дово^еае у ме^усобну везу [Мошин 1966: 41], по нама то само говори о неподударним писарским традицщама ю^е су важиле на раз-личитим теренима на корма ова] клесар делао: у области Травунще и на Лиму. При томе, ова неподударност придружу}е ктиторском натпису Мирославлево }еван^еле, ко}е припада исто] традицир. Разлика ме^у Брарним натписима об}ашаива теговом зависношйу од предложака у ко}е гледао.75 — Све ово утиче и на помераае времена настанка }еван-^ела: оно могло настати ближе години изградае цркве (1161/ 1162), за потребе монашке за}еднице ко}а тада формирана, у седмо} деценир XII века: отприлике 1161-1170. године.

Пре деведесет година С. М. Кулбакин извршио врло педантну анализу Мирославлева }еван^ела (1925), rapj се и данас тешко може при-говорити. У аеговим заклучцима нашла се и примедба о елиминисаау ы из фонолошког система српског }езика недуго „пред израду Мирослав-лева зеван^ела", к^а у науци нще доволно запажена [Кулбакин 1925: 96-97], него се остало на ранирм главним опажааима Лубомира Сто-}ановийа да се ова} глас доследно уклонио иза грлених сугласника к, г, х [Сто^ановиъ 2004: 92]. Ме^утим, вей Л. Сто}ановий запазио и друге, истина не многоброре случа}еве [ibid.: 93-94], на корма се Кулбакин посебно задржао, заклучу}уйи да „правопис ки, ги, хи" последица инерцще у примеаиваау старих конвенцща, будуйи да се одговара}уйа промена свакако прва десила у датим позицщама, док аено ширеае у остатку система „нще рш нашло израза у правопису" [Кулбакин 1925:

75 По мишлеау М. Марковийа, он ]е био неписмен [Марковиъ М. 2012: 36]. Ме^утим, испуштаае и накнадно дописиваае не само ]едне целе него и почетка наредне речи, не би морало говорити у прилог томе зато што ]е на предлошку, ко]и ]е могао бити прибележен на некакву примитивном материалу, или на истргнутом, недоволно чистом или добро обратном комаду пергамента, вей могла владати конфузща. Затим, општи ]е утисак да ]е у време израде овога натписа он вей био у поодмаклим годинама, нарушене пажае (в. претх. напомену). Да ]е реч о клесару ко]и ]е током раднога века развио солидну технику, показу]е добро сналажеае на ограниченом простору лунете и равномерност потеза на Мирославлеву натпису, као и особено, добро осмишлено решеае „десетеричког и" (с дщалитиком разложеном око стубийа у функцщи дщерезе), ко]е ]е, са стареаем, морао да упрости, сводейи га на ]едноставни]и, крстолики облик. Понавлаае „десетеричког и" у одво]еним споменицима показу]е се као аегово индивидуално решеае, препознатлив манир, без упоришта у предлошцима ко]е ]е добщао од наручилаца. Ово] форми он ]е прибегавао када би се указала потреба за уштедом простора. Он га, вероватно, не би ни био на прави начин свестан да ]е стварно био неписмен.

97; 112]. Наравно, и у овом споменику има више двосмерних потврда о извршено] замени вь- > оу- [Кулбакин 1925: 95-96; Сто^новиъ 2004: 94-95], као и других српских односно српскословенских црта; в. [Кулбакин 1925: 95-111; Сто^новиъ 2004: 89-102]. Од посебне важности ]е Кулбакинов налаз да ]е старословенски текст ко]и му лежи у подлози „свакако [. . .] македонског, а не источног, бугарског, порекла", из XI века [КУЛБАКИН 1925: 111-112, 93].

3.2.1.2. Екавски рефлекси у Мирослав^еву ]еван^е^у При кра]у студще Кулбакин се чуди откуд екавизам у Мирославлеву ]еван^елу, претходно набро]авши знача]ан бро] примера за ко]е су могу-ha друга рационална об]ашаеаа изван дово^еаа у везу с говорном подлогом писара [Кулбакин 1925: 97-100; Сто^новиъ 2004: 90-91]. Ме-^утим, посто]е неколики примери ко]и, будуйи да им нема оправдааа у старословенским споменицима XI века, не могу бити производ „случайности":

• главни преписивач (анониман): горе 49б9-10 (ум. горЪ) у позицщама где ]е иначе писао t (?дЪ, вь?д%, идЪже, гдЪ итд., т) где ]е партикула-суфикс -de, а не -de); стые неделе — по Кулбакину би ово могло бити и случала грешка, мада нема разлога за то;

• други преписивач (Григорще): потрьпехь 358б6 [Кулбакин 1925: 100].

Кулбакина у заклучиваау буни чиаеница да екавски изговор „не од-говара терену" где ]е Мирославлево ]еван^еле преписано! Стога он овакво стаае об]ашаава уносом од стране [првог] српског преписивача „непосредног оригинала" (= предлошка) или напросто влада]уйим „црк-веним изговором" у српско] средини [Кулбакин 1925: 100-101]. У за-клучку он отвара могуйност да замена i : е долази из дщалекта предлошка, комбину]уйи се са л > лу, сц > ц, па можда и жена-ша [ibid.: 112], што су, управо (без последаег), свортва призренско-]ужноморавског дщалекта. Каснщи проучаваоци пренебрегли су ово Кулбакиново запа-жаае.76

И ]едно и друго об]ашаеае су, заправо, анахронизми, али у оба слу-ча]а Кулбакин ]е био jara близу коначног одговора. По нашем мишле-ау, спорно ]е само уклучиваае екавског рефлекса у назначени говорни

76 Александар Белий га )е, пак, искористио за изво^еае другачщих заклучака. На основу неразликовааа ¿и е, као и неких других црта, Белий износи твр^еае да се Григорще ди)ак, српски писар — по аему из неке световне писарске радионице — образовао на Свето) Гори у руско) монашко) средини [Белиъ 1936: 219-221]. Тиме се он, ипак, огрешио о Кулбакинове палеографске и )езичке налазе ко)и исту црту везу)у и за главнога писара, личност другачщег, локалног образовааа. Остали аегови разлози, ко)и по нама нису спорни, оставла)у на снази заклучак да се Григорще могао образовати у руском окружеау.

комплекс у предложеном времену. Наиме, у северномакедонским руко-писима, кор су на}ближи ово} бази на rapj потекла прва „северна" верзща Мирославлева предлошка, екавски рефлекс jama касни за чита-во столейе. Зденка Рибарова, на основу свога дугогодишаег увида у целокупно македонско рукописно наслеге, заклучу}е: „За нартарите македонски текстови не се типични промените на i. На}раните примери за употребата на денешниот рефлекс ¿на местото од стариот }ат (-) потек-нуваат од северномакедонските текстови од 2. пол. на XIII век" [Рибарова 2005: 84; eadem 1991: 159].77 А ово }е, опет, терен призренско-ти-мочког дщалекатског комплекса из корпуса западно}ужнословенских — српских говора. (То релевантно због по}аве групе лу у Мирославлеву Зеван^елу, о rapj йемо говорити каснще, под т. 3.2.1.3.)

Очито, дакле, да екавизам, за}едно с другим }езичким особинама развщеним на централносрпском терену, попут штокавских рефлекса *tj, dj > ш', д', односно к', г', чр- > цр-, ы > и, и сл. [КонЕски 2001: 3; idem 1966: 73-74; Бицевска 2001: 192-193], не треба очекивати дубле на простору данашае Македонще, свакако не у каижевним текстовима, пре Милутинових осва}ааа византирке територще у друго} половини XIII века.

Српска лингвистика у одговору на дато питаае с^ала на позици-}ама Александра Белийа, кор пре више година у сво^ периодизацир српскохрватског }езика проценио да екавизам код Срба пада у тзв. 5. период (XIII-XIV век), уз правилно запажаае да екавске замене jama претходе осталим, централним, у корма се нешто дуже чува незамеае-но jam [Белиъ 1958: 9]. То гледиште се, ме^утим, нще заснивало на не-посредном увиду у стаае у српским споменицима него на аиховим из-дааима. Општи заклучак се у нашо} историр }езика нще променио, те тако Павле Ивий констату}е да на кра}у XIII века имамо „прве сигурне доказе" за екавски рефлекс jama „у }едном делу Рашке": пример кеше, уме-сто к-Ьше [Ивиъ 1994: 628], уп. друга половина XIII века [VuKOViC 1974: 65].78

77 Кита Бицевска ову црту, осим ослона на српске ]езичке прилике, доводи и у везу с руским предлошцима [Бицевска 2001: 114-115, 193].

78 Сам ]е, ме^утим, БелиЙ, пред кра] живота ревидирао сво^е гледиште, ауторизу|уЙи скрипта са сво^их предавала студентима Филозофског факултета у Београду (предговор ]е написан 1956, а посао ]е свакако и дуже потра^ао). Скрипта су изашла недуго после аегове смрти (26. фебруара 1960), 1960 (1) и 1962 (2, 3) године. У основном прегледу судбине 4 на српско-хрватском терену он и дале оста]е на старим позицщама: Мирославлево и Вуканово ]еван^еле разлику|у

е и 4, уз глаголе „ошвещаши, завещаши, и сл. црквенога порекла", с усамленом потврдом замене 4 > е из 1234. године, и обичним потврдама из каснщег времена (1389, 1405), уз запажаае да се и тада „задржава традиционални начин писааа иако се несумаиво 4 веЙ тада изговарало као е у знатном делу територще" [Белиъ 2006: 83]. Посматра^уЙи укупну штокавско-чакавску ситуацщу, БелиЙ ]е

Немааина повела манастиру Хиландару из 1198/1199. године, као први сачувани споменик — представник хомогене диглосще, писана ]е чистим српским каижевним и народним ]езиком (без секундарних, ино-словенских наноса), са снажном тенденциям ка поштоваау насле^ених каижевно]езичких традицща: солидан ]е каижевни ]език у деоницама предви^еним за аега [Ъоръиъ 1971: 73]. Па ипак, у ]едном примеру видимо посредан траг екавске вредностиjama (неетимолошкоjam у корену придева): вь св-Ёт-Ьиь крьщени, р. 10.79 Иако повелу „потпису]е" аен издавач, остарели Симеон (Немааа), ау )е, по свему судейи, саставлао св. Сава, наравно, уз консултацще с оцем (то се нарочито односи на конкретна владарска давааа манастиру), а с концепта ]у ]е преписао званични, државни писар, исти она] ко]и ]е 1186. године потписао великог жупана (Стефана Немаау) и кнеза Мирослава испод дубровачке латински пи-сане повеле.80 Ортографща у та два акта ]е иста, што показу]е писареве навике, неговане на двору у Рашко^ У основи то ]е она иста, глаголско-йирилска ортографща ко]е се држао и главни писар Мирославлева

у рефлектоваау 'е > е на кра)аим периферщама овог ширег корпуса видео исти, мада оделит разво). Тако )е он, очито, иако то не наводи као разлог, заклучио, без упоришта у претходном разлагаау, да )е оно што се с jamoM десило на кра)аем чакавском западу, важило и за jam на кра)аем штокавском истоку, у истом времену, по аему „вей пре XII века" [ibid.: 87, 82]. Ово резоноваае )е, оста)уйи изван Белийеве главне аргументацще и уопште захвалу)уйи „привременом карактеру" предавааа [ibid.: 485], с наведеном неконзистентношйу, и због неуклапааа у аегову званичну периодизаци)у из истога времена, у суштини прошло незапажено. Стаае на овим двема периферщама заиста се у погледу судбине jama на сличан начин развщало: кра)аи чакавски бузетски дщалекат има сачувано jam, а суседни северночакавски дщалекат )е екавски (то су за Белийа, према )едно) упрошйено) схеми, „западни чакавски говори"), штокавски косовско-ресавски ди)алекат )е екавски и нешто дуже )е био окружен ободним говорима с незамеаеним jamoM — по нама би ту спадао и призренско-тимочки комплекс (то су „источни штокавски говори").

79 Будуйи да ова повела одражава стаае у српском )езику с уклоаеним назалима на типично штокавски начин (што )е, измену осталог, и био предуслов за формираае српског )езика на прасловенско) подлози), имамо пред собом алтернацщу е : ¿.

За могуйе друго гледиште в. 3.1. и нап. 66. — Евентуално би се датоме примеру могао придружити и пример севдстокрдторд, р. 34-35 (грч. aEßaaxoKpäxrnp), зато што се вей владарско име, за ко)е важе исти адаптацщски услови, доследно пише с „)атом" — стЬфднь. Ъуро Даничий у своме речнику издва)а у посебну одредницу присво)ни придев сЪвдстовь, на основу )едне теренске потврде из XIV века из Светоархан^елске хрисовуле (грч. aEßaaxoü [Даничиъ, 3: 265, s. v.]). О старщим грчким поза)мленицама на српском терену с преузимааем грчког г преко српскога jama, због затворенще вредности грч. ё, ко)ем на)више одговара српско е, в. [Поповиъ И. 1955: 134-137].

80 Петар Ъор^ий )е, на основу дуктуса, утврдио да )е исти дворски писар потписао великог жупана и кнеза на латинском акту 1186. године и преписао Прву хиландарску повелу, тринаест година касни)е [Ъоръиъ 1971: 88, 119-120]. Како )е Симеон Немааа дошао на Свету Гору у )есен 1197, а манастир )е сагра^ен 1198, из ко)ег времена )е [била] и оригинална повела, значи да )е ова), званични писар допратио Немаау на Свету Гору или му се убрзо придружио, с обзиром на то да )е )ако мало времена протекло од Немааина приспейа до момента писааа акта.

Зеван^ела. По Белийу, разлика само у употреби „к и г место зединог п у значеау Ь и [Белиъ 1936: 227], али ту он нейе бити у праву. У Хилан-дарско] повели поремейа} у ртацщи — обичан у Мирославлеву }еван-^елу и другим српским споменицима XII века — своди се на дисртацщу (пр. ськлоудати, р. 3), нема хиперртацще свортвене Мирославлеву }еван-^елу (типа полючити; стор полоучити, р. 43-44, као у стсл.), ко}а тамо изазвана неспретном транслитерациям на српском терену. Уопштаваае почива на стварно} корелацщи са ж, у примерима типа ?юкь, емю; в. [Кулбакин 1925: 20-21]. То у Мирославлеву }еван^елу последица гледааа у предложак, обремеаен ^усовима", или у претходжд генерации про-чишйен од ^усова". Тога текст повеле, као изворни домайи, био осло-бо^ен: у повели, наравно, нема нщеднога ,^уса".81 Употреба „^ерва", ме-^утим, нще ни у Мирославлеву }еван^елу нормализована, као што случа] и с другим сувременим српским споменицима, као и с познщим аиховим конзервираним преписима из средаовековне Босне (XIII/ XIV-XV век). У Мирославлеву }еван^елу, као каижевном споменику, нема народног }езика, па у аему не може ни бити примера типа помокию /помогу/ и вьсеге /все-^е/ ко}е наводи А. Белиъ [1936: 227], за разлику од Немааине повеле. И тамо се, мада учестало, ипак недоследно користи „^ерв" за стране речи, а управо такав }едан пример имамо и у повели, за домайу реч (придев) изведену од одомайене стране (име): п8рьгево, р. 58 /Ъур^ево/ [ibid.: 227]. У Вуканову }еван^елу (1196-1202) нешто сло-боднща употреба „^ерва" („пада" и у домайим речима), и нижа му фрек-венцща него у Мирославлеву }еван^елу, чему на}више одговара стаае у Немааино] повели. Али, та два споменика су синхрона, а Мирославле-во зеван^еле }е, као што смо заклучили, старще отприлике за трейину столейа.82 То доволно времена да се ствари кроз праксу, кроз вей по-твр^ене тенденцще, делимично измене.83 Без обзира на фреквенцщу —

81 БелиЙ правилно заклучу]е да се уклаааае ж и а претходно одиграло у световним списима, у живо] писарско] пракси [Белиъ 1936: 226].

82 Да не уводимо овде у разматраае и Повелу бана Кулина (1189) чщи рани преписи, тако^е, показу]у аналогне односе.

83 Рез с дотадашаим писарским навикама у пословно-правно] писмености намеаено] Цркви и аеним установама уведен ]е одмах по осниваау манастира Хиландара, на самом почетку XIII столеЙа, о чему сведочи Повела Стефана НемааиЙа, можда и први званични весник промене, у опреци с очевом повелом. Све]едно, при том, да ли ]е дату]емо у 1199-1202. или 1207/1208. годину — то ]е занемарливо кратак интервал и пада у исти културноисторщски контекст чщи садржа] ]е диктирао монах Сава. У црквено] писмености постепени преобража] ]е кренуо ранще. Потврде га секундарни нанос у ортографщи Мирославлева ]еван^ела, потом ортографща Вуканова ]еван^ела и нарочито ортографща Записа старца Симеона из 1202. године, у ко]ему су „]усови" одстрааени и раширена ]е употреба оралних лигатура и, к. Карактеристично ]е, иначе, за ова], рани период, да ]е сваки писар имао „сво]у посебну ортографщу" [Штавланин-Ъоръевиъ 1976: 27].

Viktor Savic | 269

ова] знак ]е забележен у оба немашийка споменика, што ]е доволно све-дочанство глаголских основа укупне српске писмености.84 С по] авом овога слова, услед транслитерацще с глаголице, а за потребе српског из-говора, у XII веку започише и сво] особени пут српска йирилица [Ъоръиъ 1971: 64].85 Због свега тога и ]есте на]боле овакав српски правопис, општеважейи за XII век, називати „глаголско-йирилским".86 У погледу аутентичности записа ове оригиналне повеле можемо рейи да се она уклапа у тадашше прилике у Рашко], али неизвесно ]е какав ]е шен однос према ортографщи Савина предлошка, ко]и ]е могао бити под дели-мичним утица]ем руске писмености. На то указу]е на]стари]и препис Хиландарског типика (в. ниже за функционалну вредност а, т. 3.2.4). Чишеница ]е да повела нема прертована слова и да се од глаголског узуса разлику]е само на ]едном месту употребом и у топониму „Миле]е" ко]и ]е, како Белий резону]е, на]вероватни]е потекао, тако написан (оу милеихь, р. 53), испод Савина пера [Белиъ 1936: 228]. То би, у датом слу-ча]у, могло значити да ]е писар адаптирао правопис исправе према важе-йем у државно] канцелари]и. У том случа]у, „^ерв" ]е шегов, због ограни-чене дистрибуцще на нивоу исте речи, властити нанос, док би пример с карактеристичном грешком (да ]е назовемо „антиекавизмом"), под титлом за лажно скрайиваше, могао, као маркантан, бити преузет с предлошка. Но све]едно да ли ]е Савин или писарев, он ]е — рашки.87

У Хиландарском типику су пажливом филолошком анализом изо-ловане парти]е ко]е ]е лично саставлао св. Сава, радейи у за]едници

84 Укупне — зато што би ]едино рашка писменост могла бити изузетак, а овде видимо да ни она то ни]е, него да ]е [приближно] ]еднака с остатком српског кшижевно]езичког простора тога времена.

85 Глаголско порекло овога слова на]успешнще ]е об]аснио Митар Пешикан, пишуйи о шему као о „штокавско] иновацщи" [Пешикан 1973: 63, 64, 66; Шем 1985: 47].

86 Оваквим термином, у ]едном општщем концепту, служио се ранще и М. Пешикан [1985: 45].

87 Занимливо ]е да се овакав (или сродан) тип „грешке" особито сусрейе у каснщим рашким споменицима. Милка Ивий ]е ушла у траг то] по]ави (замена обичног -е ]ашом нарочито иза сонаната, на првом месту в, али и уз дентално д и лабщално б, п, па чак и с), заклучу]уйи да ]е присутна у изворном тексту Душанова законика, одакле се више-маше преноси у све преписе старще редакцще. По]ави нще прона^ено адекватно об]ашшеше (фонетски разлози или ортографски манир; пре свега везана ]е за кра] речи). Црта се спорадично ]авла и пре XIV века; нпр. вЪли у ]едно] повели Стефана Првовенчаног из 1215. године [Ивиъ М. 1956: 128-139]. У екавском Закону о рудницима уочене су „правилности сличне онима ко]е су констатоване за текст Душановог законика" у употреби 4 уместо е, претежно „на кра]у речи" и „иза сонаната или д" (пр. дЪЕель, роупъ) [Ивиъ П. 1964: 210-211]. Изгледа да се ради о „ортографско]" по]ави везано] за неправилан троугао ко]и чине Рашка, Косово и Метохща, пре свега централно Косово због ]едине недвосмислене везе с Новим Брдом. Уколико би се тражило фонетско об]ашшеше ово] црти, можда би лежало у природи ]аша на овом терену и шегово] дефонологизацщи, ранщо] него на осталим теренима.

отприлике рш с дворцом монаха.88 Показано }е, преко упоредне анализе са Студеничким типиком, да званични преписивач Хиландарског типика насто}ао да верно пренесе аутограф Типика [Ивиъ П. 1998: 113]. По нашем датоваау, сачувани хиландарски примерак из лета 1206. године [Савиъ 2013а: 86]. У прво^ „Савино^' глави, читамо, тако, два примера кор йе у каснщем развозу српске редакцще добити каишки карак-тер: мкеща 2а10, 4б14, телесн-мь 4б26. Бийе оваквих потврда и на другим местима где се назире редакторски рад, с том разликом што се код основе ш¿л- доследно елиминишеjam у кратком слогу, осим }едног примера, 24ап (28. глава), док се у дугом слогу оно посто}ано чува,89 редовно и у „Савиним" целинама, на пример аще есть вь т-л- • ли ра?в- т-ла 37б18 (42. глава). Иза лабщалног б у исто] речи само рш }едном бележимо измену, 31а4 (32. глава), док у другим истоветним и сродним случа}евима она изо-ста}е: изоста}е и у примеру we- 8б4 (10. глава). Уз дентале усамлено рш налазимо }едан пример: целывавьше 30а23 (30. глава). То значи да овде имамо регуларно, постепено уклаааае jama, условлено фонетским раз-лозима, у корену, не и у наставцима кор има}у парадигматску потпору. Стиче се утисак као да пред собом немамо серщу лексема с тзв. „лабил-ним }атом" (иако то }есу ти по}единачни случа}еви), какво се у данаш-аим дщалектима }авла, у корма дошло до аегове систематске, можда и зедновремене супституцще.90 [Но, у далем излагаау йемо, да бисмо

88 Сава ]е саставио прве три главе и 42. главу Типика [Ивиъ П. 1998: 111].

89 Запажаае о слоговно] разлици в. и код [¡овановиъ Г. 2011: 419].

90 .¡ош ]е Милан Решетар издво]ио „сталне екавизме" у западним говорима — обе, обедви, цериши, озледиши, обеЫши, зенищ, ве^й, ко]и су по карактеру „општи српскохрватски екавизми" [Resetar 1907: 67; Белиъ 2006: 83]. Било ]е покуша]а да се аихово присуство у ]екавским говорима об]асни уносом са стране или „случа]ном редукцщом гласа j" нпр. [VuKOViC 1974: 80]. Будуйи да се они ]авла]у

у знача]ном бро]у неекавских говора (икавским, щекавским, недоследно фатовским"), с особеном локалном дистрибуциям, нще их могуйе увек об]аснити утица]ем са стране, било културним, било наношеаем у миграцщама, а ]ош маае угледааем на ]език цркве, нпр. за мело, в. [Пецо 1996: 224-225], као ни типичним ]екавским упрошйавааима рефлекса краткога ]ата у особитим позицщама. У питаау су по]единачни облици ко]и су од на]старщих времена присутни у по]единим, у томе сегменту блиским говорима, с променом i > е пре уклааааа jama. На пример, у сва три преписа Повеле бана Кулина из 1189. године, именица *zblëdh сто]и у лику ?ьледи, одн. ?леди [Ъориъ 2011: 61, 91-93]. На примеру именице *zênica за босанско-херцеговачки терен ко]и ]е, због разнородних дщалекатских укршта]а, за ово питаае доста занимлив, утвр^ено ]е присуство облика зеницй у щекавским и икавским штакавским говорима (200 пунктова за атлас), а з]еница у щекавско-шйакавским (централнобосанским) говорима и у два херцеговачка, штакавска говора (19 пунктова), и само ]едном зиница у средишао] Босни. И на ширем щекавско-штакавском терену (Западна Србща и Црна Гора) влада ова] екавизам, осим у два б]елопавлийка пункта [Пецо 1996: 220-221]. Тешко ]е утврдити право стаае за западносрбщанске говоре с незамеаеним ]атом зато што знатан део овакве лексике (обе, цесшa, целивaши, зеницй, озледиши, обеHaши), по мишлеау С. РеметиЙа, изгледа да ни]е сачуван у аутохтоном лику на овоме терену (изузев можда шело, шерaши/

степеновали доказну снагу сво]их потврда, све овакве примере, ипак, третирати као случа]еве с „лабилним ]атом" (rj. с на]мааом вредношйу, иако то увек не мора бити тако), за сада без далег упуштааа у ово сложено и занимливо питаае српске исторщске дщалектологще]. Предоче-но се уклапа у низ говорних црта из дщалекта ко]е су продрле у Савин исказ, као никада пре, али ни задуго каснще у српско] каижевности; в. [Ивиъ П. 1998: 112]. А Сава би морао бити представником дщалекта централне Рашке (уколико ]е одрастао уз великог жупана Немаау [Ивиъ П. 1979: 172, нап. 8]). Он ]е, уз то, врло млад отишао у тушину. Због тога ]е Сава, у тренутку саставлааа Хиландарског типика, конзервирао сво]а говорна знааа на нивоу претпоследае деценще XII века.91

3.2.1.3. Призренско-]ужноморавски „талог" у Мирослав^еву ]еван^е^у У Мирославлеву ]еван^елу именица сльньце, с вокалним л у основи, пи-ше се на традиционалан начин, у складу са старщим изговором. Одавно

шераши) [Реметиъ 1981: 86]. По нашем ]езичком осейаау (за Валевску Подгорину), ме^утим, и на основу теренске провере за ]едан пункт, и данас се, поред екавских ликова, ко]и све више узима]у маха у свим случа]евима, а не само у овим, може чути и зеница, шело, шелесни, обеНаши. У брижливо писано] Светостефанско] хрисовули из 1316-1317. године, у ко]о] се доследно спроводи етимолошки правопис на непоновлив начин, с очуваним jamoM, редовно се пише цЪсгд [Ломл 2013: 228]. С друге стране, у говору Галиполаца ]авла се облик зеница, ]едини познат с ове листе [Ивиъ П. 1994б: 72-73]. Говори с незамеаеним ]атом нису морали у овоме погледу деловати као компактна зона. Утисак ]е да смо у дубло] прошлости, ипак, имали два случа]а: (а) говоре са стабилним ]ашом у свим насле^еним позицщама и (б) говоре у ко]има се]аш елиминисало у неким речима (ме^у овим, другим говорима, могла ]е посто]ати физичка веза на терену). У прво] групи до замене ]е могло долазити постепено, оним темпом и на она] начин како се то начелно одвщало у сваком од аих, без оваквих изузетака (у екавским говорима укупни резултати су ]единствени, тако да наведене примере ни]е могуйе пратити по свршетку процеса, вей само на аегову почетку, ако их ]е уопште било). У друго] групи створени су ови лексички блокирани изузеци, изгледа вей у XII веку (ако не и ранще), знатно пре генералног уклааааа i из фонолошког система (тамо где се дефонологизацща одиграла), тако да у периоду ко]и овде анализирамо, поступност у аегово] реализации можда нще могуйе ни пратити (не треба исклучити синхронизовано извршеае замене у угроженим позицщама).

91 Павле Ивий ]е за Савин ]език утврдио да ]е представник „добре типичне штокавштине", без посебне дщалекатске обо]ености, „из доба пре настанка знатнщих разлика ме^у средишаим српским говорима" [Ивиъ 1998: 112]. Он ]е, ме^утим, у анализи прихватио посто]аае неких Белийевих налаза (пре свега комбинацщу -смо у 1. л. множ. аориста с локативом множине из]едначеним с генитивом), припису]уйи их говору ]едног од дво]ице преводилаца — ако их ]е толико уопште било, уз локализоваае таквих црта на данашаи [не и прошли] шири дщалекатски ареал [ibid.: 112-113]. То онда значи су у Савину времену ипак посто]але какве-такве дщалекатске разлике, макар у зачетку, те да ]е он из кра]а у ко]ем се те, или неке друге иновацще нису манифестовале. К>егов говор ]е више припадао унутрашаости штокавског масива. Савремене потврде П. Ивийа за горае Полимле и делове гораег Поибар]а не мора]у бити за средаи век меродавне, ]ер се од тада управо ту могла изменити говорна слика под утица]ем ]угозападних, зетских говора (в. 3.2.9.1).

су, ме^утим, запажена и три врло упадлива примера с извршеном де-фонологизацирм старог вокала, у корист групе лу: слунцю 79а6-7, 111б1-2, слюнцю 17а18-19 [Кулбакин 1925: 102-103]. У скупини особито важних српских споменика кор об}едиау}у XII и XIII век, примеЬено присуство исте групе (лу), опет, углавном, у речи слоуньце и аеним дерива-тима. Тако }е, осим Мирославлева }еван^ела, рш у Вуканову }еван^е-лу, новембарском делу Браткова мине}а, Београдском паримерику, Зборнику беседа Теодора Студита, Зборнику попа Драгола и рш неким рукописима [ШтАВЛАНИН-ЪорЪЕВИЪ 1985; eadem 1990: 531-532; Ивиъ П. 1979: 171-172, нап. 8; Белиъ 1999: 126]. То ]е, без сумае, црта призренско^ужноморавског дщалекта, ко}а се развила врло рано у XII веку, а задржала се и до новога доба.92 Данас присутна у свега неколико (творбених) основа, односно (мотивних) речи (после дентала с- и д-): слунце, слуза, длуг, слуба, клуче [Штавланин-Ъоръевиъ 1985, 102; Реметиъ 1996: 374; Белиъ 1999: 124-125; Ивиъ П. 2001: 148; idem 1991Б: 205-214].

3.2.2. МихановиЬев одломак апостола

Михановийев одломак апостола представла}у два пергаментска листа, остатак некадашаег кратког праксапостола. По типу текста и источном обреду, ]асно да се ради о каизи ко}а настала за потребе }едне словенске православне цркве.93 Листови су прона^ени у оквиру повеза, као подставни на корицама Номоканона светога Саве из 1262. године.94 У питаау нартарир препис Савина кодекса, тзв. Иловичка крмчща, raj а преписана за цркву Св. архангела Михаила на Превлаци (код Тивта). Ту се налазило прво седиште зетских епископа Српске архиепи-скопще [Mosin 1955: 50; ^Анковиъ М. 1985: 163-165, 166-169; Трифуно-виъ 2001: 29].

92 По Белийу, тек на прелазу XII-XIII века [Белиъ 1999: 126], али Кулбакин допушта да ]е црта присутна вей код првог српског преписивача текста одраженог у Мирославлеву ]еван^елу, т]. у аегову протографу: дакле, знатно ранще [Кулбакин 1925: 103]. За континуитет у рукописима до XIX века, в. [Штавланин-Ъоръевиъ 1990: 532-533].

93 Перикопе из апостолских посланица распоре^ене су по правилима Источне православне цркве [Stefanic 1970: 39; Jagic 1868: 12, 14]. Како истиче

В. А. Мошин, „тоа е православен текст како и Гршковичевиот фрагмент" [Мошин 2000: 93].

94 По мишлеау Ватрослава )агийа фрагмент ]е пронашао Франц Миклошич, да би прву вест о аему, као о глаголском одломку „залепленом на даску српског номоканона (из Скопла, а првобитно из Пейи)" об]авио Павле )осиф Шафарик у сво]им Споменицима глаголске писмености (Pamâtky hlaholskéhopisemnictvi, 1851). У ме^увремену, пре него што йе га детално анализирати, како ]е )агий сазнао од свога прщатела Валтазара Богишийа, Франц Миклошич ]е одво]ио ова] одломак од Иловичке крмчще, и од тада он има посебну судбину [Jagic 1868: 1-3; Stefanic 1970: 39].

Ватрослав }агий je, идуйи за представом свога времена (1868), да посто]е само „бугарска и хрватска глаголица",95 говорио о одломку као о споменику хрватске глаголице (отуда и поднаслов „рукопис рода хрват-скога"). }агийа je, ме^утим, збуаивало — како то да ]едан споменик за ко]и се очеку]е да због писма и правописа буде хрватски — може бити тога типа (апостолар), и то православног обреда.96

}агий дале примейу]е да би оваква каига на ]ужнословенском западу на^аснще могла настати у прво] половини XII века, а на ]угу и истоку на кра]у XII, па чак и почетку XIII века [Jagic 1868: 15]. Избегава]уйи да настанак каиге директно веже за српско име, иако je у XIX веку било ]аснще него данас да je на ]ужнословенском простору измену Хрвата и Бугара (пре диференцирааа савремених групацща) од давнина распо-ре^ен назброрщи ]ужнословенски, српски народ,97 он констату]е да по-сто]е глаголске старине писане „таковим карактером глаголскога писма, ко]и je ста]ао у средини измену бугарскога и хрватскога те би се могао прозвати бугарскословенским". Тако он настанак некадашаег апосто-лара смешта у „стару Зету и Диоклецщу" [Jagic 1868: 15], идуйи, заправо за чиаеницом да je фрагмент и откривен у склопу каижне целине raja je потекла с тог терена. Од посебног je знача]а чиаеница да су у глаголицу инкорпориране йириличке форме: у невезаном писму доследно м уместо разгранатог да (raje задржава сво]е место у лигатурама) и наизменично и, поред т и s [ibid.: 4; Stefanic 1970: 39]. То изричито говори о систе-матском, и вероватно вей доминантном присуству йирилице на простору на ко]ем je настао Михановийев апостол.

Владимир А. Мошин у своме опису йириличке рукописне збирке }у-гославенске академще знаности и ум]етности износи различите могуй-ности за датоваае повеза Иловичке крмчще, као и уметааа Миханови-йева фрагмента измену рукописа и корица. Он нще сигуран да ли je

95 То )е став ко)и )е заступао П. J. Шафарик с ко)им се доста дуго слагао и В. Jaгий, док ни)е нарасла толика количина сакупленог материала, да )е релативизован однос измену тзв. обле и угласте глаголице. Запажено )е да су облом глаголицом писани споменици у „чешко-моравско-словачким кра)евима" и „негд)е у Майедонщи или око еге)скога мора све до Свете Горе" и они „ко)и су угледали свщета на )адранском мору, у Далмацщи и острага у аеном заплейу" [Jagic 1893: 34-35].

96 До Jaгийeвa времена — што се ни до данас ни)е изменило — сви старщи хрватски глаголски споменици припадали су римском црквеном обреду, т). писани су „као мисали и бреви)ари; еван^елистара, какав )е асеманов или апостолара, какав )е охридски (Григоровичев) неима у читаво) глаголско) каижевности хрватскога рода ни )еднога" [Jagic 1868: 13]. У овом, ме^утим, случа)у, он )е поверовао да )е наишао на изузетак, због увереаа да )е св. Ъирило „саставио словинску службу по обреду грчком", ко)а )е )ош за аегова живота била пренета у Далмацщу, да би )е тек касни)е истиснуо римски обред [ibid.: 14].

97 О томе за рани средаи век на)убедливи)е сведочи цар-писац, Константин VII Порфирогенит в. [ВИИЩ: 46-65, 32-36].

повез настао у XIII веку, када и рукопис, или у XV веку, уз напомену да су орнаментални мотиви и друга пратейа обележ}а свортвени за увезе XIII - прве половине XIV века. Исто тако, он нще сасвим сигуран да ли фрагмент унет приликом првог повезивааа или каснще [Mosin 1955: 50]. Из свега следи да несигурно и безрезервно везиваае Михановийева апостола за зетско примор}е.

Посще неколики елементи кор релативизузу време и простор уклу-чивааа фрагмента у Иловичку крмчщу. Прво, за Михановийев апостол доста рана 1262. година да буде третиран као макулатура (мада таква оцена не може бити исклучива),98 будуйи да глаголица до тада на српском терену поприлично потиснута — или боле рейи, готово да нема у споменицима кор су данас сачувани.99 Друго, Иловичка крмчща на^ена у околини Скопла. На Михановийеву фрагменту постор кас-нир латинички запис miserere cordia (f. 2d), различит од руке колек-ционара Антуна Михановийа.100 Палеографска анализа показу}е да га оставио патрщарх Арсенще IV }овановий Шакабента, у време свога бо-равка у Скоплу 1729. године, када и други латинички запис на кра}у саме крмчще (запис на с. 400б в. у: [Mosin 1955: 53]; за исто мишлеае [Stefanic 1970: 40]). Фрагменти су могли бити улеплени на подставне даске било када о 1263. до 1729. године; било где од Иловице до Маркова манастира код Скопла.

О ]езику и правопису йемо кратко [Jagic 1868], колико треба: Михановийев апостол се не разливе од осталих српских споменика из XII века.101 У Михановийеву апостолу доследно спроведена српска редакцща у свим обележрма ко}а смо напред навели, и то без изузетака за црте ко}е припада}у каижевно} норми (без обзира на ортографщу). То су систематска унификацща полугласника, штокавска замена на-зала, уз аихово доследно уклаааае из графирког инвентара, чуваае епентетског л, елиминацща jериja, источно}ужнословенски рефлекси шш и жд (без других црта овога типа), одсуство факултативне замене вь- > оу- [Jagic 1868: 30-32]. Овде постор и }едан особен србизам: мьчь 2б'и уместо старословенског мечь, с адаптацирм класичног е српским

98 Посто^и, найме, и случа] Jерусалимског палимпсеста на подлози педесет година мла^ег текста, о чему в. ниже (т. 3.2.5).

99 Томе разлог може бити и у каснщим временима када ]е словенска каига била на^угроженща на Балкану, под Турцима. Прве на удару су биле каиге ко]е

су изгубиле практичну вредност. Али имамо и супротан пример у Марщину ]еван^елу, ко]е се несметано користи ]ош у XIV веку, вероватно на Свето] Гори, на ко]о] су владале друге прилике.

100 В. аегов рукопис на снимку прве странице Марщина ]еван^ела у дну, десно [Трифуновиъ 2001: 32/33].

101 Од хрватских редакцщских споменика се разлику]е. Ево ]едног примера: „жд нще рш нище измщеаен хрватским/, као у каснщих глаг. споменицих" [Jagic 1868: 32].

полугласником.102 Неопходно je истайи jедну важну jезичку црту, Koja у светлости претходних заклучивааа у XII веку на ширем простору од Зете до севера Македонще, и уопште на тлу штокавских говора може значити само jeднo. То je супституцща jama као прави екавизам источ-ноштокавског типа, кojи се }авла изван уобича}ених каишких катего-рща, у императиву, с подлогом у живом изговору: не коудеиь 2а'21-22, пьримете 2б'11.103 Данас у главнини штокавских говора (с чакавским) уопштен императив на -ите. Овом ареалу припада}у и }угозападни говори при-зренско-тимочке зоне и западномакедонски говори. У остатку призрен-ско-тимочких говора, као и македонских и на}вейег бро}а бугарских, уопштен ]е модел -ете [Ивиъ П. 1994в: 24-25; idem 2001: 156, 166; idem 2009: 165]. Границу на терену приближно маркира}у два локална говора, }ааев-ски с -ите, и гаилански с -ете [Ивиъ П. 2009: 188]. Из тога се види да нема поклапааа у дистрибуции ове црте с групом лу као рефлексом л (в. т. 3.2.9.2). Начелно, ипак, можемо рейи, да се раширено штокавско -ите данас подудара с изворишном облашйу рефлекса лу (по нашо} реконструкции; тако^е в. ниже). Говори у ко^ма се намейе наставак -ете, док су познавалиjarn, имали су наставак -¿те. То се види преко на}арха-ичнщег српског, крашованског говора, изолата из скупине ових говора, ко^ близак тимочко-лужничком дщалекту. У аему се чува стари наставак -ете, чак и иза ртовааем добщеног палаталног оклузива д': дод'ете (в. [Ивиъ П. 1994в: 263]). У недостатку других поузданих исто-рщских потврда, не можемо знати да ли у време писааа Михановийе-ва апостола дошло до аналошког ширеаа }едног односно другог типа наставка,104 али нема дилеме да никакво морфолошко у}едначаваае нще могло довести до елиминисааа jarna из аегова састава. №егова супституцща у примерима из Михановийева апостола, стога, последица гласовне реализацще у изговору, према стварном или вештачком ста-ау. Уколико би говор у подлози Михановийева апостола у датом тре-нутку и дале имао старщи наставак императива, тада би се овде радило о живо] народно] црти. Уколико би у одговара}уйем говору вей била из-вршена генерализацща наставка с тематским вокалом -и-, што реал-низе, и очекивано да Михановийев апостол настао на такву терену (мале су шансе да споменик настао источнще), онда бисмо овде имали

102 У питаау ]е штокавска иновацща, делимично распрострааена и на чакавском терену, док ]е у остатку чакавских говора као и у ка^кавском дщалекту, словеначком, бугарском и осталим словенским ]езицима [Skok 1972: 345-346].

103 Регистру]е их, али без об]ашаеаа, и Jaгиh [Jagic 1868: 32].

104 А. Белий препозна]е у дубровачким изворима у XIV веку несумаиве потврде с тематским -и- у импер. множ. [Белиъ 2006: 379]. К>егови, ме^утим, налази, превасходно почива^у на Даничийево] Историки облит (1874) и старщим,

из савремене филолошке перспективе, недоволно поузданим издааима; у конкретном случа]у на Срйским сüоменицимa Меда Пуцийа (1858, 1862).

непобитан доказ о раном посто}аау каижевног екавског изговора, тако типичног за српскословенски }език.

Посто^ општа подударност у степену j езичког развитка ко^ j е оства-рен у Мирославлеву }еван^елу и Михановийеву апостолу, па могуйе да у аима треба видети, макар у ширем смислу, блиску }езичку и орто-графску традицщу. Они, на пример, има}у }единствен правопис, с „тан-ким }ер" и одговаразуйом диграмом (ь, ы), нема трагова мешааа назала, висок проценат етимолошке употребе неутралног „^ер", овде без старословенских вокализацща, морфологща им на приближно истом ступау: асигматски аорист типа помогь 1а'10, стари дат. сложене придев-ске деклинацще -юмоу 2б''16, стари ген. типа редоу 2б''20, али и нови с(и)нд 2б''25, итд. (в. [Jagic 1868: 30-33]). За Михановийев апостол каракте-ристично изузетно раширено присуство „епентетског }ер" без реалног упоришта у изговору или етимолошким разлозима. Оваквог „фиктив-ног полугласника", како тврди Мошин, има и у неким споменицима с ма-кедонског терена [Мошин 1954: 23], али колико нама познато, нигде толико раширеног: пьриети 1а'7, вьр%ие 1а'8, очисьтимь 1б"2, кьдоудь 2а'6, пьрилдгдемь 2а'20-21, дьроугь 2а'22-23, кьротость 2а"!, вь{{л}}дстеиь 2а''16-17, чьрЪсьлд 2а''30 итд.105 Неоправдана експанзща овакве }едне ортографске црте не говори о предлошку него о индивидуалном маниру писара ко^ се, очи-то, нще механички држао свога текстуалног узора, него се ослааао на сво]е искуство и меморщу, пишуйи ова} споменик.106 Иста ова црта (само не у толико] мери распрострааена), за}едно с доследним напуштааем ^ери" (ы > и), присутна и у тзв. }ерусалимском палимпсесту (в. т. 3.2.5; за ово запажаае в. [Трифуновиъ 2001: 30]). У Михановийеву апостолу исполена дисртацща у писаау палаталних, и некадашаих палатали-зованих сугласника, уз поко^ изузетак, на пример н(и)н-Ь 1а'и> 12, исьпль-ндющюмоу 2б''16. Усамлени облик д(ь)ние 2а'!, ко^ примейу}е и В. }агий, као различит од обичног дьни у хрватско} редакции [Jagic 1868: 33], нще у датом случазу само старословенизам,107 него има упориште и у конкрет-ним српским, призренско-тимочким говорима. И данас се у тимочко-лужничком дщалекту и пограничним заплааским говорима може чути луЬе, годе, муж]е и сл. [Белиъ 2006: 164-165; idem 1999: 236-237].108 Ова

105 Исти та] „чудновати обича]" Jагий запажа у српским йириличким повелама с ]уга или запада из XII и XIII века, али ипак спорадично; за примере в. [Jagic 1868: 33].

106 К>егов ]е дуктус, тако^е, доста немаран и исписан (некалиграфски устав), што све ода]е човека у зрелим годинама, с великим преписивачким искуством.

107 По]ава ]е у зачетку вей у стсл. споменицима X-XI века, управо код сугласничких и о-основа [Николиъ 1978: 118, 123].

108 Очито ]е да ]е ареал ове говорне црте смааиван, идуйи ка ]угоистоку, али она ни]е сасвим истиснута, оста]уйи заробленом на ]едном доста изолованом терену [белиъ 1999: 236].

црта нашла и спорадичног одраза у српско} редакции [}ерковиъ 1984: 63]. Тако би ова] ном. множ., шире посматрано, могао имати приближну вредност декомпонованом л > лу у локализоваау предлошка овога спо-меника.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

3.2.3. ГршковиЬев одломак апостола

Гршковийев одломак апостола данас чине само четири пергаментска листа из друге тетраде некадашаег потпуног богослужбеног апостола. То су остаци Дела апостолских. На аима глаголицом, а делом и нешто младом йирилицом, спроведена подела на читааа по обреду источне цркве.109 На основу тога, аегов издавач Ватрослав }агий уствр^е „да ова] глаголски апостол чинио службу у неко} православно} српско] црк-ви", а не код каквих „богумила" [Jagic 1893: 55-56]. Због накнадне опсе-чености йириличких маргиналща, излази да каига бар рш }едном каснще преповезивана [Stefanic 1970: 37], што значи да доста дуго коришйена, и то у солидним условима, будуйи да пергамент врло добро очуван [ibid.: 37]. }агий дале уствр^е да апостол настао далеко од хрватског примор}а и северне Далмацще, негде у }ужно} Босни или Хер-цеговини [Jagic 1893: 40],110 свакако пре кра}а XII века [ibid.: 41, 108]. Фрагмент пронашао врбнички капелан Гршковий у заоставштини свога ропака, сакуплача старина, да би га, 1888. године, локални жупник Антон Матаний однео у Рим и поклонио римском канонику Ивану Црн-чийу. Тако доспео и до }агийа, кор прву информацщу о аему саоп-штио у сво^ чувено} каижици Glagolitica, у rapj се бави Кщевским и Бечким листийима (1890). Вей Ивану Црнчийу било }асно на основу йириличких бележака „да нще тоту и писано било, него да тамо (rj. у Врбник) пришло из некуда другда, гд}е прще рабило, гд}е слов}енска слова бщаху почела изгааати стара" [Jagic 1893: 38]. „У великом покре-ту народаем XVI-XVII столейа", како }агий претпоставла, „залазили су б]егунци испред турске силе и неволе чак на отоке }адранскога мора. С ]едним таким могаше се и та старина спасти како год на та} оток (rj. Крк)" [ibid.: 40]. }агий технички искоришйену йирилицу датирао по-четком XIV века [ibid.: 39, 54], али В. А. Мошин померио датоваае у средину или другу половину XIII века [Stefanic 1970: 38]. Значи да се ова каига источнога обреда, ко}а настала тамо где глаголица у да-томе тренутку главно литургирко писмо, отприлике }едно столейе кас-нще и дале користила (]ер се глаголица и дале познавала), на терену на

109 Првом се сигнализира]у кра]еви лекци]а yvs, а другом аихови почеци [Jagic 1893: 44, 54-55].

110 До овог на]ужег одре^еаа полази се од ширег: таква глаголица коришйена ]е у Босни и Херцеговини (по савремено] терминологии), „и дале на ]уг, по старо] Зети и Дукли, при]е но што у тим странама узе мах Йирилица" [Jagic 1893: 38, 42].

ко}ем завладала йирилица.111 Опште }агийево датираае споменика због „елемента конзервативности" треба померити у прву половину XII века [Stefanic 1970: 39; Трифуновиъ 2001: 27-28].

Четврт столейа после бавлеаа Михановийевим апостолом, у вези с глаголицом овога споменика, }агий изводи нешто другачир заклучак, да се ради о типу кор на средини ме^у глаголицом „майедонском"112 и хрватском [Jagic 1893: 111; Stefanic 1970: 37], те да би се такви споменици могли „назвати глаголицом босанском или рште шире управо глаголицом српском" [Jagic 1893: 111]. Фрагменат апостола одлику}е ис-клучива примена ъ (уз одсуство тзв. „штапийа"), као и употреба диграме ъи у писаау.113 Jагий ту црту повезао с додатком Кщевских листийа и глаголским редовима из Слепчанског апостола, али и с древним рукопи-сима, ме^у корма су „ватиканско }еван^еле" (т] Асеманщево }еван^еле), Кщевски и Прашки листийи [ibid.: 97]. Знатно каснще су откривени нат-писи у манастиру Студеници, изво^ени под руководством св. Саве, 1208/ 1209. године, с уопштеним „дебелим }ер" (но тамо ti). Глаголица Грш-ковийева одломка не позна}е йириличке уметке (попут м, и Мих), спорадично се задржава прертовано „мало }ус" (^), на четири места114 }едном „з}ело" (s-ло III17), иако било услова за аегово }авлаае бар рш }едном; раз}едначава се удво}ено и (-ш-), и у интерпункцирком систему употреб-лава се само двотачка, као у читаву низу древних рукописа, почев од Кщевског мисала. Оно што Jагийа определило за зугозападни српски простор, ]есте редовна замена грчког ф словенским и у страним, грчким именима, попут ст-панъ и пилипъ. Jагий добио дщалектолошки извешта} да се и у аегово време у Босни измену Вареша и Високог и дале }авла ова замена, а знао да ао} има трагова у Херцеговини, Црно} Гори, западно] Србир, Дубровнику и Боки Которско] Посто}е брори примери у Шишатовачком апостолу и Типику архиепископа Никодима, од корх су оба из околине Пейи у Метохир, што било познато и Jагийy [Jagic 1893: 101]. Иако наслуйивао да су размере ове по}аве биле много шире у средаем веку, Jагий се, без наво^еаа разлога, одлучио само за на-ведени, у начелу ограничен простор [ibid.: 101]. У ме^увремену показано да се супституцща ф > и у средаем веку одвщала свуда на српском

111 По )агийу йирилица тзв. „босанске редакци]е" [Jagic 1893: 55].

112 )агий том приликом више не користи термин „бугарска глаголица".

113 „Кому ]е до тога да тражи танке разликости ме^у хрватским и српским глаголским старинама, просто му било од мене, да назове управо та] начин писааа ъи — српским" [Jagic 1893: 97].

114 Jагиh правилно запажа да се у српским споменицима с прелаза XII-XIII века, као што су Хиландарски типик и Вуканово ]еван^еле, за разлику од сувремених хрватских споменика, у ко]има ]е „ортографи]а ... вей потпунце установлена", и дале местимично ]авла „мало ]ус" у вредности е [Jagic 1893: 41].

терену, уз задржаваае рецентних трагова на Косову и Метохщи.115 За српски средаи век Иван Поповий je на основу опсежне анализе заклучио да су поза}мице са ф > Р из дубле старине српског }езика, док су поза}мице са ф > в тек с почетка новога века, и да je аихов terminus ante quem non време уласка млетачких и турских речи у српски }език [Поповиъ 1955: 128, 130, 144-145]. У поменутом ктиторском натпису кнеза Мирослава владар-ско име je истоветно написано, као у Гршковийеву апостолу, стЪпднь. С jamoM (због адаптацще г > i), само с каишким ф (х3) сусрейемо ово име и у Немааижд оснивачко} повели манастира Хиландара: стЪфднь р. 10, 34, 49. То значи да се у одговара}уйем лику оно изговарало на целини српскога простора, пре коначног екавског развитка.116 У званичним документима корективно се васпоставла „изворна графща" (према грчком }езичком обрасцу), кор се, ускоро, по источноштокавско} дефонологизацщи jama, знатнще придружу}е и онамошаи реалан изговор. Овоме превише не смета каишка конвенцща у писаау: статус несрпског ф и иначе je варща-билан, вероватно без битнщег утица}а на изговорну норму, будуйи да су аегове двосмерне смене домайим Р задуго важиле као обичне.117

У Гршковийеву апостолу бележимо малоброре, али особене „маке-донизме" из протографа. То су старословенске вокализацще ь > е: велеи I15, I28, VI7, прдведъндго V10, и врло ретко ъ > о: Тогда I25, IV16-17. На два места посто}е посредни докази „средаебугарског" мешааа назала: окещдвдти и емоу IV22 и цвдл-Ье и VI2 с употребом и уместо ю [Jagic 1893: 41, 102], па и помераае ж ка ä: длЪкъсенъдръскд III22.118 Нще немогуйе да je ^ус" у пред-лошку било неразговетно написано. За сада неприхватливим оста}е ослаааае на енклитички облик заменице за 3. лице у акуз. ]едн. ж. р., ко^ je у главнини штокавских говора из ген. ]едн. продро на ову пози-цщу, потискузуйи стари пун облик, }ер су на}ранще познате потврде из XVI века [Белиъ 2006: 224], само уколико оваква хронологща остане важейа: ки (= и) > jе ген. ^ акуз. [а > jy] (пун облик н>у, енкл. облик jе, ограничено jy). Пример лъжоу IV3, ме^утим, ^ш je маае известан, зато

115 Примери су из Речника косовско-метохиског дщалекта Глише Елезовийа: Cmman, Cmmanoeuti, uflüam, üacyA, итд. [Елезовиъ 1935: s. vv.].

116 У говору галиполских Срба, ко)е су Турци иселили из матице пре крупнщих померааа становништва у североисточно) Србщи, ово име управо гласи Cme'üan [Ивиъ П. 1994б: 55, 130-131].

117 Уп. примере у Типику архиепископа Никодима из 1318/1319. године, ко)е наводи и Jaгий [Jagic 1893: 101].

118 Облик длЪкъсенъдръскд упоредив )е с ранщим длекслдровоу из Марщина )еван^ела. Овиме се посредно показу)е физиолошко помераае а (: -av-) из живога говора ка широком е (ä) (за по)аву в. [Конески 1960: 35]). Ни)е „бугаризам" Jагийeв пример с метатезом при дъврехъ I^ уместо двърехъ [Jagic 1893: 41] зато што )е облик типа сймне (caeне) уместо cвaне < свьне (с метатезом и асимилацщом) карактеристичан за читаву призренско-тимочку и косовско-ресавску зону;

в. [Ивиъ П. 1994в: 47; idem. 2001: 141].

што }агийево тумачеае почива на изравно} еквиваленцщи с грчким текстом, у ко}ем стор акуз. множ. одговара}уйе именице (^âpxupaç фги§г^ XéyovTaç), према ко}ем очекиван облик лъже [Jagic 1893: 102]. Распоред знакова пунктуацще сугерише другачще разумеваае од овога: съв-д-теле : лъжоу г(лаго)люще (ДА 6:13). Преписивач на датоме месту нще препознао синтагму съв-д-телъ лъжь, односно лъжесъв-д-тель 'лажни сведок', у rapj лъжь конгруентни атрибут, него за аега лъжа директни об}екат, име-ница ж. р. регуларно употреблена у акуз. ]едн.

Споменик одише знатном }езичком старином: у високом степену се бележи слабо jер, у складу с историрким правописом, стари дат. сложене придевске деклинацще -оумоу In, асигматски и сигматски стари аорист, старир облик партиципа прет. акт., доследна употреба заменице етеръ, итд. [Jagic 1893: 42-43, 99-102]. У рукопису налазимо на}ранщу потврду изразито српске црте: прщема грчке секвенце -pa - вокалним р (пр. тръпе-?амъ III3, срп. шрпезa, грч. xpanéÇa), за шта проучавалац ове по}аве и ао] сродних по}ава, Иван Поповий, претпоставио да новщег порекла, преви^уйи ову потврду [Поповиъ И. 1955: 128]. У Гршковийеву апостолу постор више типичних штокавизама — регуларна и хиперкорек-тивна промена въ- > оу-, штокавска деназализацща, унификацща полу-гласника, доследна депалатализацща ч, ж, ш, шт, жд, ц, р, с, спроведена чак и у правопису (протегла се, као манир, и на ознаке палаталних кон-сонаната), замена ъи > и иза веларних к, х, чуваае епентетског л; наставак -га, пр. антиохискога III13 [Jagic 1893: 40-43, 96-102]. У тексту се, ме^утим, налазе и неколики екавизми и антиекавизми: отвещавъ, I20, VII8, VIII18, съвещано I22, окещавати IV22; въ н-и же IV20, на н-и IV21;119 таръсенинина (sic) VIII15 (уп. тар'с-нина Шиш, 15а, грч. Tapasôç)120. Први примери спада}у у категорщу речи ко}е на ширем српском подруч}у има}у у своме корену блокиране, лексичке екавизме, као што смо вей истакли. У последаим, пак, заменичким примерима, не обележава се палатално читаае група ле, не, а не преноси се ни традицща писааа л-, н- /лa, wa/, што значи да -овде стор као графичка варианта е: као да било написано: въ неи же, на неи /вь wjже, Ha н>в}/ (уп. по немъ IV23, гонение VI3; друге примере за овакву „правописну нетачност" в. у: [Jagic 1893: 98] ).121

119 Препозна]е их и )агий, с анахроним увереаем да долазе из „майедонског" предлошка [Jagic 1893: 40-41; Stefanic 1970: 37].

120 Суфикс *-janinb продужава у српском ]езику сво]е тра]аае (тип грa%amн). У старословенском ]е имао алтернативне форме -ининъ/-Ънинъ, те би се овде могло очекивати -са- (у складу с ортографщом споменика), без ]отовааа (уп. нд?дрднинъ IV5-6). Овде, иначе, грчком б, као што смо истакли, одговара ¿, по обрасцу пдръм-ноу III12, др(ъ)хиер-и IV10. У српском би морало бити Тaршaнин, како ]е у преводу Вука Карацийа (ДА 9:11) [SJS, 42: 431].

121 Другачи]о] интерпретации оштро би се опирало изразито штокавско говорно осейаае. Наиме, у време конституисааа српског ]езика, уклоаена ]е разлика

Иако }агий Гршковийев одломак широко смештао на босански те-рен, нема сумае да и ово споменик с рашкога терена. Осим }езичких разлога, само кроз област Рашке епархще могла оваква }една богослу-жбена каига дойи на имагинарно глаголско подруч}е на концу XII века, „идуйи од Майедонще на девер у Дуклу и Травунщу, Хум (Захумле) и Босну" [Jagic 1893: 103].

Општи утисак, тако^е, да предложак с кога преписиван ова} апостол био много архаичнир него што актуелна каижевно}езичка норма у време аегова преписивааа, али и да време аегова настанка свакако дубоко у XII, ако не и у XI столейу.

3.2.4. Братков мине]

Братков мине] представла каигу саставлену из четири целине ко}е су се временом, из нараста}уйих потреба, надовезивале }една на другу. Прве две целине су служабни минер, а друге две празнични.122 Кодекс се по-чео формирати у друго} четвртини XIII века око мине}а за септембар-октобар (л. 1-123), кор преписао презвитер Братко, у време крала Владислава (1234-1243), да би му, потом, био придодат мине} за новем-бар (л. 124-219), настао у приближно истом времену, може бити десетак година каснще.123 У прво} половини XIV века, можда на истом месту где настала „прва половина" каиге, преписан и аен „остатак", мине} од 4. децембра до 2. фебруара (л. 220-251), око 1330. године, и мине} за феб-руар-август (л. 252-299), одмах за претходним.

По речима Лубице Штавланин-Ъор^евий, у прво} половини каиге се исполавазу особине „две}у писарских школа: рашке и дорашке — зет-ско-хумске" [Штавланин-Ъоръевиъ 1976: 27], што се може узети само условно, ако се по}аве посматра}у у механичком збиру. Делом из XIII века }е, наиме, представлена рана фаза „рашке ортографще", у rapj се од пи-сара до писара прелама}у елементи различити по пореклу и ме^усобно} хронологир, свортвени овом, непреврелом периоду. Ортографща из

измену непалатализованих и палатализованих сугласника, што ]е сачувало дистанцу измену л, w и л, н, доприносейи и консолидоваау палаталних H, j [Ивиъ П. 1990: 68-69]. Уп. на н-и же Мир., 338а19, на н-и Хил., 38б3 (1206) и Хил. Пов. II, р. 1 (1199-1202. или 1207/1208), к н-и же Брaшк., 126б16. Поред оваквих примера ]авла]у се у више српских споменика и упоредиви попут вс-и и с-и, ко]е Кулбакин, у случа]у Мирославлева ]еван^ела, тумачи графичким угледааем „на придевске облике типа новЪи, ко]им су у народном ]езику одговарали облици типа новоj", због чиаенице да ]е изгублен осейа] за стари]е форме [Кулбакин 1925: 99]. Отуда су овакве, формалне, графичке аналогще постале могуйним. То ни]е спорно, али у случа]у н-и, због упоришта у живом говору, ]езички осейа] ]е морао бити стабилан (и тиме се врайамо на почетак), какав ]е и данас: юе] (одн. савр. wqj).

122 Детално о рукопису в. [Штавланин-Ъоръевиъ 1976; Штавланин-Ъоръевиъ et al. 1986].

123 За ово позни]е датоваае в. [Штавланин-Ъоръевиъ 1976: 26, 39].

Браткова дела мине}а, ипак, има свозу очигледну паралелу: у ортографи-;)и Хиландарског типика из 1206. године, ю^и се везу}е за на}ужи Савин писарски круг, до аегова повратка у Србщу с очевим моштима. Поред сличне дистрибуцще старщих глаголских и мла^их йирилских решеаа за бележеае секвенци -ja-, -/е- (да се не задржавамо на томе), оба споме-ника има}у идентичну алтернативну употребу „малог }ус" (а) у }отацио-но) функцщи на особен начин (за 'е), у ограниченом бро}у случа}ева: Брaшк вселАнноую, испльнАне [ibid.: 28] — Хил свок вола 2а19, испльнАнд 3б6. Поменута по}ава je на почетку прве целине раширенща, да би се, идуйи ка кра}у, постепено губила; то значи да je „преузимана из предлошка", а да je се Братко „ослоба^ао" Зер српски правопис аегова времена више нще користио ^усове" [ibid.: 28]. Лубица Штавланин-Ъор^евий износи запажаае да je ова пojaвa настала кроз живи додир с руском ортографщом ([ibid.: 29]; за укупну дистрибуцщу в. [Пешикан 1973: 83]), али тако што je у кoнкрeтнoj дистрибуции примеаена српска иновацща, не при-мeйуjуйи аналогщу у Хиландарском типику, и погрешно изводейи заклу-чак да je „писар предлошка Братковог минeja отишао [. . .] у овоме дале од аегових савременика [. . .] Ни св. Сава нще то учинио у свojoj нoвoj ортографщи" [Штавланин-Ъоръевиъ 1976: 29]. За ау je, поред других русизама, ово доказ да се ме^у предлошцима Браткова минeja нашао и неки руски минej [ibid.: 29].

Ортографща главне руке новембарског минeja, у кojeм je, иначе, изо-ловано jom jeдaнaeст писара [Штавланин-Ъоръевиъ et al. 1986: 340], и поред опречности у архаизмима и иновацщама, типолошки нajвишe одговара стаау одраженом у нajстaриjeм препису Кaрejскoг типика (око 20/30-их година XIII века) и Мокрополског четворо}еван^ела (нajкaсниje средина XIII века), према Пeшикaнoвoj клaсификaциjи [Пешикан 1973: 82]. Овде се, управо, нajвишe занимамо новембарским делом Минeja (за разлоге в. на крajу излагааа о овом споменику). У oвoj каижнoj потце-лини уочавамо системско присуство неких архаичних црта. У првом реду то je регуларно преношеае „jер" на месту слабог полугласника, на пример недоужьнымь 126а1-2, св-тьлость 132б16, посьльныци 133а5-6, ?ьрешдго 153б10, ветьхдго 183а28, прд?дьнхеть 183б3-4, т-лесьными 183б:.124 То се одражава и на изостанак асимилацща у контакту разнородних гласова, на пример те-жькие 160а28, слддьког(лдго)льнди 205а22 и сл., што je у супротности са ста-аем из редакцщских споменика с македонског терена, у ^има се може сусрести вьспи (< въ?ъпи), сдмовитьци, тщерь, ташько итд. в. [Десподова 1981: 91]; значи да матица овога споменика претходи такву стаау.125 Оваква

124 Главни писар овога дела не позна)е „па)ерак", него се држи старщег ортографског система чи)а доследност не би била могуйа да нема упоришта у предлошку.

125 У то) светлости „необично" делу)у примери у ко)има )е исторщско „)ер" изоставлено: смотрении 174а14, прЪподовне 179б4, св-тло 186б17. Доследно )е елиминисано „)ер" у

слика могла поспешити бележеае „^ер" на позиции секундарног по-лугласника, и далеко више сувишног ,^ер" на морфолошко} граници, по-некад и без таква упоришта (за „фиктивни полугласник" у Мих в. 3.2.2): Бь?ьЕлистдк 156а7, и?ьлитик 172а5, приемьлють 175б3, нера^ьм^сно 184б19-20, Оумрьщьвлена 189а19, оутьврьдивь 189б13, жрьтьва 127а18, мтьроци 175а10, сь1тльпь 183б21-22, клетьвы 192б25, итд. (уп. за споменике с македонског терена [Ри-барова 2005: 86-87; Мошин 1954: 23]). Старословенске вокализацще су врло ограничене, и своде се на (а) усамлене случа}еве и (б) оне кор су обични за српску редакцщу, у чему се огледа зрелост овога споменика: (а) такбьныци 132а21, Дивень 132б7, Ее?веществьними 183а20, (б) ретко ном. }едн. попут Е(о)жеи 191а14, чешйе ген. множ. шт[ь] [. . .] напастей 148а28, твоихь мощеи 158а15, костеи 192б13; несо?даноу 180а28. Стабилизовани су ликови праведьнык 128б23, праведьно 190а28, Праведьникоу 193б28, ревьностию 184а10, можда бисера 201а4; цр(ь)ковь 133а33 (али цр(ь)кы 193а5), цр(ь)ковьн%иь 135б14-15, можда кныго-чии 134а7. }ош се наизменично }авла}у облици попут лоубовию 126б35 и лоубьвию 154б: (први чешйе), тогда 139б25 и тьгда 175б20, али доследно жь?ль 134би, TEKEiio 197б17-18, мт[ь] ?ьль 142б16, вь врьтьпЪ 189б21 итд. Слично ово-ме (уз етимолошке разлике), }едино присутан облик мьчь (кроз читаву парадигму, нпр. 143б27, 156б5, 184б27). Местимично по угледу на предло-жак оста}е недефинисан облик „танког }ер" ко}е формално подсейа на „дебело }ер" (због хоризонталног левог привеска на врху стуба), на пример Еоудеуъ 126б23, теченикмъ 129б22, естъствьна 129б30-31, тваремъ 130а12, итд. Код помойних писара (према идентификации [Штавланин-Ъоръевиъ ет al. 1986: 340]) налазимо и право „дебело }ер": I писар сид-ь 173а26, XI писар имъ 191б17, што доказ да у предлошку било и овога слова (можда по-времено), само су се различити писари не}еднако односили према аему.

У протографу, кор барем за две генерацще старщи од овога дела Браткова мине}а, били су и ^усови", па се остатак „великог }ус" делимично може видети у употреби ю у неким карактеристичним случа}евима: Вы-шьшю 126а22, ?люю 132б12, силю 136а6, люкаво 161б14-15, голюбица 195б11-12 итд. Да постор дисконтинуитет (rj. посто}аае макар }едног ме^упреписа), види се по релативно ограничено] фреквенцщи оваквих примера (нще као у Бгд, на пример, в. 3.2.6), као и по примерима етимолошки неоправ-дане употребе овога слова, ко}а се претворила у манир (тенденцща за писаае групе лю): слюжещимь 129б23, слюхь 142а13, ПрЪстолю 145а21 (али ПрЪстолоу 145б:), слюньца 132а: (али слоуньца 154б26), и сл. Разуме се, посще и при-мери етимолошке употребе (лютик 146а5) и врло ретко с бележеаем па-латализованости (жюпелныи 131а18).

заменичком корену вьс-: всегда 127а26, всдкди 142а7, всемирьнд 159б23, всачьско 161а10, итд., због ослонца на прилике у живом говору. Добра илустрацща укупног стааа ]е хибридни пример всеслдвьне 189б5, с очуваним „]ер" у вок. ]едн. неодр. прид. вида.

У прилог старине подлоге на ко^ настао новембарски део Мине}а говори и одсуство трагова мешала назала, као и елиминацще епентет-ског л. У читаво} потцелини налазимо само }едан пример: оумрьщьвенд 135б26 (али оумръщъвденд 160б5-6); иначе обично мстдвдьшд 125б26, ед(д)го-сдовдень 126а25, ?емдьно 177а20, итд. Па ипак, у знача^ом бро}у примера сусрейемо се с разбщааем групе -зр- уметнутим д: рд?др%шенык 129б2, рд?-дроушде 129б22, неи?дреченьндго 131б13, и?дредьныи 148а16, вь ждрЪки 172б5, и?дрдидд 189а17. Има, ипак, нешто маае примера без ове по}аве, па и са -ь- као морфолошким медником: и?риноу се 129б6, неи?реченьно 143б25, Неи?ь-реченьны 148а15. }едан од аих као да оцртава хронологщу из старословен-ске подлоге, вокализацщу пре ове интерполацще: вь?ревьновд 189а10.

На фонетском плану занимлив облик синдистцЪи 131б10, ко^ илу-струзе исту ону ждаву о кор} говори }агий за Марщино }еван^еле, при-мейу}уйи да се „писару нще допало" ст из предлошка због опреке с ае-говим матераим говором, па повремено натписивао ц изнад ове групе, али и у самом реду, на пример юдеистцЪи и сл.; у Марщину }еван^елу су остали и примери са ст, али су они са сц чешйи ^Аас 1960: 435-436]. Упоредиво стаае и овде: днг(е)дьсции 140б24, днг(е)дьстии 147б5, имрьддньсцЪ 148а4, м(оу)ч(е)н(и)чьстии 157а18, итд. Упркос говорном осейаау српских пи-сара, у извору се преноси старща основа придева тепд-: тепдь 140а26, 149а2, вь тепьди 147б11-12, тепдою вЪрою 171б9. У старщи редакцирки изговор долази и именичка форма крьстимн(ин)ь (кр(ь)стымномь 136а21, крьстимномь 148б13-14, ?д крьстиини 172б18), позната, преко придева, и у Оснивачко} повели ма-настираХиландара (мирь крьстиЪньскы р. 39), каснще, након тзв. „накнадне грецизацще", заостала само у српско} писмености Босне и Хума.

У овом делу ]ери више не припада фонолошком систему, што по-твр^у броре замене ы > и, без позиционих ограничеаа: недоуги 124б6, вь вЪки 126а25, сьмисдомь 127б24, покривдите 128а17, при?ивдк 131а16, грехи 158а9, вд(д)гостинею 158а23, вишьшх 159а3, посиддемь 162а5, непдоди 199а5 итд., али и хиперкорективна употреба: стр(д)стыю 125б6, ндсдЪдьныкд 125б27, и? гдювыны 126а9, ицЪденык 127а10, оудючиты 129б17, нд ?(е)мды 132а9, нывх 132а31, ныщимь 165а22, выно 190б18, кывоть 213а8 итд.

Jаш се у принципу држи, осим ретких екавских рефлекса у случа}у „лабилног }ата": оказионално тедес- код главног писара, на пример тедесние 155бп, 184а27 (поред тЪдесемь 182б16, и наравно тЪдо 214б25), }едном ?еници 218б25, мкещдти код истог писара, на пример мкещд 178а16, мкещдвь код I помойног писара 175б19-20 и провещдвдемь код VIII помойног писара, 192б23. Код истог писара, ме^утим, затичемо и в севе 125б15, преправлено е у % у примеру (Еещь) тьдЪнноу 152б6 (он у склопу исте ревизще, два реда ниже, преправла и ы у и: дювьвы ^ дьвьви 152б8), и аналошки импф. рддовехоу се 195б25-26, као доказ посто}ааа екавског каишког изговора]аша (можда

Viktor Savic | 285

то важи и за претходан пример). У поре^еау с потпуно несигурном упо-требом ы, }асно да употребу % контролише говорно осейаае писара, различито од осейааа исполеног у непосредном предлошку кор био окренут ка екавско} рефлексацир. То, у оквиру наших схватааа (када додамо и присуство групе лу, в. ниже), говори о терцщарном ступау у наста}аау овог извора на српском тлу (претходи му препис с подруч}а рашког дщалекта). Некадашаи протограф садржавао раширену графему и уместо % (попут Григ), у ко^ на српском, вероватно призрен-ско-тимочком землишту систематски врайено %. Отуда остаци код раз-личитих писара: главни писар свид%тельствоукть 141б25, вирою 154а8-9, вирьнд 185б28, Ее?ь виды VII, 127б7, невирнд% IV, 170б1, проповидьникь IV, 170б5, вь поучини X, 188а15. Придев житиискь, преко варианте житеискъ, редовно се }авла у лику жит%искь (-ь/ь- || -е/- | -¿/-), на пример жит%исци 126а13, жи-т-Ьискик 139б31-32, жит%искихь 191а19, као и у Мирославлеву }еван^елу и неким другим српским споменицима [Б^, 11: 609]. То }е, стога, каракте-ристично за српску редакцщу, и могло би, упркос Кулбакинову мишлеау [Кулбакин 1925: 99], имати упоришта у реалном изговору. Можда с овиме у какво} вези и варщантност млддьньць | млдденьць | млдд%ньць с упоредивом дистрибуцирм на српском терену [БДБ, 18: 219].126 О некакву српском укрштаау ь са ¿, очито у одре^еном времену и месту, уз предуслов изговарааа полугласника као вокала предаега реда [Ивиъ П. 1991а: 15-16], сведоче и облици попут льстьвицд, на пример льстьвице н(е)в(е)с(ь)нди 189б6-7 (уместо л%ствицд), нама рш познати у Типику архиепископа Никодима, писаном у Пейи 1318/1319. године. За српску редакцщу свортвеног ,оата" рш имамо у облицима шт[ь] кор%не 134б12 (ретко и корень), др%вле 144б:, 191б4, мт[ь] др%вьнее 161б23, ид%же 172б15, доньд%же 184б24-25, ?ьд% 198б17. Овакве форме има}у ослонац у народним говорима у корма се, по терминологии }ована Вуковийа, }авла такво „накалемлено }ат" [Вуковиъ 1974: 79].

Промена вь- > у- из народног }езика }едва да посведочена, што у вези с процесом уобличеаа редакцирке изговорне норме: оу гордхь 159аи, V рука оуц(д)ри се 170б25, посредно у Олокдвьоуе-оидти код главне руке, 132а12. Вей у примеру Оу?р%ти желдк весмр(ь)тыи 159а6, видимо регуларно стаае. По правилу се користи глагол вь?оупити, на пример вь?оупиеиь 144б21-22, дд вь?оупию V, 176б2-3, нормативан у српско} редакцир (стсл. въ?ъпити), у ко-}ем остала „скривена" дата промена.127 Па ипак, и облик из протографа се изнимно чува: вь?ьпише 219а17. Метатезе свортвене српсюо редакцир,

126 У Вуковим речницима каишког су порекла блокиране множ. форме младенцы и по ]угозападу млады}енцы [Карациъ 1986: 58].

127 У префигирану форму интегрисан ]е цео глагол уйышы, до данас очуван у Црно] Гори, в. [Карациъ 1986: 1065].

Koje je зближава}у с источно}ужнословенском писменошйу, сразмерно су често заступлене, на пример дьвьры 126а24, дьвьрь 178б12, па и вь мрьтьвьнЪмь 192а14-15. Из народног }езика се овде ре^е одсликава несигурност у употреби й и ф, на пример вь врьтьфЪ 189б22-23. Постор чак и случа} беле-жеаа новога српског % у асигматском аористу: ?иждитель приге на ?емлю 219б13, у духу рашке ортографще из световних докумената (уп. усамлено о наслегени Хил, 6а5).128 У том смислу, нема ни трага глаголском заостатку у употреби „^ерв": пише се, на пример, анг(е)лы 129б31 и германа 132б19, као и у }ерусалимском палимпсесту, чща йирилица на приближно истом развозном ступау (упркос остатку }едне маае глаголске секцще, о чему в. 3.2.5). Као и у Гршковийеву апостолу, и овде налазимо вокално р у облику шрйеза: тръпе?о 147а20, трьпе?Ъ 158б6, трьпе?оу 194б18, 203а12, поред }ед-ног каишког, неадаптираног трапеза 160а14. Исту далинску дисимилаци-у властитом имену Григорще > Глигорще, као и у записима другог писара Мирославлева }еван^ела [Белиъ 1936: 217, нап. 1], на више места затичемо и овде: глигорик 179а17 итд., поред каижевне форме григорие 180а23 итд., готово двоструко чешйе присутне.

За општу представу о каизи важно регистроваае дщалекатског рефлекса вокалног л > лу у новембарском делу мине}а у мноштву примера у породици речи сльньце: слюньца 125б15, прЪжде слюньца 132а:, трьслюньчь-нимь 137а27, слоуньца 154б26, слоунце 156а23, паче слоуньца 160б21, слоунце 180а14, подьслюньчьньоую 165б-166а, трьслоуньчьнаго 203б4, слюньца 219а12 [ШтАВЛА-НИН-ЪОРЪЕВИЪ 1976: 30; eadem 1986: 341]. Иста особина постов у делу из XIV века: длоугоу [eadem 1976: 30], што се, уколико се прихвати да читава каига настала на }едном месту (на Лиму, в. дале), из дщалекатских разлога мора тумачити као заостатак из предлошка (иако су се ранще оставлале обе могуйности [ibid.: 30]). Ако изоставимо примере ове име-нице написане с титлом, посто}е и изузеци: Сль?амь 130б34, стльпь 181б15, Дльгь 211б8, итд. Изолована призренско^ужноморавска црта неспорва с потврдом посщааа типично штокавске вокализацще полугласни-ка, на ко]у се наилази у прва два дела каиге, без обзира на то што сами примери нису на}типичнщи за ову по}аву (жрачьскы || жрьчьскыи, всагда || вьсегда ^ всьгда — савр. свагда [ibid.: 31]), што с великим степеном сигур-ности упуйу)е управо на Братка и аегова анонимног сарадника (или са-временика). Значи да су они изван призренско^ужноморавског терена радили на сворм преписима, и да се у остатку каиге рефлекс лу тицао

128 Овим примером се озбилно помера датоваае тзв. новога ]отовааа, ко]е, по Белийу, пада у XIV век „у новоштокавским дщалектима источнога и ]ужнога типа" [Белиъ 2006: 95]. Оно се, пре свега, збило у презенту сложених глагола према основном иши : идем, услед померааа морфолошке границе (без метатезе), по обрасцу иои-дем > йо-jdm > йо%ем (односно иои-ши > йо-]ши > йоНи), да би се, отуда, раширило и на аорист.

предлошка кор je био доступан Браткову анонимном сараднику, однос-но предложака кор су остали следейо} генерации писара на истоме месту. Вероватно нще било потребе за преписивааем минерког остатка од децембра до августа у распону измену 1234. и 1243. године зато што та] део вей посто}ао у манастиру, и био у солидном стаау. Временом се та] остатак похабао, па у прво} половини XIV века преписан и увезан у исту каижну целину, задржава}уйи, тада вей, на нивоу српске редакци-}е, изразити архаизам, као остатак из прошлости.

Морфолошки систем у новембарском делу Мине}а у начелу не ода}е изразиту старину, на пример у деклинацщи дат. }едн. сложене придевске промене присутан аналошки наставак -омоу: вЪрьномоу 128а27, истиньномоу 136б27, вЪчьномоу 182б26, прЪч(ь)стьномоу 215б1, а у кощугацщи у аористу до-миниразу мла^е сигматске форме: придохь 139а23, 177б17, 160б3, мкрЪтохомъ 130б33, 219а13. Негде у родословном стаблу овога споменика — не може-мо рейи да ли то било у старословенско} фази или на српском тлу — било зезичког подмла^ивааа. Местимичне архаизме ипак, налазимо у партиципима, као каишко} категории, ю^е }е, због несигурности у употреби, редактор или старщи преписивач могао без измена преузи-мати. На пример, опет у дат. }едн. сложене придевске промене, задржава се сажети наставак -оумоу: исоушьшоумоу 130а:, ?овоущоумоу 168б6-7, люкещоу-моу 185б10-11, ндстдвльшоумоу 187а10.129 Као и у старщим споменицима из охридско-преспанског региона, и овде врло раширен иновативни на-ставачки пар -ови/-еви дат. ]едн. у парадигми именица о/о-основа (из й-основа), и ван властитих имена и категорще „живо (+)": к(о)гови III, 131а33, 211б 18, д(оу)хови 214а5, мирови 131а13, мгневи 130б16. Осим текстолош-ког ослонца на стаае у протографу, овде се може видети и старща локална црта, будуйи да у значаро} мери налазимо и у српско} дипломатичко гра^и, на пример у Немааино} повели манастиру Хиландару.

Донекле упоредиво стаае показу}е и лексички састав истог дела Ми-не}а. Нисмо уочили знатнще присуство особене лексике, осим по^е маркантнще, унеколико и ре^е форме, где се, поглавито, чува}у делови старщег текста, на пример монисто '[метална] огрлица': ико монисто ?лдто 208б7, ико мониста ?лдт-ы ТиР, 142б [Ягичъ 1886: 455; СлРЯ XI-XVII вв., 9: 260; SJS, 18: 228], покоритель 'заступник, поборник': ико неподвижень • в-Ьр-Ь покоритель покд?д се 212а6-7, ико неподвижимъ вЪрЪ покоритель ТиР, 155а, Ъко к(о)-гочьстибь покоритель 212б4, ико кл(д)гочьстивьнъ покоритель ТиР, 155б [Ягичъ 1886: 474, 475; СлРЯ XI-XVII вв., 15: 132]; посто]и само глагол у СуРр у [SJS, 26: 65], клдде?ь 'извор, кладенац': клдде?ь точеи жи?нь моудрости 169б25-26, клада?ь точд жи?ни моудро(сти) ТиР, 85б [Ягичъ 1886: 371; СлРЯ XI-XVII вв., 7: 151]

129 Тако, пример сьтворьшхиоу (древле) 199б27-28, прайен обликом древле без секундарног jata, показухе преса^иваае целокупног старщег контекста, без дублих интервенцща.

(само рш у Зогр и Син, иначе у стсл. }еван^елима стоуденьць [Б^, 15: 2425; 38: 190-191]), управо у овом фонетском лику иако у српским сред-аовековним изворима кддденьць[Длничиъ, 1: 8. V.], мо?одь прен. 'рана, по-вреда': мо?оди ицЪдде 201а4-5 [СлРЯ XI-XVII вв., 9: 235]; само у паримерицима у [БДБ, 18: 224]. Овде се, тако, на ширем плану, може пратити „старща" лексика, на пример врьтьпь 189б21, оупьвдти 181а8-9, кдтдпетд?мд 197б21-22, пдрдкдитовь 171б6, пдрдкдить I, 175б26, оупостдсь 201а20, оупостдсьнь 201а23 (оупо-стдснд прЪмоудрость; без одреднице у Б^; овде и триоупостдсное в(о)жьство 214би, али и с деформисаним фонетизмом триоувостдснд в(о)жьствд 173а10-11; уп. оупостдсьми трьми 201а20). Исто тако, може се, донекле, пратити и „мла^а" лексика, на пример вдгрь 212б8-9 (вдгромь одЪнь, насупрот прдпрждд, прд-прждъ и сл.), вдижикд 163а13 (насупрот жжикд) (за све в. [БДБ: 8. vv.]).

Лубица Штавланин-Ъор^евий на основу записа из трейег дела каиге и хиландарских лимских повела успешно реконструисала основ-не елементе кор говоре о историр ове каиге. Трейи део писан за потребе Мирославлеве задужбине, манастир Св. апостола Петра и Павла на Лиму 30-их година XIV века, у време хумског епископа Стефана Пей-пала,130 где су, по свему судейи, и први делови каиге ранще написани [ШтАВЛАНИН-ЪорЪЕВИЪ 1976: 23-26]. По нашем суду, скрипторща у ко^ настао служабни део мине}а у директно} вези с делатношйу св. Саве. Презвитер Братко из средишаих штокавских кра}ева, послу-жио се предлошком кор за потребе далег умножавааа по српским црквама преписао Савин пратилац, кор дошао у Србщу почетком фе-бруара 1207. године. Та} човек пред полазак са Свете Горе преписао Хиландарски типик, или он члан }едне мале групе ко}а се држала слич-них ортографских правила, одражених у Типику. Русизми у том предлош-ку (кровь, подджь, и?о отьцд, вь?нендвидм, всимшд, итд. [Штавланин-Ъоръе-виъ 1976: 33]) не укида}у могуйност да он типолошки везан за мла^и богослужбени корпус формиран до средине XI века у Охридско} архи-епископир (као што се мисли и за Вуканово }еван^еле).131 Они само

130 Тада ]е центар Хумске епархще био измештен у ову област.

131 У студщи Л. Штавланин-Ъор^евий примери су повремено дати ван контекста и доследно без лоцирааа, тако да их нще могуйе проверити. Нще ]асно наведено ни у ко]ем делу Минера се они налазе. Два примера смо, ипак, и сами нашли

у новембарском делу кодекса. Први у целини делу]е необично: оцЪщьнык кровь м(оу)ч(е)н(и)кд выс(ть) 128а14 (треба да буде и оцЬщеник). До вокализацще у континуантима прасловенских група trъt, йъ^ йЫ долазило ]е и на македонском терену, пре времена аналошког уклааааа, на подлози „дво]аког изговора: кров — крве, плош — плши", уз разво] секундарног вокалног р и л [Конески 1966: 32]. Други наш пример пре ]е аорист него какав птц. през. акт.: Сддвоу врЪменьноую ■ пищоу же и кьрдсотоу вь?нендвиди ■ х(ри)с(т)д же вь?ьдювывь 213б22-24. У каизи затим има и ]едан пример ко]и се може тумачити као псеудорусизам, цр(ь)к(ь)ви жижитедю 189б12, у ко]ем, осим далинске асимилацще з > ж, може бити и упрошйавааа групе жд (?иждитедь [Б^, 12: 672]), мада у ]едном руском Стихирару из XII века налазимо исти облик (зижишель в. [СлРЯ XI-XVII вв., 5: 388]). Миклошич у своме Лексикону нормализу^е

показузу непосредан филтер кроз кор преписивани текст прошао, а могао их унети и Савин пратилац — образован у руско} средини (или на руским каигама) као некада Григорще дщак [Белиъ 1936: 220-221], а после аега и св. Сава. Могао та} преписивач бити и прави Рус, али и предложак кор донет са Свете Горе уистину могао бити руски. То што се у новембарском делу мине}а под 26. даном обележава Празник осве-йеаа цркве Св. Ъор^а у Кщеву (1052-1053), само по себи, ипак, не доказу-руску провенщенцщу предлошка, упркос мишлеау Л. Штавланин-Ъоръевиъ [1976: 33-34]. То говори о везама српске односно зужносло-венске и руске културе ко}е нису упитне, а овог празника има и у неким другим српским рукописима [ibid.: 33]. Управо, аегово идентификоваае у месецослову Асеманщева }еван^ела омогуйило Лупки Василев да настанак споменика помери на почетак друге половине XI века [Василев 1988-1989: 15]. А за ова} споменик нще спорно охридско порекло. Присуство истог празника кор везан за задужбину Ярослава Мудрог, може доводити протограф новембарског мине}а у везу са средином у ко-pj настало Асеманщево }еван^еле, а то, опет, не негира дублу старину породице мине}а rapj припада. На кра}у кра}ева, руска успомена могла бити унета у неки од преписа било када на нашем терену у готово два столейа ко}а мине}у претходе од почетка обележавааа овога празника.

Одавно уочено да Братков део мине}а заиста одговара старим руским синодално-типографским минерма из 1095-1097. године ко}е издао и проучио Ватрослав }агий. За новембарски део мине}а, пак, установлено да почива на подлози на}ранирх словенских мине}а [Штав-ланин-Ъоръевиъ 1976: 35-36, 38]. Сва аегова богослужбена последо-вааа налазе се и у Илино} каизи, а ме^у аима, скупа с Пу^атиним ми-нерм, влада и особита структурна блискост, ко}а се огледа у нарочитом, „обрнутом редоследу" химнографских текстова, какав се „понекад су-срейе у рукописима из}ужне Италще и Палестине" [Пентковский 2014а: 50, 53; IDEM 2012: 407-408].132

одговара]уйи лик (жиждитель [Miklosich 1963: 197]), на основу три српске потврде (Шишатовачки апостол, Златоустове хомилще из патристичко-хомилитичког зборника Аустрщске националне библиотеке, Cod. slav. 12, Прва хрисовула манастира Жиче Стефана Немашийа, према зидном препису, издата 1219/1220), с тим што, судейи по последнем издашу Шишатовачког апостола, тамо, ипак, сто]и облик ?иждитель 156б [Stefanovic 1989: 98]. Тако^е се за облик порожьши 172а8 може рейи да ]е или русизам, или последица накнадног упрошйаваша.

2 Илина кшига, празнични мине] за период од септембра до фебруара с прелаза XI-XII века (РГАДА, ф. 381, Син. тип. 131) и Пут]атин мине], служабни мине] за ма] из XI века (РГБ, Соф. 202), изузетно су важни староруски мине]и из првобитног, „нестудщског богослужбеног комплекса", у ко]ем нема цариградских карактеристика, него ]е уре^ен по старом епирском литургщском обрасцу, ко]и ]е близак ]ужноитали]анско] и палестинско] традиции [Пентковский 2014a: 50-51, 55, 58, 60].

3.2.5. Jерусалимски палимпсест

}ерусалимски палимпсест, препознат на српском кратком апракосу из средине XIII века у библиотеци }ерусалимске патрщаршще, представла остатак нартарщег српског и }ужнословенског празничног мине}а, пи-саног, како се дату}е, на}маае пола столейа ранще, у XII веку [Иванова 1994: 22, 28; Трифуновиъ 2001: 57, 59]. И само }еван^еле je занимливо будуйи да представла тип кор je ретко самостално посведочен у српско} рeдaкциjи. Ту су и успомене св. Ъирила Философа, „учитела словенског jeзикa" (14. фебруара) и св. Методща, „епископа моравског и учитела" (6. априла). Дописана je чак и памет св. оца Архилща (rj. Ахилща Ларис-ког, 15. мaja), па jorn и св. Вита (15. jунa), као и [Освейеае кщевског храма] св. Ъор^а [Иванова 1994: 18-19].133 ^ван^еле доноси и словенске на-зиве месеци, jeднoм с екавизмом у основи: кре?нь 180б [ibid.: 18].134

Сам, пак, минej, односио се или на читаву годину, или на период од децембра до априла [Иванова 1994: 28]. У аему je, тако^е, спроведена чиста српска редакцща, а усред йириличког текста уписано je, од средине jeднe речи, десетак глаголских слова: й пр-са+^ф?) %..) 80а21 [ibid.: 28]. Као да je писар имао задатак да препише минej с глаголице на йирилицу — па да je погрешио. Ако je управо он био тaj ^и je вршио транслитерацщу, аегов предложак je у правописном смислу био ^j-блискщи Михановийеву апостолу — карактеристично je одсуство ,^ери-ja" [Трифуновиъ 2001: 56-57], и начелна дис)отацща — али без потпуне подударности ме^у аима. У минejу, заправо, влада доследно необеле-жаваае палаталности, скоро као у Гршковийеву апостолу. Другaчиjи je, ипак, статус гк- 43а2, 38б5 / ге- 43б14, 43а2, супституента грчког уг-, у од-суству „^ерва" (и иначе, нпр. кгоуптд 39а9). Српска йириличка ортогра-фиja аегова времена доста се удалила од глаголске, поред напуштааа „^ерва" jorn и у масовном уво^еау „омеге". Вероватно из предлошка je преузето „велико jус" (ж), функционално сродно „малом jус" (а) у Хи-ландарском типику и Браткову минejу, у прeтeжнoj вредности 'у: мд-ждеж 38б, врджи(ж?) 41а в. [Иванова 1994: 23, 25], поред усамлене етимолошке употребе: нерд?лжтно 38б (в. [ibid.: 23]; уп. за начела [Пешикан 1973: 83]).

Морфолошки материал не oдaje утисак знатнще подмла^ености у односу на стаае из Мирославлева }еван^ела, што je и логично, будуйи да се ради о тексту ^и подлеже ритмичким законитостима: користи се, на пример сажети наставак дат. jeдн. сложене прид. деклинацще, воудоу-щоумоу 45а10, поред аналошког, уз оглушеае о закон прегласа, рождьшомоу 38б (в. [Иванова 1994: 27, 23], уп. [Кулбакин 1925: 55, 109]).

133 Ако се не ради о цариградском храму у Кипариси (26. новембар) [Иванова 1994: 15].

134 Уп. 6pe3aу говорима с незамеаенимjamoM в. [Реметиъ 1981: 23-44], али и према нашем говорном осейаау (6pha).

Општи je утисак да je споменик настао око почетка XIII столейа (мож-да и на рубу претходног). Предложак и овога празничног минeja прошао je кроз призренско^ужноморавски ареал, о чему сведочи присуство ка-рактеристичног рефлекса лу: слоуньцоу [Иванова 1994: 28]. У нешто дуб-лoj прошлости, потекао je с истoчнojужнoслoвeнскe подлоге. У аему су старословенске вокализацще, испуштаае епентетског л, „средаебугар-ско" мешаае назала, с примером: дше нше [. . .] дшж ншж 38б [ibid.: 23]. Сам, пак, рукопис настао je на другом штокавском терену, далем од призрен-ско^ужноморавског, о чему говори тенденцща ка вокализоваау полу-гласника на централноштокавски начин, непозната jугoистoчнoj пери-фeриjи, ^у прeпoзнaje проф. Ъор^е Трифуновий: тььмь 41б20 [Иванова 1994: 25; Трифуновиъ 2001: 58-59] (уп. готове резултате у нешто мла^ем Бpamк, т. 3.2.4). Могуйе je да je простор за ^и треба везати oвaj споменик „екавски", због пoстojaаa примера с неетимолошким jamou: словес- 39а5, клдгослов-(нь) 41а21 в. [Иванова 1994: 24, 25], у склопу пojaвe кojу je регистровала М. Ивий на гра^и Душанова законика (в. нап. 88). Па ипак, то je нешто што имамо на унеколико jужниjeм терену ^и по-ступно прелази у призренско^ужноморавски. Овде je, заправо, обично чуваае jama, како у домайим речима: МЕр-?дн(.) 38б5, мт[ь]в-щд 43б18, в--щици 43а:, итд. в. [ibid.: 23, 27] тако и у старим пoзajмлeницaмa, на пример вель?-вхль 43а3 [ibid.: 26]. Пoстojи и сигурна потврда проласка овога текста кроз филтер српских говора с незамеаеним jamou: форма мд-ждеж 38б [ibid.: 23] < мдеждд, контаминирана je српским, секундарнимjamou у корену (уп. je^ oöjefta). Све се ово, начелно, може односити и на рашки дщалекат, пре дефонологизацщеjama, што би, у том случajу, изискивало пoстojaаe jorn jeднe карике у преписивачком ланцу на српском тлу. Haj-реалнщим нам се, ипак, чини, да споменик jeзички треба везати за сусе-дан (терцщаран) терен под jурисдикциjoм Рашке епархще, као у случajу Браткова минeja.

3.2.6. Београдски париме]ник

Ме^у пaримejницимa, нajпoзнaтиjи je Београдски пaримejник, калиграф-ски нajуспeлиjи српски рукопис [Стипчевиъ 1970: 361-362], настао у првoj четвртини XIII столейа у Расу,135 у склопу црквених традицща наставлених из Охридске aрхиeпискoпиje [[овановиъ Б. 1976: 15]. У тек-столошком смислу сродан je с мла^им Лопковлевим пaримejникoм, како, измену осталог, пoкaзуjу следейи примери — Приче 6:21: мвежи 30б'и, тако^е меажи Лоик — мжжжели Григ, 29б29, Исaиja 25:6: вино дрождимно 57а''11-12, тако^е Лоик — вино дрождъ-мъ Григ, 39а2, Исaиja 41:6: клижьнеих

135 Лоцира се на основу блискости дуктуса с ]едном мааом секцщом Вуканова ]еван^ела [¡ОВАНОВИЪ Б. 1976: 15].

свокмоу 77б'8, тако^е Лоик — къ искръномоу Григ, 49а6, Посташе 22:6: дрьвд шокдвьтосьнди 85б'20-21, тако^е ЛоРк — дръвд •:• въсесъждгдеид'Ь Григ, 53а18, итд. (в. [;0ВАН0БИЪ-СТИПЧЕБИЪ 2005: 167, 273, 355, 387; Рибарова, Хауптова 1998: 116-117, 154-155, 194-195, 210-211]). У ]езичком смис-лу, осим српске редакцще писане раним рашким правописом, у спомени-ку се примейузе пролазак текста кроз „зону трансмисще" (на север „од линще Тетово — Скопле — Кратово" или простор „измену Косова и Риле"), с претходним сло}ем „македонизама из Охридског писарског сре-дишта", а по мишлешу Билане Явановий-Стипчевий, и од}еци рускога утица}а на протограф, видливи у ортографир, „извршеног [. . .] на}веро-ватнще кра}ем XI века на Свето} гори" [}овановиъ-Стипчевиъ 2005: 9; eadem 1995: 154]. И поред значаще }езичке старине, текстолошки }е, у релативном смислу, нешто мла^и од Григоровичева паримерика кор настао у Охриду, и припада грани ко}а на}блискща прототипу из IX-X века, уз каснще исправке „према другом грчком оригиналу, на}ве-роватнще негде у Македонир" [eadem 2005: 12, 14, 16; Рибарова, Хауптова 1998: III; Рибарова 1991]. Узима се да шегов архетип настао недуго после формираша текста посведоченог у Григоровичеву пари-мерику, с карактеристичним местимичним прерадама према другачщем грчком оригиналу [}овановиъ Б. 1976: 13-14].

Београдски паримерик на неколико места задржава „мало }ус" из предлошка, обично и прертовано, у три варианте, на одговара}уйим историрким позицщама: доушА 41б'2, вь?несе са 74а"9-10, поставлю ^ 58а''10, у фрагменту НБС с-Ьид 1б''17 [Штавланин-Ъоръевиъ et al. 1986: 362]. С друге стране, посто}е и два примера ко}е смо уочили, кор би, на први поглед, могли одавати почетак процеса мешаша назала одражен у пред-лошку (позицща после р'): кореть се 3. л. множ. през. 66б"15-16 (уп. короуть се СрР, 4а5-6), корещеи се птц. през. акт. 78а'16-17 (уп. короущеи се СрР, 13а1-2). Када, ме^утим, узмемо у обзир да трагова мешаша нема чак ни у приме-рима типа г ж?д (Исаща 42:7: извести и?ь ю?ы сьве?дные 80а'11-13, и?ь ж?ы ЛоРк, и?ъ оу?ъ Зах — извести шт[ъ] а?ъ сва?дн-ыа Григ, 50б2-3 в. [Рибарова, Хауптова 1998: 200-201]), изгледнирм нам се чини да у датим случа}е-вима имамо посла с наносом из српске народне морфологще. У српском ]езику, наиме, извршена прерасподела морфолошких модела у оквиру насле^ене кощугацще, обично без одраза у кшижевним споменицима: глагол крдти се прешао из III у I презентску врсту (стсл. кора (са), коркши (са) / срп. борим се, бориш се). О живо} ортографско} вези ове кшиге с предлошком кор познавао ^усове" сведочи и поремейа} у употреби ю, као супституента ж у огромном бро}у случа}ева, на пример не кюди мюдрь 6б''13, могющд 8а'п, сюдию 8а'13, рюкю 8б''9, сють 16б''13, стоихю 24а'6, ню 38а'2, поред ре^их грешака у овакво} дистрибуцир.

Паримерик задржава и неке древне фoнeтcкe варианте из пред-лoшка: дльт^- 24б'7 (шт^и Грт, 28а16 [Рибарова, Хауптова 1998: 111]), гГ^ь 32б''1, у читашу гольа ^овановиъ-Стипчевиъ 2GG5: 175] (гм Грт, 3G629 [Рибарова, Хауптова 1998: 121]), мшль 82б''7 (тагане мшлъ 3ax, дoк je шшлъ Грт, 51а27 [ibid.: 2G2-2G3], вeпль 85а'5 и вeплeuь 97а'2 (cамo joш у Бо/, oд древних гаменика, пocтojи oдгoвараjyhи oблик, вeплъ, иначе je стсл. въпл ь [СС: 149; Добрев 1972: 49, р. 18].136

Значаjнy старину пoдлoгe готвр^е врлo раширeнo чуваше „j ер" на гозицщи cлабoг пoлyглаcника, на пример кьнигы 5а'11-12, He м^дд^ь 13б'' 11, дьв-ид 24а'ю, итд., али и пojeдини архаизми у мoрфoлoгиjи, на пример cьтвopьшюuoу 97б''7; у фрагменту ни ^влю^иь 1б'8 — hï cъEлюдoхouъ Грт, 93а2 [)овановиъ-Стипчевиъ 2GG5: 435, 483; Рибарова, Хауптова 1998: 371].

Из пoдлoгe избща и прeoвла5yjyhe писаше oблика замeничкoг юз-рена уьэ- с ^атом", на пример вс-те 4а'16, пoрeд вьcдкь 45б'9, ширoка вред-нocт jaШa у примерима uuo 99а'1 (ум. c-uo, нпр. Срй, З1а3) и тptвд 1G5а'20 (уп. тpиEд Грт, 63б13, али тpдвд Срй, 36а7), учестале cтарocлoвeнcкe вoка-лизациje, пoпyт Ee?oуueнь Зб''13, вeлeи 33а'16, ^ювecтвик 69б''З-4, нoщeи З9б''3; «га^кь 2G6''2G, щддти ce 57а'1, ko иьнЬ 4Gа'1, ^^o иьмю 88а'9, ^ль 28а"20, кoгьдд 24б'15, итд., oд кojих се неке рeализyjy на месту будупег пocтпoзи-тивнoг члана, на пример вь гpддo-cь 7Gа'18-19 (али вь ^ддь cь 7G6''1G), твре-мена елиминацща eпeнтeтcкoг л, с примерима мидв-к 26б''З, wcтдвьшeи 41а''6-7, мт[ь] ?eue 46а'12, итд. — Oпшти je утисак да брoj oваквих примера oпада какo се иде oд пoчeтка ка краjy рyкoпиcа.

У coлиднoj cрпcкoj рeдакциjи кojа je oвдe cпрoвeдeна, пре свега на толу дeназализациje и yнификациje голугласника, yoчливo je варираше кoнкрeтних глагавних решеша на нивoy пojeдиних речи, oбичнo према cтариjим, а не зрелим српским кшижевним oбраcцима, за шта би у пр-вим деценщама XIII века била нeoпхoдна и жива гoвoрна пoдлoга (пре шихoва кшишкoг yoпштаваша). Mo^he je и ^?ль 66а''9 и жь?ль 66б'8 (у рeдакциjи he превагнути жь?ль), нeпpдвьдeнь 27б''1З и ^^двьдьнь 28а'З (у рeдакциjи he се yoпштити /нe/пpдвeдьнь, према кocим падежима; уп. ^д-вeдьндгo 95а'7), кopeнь 43а'16 (ум. Kop-нь, уп. щек. ^pujen), ^жд^Н 33а"20 (ум. мдЬждд), кьдe 56а'10 (ум. гдЬ, уп. щек. гд]в), идeжe 92а''21 (ум. идtжe), итд.137 У кшизи, ме^утим, бeлeжимo cамo иьчь (нпр. 196''2G), за разлику oд шть у Григoрoвичeвy паримejникy. За oблик poEи 84б21 (уп. pдEи Срй,

136 Штврда из Бeoградcкoг паримejника мoгла би се тумачити прeкo yнификoванoг cрпcкoг пoлyглаcника (кojи je мoгаo бити) реда e.

137 У cлyчаjeвима с тзв. „српским jатoм" прoyчаваoцe мoжe збунити чишеница да се у сшменицима зреле српске редакцще oнo не мoра бележити, али то je и oчeкиванo у времену ширеша екавскзг кшижeвнoг изгoвoра.

18б3), осим што je србизам,138 не можемо бити сигурни да ли je истовре-мено и остатак из древне подлоге, у ко^ je било и заостатака у процесу метатезе ликвида (уп. пре^ашае гольсь).

У ово} брижливо писано] каизи ,оери" се врло ретко уклааа: покрик-ши 6а''12, покрикть 46б''12-13, дд вьсхитить 30б''16-17, вь вЬки 89а'21. Постор хиперкорективно сть?ы у акуз. множ. 8б''17, мада би се могло схватити и као усва} аае читавог наставка тврде промене. У духу старословенске ортографще чува се и мтыиеть 8а'3-4 (уп. отъишти [SJS, 24: svv.], отьмдти, отати, [SJS, 24: 623, 628]). Присутни су и усамлени примери с екавским рефлексом jama у корену речи — „очекивани" ?еницю 6а"10, ?двещдхь 58б''5, о)т[ь]б£щдбьши 94а'21 и „неочекиван" и знача}ан по сред-Ь 63б'18.139 }едва да се може посведочити промена вь- > оу-, и то само у }едном примеру до кога дошло грешком: у предлошку се нще }асно видело -Ь-, па писар упи-сао облик оу?вить, кор му у ревизир изгледао чудан, те }е, покушава}у-Йи да га реинтерпретира, брижливо натписао си; тако добщено оу?ви-сить (према стсл. въ^въкити), Исаща 27:7: сдмь тдко оу?висить се 61а'11 (уп. сдмъ тдко оуЬ?витъ са Григ, 41а3 [Рибарова, Хауптова 1998: 162-163], и остали паримерици). У)едно овде имамо и потврду, ван уобича}ених по-зицща, промене ы > и.140

На транзитни, призренско^ужноморавски ареал упуЙу)е л > лу у примерима слюн(ь)цд 40б''3, 44б":, слюньцоу 49а'16 [Штавланин-Ъоръевиъ ет al. 1986: 362], с тим што посще и изузеци, на пример сльньцю 37а''2. По запажаау Билане }овановиЙ-СтипчевиЙ, сви српски паримерици испо-лава}у ову дщалекатску црту. Има и Дечански паримерик (бр. 141), на^ комплетнир ме^у српским преписима, настао на прелазу XIII-XIV века, текстолошки и садржински на}блискир Григоровичеву.141 №егов правопис на нивоу прве половине (отприлике треЙе четвртине) XIII века [Стипчевиъ 1970: 364-365], што значи да из тога времена, у ширем смислу речи, и аегов неспосредни предложак.142

138 И иначе ]е у средаем веку доста ретко потвр^ен због ]аког црквенословенског утица]а на општу писменост.

139 Уп. среда у говорима с незамеаеним jatoM [Реметиъ 1981].

140 Овамо не иде, као хиперкорективан, пример вькоренити се 74а21-1, ]ер дублетност влада на знатно ширем плану (исто ]е Лойк, Зах, али оукоренити са Григ, 47б1 [РИБАРОВА, ХАУПТОВА 1998: 188-189; JOBAHOBffR-C™n4EBffR 2005: 289-288]. Jош у Супрасалском зборнику посто]е оба лика, у односу 3 : 1, а само други лик у Сина]ском евхологщу [SJS, 6: 299].

141 У аему се налази и карактеристични траг охридске [и уопште ]угозападне] замене а- > ю- у пр. юд-Ьчединь (према стсл. иаЬчждинъ [SJS, 51: 1019]), ако то ни]е последица недоволног диференцирааа „]усова".

142 Има чак и слово „^ерв", у XIV веку увелико напуштено у рашким црквеним скрипторщама. Разлог овакву хронолошком одре^еау ]е, разуме се, и ограничено ]авлаае групе лу на ширини српског простора у каснщем периоду, када подруч]е аена формирааа губи истакнути знача] за опште српске културне прилике, знатно измеаене с изградаом властитог црквеног средишта.

У настанку српских паримерика учествовало више предложака, што се може видети и на примеру Пейког паримерика из XV века (бр. 100) кор, мада одудара од текстолошке ситуацще засведочене у ос-талим српским рукописима, показу}е петрифицирано понавлаае }едне грешке ко}а први пут потвр^ена у Григоровичеву паримерику: }ов 2.9б дроудих' се Пе%, дроудих са Григ — троудих' се други [Савиъ 2014а: 368].

3.2.7. Српски париме]ник

Посебно да се издвор заслужу}е и тзв. Српски паримерик из С. Петербурга. №ега „препоручу}е" глаголска подлога, недвосмислено видлива у йириличко] ортографир, на пример раширена употреба % и е у функ-цир ртацще, лексичка блокираност „^ерва",143 као и општа архаичност ко}а га зближава с Григоровичевим паримериком, нарочито у стадщуму Зезичког развитка (морфологща, пре свега кощугацща) и систему афик-сацще [)овановиъ-Стипчевиъ 2005: 19, 20; Стипчевиъ 1970: 367]. У рукопису су на више места остали „зароблени" трагови старще графще: неодре^ени облик „танког }ер", на пример Стдноиъ 58б3, дъщи 61а19, вл[д]д[ы]къ) 67б7 итд. (у неким случа}евима то право ъ); транслитераци-рм задржано к на позицир „малог }уса" иза тврдих сугласника можда говори о доследно] употреби глаголског ^ (те) на примаран начин у пред-лошку, као ]едино обележ}е назала предаег реда ^Аас 1960: 437], на пример видиши мк 44б2 (уп. вид% ма Григ, 74а26 [Рибарова, Хауптова 1998: 295]). Посто}е и неколике лексичке занимливости, на пример вдлии (т^ вдлии) уместо врдчь из других рукописа, фонетске варианте длтдрь, пдскд, итд. [Стипчевиъ 1970: 357-358, 366].

Ако се прихвати датоваае из Сводног каталога, то онда и нарта-рир српски паримерик, чир се настанак може ставити на почетак XIII столейа [СКСРРК: 235-236, № 215-216]. Наши налази томе датоваау не противрече. Када узмемо у обзир само остатке из предлошка, Српски (петроградско-кщевски) паримерик, ме^утим, не само да стор у исто} хронолошко] равни с Григоровичевим паримериком него местимично показузе и вейу старину од аега, на ортографском, фонетском, морфо-лошком и текстолошком плану: у погледу чувааа ,^ер" на позицир слабог полугласника (пр. прдведьникд 51аи — прдведникд Григ, 78б22), у изостанку

143 У ]едино] студщи о овоме споменику истиче се, грешком, употреба д на позицщи „Йерва" [Стипчевиъ 1970: 354]. Ту се, ме^утим, ради о правом „^ерву" у облику архаичног т, ко]е ]е заротирано по хоризонтално] оси /а/. Ово слово местимично подсейа на графему д са запушеним стубовима, ко]а се у другим приликама збила користила за представлаае 5 (в. [Поповиъ И. 1955: 141]), што овде нще случа]. „Ъерв" сусрейемо само у топониму елоупьть и одговара^уйим дериватима (пребро^али смо у овом деривационом гнезду двадесетак потврда). По изузетку се и овде користи мла^е писаае (прва половина рукописа, 31а1-38б17), док се у свим другим случа]евима оно подразумева (нпр. днг(е)ль 7а5, евднг(е)л(и)е 51б5, литоурьги% 51б5).

уметааа д у групи -зр- (пр. вь?рдсте 58а4 — въ?дрдсте Григ, 83б16), у чуваау епентетског л (пр. потрЪклень 21б14 — потрикенъ Григ, 54б17), у деклинации (пр. премо стригоущоумоу 50б18-19 — прЪмо стригжщомоу Григ, 78б7-8), у кощу-гацщи (пр. приесомь 43б4 — придхомъ Григ, 73б17), инципити су овде понекад дужи и садржарщи (пр. и?ьми ме г(оспод)и итд. 43б21-22 — Григ, 75а18 в. [РИБАРОВА, ХАУПТОВА 1998: 313, 333, 217, 313, 293, 299]).

Побро}ани примери има}у, ипак, релативну вредност, зато што je старина покаткад на страни Григоровичева паримерика (али на}маае на морфолошком плану). При томе у оба споменика медщално слабо „^ер" доста угрожено. У Српском паримерику, тако^е, ту и тамо наила-зимо на уметнуто д (вь?дрдщх 51б23, ждрЪкие 55б15, 17, вь?дрддовд се 58а7). Епентетско л у аему, пак, одлично очувано — постор само }едан пример аегова гублеаа: прЪстоупьшихь 37а1-2 (тако Григ, пр'Ъстжп'ьших'ь, 64а16-17 в. [Рибарова, Хауптова 1998: 255]).144 Старословенске вокали-зацще посто}е, али у ограниченом бро}у случа}ева, ь > е: редовно прдведьнь 3а-3б итд., у свим падежима и аеговим дериватима, велеи 13б21 и сл., ревьновдти 34а16, ген. множ. типа людеи 1б6, усамлено егХпеть 38б17; ъ > о: редовно тогдд 43б19 итд., со?ддти 3б11-12, дождь 62а3, ген. множ. ffi приточь 3а16 итд., нередовно у примерима ко мнЪ 26б22, вь петокь 4а2 и сл. Обични су, заправо, случа}еви са задржаним полугласником, на пример тькмо 43а5, мрь?ькь 70а3, пЪськь 70а15, лдкьть 67б4, па и ffi притьчь 34а12, итд.

У споменику доследно спроведена српска деназализацща, али ни у предлошку нще било мешааа назала. }едина два „сумаива" примера ко}е било могуйе пронайи, „сасвим су несигурни" [СтипчЕвиъ 1970: 355]. Оба су на почетку рукописа: льжоу 1б11 — Б. }овановиЙ-СтипчевиЙ га проблематизу)е због облика льже у Дечанском паримерику, где се ве-роватно ради о генитивно} конструкции, уз примедбу да се „у бугарским и руским паримерицима" истовремено сусрейе облик кор одговара Српском паримерику; тежещеи 2а5-6 — оста}е без фонетског об}ашаеаа [нав. месшо; оба пр. су са штампарским грешкама, овде исправлена]. У првом случазу, када узмемо у обзир стаае у другим паримерицима (лъжж 42а24 Григ, лъжоу 105а''10 Зах, в. [Рибарова, Хауптова 1998: 166-167]) и читаву конструкцщу (Исаща 28:15: и положихомь льжоу Хпвдние ндше и льжею покри-хомь се), видимо да пред собом имамо именицу лъжд у ж. р. [SJS, 17: 141142], правилно деклинирану. У другом примеру (Исаща 28:19: ндоучите се слышдти тежещеи не имдмъ пьрЪти се; уп. тжжжщжд Григ, 42б7, тоуждщеи Зах, 106а'3-4, в. [Рибарова, Хауптова 1998: 168-169]), позицща иза денталног

144 Од свих српских париме]ника на овоме месту епентетско л чува се само у

Хиландарском (бр. 313): прЪсгоупльшихь, 84а иовАновиъ-СтипчЕвиъ 2005: 468, р. 20]. Дати пример у партиципу прет. акт. у начелу не би био необичан ни за тзв. канонске споменике у копима ]е (с изузетком Кщевског мисала) л угрожено испред ь и и [Николиъ 1978: 97].

ш и не подлеже замени назала, тако да об}ашаеае, вероватно, лежи у недоволном разумеваау текста, можда изазваном не}асно написаним ,^усом" у предлошку.

У споменику се сусрейемо и с променом вь- > оу- у невеликом бро}у случа}ева, на пример оу?рите 9б16,145 х вод% 55а4, хчерд 41б22146 [Стипчевиъ 1970: 355], док глаголски облик вь?оупити, пак, као обичан у срп-ско] редакции, уопштен (нпр. 61б10). Графема ы оказионално се замеау}е обичним и, поглавито у познатим случа}евима (као у Мир и неким другим споменицима), после веларних к, г, х и алвеоларног р, на пример клоеХки 69а19-20, погиь%дь 17б2-3, соухие 51б20; покриють 53б5, знатно ре^е иза осталих сугласника, пре свега денталног ш, на пример м(и)лостини 25б15. Оно што разве}ава сумае да ,оери" елиминисано из фонолошког система, ]есте аегова хиперкорективна употреба иза палаталног 5 у ]едном примеру, левьгыти 36б16. Уочили смо и }едан случа} накнадне преправке „десетеричког и" у ,оери", с дописаном петлом у поднож}у левог стубийа: постыдеть се 18б

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

10

147

Иако се]аш у начелу чува (постор и секундарно, српско, у речи ко-р%нь 9б12), оно системски уклоаено у корену глагола ослоаених на глагол в%щдти (уп. щек. вщеНаши), на пример свещдвдющихь 14а7 (уп. сьв%-щдвдющихь Бгд, 79а-79б), мт[ь]вещдвдють 14а23 (уп. ют[ь]в%щдють Бгд, 79б"13-14), ?двещдхь 48а8, бьещдхь 56б22-23, итд., али не и одговара}уйих именица, чак и када непосредно следе }една другу у тексту, на пример св%ть 14а8 (тако^е сьв%ть Бгд, 79б'2), ?дв%ть 48а7-8, сьв%щъникь 64а14. }ош се }едном сусрейе екавски рефлекс у глаголу целовдти 22а1-2 (уп. ц%ловдти Бгд, 88б7-8) и не-етимолошко ]аш у корену речи вер%и 'реза, запор [на вратима]': в%р%е 56б15 Оона 2:7). Иако Даничийев Р]ечник не бележи ову именицу, она мо-рала бити позната или разумлива говорницима српског }езика у сред-аем веку, будуйи да рш Вук бележи глагол вёраши се у значеау 'крити се, провлачити се' (1818, 1852, в. [Карациъ 1986: 104]).

У два наврата регистру}емо облик слоунцоу 11а2-3, 58ап [Стипчевиъ 1970: 379], што доказу}е ранир ступаа преписивааа аегова протографа на зужном српском ободном подруч}у.

Занимливо да се и поред }едва нарушених глаголских основа овога споменика у аегово} генези разазна}е додир с неком йириличком, можда руском писменошйу: ту ограничени продор прертованих и, к, на пример др%вод%ли 9а20-21 (поред др%вод%лд 9б:), м(оу)чителк 67б12 у акуз. множ. (поред моучителе 67б7; уз промену у деклинацир), и то тако што посто}е

145 У питаау ]е глагол въ?ьрЬги 'погледати', грч. ачарХЁпщ (Исаща 40:26), а не оу?ьрЬги 'видети', грч. орао; уп. въ?рите Григ, 47б4 [Рибарова, Хауптова 1998: 189].

146 Облик формиран према српском народном, ко]и данас гласи}уче(р) [Стипчевиъ 1970: 355] (вьчерд стсл. и српсл.).

147 Уп. сличне случа]еве с корективним натписивааем „]ер" у Мар. [Jagic 1960: 424-425].

случа}еви с неселективном употребом к, на пример ижк 68а2 (о наруша-ваау односа е : к, типа небо : юега в. [Белиъ 1936: 238, 242; СтипчЕвиъ 1970: 353-354]); ако нще грешка, можда траг руског рефлекса назала предаег реда ('а) у примеру хслышд мд 56б5 (уп. оусл-ышд ма Григ, 82б8, в. [Рибарова, Хауптова 1998: 329; СтипчЕвиъ 1970: 353]); по мишлеау Б. }овановиЙ-СтипчевиЙ, овамо би ишли и примери употребе обрнутог ю /и/, што она доводи у везу с руским изводом [СтипчЕвиъ 1970: 354]: лидемь 45б6, Еормшихъ с(е) 49а21.148 Будуйи да у споменику спроведена солидна и умногоме уобличена српска редакцща, и да му предложак настао у при-зренско^ужноморавском ареалу, где на}ранще могла бити извршена конверзща с глаголице (ако то нще спровео последаи писар), и да му дубле порекло охридско, }едина могуйност за унос руских елемената оста}е преко личности последаег преписивача, за ко}у се, опет, мора веза-ти вейина маркантних србизама (поред сигурне употребе каижевног }е-зика, ту и читав низ елемената из народног }езика). Нарзгледнщим нам се чини об}ашаеае да се ова} писар, као и помойни писар Мирославлева зеван^ела, образовао у руско} средини на Свето} Гори [Белиъ 1936: 221].

Иако истакнуто да се ова} рукопис у читаву низу }езичких елемената снажнще везу}е за Григоровичев паримерик, што га удалу}е од руских паримерика оличених у Захарщину паримерику, као и од Зужнословенских окуплених око Лопковлева паримерика [}овАновиъ-СтипчЕвиъ 2005: 19, 20; СтипчЕвиъ 1970: 367], ту йе се пре радити о степену }езичког развоза него о стварном степену аихова текстолошког сродства. Ево неколико примера кор указузу на посщаае недоволно осветлених текстолошких веза измену Српског и ових паримерика: Исаща 54:10: х?ьрить сЪме дльгоживотьно 51а7 (тако^е длъгоживотно Лоик) — оу?ритъ •:• сЪма длъгожитно Григ, 78б18-19, в. [Рибарова, Хауптова 1998: 312-313]; Исаща 40:27: Хкры се поуть мои шт[ь] к(ог)д 9б22-23 (тако^е оукры се Лоик, Зах), грч. апгкрбРп — грешком оукрдси пжтъ мои мт[ъ] {{когд}} Григ, 47б10, в. [Рибарова, Хауптова 1998: 188-189]; Постаае 15.2-3: сь же с(ы)нь мдсЬковь II домдчедьные моек [. . .] кдЪчедьнь же мои 10а23, 10б3-4 (уп. домдчддицА [. . .] дощчддьць Зах) — {{. . . м}}дсековъ АдЪчддин-ы моа [. . .] АдЪчддинъ же мои Григ, 47б10 (уп. еддчддынА [. . .] еддчддынъ Лоик), в. [Рибарова, Хауптова 1998: 188-189]. Понекад Српски паримерик доноси индивидуално решеае — Данило 3:38: ни м^стд положити прЪдь токою 70а21 — ни м^стд пожръ-ти прЪ тоеоа Григ, 93а27, в. [Рибарова, Хауптова 1998: 371].

148 Ипак нейе бити „акаае" у примеру дцЪщдюще [СтипчЕвиъ 1970: 355]. Прегледали смо цео споменик и нашли смо ово место. Иако ]е снимак ко]и користимо (а ко]и ]е користила и Б. )овановий-Стипчевий), замуйен, с приличном извесношйу можемо рейи да се овде ради о тзв. „луковичастом о", као типу „широког о", графичко] варщанти „омеге", ко]е у писаау заиста личи на д. Ево целог примера: чистещеи се йЪщдющеи се вь ЕрьтогрддЪхь 36а16-17 (Исаща 66:17). Уп. слично написано йпрЪснокь 61б13-14

Viktor Savic | 299

Према распореду читааа, Српски паримерик }е, у структурном смислу речи, тешко класификовати, }ер сачуван само Цветни циклус, заклучно с празником Вазнесеаа. Билана ^вановий-Стипчевий предлаже да се он, за сада, и поред начелне блискости с Григоровичевим паримериком, сврста за}едно с Хиландарским (бр. 313) и Захарирним паримериком, а то она група у кор се излажу само покретни празници без Преполовлеаа (Ру-салне среде). У такво} типологир Григоровичев паримерик, за}едно с Де-чанским, представла групу с покретним празницима без Преполовлеаа, с уметнутним непокретним празницима (ц. „са проширеним Цветним цик-лусом"), а Београдски паримерик, као протограф Црколеског паримерика (бр. 4), стор због сво]е старине на челу Лопковлеве, трейе групе с покретним празницима, корма рш додато Преполовлеае Педесетнице, без непо-кретних празника [[овановиъ-Стипчевиъ 1995: 153-154; еаием 2005: 21-23].

Иако Београдски паримерик на фонетском плану, нарре у погледу задржавааа ,^ер" на позицир слабог полугласника, као и несвакидаш-аих ликова попут гольсь, показу}е вейу старину од Српског паримерика, то он, ипак, дугузе ретко} брижливости аегових писара, кор су с посеб-ном пажаом преносили садржа} свога предлошка, кор }е, и сам, настао у оквиру ]едне неговане традицще. У другим елементима старина на страни Српског паримерика. У аему маае старословенских вокали-зацща, разбщааа групе -зр- експлозивним д, потирааа епентетског л, итд. (нпр. креник Бгд, 67б''10 — Ерьние СрР, 4б6, и?дрекх Бгд, 81а'21 — и?рекоу СрР, 15б5, нд ?еми Бгд, 98а'6 — нд ?емлю СрР, 30а13). То нще могуйе тумачи-ти исклучиво чишйеаем текста у српско} средини према штокавском говорном осейаау, посебно не у }едном тако конзервативном споменику какав Српски паримерик. Веру}емо да сам предложак био маае прожет овим наносима, т^ да му матица однета из зужних кра}ева у време самог зачетка наведених мла^их }езичких црта. Осим конзерва-тивне ортографще, то убедливо потвр^е морфологща споменика ко}а на }ако архаичном ступау (нпр. рекостд Бгд, 94б''1-2 — р%стд СрР, 27б6). Ево ]едног примера кор добро илустру}е односе измену ова два српска споменика: со?ьддвьшомоу Бгд, 67б'14-15 / щддвьшоумоу СрР, 4б8. Утисак да преписивач Српског паримерика више тежио ка упрошйаваау него ка чишйеау текста, кор преносио из свога предлошка.

3.2.8. МихановиЬев одломак апостола и ]една рана традици]а (?) Ме^у обра^еним изворима може се констатовати да Михановийев апостол, упркос неким ортографским особеностима, у фонолошком смислу на}чистир споменик српске редакцще.149 №егове, ме^утим, редакцирке

149 И Петар ЪорЙий, опису^уйи за загребачку Енцыклопедыjу Jугославыjе српски средаовековни каижевни ]език, као илустрацщу односа измену

одлике не поклапа}у се посве с редакцщским одликама споменика зреле српске писмености (за ^е се веру}е да су, измену осталог, резултат накнадног угледааа на конзервативне старословенске изворе),150 пре свега у сегменту доследне употребе унификованог полугласника саобразно штокавско} говорно} подлози, чак и у домену „сталних маке-донизама" у техничким терминима. Или аегов охридски архетип из дубоке старине у X веку, или аегов изворник на српском землишту начелно мла^и, али настао у крилу неке локалне традицще ко}а умно-гоме продужава „прву српску редакцщу црквенословенског }езика". Таква традицща }е, реално, могла бити укореаена у неком древном седишту домайе културе, добро опремленом старирм каигама источног обреда, не толико (непрекидно) зависна од Охридске архиепископще. Очити ека-визми, ме^утим, показузу да та писарска школа нще била удалена од Раса: могао }е, на пример, писар ове каиге потейи у Рашко^ али се обра-зовати и радити у томе посебном центру. То би могло бити и Полимле, на ко}е се неретко помишла као на истакнуто рано средиште српске културе и државности [Млрковиъ В. 1920: 45; }0ВАН0ВИЪ-СТИПЧЕВИЪ 1976: 17; Ье^у 1989: 121-125; Живковиъ 2004: 192]. Поред Михановийева апостола, и други споменици, као што смо видели, показузу сличне архаичне домайе трагове, кор су, ме^утим, у аихову случа}у вей маае-више пре-сло}ени (разлика у степену, а маае у присуству истих црта).

Нема сумае да у области Полимла посщала старща црквена организацща, на прелазу 1Х-Х (до XI) века. То показу}е тролисна црква Св. }ована у селу Затону на реци Лиму (измену Бщелог Пола и Берана), сагра^ена по истоме, тролисном моделу као и задужбине св. Климента и Наума на Охриду и неке прероманичке цркве по Приморзу [Ъуриъ 1994: 233-234]. Свакако не случаро, жупа Затон припала као метох Српско} архиепископир са средиштем у Жичи, у времену аена оснивааа. О томе говори Прва жичка хрисовула Стефана Немааийа (1219/1220), у кор} су, измену осталог, посебно побро}ана села Чрнча ('црн[ориза]чко', т^ 'монашко село') и обе Иваае ('села у поседу [св.] }ована'), данас Иваае — источно — и Црнча—зугоисточно од села Затона, с исте, десне обале Лима.

српскословенског и старословенског ]езика и правописа наводи управо ]едан одломак из Михановийева глаголског апостола [Вокигс 1960: 512].

150 То се, нпр., види, на основу реституцще етимолошке употребе ю/оу уместо

принципа дидотацще и хиперртацще нарасле у време транзитивног, глаголско-йирилског правописа, ко]и ]е у српско] средини постепено уобличен у XII веку, прелива^уйи се и у XIII век, у процесу системског уклааааа недиференцираног „великог ]ус" ж /д,]д/. Митар Пешикан доказу^е да ]е ова] поремейа] потпуно отклоаен у Мокрополском ]еван^елу из средине XIII века (можда из првог периода владавине крала Уроша I, 1243-1276) и у другим споменицима из истога круга, нпр. препису Каре^ског типика св. Саве из 20/30-их година XIII века, уз угледаае на архаичне узоре, вей на почетку ра^ааа тзв. рашке ортографще [Пешикан 1973: 71, 82].

Низводно од Бщелог Пола на Лиму налази се, данас, село Сутиван ('село св. ^вана', *БдИуапъ), а нешто источнще од Сутивана село Мортир (< Молстырь < *monisterium), што нас, преко пословеаених вулгарнола-тинских етимона, за}едно с рш неким топонимима, доводи до времена раносредаовековног латинског хришйанства у области Полимла [Лома 1987: 11-13]. У неким од наведених назвааа, на пример, видимо живи култ Сушивана, т^ св. }ована, вероватно концентрисан око аегове црквице у Затону, ко}а релативно рано запустела (прона^ена 1922, обновлена 2002). — Предочени елементи добро, као радна хипотеза, одго-варазу нашо] представи: рани и континуирани хришйански живот; не-посредна веза конкретне цркве, и поред аене географске одво}ености, али не на великом расто}аау, са средиштем епископа Србще (ранще мо-жда у Расу, као што од 1219/1220. у Жичи, а потом и Пейи).

3.2.9. Препознат^иви ди]алекатизми 3.2.9.1. Рани екавизам косовско-ресавског типа

Директно за Рашку неке од побро}аних споменика везу}е екавизам — ако не у пуном виду (као фонолошки неопозив), онда аегова антиципа-цща,151 могуйа у датоме времену (ХП-ХШ век) само на [тадашаем или будуйем] екавском терену, на ко}ем ¿изговорно било на}блискще сред-ае високом вокалу предаега реда (е).152 Када узмемо у обзир све примере, сложийемо се да су у начелу позиционо ограничени, претежно иза дентала и лабщала, али за_/аш се у српском случа}у то и у принципу може рейи: каижевне комбинацще типа р%, л%, н% су графирке (р'а > ра; ла, юа), а након палатализацще веларних к, г, х, у народном }езику ¿> 'а > а. Уколико наше тумачеае употребе секвенце н%- у Гршковийеву апостолу тачно, с ^атом" као }едном од графирких варщаната е након дис-ртацирког поремейа}а карактеристичног за ова} споменик, онда словну ознаку овога гласа видимо иза обележ}а палаталног сугласника у позицир обичног е. То би значило да на }едном невеликом говорном под-руч]у, коме гравитира и настанак Гршковийева апостола, вей средином XII века више нще важило позиционо ограничеае у дистрибуцир jаШа. Неки од представлених примера су, на сво} начин, наравно, постали обични и у говорима с другачирм разво}ем овог вокала, као стални ека-визми (типа зеница, цесша, целиваши, обеНаши, обе, шело и сл.). Ипак, сигурно има и таквих кор ни у ко}ем случа}у не спада}у у ту категорщу.

151 Антиципацщу овде схватамо у ]едном од основних значена, као „nojaBy Koja долази пре свога правога времена, у нajaви", а не у смислу регресивне адаптацще, како се обично узима у фонетици [Simeon 1969: 77].

152 Логично jе претпоставити да се jam, у зависности од свojих физичких карактеристика, замешу|е неким од блиских гласова у систему — затворенще jat са и, а отворенще jat са е [Пешикан 1971: 250].

На пример, ту облик среда (под дужином) у предлошко-падежно} конструкции, у Београдском паримерику из У XIII века. Само узгред на-поменут пример у корену речи кре?нь 'април', у }ерусалимском кратком апракосу из средине XIII века, што све скупа за непуно столейе старще од досада познатих несумаивих потврда. Тако^е налазимо месець у Збор-нику попа Драгола из % XIII века (176б4). Оста}е, свакако, чиаеница, да у Мирославлеву }еван^елу регистрован велики бро} алтернацща Ь : е, без обзира на то како их ми тумачили, в. [Кулбакин 1925: 97-101]. А за-тим, осим примера у корену речи, присутни су рш у XII и раном XIII веку и примери у флексир: потрьпехь Мир, пьримете Мих, радовехоу се Брашк.153 Неки од ових облика, посебно они из Михановийева апостола и Браткова мине}а, можда представла}у потврду вей стасалог екавског каижевног изговора српскословенског }езика, на }едном ужем подруч}у и на ономе кор у културном смислу зависан од аега. Упоредиву на}аву вокали-зацще полугласника видели смо на истом терену, с примерима жрачьскы, всагда [Штавланин-Ъоръевиъ 1976: 31]. Немогуйе одупрети се утиску да по среди ждава истога реда (ако призна}емо за смену ь > а), ко}а ухвайена у зачетку, у случа}у елиминацще ]аша око средине XII века. Све време треба имати на уму чиаеницу да српска ортографща врло конзервативна и да у време „сигурне" екавизацще и вокализацще примери с одговаразуйим потврдама и дале наступа}у врло спорадично (уп. нап. 79; в. [Белиъ 2006: 83]). То зато што су каижевни текстови арти-фицщелни, конвенционални, и нису транскрипт живога говора. Стаае йе се изменити тек у рукописима с тзв. посрбленим правописом, у пот-пуно измеаеним културноисторирким околностима (XVII-XVIII век).

Српски ]език данас има два екавска дщалектска блока, оба у Србир: (а) примарни, }ужни, доследан, косовско-ресавски с призренско-тимоч-ким и (б) секундарни, северни, недоследан, шумадирко-во}во^ански са смедеревско-вршачким. Екавизам с }уга пренет миграцщама на простор некадашаих говора с незамеаеним]ашом, од Шумадще до Велике Мораве и дале [Ивиъ П. 2009: 98]. №ихове границе и простираае у прошлости су се знатно меаале. У примарном екавском блоку косовско-ресавски дщалекат има, за нас, посебно место, будуйи да он, и поред каснирх мешааа, наследник дщалекта Рашке [Белиъ 1958: 9], док аегов зугоисточни сусед, призренско-тимочки дщалекатски комплекс, не-посредни медник западно}ужнословенских говора према источно} уж-нословенским. У погледу по}аве и развоза екавизма дщалекат Рашке ипак био исходиштан, док се призренско-тимочки говори као пасивни у том погледу, на аега наставла}у у секундарном таласу: видимо на основу

153 Ови примери нису слабщи од Ивийева, „првог сигурног доказа" с кра]а XIII века (пр. беше, в. 3.2.1.2, [Ивиъ П. 1994: 628]).

Viktor Savic | 303

извора да се аегово присуство на северу Македонще, у контактно} зони где се свршава призренско-тимочки ареал, може регистровати тек у друщ половини XIII века, и тада по изузетку неких рукописа кор су у непосредно} вези са српским залезем, одакле се црта преноси. Да су призренско-тимочки говори били извориште ове по}аве, аено ширеае би се другачще манифестовало, и просторно и временски — и према средишту српске државе и према македонским областима — а то се нще догодило. Посще, изгледа, у овом прелазном говорном ждасу и реликти некадашаег дуже задржаног незамеаеногjаШ (у односу на екавско сре-диште), са сличном дистрибуцирм као и на северно} периферир (шума-дирко-во}во^ански и смедеревско-вршачки говори).154

Увидом у непроменливо }езгро рашке државе и физичку ситуацщу на терену ко}у диктира}у природне препреке (реке и планине), логично }е претпоставити да }е посматрана гласовна по}ава развщена у поднож}у Копаоника на запад, оме^ена рекама Ибром, Студеницом — или евен-туално шире, Западном Моравом и Лимом, у ширем обручу. Све дале на запад и север српске говоре йе задуго одликовати непромеаено _/аш (у неким цеповима на терену и иселеничким оазама оно }е задржано до данас). На север од Западне Мораве и Моравице (што }е данашаа цент-рална Србща) оно }е остало у фонолошком систему све до миграцща у XVII-XVIII веку. Знатно дале на запад (преко Лима) каснийе икавска замена, да би щекавска, суседна екавско}, била последаа.155 Могуйе }е, при том, да }е щекавизам у значаром делу Црне Горе тако^е накнадна или барем одоцнела по}ава [Попович И. 1958: 204-205; Ерделановиъ 1937: 336-337; ПЕШИКАН 1971: 247; PETROVIC 1982: 568; СТАНИШИЪ 1995: 17].

Данашае стаае на терену }е драстично измеаено. Пре свега, на добром делу некадашае Рашке, простире се североисточни крак зетско-^е-ничког дщалекта (продужетак говора средаовековне Зете), нехомогеног екавско-щекавског изговора с архаичном акцентуацирм.156 Оваква си-туацща }е, изгледа, настала мешааем доселеничког щекавског и домайег

154 Бродни су примери „икавске замене/аша" у префиксу н4- > ни-, типа никол'ико, ники, нищ, нишшо, никако, нигде итд. (уп. юешко, юеки, юеколико у мрковийком говору [Ретгоугс 1982: 570]; за шире разумеваае ове аналогще в. нап. 163), не само у доскорашаем Призрену (до ]уна 1999. године) него дуж читаве призренско-тимочке зоне, у све три говорне подгрупе. У Призренско] Гори иста црта се ]авла

и испред у примерима типа се/е, гре}е, ве}е [Реметиъ 1996: 371-373]. Мешаае поменутих префикса (н4- : ни-) могуйе ]е само у говорима у копима посто]и или ]е посто]ала физиолошка сличност измену 4 и и, т]. посебна фонема]аш с типично српском артикулацщом. О такво], старщо] вредности у „шопском" ареалу сведочи крашовански говор, пореклом из ове, призренско-тимочке зоне [Ивиъ П. 2001: 161].

155 О релативно] хронологщи, мада с нетачном дистрибуцирм, в. [Белиъ 1958].

156 То ]е „белополски кра] с обе стране Лима и низ Лим до границе Србще и преко ае све до околине Бродарева, Пештер, фничка, новопазарска и тутинска околина, делови пореч]а гораег тока Ибра, слив гораег тока Студенице" [Ивиъ П. 2009: 49].

екавског говора, а не унутрашаим, органским pa3BojeM [Ивиъ П. 2009: 55-56, 60]. Павле Ивип претпоставла „да су денички и новопазарски кра} и цело горае Поибар}е некад имали екавски говор, а да се у долини гораег тока Лима налазио изворни ареал щекавско-екавског говора, сва-како шири него данас" [ibid.: 60]. И оно што остало у оквирима косов-ско-ресавског дщалекта показу}е накнадни утица] суседних српских ди-Залекатских скупина, и западних и источних. Упркос томе, }асно да првобитни говорни тип образован и хомогенизован на веома уском под-руч}у, с особеним цртама [ibid.: 66-67]. По}ава о rapj говоримо, може се, стога, на апстрактан начин (у структурно}езичком смислу, али уз про-сторну дислокацщу) про}ектовати, нарриближнще, на данашаи копао-ничко-западноморавски поддщалекат, као средишаи у оквиру читаве косовско-ресавске зоне, у ко}ем се нароследнще чува}у типичне особи-не овога дщалекта, с диференцщалном комбинациям рефлекса jam и акценатске структуре: пре свега „чист" екавизам удружен с неокаутом у опозицир према дугосилазном акценту, в. [Ивиъ П. 2009: 104-105].157 Стога, екавизми у рукописима српске редакцще кор се сворм по-реклом можда рш само могу довести у везу с македонским тереном, не и неким другим словенским тереном или културом (нпр. с руском традици-рм),158 припадазу простору Рашке. Само на аему они су жива творевина.

157 За ова] дщалекатски подтип в. [Ивиъ П. 2009: 78-90]. Зна се да ]е косовско-ресавски дщалекат кренуо у [последае] сеобе с невеликог простора северне Метохще и северног Косова [idem 2003], што следи из аегова садашаег географског положа]а и аегове значаще унутрашае компактности. (Исто се може репи за аегова ]ужног суседа, призренско-тимочки дщалекат у заметку — ]ужна Метохща и ]ужно Косово.) То заправо говори само о последаем таласу сеоба ко]е су обликовале та] дщалекат и аегову дистрибуцщу на терену, али не и о ранщим покретима становништва или правцима ширеаа изоглоса. Кад се узме у обзир укупна друштвена и културна исторща, као и природна конфигурацща терена, на]логичнще ]е за ова] [као и за суседни и умногоме паралелени призренско-тимочки] дщалекатски корпус претпоставити изломлену, цик-цак линщу кретааа на терену, отприлике: W

158 Иако су везе измену ]ужнословенске и севернословенске писмености доказане, треба бити обазрив у сво^еау разних црта на руски утица], измену осталог и због хронолошких ограничеаа. На огромном пространству руских говора разво] jata ]е био дифузан. У северноруско] скупини ова] вокал се до истека средаег века одржао, осим по изузетку у неким новгородским списима из XIII-XV века, итд. [Бошковиъ 2000: 38-39; Дурново 2000: 189]. Никола] Никола]евич Дурново анализирао ]е староруске споменике XI-XII века, уочивши ретке и ограничене случа]еве i > е, ме^у ко]има има и оних ко]и су сво]ствени српским споменицима (као стални екавизми, нпр. у основи тЪлес-) [Дурново 2000: 468-485], што би могло упупивати не само на паралелан разво] него и на за]едничко, прасловенско дщалекатско наслеге. — Први ]ужнословенски утица] ]е остварен на прелазу

X и XI века: по В. А. Мошину непосредан контакт измену Кщевске Русще и Самуилова царства био ]е могуп само 989-1001. године [MosiN 1962: 51]. Ратови и присуство Печенега и Кумана у ]ужно] Русщи онемогупавали су током читавог

XI века везе измену Русще и словенског Балкана [ibid.: 59-60]. У склопу Првог севернословенског утица]а староруска дела XI-XIi века долазила су Србима

и Бугарима тако^е у ограниченом, мада нешто дужем периоду, од кра]а XII до

На другим подручрма, у процесу трансмисще рашких текстова, они по-CTajy каишком категориям (нпр. у средаовековно} Зети), што непобит-но говори о аихово} провенщенцир.

3,2,9,2, Призренскоцужноморавско л > лу

Особени дщалекатски рефлекс вокалног л, кор об}едиау}е клучне српске споменике, показу}е да околина Призрена била расадником српске писмености.159 Помислило би се, на први поглед, да се ова, за нас важна скрипторска делатност, на назначеном терену одвщала у периоду кор засведочен у споменицима (XII-XIII век). Случа} Мирославлева }еван^ела, ме^утим, за ко}е се зна да преписано са старщег српског предлошка, на дщалекатски другачщем терену, показу}е да та писар-ска „школа" (или радионица) деловала ранще. Ако прихватимо претпо-ставку С. М. Кулбакина да српски ме^упрепис настао у прво} половини XII века [Кулбакин 1925: 22], добщамо и приближно време ко}е нас за-нима. То }е, затим, простор Призренске епархще (секундарно и Липлан-ске епархще)160 у rapj од давнина постор развщена црквена организацща.

истека прве половине XIII века [ibid.: 17]. Ортографска и палеографска анализа Мирославлева и Вуканова ]еван^ела, тако^е, показу]у руске утица]е у овим споменицима [Богдаиовиъ 1997: 136-137]. Да су ме^у Србима у томе периоду заиста боравили и образовани Руси, монаси, знамо по на]маае два податка: 1191. године Растко одлази с ]едним руским монахом на Свету Гору у Русик, где оста]е нешто маае од годину дана [Живодиновиъ 1998: 47-49]; ]едан од преписивача Иловичке крмчще, ко]и ]е преписао првих 53 листа каиге, на ко]о] ]е рад завршен 1262. године, по пореклу ]е Новгоро^анин, исти она] ко]и ]е преписао рускословенско изборно ]еван^еле из 1258-1268. године, од кога ]е остао фрагмент, сачуван у збирци И. И. Срезаевског, бр. 48, БАН [Церниъ 1981: 49-50]. Културни додири измену Срба и Руса о]ачани су с формирааем српске монашке установе на Свето] Гори (1198), преко Руског манастира, у чему ]е посебну улогу имао сам св. Сава. Мада, ових ]е додира преко Свете Горе сигурно бивало и ранще [Богдановиъ 1997: 137]. Савиним старааем су у Милешеви насликани и св. мученици Борис и Глеб 1221/1222. године [Ъоръевиъ 2008: 105]. За ране српско-руске везе, измену богате литературе, в. [Трифуновиъ 2009: 304-314]. Русизми у српским споменицима, тако, потичу или из предложака (од ко]их ]е вейина вероватно била преузета на Св. Гори) или од самих Руса — преписивача, што на примеру Иловичке крмчще разложном анализом показу]е Лубица Штавланин-Ъоръевиъ [1996: 60-66], или од српских преписивача ко]и су се образовали у руско] средини или на руским каигама.

159 За данашаи говор Призрена в. [Реметиъ 1996]; за говорну диференцщацщу у читаво] Призренско] котлини и у Шарпланинско] области на седам говорних типова, до ]уна 1999. године (када ]е српска за]едница присилно смааена на Косову и Метохщи), в. [Младеновиъ Р. 2004: 209-249, мапа 210)].

160 Ни]е извесно где се налазило средиште византщске Липланске епархще, поменуте у првом сигилиону Василща II Охридско] архиепископщи (1019). Посто]и претпоставка да се оно могло налазити у тробродно] базилици, сагра^ено] на темелима позноантичке из V-VI века, чще се подизаае одре^у]е измену IX и XI века, а над ко]ом ]е почетком XIV века сагра^ена црква Ваведеаа Богородице у Липлану [Давидов Темерински 2014: 17; J0BAH0BИЪ В. 1988: 45, 60]. Jедино ]е извесно да ]е стара ]еднобродна базилика у темелима Грачанице,

Призрен у датом тренутку потпада под Охридску архиепископщу. Сре-диште црквеног живота у овоме кра}у везано за византщску базилику ко}а остала у темелима Богородице Левишке у самом граду, у функции епископске катедре [Ъуриъ 1994: 241; )анковиъ М. 1985: 183].161 Где су се српске каиге тачно преписивале — у овом тренутку тешко рейи. И сам простор описаног дщалекта у XII веку, иначе на}знатнщег у читаву призренско-тимочком („шопском") ареалу, данас нщ е могуйе прецизно одредити. Осим зугозападне Метохще, извесно да добрим делом запремао север данашае Албанще, с зужном границом на Дриму, с постепеним преласком према суседним зетским говорима.162 Посще индицще да се првобитно он простирао и нешто северозападнще, према Пейи, будуйи да у околини Дечана постор село Слуп (< вероватно сшлп [Пешикан 1985: 48]).163 Значи да су се и српскословенски рукописи могли

с фрагментарним остацима фресака из периода око 1230. године, представлала седиште српске Липланске епископще [Ъурчиъ 1988: 19, 44], уз могуйност да ]е дошло до измештааа епископске катедре у Савину времену због разорености старе византщске базилике из Липлана [Давидов Темерински 2014: 17].

161 У темелима базилике ]е прона^ен новац Романа I Лакапина (920-944) и0ВАН0ВИЪ В. 1988: 32]. Богородица Левишка ]е 17. марта 2004. године оплачкана и запалена у нападу Арбанаса.

162 То су у Метохщи жупа Патково, можда и Подримле и Кострц (према Липлану), област Алтин и обод Гораег Пилота на североистоку Албанще (за мапу терена в. [ШкривАниъ 1957: 332; Благодевиъ 2011: 110bis]). Изгледа да ]е остатак суседног северноалбанског српског говора зетскога типа данашаи архаични мрковийки говор у околини Бара, за ко]и Иван Поповий и други истраживачи истичу да поседу]е црте ко]е га у дубло] прошлости спа]а]у с моравским говорима ]ужне и централне Србще [Попович И. 1958: 204-205; Поповиъ И. 2007: 298-299; Вудовиъ 1967: 171, 180-183; Пешикан 1971:

248; Petrovic 1982: 568, 571-573; СтАнишиъ 1995: 17]. Иначе, првобитна српско-арбанаска етнолингвистичка граница налазила се на северу данашае Албанще, од Скадра на западу, долином реке Дрима ка северу и истоку, упркос Селишчевлевим заклучцима [Попович И. 1958: 202; СтАнишиъ 1995: 16-21], па ]е тако посто^ао српски ]езички континуум измену Метохще и Црне Горе, од Призрена до Скадра [Попович И. 1958: 205; Вудовиъ 1967: 171, 183-184]. Арбанаси се први пут у исторщским изворима по]авлу]у тек у XI веку, дубле у залезу византщског Драча.

163 Данас се призренско-]ужноморавски дщалекат протеже ]ужно од Дечана, захвата Ъаковицу и Ораховац, сежуйи преко шарпланинског залета Призрена до Скопске Црне горе и околине Куманова (за македонску страну с истим дщалекатским цртама, измену осталог и ограниченог рефлекса лу, в. [Видоески 1954: 2-3]; то нарочито важи за Скопску Црну гору у севернщем, пограничном делу [ibid.: 139-140]; маае кумановско-кратовску групу [ibid.: 17]). На Косову он заузима Приштину с Липланом, преко Гаилана и Врааа прати 1ужну Мораву ка Нишу и дале ка северу. Кад се узму у обзир изразите природне препреке на терену с необичним правцем простирааа дщалекта (ранще помиаана изломлена линща), као и везе с другим дщалектима, и исторщски фактор, ]асно ]е да ]е место формирааа овога дщалекта отприлике могло бити на подруч^у измену Метохщске котлине и црногорских планина на западу. Призренско-тимочки говори, узев у целини, не само да су од самог почетка ]ужнословенског ]езичког развода, део српске, штокавске зоне [Ивиъ П. 2001: 21-25, 160;

Поповиъ И. 2007: 203-205, 208-209] него су се ]едва разликовали од косовско-

преписивати било где на томе простору докле сезала Призренска епархща, уз напомену да на терену тражимо простор преклапааа епар-хще и лу-говора само у прво} половини XII века — а не у време фор-мирааа или ширеаа нарсобенще изоглосе, ко}а се ни у укупним вари-}ацщама ни у дистрибуцир на терену не преклапа с дщалектом као целином.164 Будуйи да се у првом Васильеву сигилиону из 1019. године у саставу Призренске епархще помиау, осим епископског седишта, рш и Хвосно (северозападни део Метохще с Дечанима и Пейи), Лесковац (можда на месту данашаег истоименог села код Клине) и Врет (?) (грч. tgv BpaiTOv), заклучузе се да она обухватала целу Метохщу, а можда и Полог с зужне стране Шар-планине, до леве обале Вардара [НовА-ковиъ 2003: 92-94; Равиъ 2013: 86; Лома 2013: 131, 179-180, 222-223]. Липланска епархща, пак, простирала се на Косову, без других по-себних градских средишта [НовАковиъ 2003: 94; Равиъ 2013: 86; Лома 2013: 132-133]. Када се све узме у обзир, може се претпоставити да тражени простор, начелно, представла узани ареал на подруч}у Призренске епархще у сливу Белог Дрима (изван ужег градског }езгра),165

ресавских, с копима су одржавали живе везе [Ивиъ П. 2001: 140, 161; Белиъ 1999: 127]. Тек у XIV веку призренско-]ужноморавски говори су иступили из шире штокавске еволутивне за^еднице, улазейи у балкански ]езички савез [Ивиъ П. 2001: 161]. Северна Метохща ]е, иначе, „од почетка чинила саставни део старосрпског ]езичког подручна и одакле су се западно]ужнословенске ]езичке црте почеле ширити на ]уг рано, знатно ранще од уклучеаа призренског кра]а у границе немааийке државе" [ЛомА 2004: 57]. Павле Ивий, тако^е, оправдано исклучу^е као главно об]ашаеае за оста^аае по страни читаве торлачке говорне зоне од накнадних штокавских иновацща, ширеае немааийке државе, из хронолошких и географских разлога. Разлог ]е само помераае становништва ка истоку и ]угоистоку у раскораку са средаовековним померааем државних граница [Ивиъ П. 2001: 161-162; Поповиъ И. 2007: 209]. На ширеае, пак, формираних говора, у одре^ено] мери ]е, разуме се, накнадно утицало и ширеае Србще Немааийа. Конкретно, само Скопле ]е прелазило у српске руке у више наврата, први пут Немааином акцщом 1183-1186. године, потом 1208, 1257. године итд. [МАрковиъ М. 2015: 42, 44, 45]. Сви ови говори су у другом таласу, у другим приликама, били изложени и утица]има с ]уга; нпр. на призренски кра] су утицале тетовске говорне црте [Ивиъ П. 2001: 165].

164 П. Ивий примейу]е да ае нема у верном препису новобрдског Закона о рудницима деспота Стефана Лазаревийа из 1412. године ко]и ]е у % XVI века (отприлике 1558-1579) преписао поп Jован Србин, вероватно у Кратову [¡овАновиъ-СтипчЕвиъ 1990: 198], као ни у записима ]едног новобрдског свештеника из прве половине XVI века. С извесним ограничеаима (нпр. уместо длуг-: дльг- и дуг-) она долази у ]ужни]им пределима призренско-]ужноморавског дщалекта, па чак и у врааском кра]у [Ивиъ П. 1964: 210]. То све, по нашем суду, указу]е на постепено и непотпуно ширеае ове црте с кра]аег ]угозапада, из Метохще.

165 Вероватно треба исклучити непосредну градску околину ко]а се, према топонимским сведочанствима, налази на подруч]у раног мешааа западних и источних ]ужнословенских изоглоса, што почетком XII века, наравно, више нще морало важити, па наш опрез може бити сувишан. Но, на ово] страни, у доаем Подримлу, трагови источно]ужнословенских рефлекса прасл. *tj, dj, избща]у „низ Топлуху, северно од Призрена" [ЛомА 1994: 116, 136; idem 2004: 50; idem 2007: 28-29]. Ипак, да рано бележеае топонима обично долази из друге руке (у овом

Богородица Левишка, XIV в., у чирм темелима je базилика из X-XI в., старо средиште призренског епископа (фото: М. Цандир).

на средишаим ободима котлине, отприлике измену данашае Ъакови-це и Ораховца. Има назнака да то могло бити и нешто дале, у Хвосну (због историрке географще овога терена, као и супстратског трага у топониму Слуй), у висини Липлана (отприлике сливови Дечанске Бис-трице, Пейке Бистрице и гораи ток Белог Дрима). Постое конкретни историрко-географски разлози кор Метохирку котлину с Призренском епархирм чине на}болим „кандидатом" за извориште споменика с д^а-лекатском групом лу у прво} половини XII века. Потребно претпоста-вити привремен останак невелике групе српских говора изван општих то-кова у централним штокавским говорима, барем пола столейа пре овога времена — око кра}а XI и почетка XII века. Та група, затим, мора да се на-лази на зужном правцу српског }езичког корпуса према Византир, одакле су допирали охридски утицар. У географском смислу, дакле, то могу бити

случа]у на основу званичних забележака Првог бугарског царства, а не локалног изговора), показухе нам пример Срема (СрЪмъ < Sirmium), по тачно] Гелцерово] и Новаковийево] интерпретации за епархще из првог Васильева сигилиона (1019):

[Новаковиъ 2003: 90], с уметааем -ш- у групу -ср- и бележеае 4с -а-(т]. 1а), у духу источно]ужнословенског изговора. У извору ]е стачало стрЪмъ, ако не и стримъ, мада ]е месни изговор у континуитету допро до данас (преко лика Срем), с одговара]уйом потврдом и у Супрасалском зборнику [5)5, 38: 155, срЪмъ].

Viktor Savic | 309

само Метохща, Косово и }ужно Поморавле, и у све три регще и данас се простире призренско^ужноморавски дщалекат. Метохща заклоаена оштрим врховима Проклетща, затим Богийевице, Жлеба и Мокре горе, са севера, док с истока, од Косова, одво}ена Дреницом ко}а прелази у масив Црнолеве, да би с }ужне стране у залезу Призрена прерастала у Шар-плани-ну, затваразуйи се на западу Коритником, Паштриком, }уничком планином, до Проклетща назад. Метохща }е, превасходно из географско-стратешких разлога, остала изван главног правца ширеаа државе великог жупана Ву-кана, кор сво}е снаге усмерио током Ситнице ка централном Косову, спа-лузуйи Липлан 1093. године, да би га 1094. године и узео, за}едно с читавим Косовом, претворивши га у упориште за сво} е дале операцще у Скоплу, Пологу и Враау, траро запоседа}уйи Лаб, Топлицу и Расину, в. [БлАГор-виъ 2011: 93-94]. Тек Немааа после 1190. године коначно заузео Гораи и Доаи Пилот око Дрима, Патково, Хвосно, Подримле и Кострц у Мето-хир, знача}ан део Косова и неке друге области на рачун Византще [Благо-рвиъ 2011: 111]. „Зигос" тога времена, као тешко проходан, шумовит, раз-рован и брдовит предео, „знатним делом ничща земла корм пролазе зара-йене ворке" [Максимовиъ 1985: 75-77]166 на размечи векова нще простор за живот знатнщег бро}а луди, а нще ни погодан за разво} писмености (што не важи за претходни период, у XI веку, како смо видели). Потом, у првим деценщама XII столейа, када Византща у време }ована II Комнина буде по-вратила власт и у Расу, ос^е у дубини византийке територ^е.167 }ужно Поморавле као физички нарали простор на исток од описаног, свакако отпада.

4. Зак^учна разматра^а

4.1. Општи оквир

Сачувани старословенски извори из ^^ века у познирм српским пре-писима сведоче о непрекинуто} традицир ко}а опстала у српсюо сре-дини, донекле о оно} из времена примааа писмености, а нарочито о немного познир^ из времена аена уобличеаа и богайеаа на словенском

166 „У подруч]е Зига треба уклучити Косово поле, а аегове границе приближно повуйи преко Чичавице, Црнолеве, пл. Неродимке, источних обронака Шаре, Скопске Црне горе, Жеговца, Кознице и мужних падина Копаоника" [Максимовиъ 1985: 89].

167 Савремена дщалекатска слика Косова, ко]а ]е, наравно, вишеструко сложена под утица]ем разноврсних чинилаца, не говори много о времену ко]е нас занима. Северни део припада косовско-ресавском дщалекту, док се остатак налази

у призренско-]ужноморавско] зони. У на]вейо] мери то ]е зона нарушавааа ареала рефлексацще л > лу у постдентално] позицщи, ко]а се, иначе простире од Призрена до Гаилана. На централном Косову углавном ]е уопштен рефлекс у (нпр. Липлан, Племетина, Грачаница), с изузетком по]единих села по ободу регще (католичког 1ааева и Летнице, православног Словиаа, Гуштерице итд.), док ]е на ]угу сасвим спорадично присутно декомпоновано лу (нпр. Горае и Доае Неродимле) [Младеновиъ Р. 2013: 93-94; Бардактаревиъ 1977: 44-45].

jyry. Ochm 6orocny^6eHe n0CT0jaH0CTH, th cnoMeH^H cy yTKaHH h y ayTeHTHHHO cpncKO CTBapanamTBo, Koje Mo^eMo npaTHTH og Kpaja XII BeKa. HnaK HeMa goKa3a ga je npBH 3HanajHH cpncKH CTBapana^ cb. CaBa, chc-TeMaTCKH onoHamao CBoje Be^HKe npeTxogHHKe, ga hx je cnaBHo h CBecHo y3HMao 3a (npa)y3ope. KynT cb. K^HMeHTa BenHHKor 3agyro ocTaje orpaHH-neH Ha npocTop KyTMHHeBH^ h oxpugcKe oKo^HHe, ga 6h ce, TeK og nonema XIV BeKa, Kao cb. K^HMeHT OxpugcKH, oh noneo npuKa3HBaTH h y cpncKHM цpквaмa. Ky^T cb. Axunuja ^apucKor je HeroBaH h y M^agoj CpncKoj цpквн, mTo noKa3yje ga Huje 6u.ro CMeTftH ga TaKo 6yge h ca cnoBeHCKHM npocBe-THTe^eM, cb. K^HMeHTOM. yocTanoM, hh caMH cb. ^upuno h Meraguje hh-cy HManu 3HaTHHjer ogpa3a y cpncKHM cpegaoBeKoBHHM CBeTH^umTHMa.

Jom je CTojaH HoBaKoBuh 1893. roguHe onucao Moryhe пpaвцe mupeaa nucMeHocTH y cpncKHM 3eM^aMa, 3aK^ynyjyhH ga je npBH cnoj gocneo H3 MeTogujeBe apxuenucKonuje — 3a ^HBoTa h ogMax noc.ro fteroBe cmpth 6. an-puna 885, gpyru ce y HaKHagHoM Tanacy Morao mupuTH Kpo3 ,Цa.™aцнjy — 6ygyhu ga cy Cp6u c XpBaTHMa gyro genunH цpквeнo cpegumTe y Cn^HTy, a Tpehu h KoHaHHH gocneo je H3 Oxpuga h KyTMHHeBH^, H3 npegena y KojHMa cy ce CMeftHBane 6yrapcKa h BH3aHTHjcKa B^acT [Hobakobhb 2002: 119-144].

CTapujHM cnojeM, ype^eHHM no phmckom o6pegy y npBo6uTHoj Bep3Hju (873-924), ogHocHo KacHHje npepa^eHHM (H3Me ^y X h XI BeKa, a Mo^ga h y gpyroj nonoBHHH XI BeKa) y gyxy HCTOHHojy^HocnoBeHCKor BapujeTeTa CTapocnoBeHCKor je3HKa, TaKo^e no phmckom o6pegy, anu yrnaBHoM c He-nogygapHoM gнстpн6yцнjoм Ha TepeHy, obom npu^HKoM ce hhcmo 6aBH^H.

y cpegumTy Hame na^fte 6una je cyg6uHa nocnegaer cnoja Koju je Ha-CTao HenocpegHoM agaптaцнjoм HCTOHHojy^HocnoBeHCKor, K-rnMenroBCKor ^HTyprujcKor je3HKa. npujeM K.raMeHTOBCKe Bep3Hje CTapocnoBeHCKor je-3HKa ogBHjao ce y3 aKTHBHo nocpegoBaae цpквe, y nujuM oKBHpHMa ce npBH nyT Hamna h enapxuja y Pacy 924/927. roguHe. ToMe nepuogy Ha nocpe-gaH HaHHH 3HaMo noneTaK (npeKo gpyror BacunujeBa curunuoHa OxpugcKoj apxuenHCKonuju), anu HaM H3MHHe fteroBa gHHaMHKa, pacn^Hftyjyhu ce y HegoBo^Ho jacHHM oKo^HocTHMa, ugyhu Ka HCTeKy X BeKa. no HacnaB^e-Boj o6hobh Cp6uje CTBopune cy ce MoryhHocTH h 3a o6HoBy gyxoBHor ^HBoTa (928-950). HaKo HHje cacBHM jacHo ga hh je CpncKa цpквa Tora BpeMeHa 6una y cacTaBy ^paHKe MHTpononuje (36or BH3aHTHjcKor naTpoHaTa) hhh EyrapcKe naTpujapmuje (36or oKynupaHor Paca), HHje nocTojano CMeTftH ga ce HacTaBH hhh 3anoHHe ycBajaae K.rnMeHTOBCKHX 6orocny^6eHHX Kftura, 6ygyhu ga je enoBeHeKo 6orocny^efte Beh 6u.ro pamupeHo. y o6a cnynaja, 3aTHM, aKTy-e^Ha je 6una noTpe6a 3a npunaro^aBafteM enoBeHeKHX Kftura BH3aHTHjcKoM o6pegy. HacnaB je go6erao y Cp6ujy Kao тaпaц H3 EyrapcKe, y Kojoj je CTacao, 6e3 cyMfte yno3HaT c genaTHomhy enoBeHeKHX ynuTe^a [rp^KAT 1975: 34-35; TPHOyHOBHB 2001: 85-87]. C HemTo BehoM H3BecHomhy ce Mo«e

узети да Српска црква тек 998. године потчиаена Самуилово} црквено} организации, што }е, опет, могло бити краткога даха. За читав ова^ по свор природи претежно старословенски период, 924/927-1005/1018 (с прекидима), можемо, на основу ширег датовааа архетипа у оквиру чще су гране настали неки српски рани споменици, претпоставити преношеае предложака непосредно с }уга, уз посредоваае врхова цркве, у главну српску епархщу у Расу. И последки период, од оснивааа византирке Охридске архиепископще, одвщао се с прекидима, али се тада поузданще могу пратити токови српске писмености: нарнтензивнще за првих педесет година, 1019/1020 — 1067/1068, а с посебним квалитетом 11221204/1207, }ер се тада ортографски уобличу}е српска редакцща.

4.2. Три епарх^е

Видели смо матрицу ко}а се понавла на северном краку византирке Охридске архиепископще, у српским областима где }е, очито, посто}ала жива словенска богослужбена традицща, свакако у симфонир с превас-ходним грчким богослужеаем црквене целине. У крилу званичне цркве на простору Призренске епархще каига би се прилаго^авала српском ]езику (пренос на српску редакцщу), да би дале, у Рашко} епархир, на-ставлала сво} живот, продируйи дубле, црквеним каналима у остала средишта српског духовног живота. То призренско^ужноморавско посредоваае видимо у прво} половини XII века (у време диференцирааа месног дщалекта), али оно се могло зачети и ранще, након 1019. године — али га из }езичких разлога тешко испратити.

Период непосредне византирке власти у Расу (1122-1155) одговара времену настанка предлошка Мирославлева }еван^ела. То у}едно и време проласка предложака свих важнирх српских рукописа с кра}а XII - почетка XIII века кроз филтер призренско^ужноморавских говора. Тада су они вероватно и пренети у Рашку епархщу, где уследило аи-хово преписиваае на дщалекатски нешто другач^ем терену (екавски раш-ки дщалекат), тако^е просторно доста ограниченом. Пада у очи }аз од ]едног столейа измену застаревааа по}единих текстова у самом Охриду и аихова, готово програмског преписивааа у исто време у Призренско} епархир, можда баш за потребе Рашке епархще. Те су везе локалног карактера, будуйи да се ради о текстовима кор више нису актуелни у средишту архиепископще, и иза аихова умножавааа, овога пута, можда и не стор врх те цркве. Захвалу}уйи ново}, ктиторско} делатности српских владара и аихових сродника (С. Пириватрий оквирно везу}е за % XII века [Пириватриъ 2014: 117; idem 2011: 101]), нарасле су потребе за преписивааем значарих каига. Благодарейи томе, до нашег времена су и сачувани неки од, претпоставламо, поприличног бро}а рукописа, ме^у

корма има и посебно важних — од Мирославлева }еван^ела, преко Ву-канова }еван^ела до Српског (петроградско-кщевског) паримерика итд.

Осим Призренске епархще, из разматрааа се не може исклучити ни суседна Липланска епархща. Не само да ао} у прилог говори укупна логика могуйих путева корма се кретала и словенска каига у раном среднем веку, него и ме^уепархирки контакти на самом терену. Из правца Охрида, преко Скопске епархще, стизало се, старим путем поред реке Лепенца, кроз Качаничку клисуру, на Косово и Метохщу, на простор две суме^не епархще, Липланске и Призренске (за мапу в. [Живковиъ 2004: 176Ы8]; за епископску мрежу и магистралне путеве кор су их везивали в. [Пентковский 2015: 137-138]). Севернще од Липлана на падинама Чичавице (8 км }угозападно од Вучитрна), у остацима раносредаове-ковног насела на брду Чечану изнад реке Ситнице, на^ен чувени ке-рамички уломак с глаголским натписом. Он потвр^е широку употре-бу глаголице на овом терену, и то у функцир у ко^ у словенским срединама на византирком/бугарском државном простору Йирилица одавно узела маха [)лнковиъ Ъ. 2007: 139-140].

Маиа 2

Уопште узев, српскословенске каиге су могле бити преписиване у монашким стаништима ко}а су у читаво} регир „од Косова до Риле" [Вогданобиъ 1994: 227] образована као еремитска, с ослонцем на ви-зантирки образац, без непосредне везе с киновирким монаштвом ко}е су сво}евремено, на другом кра}у исте црквене организацще, установили св. Климент и Наум [Маркобиъ В. 1920: 27].168 За Рашку знамо да }ед-на од на}значарирх скрипторща радила у оквиру манастирског комплекса уз твр^аву Рас, кор био активан од друге половине XII до првих деценща XIII века [Попобиъ Д., Попобиъ М. 1998: 47, 52, 54, 55]. У пи-таау пейинска лавра св. Архангела Михаила, у чи^ Орлово} пейини }е, како се сматра, старац Симеон 1202. године завршио рад на Вуканову зеван^елу [ibid.: 16, 47-48]. Такве српске испоснице ко}е би поста}але и каижевним жариштима, превазилазейи „строге великосхимничке и за-творничке клаузуре" [Вогданобиъ 1986: 15] познате су од прелаза XII-XIII века до знатно каснирх времена.169 Нще исклучено да их бивало и пре, у прво] половини XII века — ако не и у ранирм временима.

4,3, Раздва)аже два сло)а у споменицима 4,3,1, Датоваже „македонских" маркера

Може се, о концу, на основу базичних редакцирких маркера предложити прелиминарна стратификацща споменика ко}е смо овом приликом са-гледали. Она говори о старини текста у српско} средини, али не и о ае-гово] стварно] старини.170

Ево општих временских оквира за настанак неких }езичких црта, одражених у рукописима (= предлошцима) с македонског терена: • гублеае слабих полугласника уз спуштаае аихове артикулац^е и Зедначеае с посто}ейим о и е, сам прелаз X-XI века, у споменицима

168 Како запажа Василще Марковий, словенско монаштво из раног средаег века на ко]е се наставла монаштво у посебним ]ужнословенским државама зрелога средаег века, ]авла се северно од Вардара, у „Шоплуку", измену река Вардара, Струме и Мораве, по угледу на византщско монаштво из ]ужне и средае Македонще или на оно са Свете Горе, као „приватно и еремитско", за разлику од ранщег охридског монаштва ко]е ]е постало „путем владалачке инициативе", као киновщско. На]знача]ни]и испосници, св. Прохор Пчиаски, св. Jоаким Осоговски, св. Гаврило Лесновски подвизава^у се у ово] широ] регщи у XI и почетком XII века, као некада и св. Jован Рилски у IX-X веку [Маркобиъ В. 1920: 27; ПАБЛОБИЪ 1965: 20, 26, 28, 31].

169 То су Карева, Студеница, Бела]е код Дечана, Ждрело код Пейи, Кориша итд. [Вогданобиъ 1986: 15; Попобиъ Д., Попобиъ М. 1998: 47-48].

170 На пример, време настанка предлошка Марщина ]еван^ела ставламо после 1020. године (в. 4.6). Ме^утим, та] тип текста ]е настао око средине X века [Пенткобский 2016: 88]. Овом приликом то не поистовейу^емо с архетипом, ]ер архетип „нще обавезно текст ко]и ]е саставио редактор" [Лихачоб 1966: 16]. Архетип ]е за нас изворник с кога ]е у дубло] прошлости потекао неки српски споменик. У случа^у Марщина ]еван^ела природнще ]е, ипак, говорити о старословенском протографу.

нарочито очекивано у првим деценщама XI века; по Б. Конеском ово je отворен процес у X веку [Конески 2001: 18], али уп. стаае у Самуи-лову натпису из 993. године, у ко}ем нема трагова (осим прегласа по-лугласника, }едном у корену речи), односно у Битолском натпису из 1015/1016. године, с губицима и несигурном употребом полугласника;

• мешаае назала постепено почине од средине XI века, на шта, можда, упупузу врло несигурни и малоброри примери настали испод руке }едног од главних преписивача Асеманщева }еван^ела [Kurz 1970: 23-26, 28]; у споменицима раширена по}ава у XII-XIII веку [Риба-РОВА 2005: 82-83];

• деназализацща у XII-XIII веку: ж > i (ä); у }угозападним дщалектима ж > ä (ъ);

• из}едначаваае ы и и у XII-XIII веку, с одоцаеаем у охридским споменицима [Конески 2001: 26, 40].

4.3.2. Датоваже српских црта

У вези са српским споменицима треба имати на уму следепи разво} до-га^а у српском }езику током иегова нас^ааа у X-XI веку [Ивиъ П. 1990: 63-70], што се безусловно одразило на изговор каижевног }езика код Срба:

• губитак слабих полугласника и аихово ме^усобно из}едначаваае почине тек око 950. године, па се може очекивати да процес у првим деценщама XI века готово свуда окончан (за солидно посведочене прилике у српско-хрватском }езичком корпусу кор износи Константин VII Порфирогенит и за све грч. потврде у ово} нашо} потцелини в. [loma 1999/2000: 127-136]);

• деназализацща око 950. године постепено захвата ж ко}е у централ-ним говорима меаа артикулацщу и преко ц прелази у u (грч. тран-скрипцща са ouv, ou, нпр. Moura^po?, Лоих.аргта(,), док на периферир цео процес тече успорено, рш се неко време задржава д (грч. ov < *oyy, нпр. Лov(тoSóкXa) према *Л0уу/Лоухя); ж касни с повлачеаем и у вредности % (грч. &v, нпр. TZsvTiva); претпоставла се да се ж до истека X века уклонило, а да му се ж почело придруживати, с могуп-ношпу да се иегова ликвидацща продужи у првим деценщама XI века (постор разлика: дщагонална/директна деназализацща);

• монофтонгизацща jama у правцу е до средине X века у централним говорима завршена (грч. г, нпр. BsXéypaSov), али скупа с осталим одоцаеаима на периферир и та] процес тра}е нешто дуже;

• средином X века ы се у принципу чува, да би, у склопу општег укла-аааа опозицще иредюи : неиредюи вокали, започело аегово истиски-ваае до почетка XI века;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

• под центром треба, пре свега, подразумевати средишае српске земле, како их опису}е Константин VII Порфирогенит у спису De administrando imperio, а под перифериям }уг и исток, према Византии и Бугарско^

4.4. Релативна хронолоща

4.4.1. Време настанка рукописних споменика

Када укрстимо све побро}ане лингвистичке (али и друге) елементе кор има}у на}више знача}а за утвр^иваае односа ме^у споменицима, можемо предложити следепу релативну хронологщу ме^у аима:

• Марирно }еван^еле (четворо}еван^еле): измену средине и свршетка % XI века;

• Гршковипев одломак апостола (пун апостол): због опште конзер-вативности начелно прва половина XII века, али због ортографске елиминац^е ^усова", уз сасвим спорадичну употребу, ре^е него у Мирославлеву }еван^елу (уп. аихову живу употребу на прво} страни-ци К^евског мисала с кра}а XI, евентуално почетка XII века), ипак око средине XII века;

• Мирославлево }еван^еле (изборно }еван^еле): 1161-1170. година, отприлике око 1165. године;

• Михановипев одломак апостола (кратки праксапостол): начелно друга половина XII века; због потпуног одсуства ^усова" не може бити старир од последае четвртине XII века (могао би бити и сам почетак XIII века, али због уникатног статуса ,0ера" и рш неких елемената, кор можда еще у вези са световном ортографирм о rapj пише Бе-лиъ [1936], тешко бити одре^енир);

• }ерусалимски палимпсест (празнични мине]): прелаз XII-XIII век;

• Српски (петроградско-кщевски) паримерик: кра} XII или почетак XIII века;

• Београдски паримерик: прва четвртина XIII века [JOBAHOBHb Б. 1976: 15];

• Братков мине}: служабни део мине}а за септембар-октобар 12341243. године; мине} за новембар из истог времена, можда до средине XIII века [ШтАВЛАНИН-ЪорЪЕВИЪ 1976: 26, 39].

Готово сви ови споменици се директно или индиректно везу}у за скрип-торще с простора Рашке епархще.

4.4.2. Време настанка ближих и да^их изворника

Нешто другачще изгледа хронологща настанка протографа, односно архетипа побро}аних српских споменика:

• Михановийев апостол: старословенски извор без вокализац^е полу-гласника и мешала назала, пре кра}а X века (?);

• Мирославлево }еван^еле: протограф с почетка или из првих деценща XII века на призренско^ужноморавском терену; изворник старословенски с брорим вокализац^ама, али без мешала назала и губитка епен-тетског л, из првих децен^а XI века, када и пренет на српски терен (узима се у обзир иегова застарелост у средишту Охридске архиепис-коп^е, с обзиром на опште прилике у 2/4 XI века); завлабе охридских матица с корх су, у ближем или далем степену, преписани Марирно и Мирославлево }еван^еле, треба у српско} средини ставити у за}ед-нички временски оквир, можда у блиске историрке околности;171

• Марирно зеван^еле: старословенски протограф, после 1020. године (можда намерен Рашко} епархир), преписан пре прераде богослуж-бених каига у време }ована Дебарског (1018-1037)172 или евентуално Лава Пафлагонца (1037-1056); ако узмемо с опрезом културноисто-рирке разлоге, }езичка слика споменика помера га приближно у 2/4

XI века; изворник му из X века;

• Братков мине}: протограф почетак или прве децен^е XII века на при-зренско^ужноморавском терену; различити старословенски архети-пи — први део из прве половине XI века, други (новембарски) део око почетка % XI века;

• Српски (петроградско-к^евски) паримерик: протограф с почетка или из прве децен^е XII века на призренско^ужноморавском терену (по-стор укрштаае с руском традицирм, па могуйе да то било и кас-н^е, али н^е исклучено да су у преписиваау коришйени различити предлошци); архетип старословенски, око истека Уз XI века [Jobaho-виъ Б. 1976: 18, око средине XI века];

• Београдски паримерик: протограф с почетка или из прве децен^е

XII века на призренско^ужноморавском терену; архетип старосло-

171 С. М. Кулбакин правилно заклучу^е да ]е измену Мирославлева ^еван^ела и „старословенског праоригинала" био „бар ]ош ]едан српски препис", те да се доследна употреба епентетског л опире стаау у познатим стсл. споменицима, „]ер нема ни ]едног споменика XI. века писаног у Македонии у ко]ем би употреба

I epenth. била проведена доследно. Па и иначе изгледало би као сасвим невероватно, да се крадем XII века преписивало у српским кра^евима непосредно са старословенског оригинала, то ]ест да измену кра]а XI. и кра]а XII. века у погледу на то нще било посредних веза" [Кулбакин 1925: 22]. С друге стране, од значаща ]е, овде истакнута чиаеница, да ]е Мирославлево ]еван^еле у укупно] хщерархщи сродства на^блискще с Марщиним ]еван^елем, и то обично у комбинации са Зографским, а маае Асеманщевим ]еван^елем (т. 3.2.1.1) [ibid.: 94] (уп. [ПЕНТКОВСКИЙ 1998: 43; idem 2016: 85]).

172 О литургичко] реформи ко]а ]е извршена у византщско] Архиепископщи Бугарске (Охридско] архиепископщи), недуго после аена формирааа, в. [ПЕНТКОВСКИЙ 2016: 97].

Viktor Savic | 317

венски, отприлике % XI века (оквирно из времена протографа Мари-рна }еван^ела, можда за нщансу мла^и).

• Гршковийев апостол: „средаебугарски" протограф с непоузданим и ретким мешааем назала (бугарско-македонска редакцща), с кра}а XI или почетка XII века; ако би отпало овакво тумачеае, архетип би му се могао тражити отприлике у тре^ деценир XI века;

• }ерусалимски палимпсест: протограф с почетка или из прве деценще XII века на призренско^ужноморавском терену; „средаебугарски" изворник с ретким мешааем назала, с кра}а XI или почетка XII века.

4.6. Табеларни приказ

Доносимо у табели сажети приказ анализираних споменика. Издво}ени елементи нису степеновани и нису праволинщски одражени у правопи-су, нарочито старщих извора. За регистроваае доволно посто}аае од-говара}уйе црте у }езичком материалу споменика. Прве колоне илуструзу српскословенску норму, следейе факултативне црте ко}е допиру из на-родног ]езика, односно дщалекта, а последае источно}ужнословенску подлогу, ме^у корма има и оних ко}е су део српскословенске норме, али и оних ко}е су спорадично заступлене.

српскословенска норма

спорадично

источно]ужносл. ело]

ь = ъ ж > у л > е ы > и рано (XI-XII в.) епент. л вь- > у- опште-шток. Л > ЛУ дщал. шш, жд (и српсл. норма) ь, ъ > е, о (у техн. терм. и српсл. норма) гублеае епент. л меша-ае ж, л

Мар + + (?) + + ± - + + ± -

Гршк + + + ± + ± - + ± - ±

Мир + + + + + ± ± + + - -

Мих + + + + + - - + - - -

^Р + + + + + - ± + + ± ±

Срп + + + + + ± ± + ± ± -

Бгд + + + ± + ± ± + + + -

БраШк (за нов.) + + + + + ± ± + ± ± -

Рукописне збирке

АХАЗУ Архив Хрватске академщ'е знаности и ум]етности (Загреб)

БАН Библиотека Российской академии наук (С.-Петербург)

ГИМ Государственный исторический музей (Москва)

ЗМ Земалски музе] (Сара]ево)

ЗМТ Завича]ни музе] (Требиае)

Крка Библиотека манастира Крка

НБКМ Нацонална библиотека „Св. Кирил и Методий" (София)

НБС Народна библиотека Србщ'е (Београд)

НМ Народни музе] (Београд)

ПБ Патрщ'аршщ'ска библиотека (Београд)

ПеЬ Библиотека ПеЬке патрщ'аршщ'е

РГАДА Росийский государственный архив древних актов (Москва)

РГБ Российская государственная библиотека (Москва)

РНБ Российская национальная библиотека (С.-Петербург)

Хиландар Библиотека манастира Хиландара

МАА Mov^ т^? Ayía? AiKaxepívn? (Сина])

П1 Патриаршею IepoaoXú^mv Иерусалим)

BAV Biblioteca Apostolice Vaticana (Vaticano)

BN Biblioteka Narodowa (Warszava)

NM Národní Muzeum (Praha)

NUK Narodna in univerzitetna knjiznica (Ljubljana)

Извори

Асем

Асеманщево ¿еван^еле, глаг., BAV, Cod. Slav. 3, средина XI века; по изд.: [Kurz 1955].

Бгд

Београдски йаримдник, йир., НБС, бр. 652 и 2, прва четвртина XIII века; в. [|0ВАН0ВИЪ-Стипчевиъ 2005].

Благ

Блага^ски нашиис, йир., ЗМ, с датовааем према Стефану Немааи (1168-1196); в. [ЧИГО1А 2014: 57-58].

Бо]

Бо]ански иалимисесш, глаг., РГБ, М., 1960, кра] XI века, ]еван^еле-апракос као подлога изборног ]еван^ела из XII-XIII века; по изд.: [Добрев 1972].

Брашк

Брашковмине], йир., НБС, бр. 647, служабни мине] за септембар-октобар 1234-1243. године, за новембар из истог времена; празнични мине] 4. децембар - 2. фебруар око 1330. године, мине] за фебруар-август, из истог времена.

Вук

Вуканово]еванЬеле, йир., РНБ, F. I. п. 82 и 1 л. БАН 24.4.2 (Срезн. 49), 1196-1202. година; по изд.: [Врана 1967].

Грд

Нашиисшребимског жуиана Грда, йир., ЗМТ, око 1180. године; в. [Чиго;а 2014: 46-47].

Григ

Григоровичев Рариме^ник, Ьир., РГБ, Григ. 2 (М., 1685), Kpaj XII - почетак XIII века; по изд.: [Рибарова, Хауптова 1998].

Григ 9

Григоровичево ]еван%еле, Ьир., РГБ, Григ. 9 (М., 1691), 1301-1307. година; по изд.: [Десподова 1988].

Гршк

ГршковиНев одломак аРосшола, глаг., АХАЗУ, фрагм. глаг. 2, средина XII века; по изд.: [JAGIC 1893].

Деч

Дечански иариме]ник, Ьир., Дечани, бр. 141, прелаз XIII-XIV века. Драг

Зборник РоРа Драгола, Ьир., НБС, бр. 651, % XIII века. Зах

Захари/ин Рариме^ник, Ьир., РНБ, Q. п. I. 13, 1271. година; критички апарат у: [Рибарова, Хауптова 1998].

Зогр

Зографско ]еван%еле, глаг., РНБ, Глаг. 1, X-XI век, позни уметак XI-XII век; по изд.: [JAGIC 1954].

]ер

]ерусалимски иалимисесш, Ьир., П1, Cod. Slav. 19, кра] XII - почетак XIII века, празнични мине] као подлога изборног ]еван^ела из средине XIII века; по изд.: [Иванова 1994].

Кар

Кардски шиРик, Ьир., Хиландар, бр. 132/134, треЬа деценщ'а XIII века; в. [ВогдАновиъ 1985]. КшишМир

Кшишорски нашРис кнеза Мирослава, Ьир., црква Св. Петра (Бщ'ело Поле), 1161/1162. година; в. [Чиго^ 2014: 58-59].

ЛоРк

ЛоРковлев Рариме^ник, Ьир., ГИМ, Хлуд. 142, 1294-1320. година; критички апарат у: [Рибарова, Хауптова 1998].

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Мар

Мари)ино]еван$еле, глаг., РГБ, Григ. 6 (Муз. 1689, ф. 87) и 2 л. НВ (Веч), Cod. Slav. 146, око % XI века, Ьир. уметак XIV век; по изд.: [Jagic 1960].

Мир

Мирославлево ]еван%еле, Ьир., НМ, бр. 1536 и 1 л. РНБ (Санкт-Петербург), F. п. I. 83, око 1165. године; в. [Родиъ, |овАновиъ 1986]. Мих

МихановиНев одломак аРосшола, глаг., АХАЗУ, фрагм. глаг. 1, последаа четвртина XII века; по изд.: [Jagic 1868]. Мокр

МокроРолско ]еван%еле, Ьир., Крка, бр. 2, средина XIII века. ПеН

ПеНки Рариме^ник, Ьир., ПеЬ, бр. 100, 2/4 XV века. Син

Синайски евхолощ, глаг., МАА, Sin. Slav. Ms 37, 1/N, и 4 л. РНБ, Глаг. 2 и БАН, 24.4,8, XI век; по изд.: [Nahtigal 1941-1942].

Срй

Срйски йаримдник, йир., РНБ, О.. п. I. 51 и 4 л. НБУВ (Кщ'ев), ДА/П. 387, 388, кра] XII или почетак XIII века.

Сшуд

Сшуденички шийик, йир., КМ, IX Н 8 (8 10), препис из 1619. године; в. [Синдик 1992]. Суйр

Суйрасалски зборник, йир., ВК, ВШ. ОМ. 2ашо]8Ые], ВК В02 21, КИК, Со^ Кор. 2 и РНБ, О. п. I. 72, средина XI века; по изд.: [Займов, Капалдо 1982-1983].

Тий

Тийографски служабнимине] за новембар, йир., РГАДА, ф. 381 (Син тип.), бр. 91, 1097. година; по изд.: [Ягичъ 1886: 265-512].

Хил

Хиландарски шийик, йир., Хиландар, бр. 156, препис из 1206. године; в. [Богдановиъ 1995]. ХилПар

Хиландарски йариме]ник, йир., Хиландар, бр. 313, 2/4 XIII века. ХилПов I

Хиландарска йовела Сшефана Немаме, йир., некада Хиландар, оригинал отужен приликом евакуацщ'е у Београду 1915. године; данас ]е доступна само преко солидне црно-беле фотографщ'е и цртежа Димитрщ'а Аврамовийа; 1198/1199. година; в. [Трифуновиъ ет АЬ. 1986].

ХилПов II

Хиландарска йовела Сшефана НемамиНа, йир., Хиландар, бр. 1/1, почетак XIII века (1199-1202. или 1207/1208).

Шиш

Шишашовачки айосшол, йир., ПБ (Београд), бр. 322, 1324. година; по изд.: [Этерап^гс 1989].

Библиограф^а

Алексеев 1999

Алексеев А. А., Текстология славянской Библии, С.-Петербург, 1999. Алексеев et al. 1998

Алексеев А. А., Пичхадзе А. А., Бабицкая М. Б., Азарова И. В., Алексеева Е. Л., Ванеева Е. И., ПЕнтковский А. М., Ромодановская В. А., Ткачева Т. В., Евангелие от Иоанна в славянской традиции (= Novum Testamentum Palaeoslovenicae, 1), С.-Петербург, 1998. ---2005

Алексеев А. А., Азарова И. В., Алексеева Е. Л., Бабицкая М. Б., Ванеева Е. И., Пичхадзе А. А., Ромодановская В. А., Ткачева Т. В., Евангелие от Матфея в славянской традиции (= Novum Testamentum Palaeoslovenicae, 2), С.-Петербург, 2005.

Бар;актаревиъ 1977

Бар;актаревиъ Д., Ди]алекшолошка исшраживама, Приштина, 1977. Белиъ 1936

Белиъ А., „Учешйе св. Саве и аегове школе у ствараау нове редакцщ'е српских йирилских споменика", у: Свешосавски зборник, 1: Расираве (= Српска кралевска академщ'а, Посебна издааа, 114, Друштвени и историски списи, 47), Београд, 1936, 211-276. Белиъ 1958

Белиъ А., „Периодизацщ'а српскохрватског ]езика",]ужнословенски филолог, 23, 1958, 3-15.

БЕЛИЪ 1999

Белиъ А., Ди^алекши исшочне и ]ужне Србще (= Д. Петровиъ, прир., Изабрана дела А. БелиНа, 9), Београд, 19 9 92 [1905]. Белиъ 2006

Белиъ А., Исшорща срйског ]езика. Фонетика. Речи са деклинаци]ом. Речи са кон]угаци]ом (= Изабрана дела А. БелиНа, 4, прир. А. Младеновиъ), Београд, 2 0 0 62.

Бицевска 2001

Бицевска К., Правойисни и фонешски особеносши воракойисише од северна Македонка од XIIIи XIVвек, Скоще, 2001.

БЛАГО;ЕВИЪ 2006

Благо;евиъ М., „Титуле принчева из куЬе НемааиЬа у XII и XIII веку", у: Манасшир Морача (= Балканолошки институт САНУ, Посебна издааа, 90), Београд, 2006, 33-44. ---2011

Благо;евиъ М., Срйска државносшу среднем веку, Београд, 2011.

Богдановиъ 1985

Богдановиъ Д., прир., Каре]ски шийик свешога Саве, Београд, 1985.

---1986

Богдановиъ Д., „Предговор", у: Свеши Сава. Сабрани сйиси (= Стара српска каижевност у 24 каиге, 2), Београд, 1986, 9-28. ---1994

Богдановиъ Д., „Почеци српске каижевности", у: Исшорща срйског народа, 1: Од на]сшари]их времена до Маричке бишке (1371), Београд, 19942, 212-229 [1981]. ---1995

Богдановиъ Д., прир., Хиландарски шийик. Рукойис CHIL AS 156, Београд, 1995. ---1997

Богдановиъ Д., „Разво] Ьирилског писма у Србщ'и до XV века", у: Сшуди]е из срйске средновековне книжевносши, Београд, 19972, 128-164 [1985]. Бошковиъ 2000

Бошковиъ Р., Основиуйоредне грамашике словенских ]езика. Фонешика. Морфологща. Тра^енеречи, прир. Р. |овиъевиъ, Београд, 20007 [1968]. василев 1985

Василев Л., „Арилски преписивачки центар и култ светога Ахилщ'а код Срба", Научни сасшанак слависша у Вукове дане, 14/1, 1985, 165-175.

---1988-1989

Василев Л., „Нов податак о времену настанка Асеманщевог ]еван^ел>а", Археографски йрилози, 10/11, 1988-1989, 13-17.

ВидоЕски 1954

ВидоЕски Б., „Северните македонски говори", Македонски]азик, 5/1-2, Скощ'е, 1954, 1-30, 109-198. ВИИЩ

Фер;анчиъ Б., обрад., Визаншиски извори за исшорщу народа ]угослави]е, 2 (= Византолошки институт САНУ, Посебна издааа, 33), Београд, 20072 [1959]. Во^одиъ 2012

Во;водиъ Д., „Представе светог Климента Охридског у зидном сликарству средаовековне Србщ'е", у: Визаншщски свеш на Балкану, 1, Београд, 2012, 145-167 + 9. Врана 1967

Врана J., Вуканово еван^еле (= Српска академщ'а наука и уметности, Посебна издааа, 404, Оделеае литературе и ]езика, 18), Београд, 1967.

ByjoBHb 1967

Ву_[овиъ Л., „)едан периферщ'ски староцрногорски говор (мрковиЬки) у св]етлости исторщ'е ]езика, ме^удщ'алекатских и ме^езичких жу'ава", Наш je3UK (н. с.), 16/3, 1967, 171-192. Грицкат 1975

Грицкат И., „Српска редакцщ'а црквенословенског ]езика", у: Сшудще из uctopuje срискохрвашског ]езика, Београд, 1975, 27-39. Грковиъ-Мцщор 2007

Грковиъ-Мцщор J., Сииси из исшори/скелингвистике, Сремски Карловци, Нови Сад, 2007. --2011

Грковиъ-Мещор J., „О формираау српске редакцщ'е старословенског ]езика", у: Ъур^еви сшуиови и Будимланска ейархи]а. Зборникрадова, Беране, Београд, 2011, 43-51. Грозданов 1966

Грозданов Ц., „Портретите на Климент Охридски во средновековната уметност", у: Словенска иисменосш (1050-годишнина на Климент Охридски), Охрид, 1966, 101-109. --1983

Грозданов Ц., Поршреши на свешишелише од Македони/а од IX-XVIII век, Скощ'е, 1983. Давидов Темерински 2014

Давидов Темерински А., Лиилану средтем веку. Власшеоска црквау граду. Црква Ваведета Богородице у Лиилану, Београд, 2014. Даничиъ,1-3

Даничиъ Ъ., Р]ечник из ктижевних сшарина сриских, 1-3, прир. Ъ. Трифуновиъ, Београд, 19753 [1863-1864]. Десподова 1981

Десподова В., „|азичните особености на спомениците за Речникот на македонските црковнословенски ракописи", Slovo, 31, Zagreb, 1981, 83-101. --1988

Десподова В., прир., Григоровичево евангелие бр. 9, Прилеп, 1988. --1995

Десподова В., „Проучаваае и издаваае ]ужнословенских пуних апракоса", у: Проучавате средтовековних ]ужнословенских рукоииса. Зборник радова са IIIме^ународне хиландарске конференцще (1989), Београд, 1995, 95-102. Добрев 1972

Добрев И., ред., Глаголическият текст на Боянския палимпсест. Старобългарски паметника от края на XI век, София, 1972. Дурново 2000

Дурново Н. Н., „Очерк истории руского языка", „Русские рукописи XI и XII вв. как памятники ст.-сл. языка", в: idem, Избранные работы по истории русского языка, Москва, 20 0 04,1-337, 391-495 [1924, 1924-1927]. Ъоръевиъ 2008

Ъоръевиъ И., „Представе светих Бориса и Глеба у Милешеви и српско-руске везе прве половине XIII столеЬа", у: Д. Во;водиъ, М. Марковиъ, прир., Сшудще сриске средтовековнеумешносши, Београд, 20082 [1998], 101-116. Ъоръиъ 1971

Ъоръиъ П., Исшори]а сриске Ьирилице. Палеографско-филолошки ирилози, Београд, 1971. Ъуриъ 1994

Ъуриъ В. J., „Почеци уметности код Срба", „Преокрет у уметности Немааиног доба", „Српско сликарство на врхунцу", у: Исшори]а сриског народа, 1: Од на]сшари]их времена до Маричке бишке (1371), Београд, 1994, 230-248, 273-296, 408-433.

Елезовиъ 1935

Елезовиъ Гл., Речник косовско-мешохиског диалекта, 2 (= Сриски дщалекшолошки зборник, 5), Beograd, 1935. Ерделановиъ 1937

Ерделановиъ J., „Стари Срби ЗеЬани и аихов говор", у: Зборник лингвисшичких и филолошкихрасирава А. БелиНу, о чешрдесешогодиштици тегова научног рада, Београд, 1937, 325-338. Живковиъ 2004

Живковиъ Т., Црквена организаци]ау сриским землама (рани средти век), Београд, 2004. Живо;иновиъ 1998

Живо;иновиъ М., Исшорща Хиландара, 1: Од оснивата манасшира 1198. до 1335. године, Београд, 1998. Жуковская 1972

Жуковская Л. П., „Сербские пергаменые евангелия апракос в книгохранилищах СССР и их связи с инославянскими рукописями", в: Исследования по сербохорватскому языку, Москва, 1972, 208-239. -1976

Жуковская Л. П., Текстология и язык древнейших славянских памятников, Москва, 1976.

Займов, Капалдо 1982-1983

Займов Й., Капалдо М., прир., Супрасълски или Ретков сборник, 1-2, София, 1982-1983.

Иванова 1994

Иванова К., „За един ръкопис с палимпсест от библиотеката на Йерусалимската патриаршия", Palaeobulgarica, 18/2, 1994, 3-31.

Ивиъ М. 1956

Ивиъ М., „Ъ у Душановом законику", Годиштак Филозофског факулшеша у Новом Саду, 1, 1956, 127-145. Ивиъ П. 1964

Ивиъ П., „Никола Радо]чиЬ, Закон о рудницима деспота Стефана ЛазаревиЬа. Београд 1962, издаае Српске академщ'е наука и уметности. Стр. 100 + XXVI таблица с фотографским репродукцщ'ама", Зборник Машице сриске за филолощу и лингвисшику, 7, 1964, 207-214.

-1979

Ивиъ П., „О ]езику у списима светога Саве", у: Сава НематиН — свеши Сава. Исшорща и иредате (= Српска академщ'а наука, Научни скупови, 7, Председништво, 1), Београд, 1979. -1990

Ивиъ П., О ]езику некадаштем и садаштем, Приштина, 1990. -1991а

Ивиъ П., „Путеви разво]а српскохрватског вокализма", у: idem, Изабрани огледи, 2: Из срискохрвашске дщалекшолоще, Ниш, 1991, 5-74. -1991б

Ивиъ П., „О рефлексима слоговног л у призренско-тимочко] дщ'алекатско] области", у: idem, Изабрани огледи, 3: Из срискохрвашске ди]алекшолоще, Ниш, 1991, 205-214.

-1994а

Ивиъ П., „|език и аегов разво] до друге половине XII века", „|език у немааиЬко] епоси", у: Исшорща сриског народа, 1: Од на]сшари]их времена до Маричке бишке (1371), Београд, 1994, 125-140, 617-640.

--1994Б

Ивиъ П., О говору Галийолских Срба (= idem, Целокуйна дела, 1, прир. Д. Петровиъ, ред. М. Радовановиъ), Сремски Карловци, Нови Сад, 19942 [1957]. --1994в

Ивиъ П., Срйскохрвашски ди/алекши, михова сшрукшура и развод, 1: Ойшша размашрама и шшокавско наречье (= idem, Целокуйна дела, 3, прир. М. ПижурицА, ред. М. Радовановиъ), Сремски Карловци, Нови Сад, 19942 [1958]. --1998

Ивиъ П., „Питаае ауторства Хиландарског типика у светлости ]езичке слике тога текста", у: Свеши Сава у срйскоj историки и традиции (= Српска академща наука, Научни скупови, 89, Председништво, 8), Београд, 1998, 107-115. --2001

Ивиъ П., Дщалекшолоща срискохрвашског ]езика. Увод у шшокавско наречье (= idem, Целокуйна дела, 2, прир. Д. Петровиъ, ред. М. Радовановиъ), Сремски Карловци, Нови Сад, 20012 [1956]. --2009

Ивиъ П., Срйски ди^алекши и михова класификаци/а, прир. С. Реметиъ, Сремски Карловци, Нови Сад, 2 0 0 92. >гиъ 1898

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

|Агиъ В., „Типик хиландарски и аегов грчки извор (додатак к издаау епископа Димитрща)", Сйоменик СКА, 34, Други разред, 31, 1898, 1-66. >нковиъ Ъ. 2007

|АНКовиъ Ъ., „Археолошка сведочанства о становништву развода Балканског полуострва од VII-XII столеЬа", у: Археолоща Косова и Мешохще. Зборник радова, Београд, 2007, 129-149. |АНКовиъ М. 1985

|АНКовиъ М., Ейискойи^е и мишройоли]е Срйске црквеу средмем веку, Београд, 1985. |ЕРКовиъ 1984

|ЕРКовиъ В., „Српскословенска норма у гласовном и морфолошком систему", Jugoslovenski seminar za strane slaviste, 33-34, Zadar, 1984, 55-66. |овАНовиъ Б. 1976

|овАНовиъ Б., „Знача] српских париме]ника за текстолошко разврставаае словенских преписа и реконструкцщу првобитног Ьирило-методског оригинала", у: Зборник исшорще кмижевносши (= Оделеае ]езика и каижевности САНУ, 10: Стара српска каижевност), Београд, 1976, 1-20. |овАНовиъ В. 1988

|овАНовиъ В. С., „Археолошка истраживааа средаовековних споменика и налазишта на Косову", у: Зборник округлог сшола о научном исшраживаму Косова (= Српска академщ'а наука, Научни скупови, 42, Оделеае ]езика и каижевности, 1), Београд, 1988, 17-71. |овАНовиъ Г. 2011

|овАНовиъ Г., „|ош понешто о ]езику Хиландарског типика", у: Грамашика и лексика у словенским ]езицима, Београд, 2011, 413-424. рвАНовиъ-СтипчЕвиъ 1990

|овАНовиъ-СтипчЕвиъ Б., „Ко ]е писар »Закона о рудницима« деспота Стефана ЛазаревиЬа", Зборник Машице срйске за филолощу и лингвисшику, 33, 1990, 197-202. --1995

|овАНовиъ-СтипчЕвиъ Б., „О припреми издааа српских париме]ника", у: Проучаваме средмовековних ]ужнословенских рукойиса. Зборник радова са III ме^ународне хиландарске конференци]е (1989), Београд, 1995, 147-157.

-2005

|овАновиъ-СтипчЕвиъ Б., прир., Београдски йариме]ник. Почешак XIIIвека. Тексш са кришичким айарашом, Београд, 2005.

]ухас-Георгиевска 2014

|ухас-Георгиевска Л., „Карактеризацща ]унака у старословенским житщима Ъирила и Методща и у српским житщима прве половине XIII века", у: Свеши Ъирило и Мешодще и словенско йисано наслеге (863-2013) (= Институт за српски ]език САНУ, Старословенско и српско наслеге, 1), Београд, 2014, 349-373.

Калиъ 1979

Калиъ J., „Црквене прилике у српским землама до стварааа архиепископще 1219. године", у: Сава НеманиН — Свеши Сава. Исшорща и йредане (= Српска академща наука, Научни скупови, 7, Председништво, 1), Београд, 1979, 27-53.

Карациъ 1966

Карациъ В., Срйскир]ечник (1818) (= П. Ивиъ, прир., Сабрана дела В. КарациНа, 2), Београд, 1966.

-1986

Карациъ В., Срйскир]ечник (1852), 1-2 (= J. Кашиъ, прир., Сабрана дела В. КарациНа, 11), Београд, 1986.

Коматина 2014

Коматина П., Црквена йолишика Визаншще од кра]а иконоборсшва до смрши цара Василиса I (= Византолошки институт САНУ, Посебна издааа, 43), Београд, 2014. КонЕски 1966

КонЕски Б., Исшори/амакедонског]езика, Београд, 1966.

-2001

КонЕски Б., Исшориска фонолоща на македонскиош ]азик, прир. Л. Спасов, Скощ'е, 2001. Кулбакин 1924

Кулбакин С., „Бузукъ П. Къ вопросу о мЬстЬ написашя Маршнскаго Евангелiя. (Отисак из „ИзвЬсия II. Отд. А. Н.". 23, 1918, кн. 2, 109-149)",]ужнословенски филолог, 4, 1924, 219-222.

-1925

Кулбакин С. М., Палеографска и ]езичка исйишивана о Мирославлевом ]еван§елу (= Српска кралевска академща. Посебна издааа, 52, Философски и филолошки списи, 13), Сремски Карловци, 1925.

-1940

Кулбакин С. М., „Лексичке студще", Тлас СКА, 182, Други разред, 92, 1940, 1-43. Лашкова 2010

Лашкова Л., Исшори/ска фонолоща словенских ]езика, прев. с буг. |оксимовиъ Л., Станишиъ В., Београд, 20 102 [2004].

ЛихАчов 1966

ЛихАчов Д. С., Тексшолоща (крашак оглед), прев. Штавланин-Ъоръевиъ Л., ред. Паниъ-Суреп М., Београд, 19 6 62 [1964].

Лома 1987

Лома А., „Сутелица — топономастички трагови латинског хришЬанства у унутрашаости преднемааиЬке Србще", Исшори]ски гласник, 1-2, 1987, 7-28.

-1990

Лома А., „Рани сло]еви хришЬанских топонима на старосрпском тлу", Ономашолошки йрилози, 11, 1990, 1-18.

--1994

Лома А., „|езичка прошлост ]угоисточне Србще у светлу топономастике", у: Говори йризренско-шимочке обласши и суседних ди^алекаша, Ниш, 1994, 107-134.

--2004

Лома А., „Од Теранде до Призрена, од Скарда до Шаре. Топономастика ]ужне Метохще као огледало аене далеке прошлости", Глас САНУ, 398, Оделеае ]езика и каижевности, 20, 2004, 49-61.

--2007

Лома А., „Етнолингвистичка слика подруч]а Косова и Метохще у античко доба и у раном средаем веку", у: Археолоща Косова и Мешохи]е, Београд, 2007, 17-31.

--2013

Лома А., Тойонимща Бамске хрисовуле. Ка осмишлему сшаросрйског шойономасшичког речника и болем йознаваму ойшшесловенских именословних образаца (= Оделеае ]езика и каижевности САНУ. Библиотека ономатолошких прилога, 2), Београд, 2013.

МАксимовиъ 1985

МАКсимовиъ Л., „Зигос на српско-византщско] граници", Зборник Филозофског факулшешау Београду, 15/1 (= Споменица И. БожиЬа), 1985, 73-90.

МАРковиъ В. 1920

МАРковиъ В., Православно монашшво иманасшириу средмовековноj Србщи, Ст. Стано;евиъ, прир., Сремски Карловци, 1920.

МАРковиъ М. 2012

МАрковиъ М., „О ктиторском натпису кнеза Мирослава у цркви Светог Петра на Лиму", Зограф, 36, 2012, 21-46.

--2015

МАРковиъ М., Свеши Никиша код Скойла. Задужбина крала Милушина, Београд, 2015. Милковик 1996

Милковик П., „Еден непознат лик на св. Климент Охридски во охридскиот катедрален храм", во: Зборник на Музе] на Македонка археолошки, ешнолошки и исшориски (н. с.), 2, Скоще, 1996, 29-50.

Милковиъ 2008

Милковиъ Б., Жишща свешог Саве као извори за исшори/у средмовековнеумешносши (= Византолошки институт САНУ, Посебна издааа, 38), Београд, 2008.

Мирковиъ 1965

Мирковиъ Л., Православна лишургика или наука о богослужему Православне исшочне цркве, 2: Дневна богослужема, св. лишурще и седмична богослужема, Београд, 19 652 [1918].

МлАДЕновиъ А. 1977

МлАДЕновиъ А., „Напомене о српскословенском ]езику", Зборник Машице срйске за филолощу и лингвисшику, 20/2, 1977, 1-20. МлАДЕновиъ Р. 2004

МлАДЕновиъ Р., „Дщалекатска диференцщацща српских говора на ]угозападу Косова и Метохще", у: Живош и дело академика Павла ИвиНа, Суботица, Нови Сад, Београд, 2004, 209-249. --2013

МлАДЕновиъ Р., Говор ]ужнокосовског села Гашме (= Институт за српски ]език САНУ. Монографще, 18), Београд, 2013.

Мошин 1954

Мошин В., Македонско евангелие на йой Jована, Скощ'е, 1954.

-1966

Мошин В., „На]старата кирилска епиграфика", во: Словенска иисменост (1050-годишнина на Климент Охридски), Охрид, 1966, 35-44. -2000

Мошин В., Словенска йалеографи]а, прир. С. Голабовски , Скощ'е, 2000. мучай et al. 2014

Мучай С., Джуери С., Ристани И., ПЕНТковский А. М., „Средневековые церкви в долине Шушицы (Южная Албания) и славянская епископия свт. Климента Охридского", Slovène, 3/1, 2014, 5-42. НЕшковиъ 2000

НЕшковиъ J., „Нека отворена питааа о црквеном градителству у доба Стефана Немаае", у: Стефан Немама — свети Симеон Мироточиви. Исторща и иредаме (= Српска академщ'а наука и уметности. Научни скупови, 94, Оделеае исторщ'ских наука, 26), Београд, 2000, 199-207.

Николиъ 1978

Николиъ С., Старословенски]език, 1: Правоиис. Гласови. Облици, Београд, 1978. НовАковиъ 2002

НовАковиъ С., Први основи словенске кмижевности (= idem, Изабрана дела, 11, прир. Т. .¡овАновиъ), Београд, 20 022 [1893].

-2003

НовАковиъ С., „Охридска архиепископщ'а у почетку XI века. Хрисовуле цара Василщ'а II од 1019. и 1020. год.", Сииси из истори]ске географще (= idem, Изабрана дела, 2, прир. С. М. Ъирковиъ), Београд, 20 032, 59-102 [1907]. ПАвловиъ 1965

ПАвловиъ Л., Култовилица код Срба и Македонаца. Истори]ско-етнографскарасирава, Смедерево, 1965. ПЕНТковский 1998

ПЕНТковский А. М., „Приложение 1. Лекционарии и четвероевангелия в византийской и славянской литургических традициях", в: [Алексеев et al. 1998: 3-54].

-2007

ПЕНТковский А. М., „Славянское богослужение и славянская гимнография византийского обряда в X веке", in: H. Rothe, D. Christians, Hrsg., Liturgische Hymnen nach byzantiniscem Ritus bei den Slaven in ältester Zeit Beiträge einer internationalen Tagung Bonn, 7.-10. Juni2005, Padeborn, 2007, 16-26.

-2012

ПЕНТковский А. М., „К истории славянского богослужения византийского обряда в начальный период (кон. IX - нач. X вв.): два древних славянских канона архангелу Михаилу", Богословские труды, 43-44, 2012, 401-442. -2013

ПЕНТковский А., „Почитание святителя Климента в Охриде X-XV вв.", Старобългарска литература, 48, 2013, 79-113. -2014а

ПЕНТковский А. М., „»Охрид на Руси«: древнерусские богослужебные книги как источник для реконструкции литургической традиции охриско-преспанского региона в X-XI столетиях", во: Зборник на трудови од Мегународниот научен собир „Кирилометодиевската традици]а и македонско-руските духовни и културни врски" (организиран ио иовод 1050 години од Моравскатамисща и од словенската иисменост). Охрид, 3-4 октомври 2013, Скощ'е, 2014, 43-65.

--2014Б

ПЕнтковский А. М., „Славянское богослужение в архиепископии святителя Мефодия", у: Свеши Ъирило и Мешодще и словенско йисано наслеге (863-2013) (= Институт за српски ]език САНУ. Старословенско и српско наслеге, 1), Београд, 2014, 25-102. --2015

ПЕнтковский А. М., „К истории славянского богослужения византийского обряда в начальный период (кон. IX - нач. X вв.): addenda et corrigenda", Богословские труды, 46, 2015,117-146. --2016

ПЕнтковский А. М., „Формирование славянского богослужения и комплекса славянских богослужебных книг византийского обряда (кон. IX - перв. пол. X вв.)", Slovene, 5/2, 2016, 54-120. Петровиъ 1986

Петровиъ М. М., Сшуденички шийик и самосшалносш Срйске цркве, Гораи Милановац, 1986. Пецо 1996

Пецо А., Из живоша наших речи, Београд, 19 9 62. Пешикан 1971

Пешикан М., „Око мрковиЬких рефлекса ]ата", Зборник Машице срйске за филолощу и лингвисшику, 14/1, 1971, 243-251. --1973

Пешикан М., „Мокрополско четворо]еван^еле из XIII века — споменик занача]не фазе у разво]у старосрпске писмености", Зборник Машице срйске за филолощу и лингвисшику, 16/1, 1973, 61-88. --1985

Пешикан М., „О ортографским видовима српске редакцще", Научни сасшанак слависша у Вукове дане, 14/1, 1985, 45-52. Пириватриъ 1997

Пириватриъ С., Самуилова држава — обим и каракшер (= Византолошки институт САНУ, Посебна издааа, 21), Београд, 1997. --2011

Пириватриъ С., „Мано]ло I Комнин, »царски сан« и »самодршци области српског престола«", Зборник радова Визаншолошког инсшишуша, 48, 2011, 89-118. --2014

Пириватриъ С., „Ъирилометодщевске традицще и српске области пре постанка аутокефалне цркве у кралевству НемааиЬа", у: Свеши Ъирило и Мешодще и словенско йисано наслеге (863-2013) (= Институт за српски ]език САНУ, Старословенско и српско наслеге, 1), Београд, 2014, 103-124. Поповиъ Д., Поповиъ М. 1998

Поповиъ Д., Поповиъ М., „ПеЬинска лавра Архангела Михаила у Расу", Новойазарски зборник, 22, 1998, 15-61. Поповиъ И. 1955

Поповиъ И., „Грчко-српске лингвистичке студще. 3", Зборник радова Визаншолошког инсшишуша, 3, 1955, 117-157. --2007

Поповиъ И., Исшорща срйскохрвашског ]езика, Београд, 20073 [1955]. Поповиъ С. 2000

Поповиъ С., „Преиспитиваае цркве Светог Петра у Расу", у: Сшефан Немама — свеши Симеон Мирошочиви. Исшорща и йредаме (= Српска академща наука и уметности, Научни скупови, 94, Оделеае исторщских наука, 26), Београд, 2000, 209-232.

Попович И. 1958

Попович И., „К вопросу о происхождении славян северной Албании", Славянская филология, 1, 1958, 195-205. Равиъ 2013

Равиъ И. П., „Црква и држава у српским землама од XI до XIII века" (одбрааена докторска дисертацща, Филозофски факултет у Београду, 2013).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Реметиъ 1981

Реметиъ С., „О незамеаеном ]ату и икавизмима у говорима северозападне Србще", Срйски дщалекшолошки зборник, 27, 1981, 7-105. -1996

Реметиъ С., „Српски призренски говор I (гласови и облици)", Срйски дщалекшолошки зборник, 42, 1996, 319-614. РЕШЕТАР 1951

Решетар М., „На^тарщи дубровачки говор", Тлас СКА, 201, Оделенелишерашуре и ]езика, н. с., 1, 1951, 1-47. Рибарова 1991

Рибарова З., „Григоровичевиот паримерик и глаголските традиции во македонската писменост", у: Предавана на XXIII семинар за македонски ]азик, лишерашура и кулшура, Скоще, 1991, 157-165.

-2005

Рибарова З.,]азикош на македонскише црковнословенски шексшови, Скощ'е, 2005. Рибарова, Хауптова 1998

Рибарова З., Хауптова З., прир., Тригоровичев йариме]ник, 1: Тексш со кришички айараш, Скощ'е, 1998.

Родиъ, |овАновиъ 1986

Родиъ Н., |овАновиъ Г., прир., Мирославлево ]еван%еле (кришичко издане) (= Српска академща наука и уметности, Институт за српски ]език САНУ, Зборник за исторщу, ]език и каижевност српског народа, 1 оделеае, 33), Београд, 1986. Савиъ 2011

Савиъ В., „Рани старословенски ]език и српска редакцщска писменост. Нарочито с освртом на с и â", у: Ъур^еви сшуйови и Будимланска ейархи/а: Зборникрадова, Беране, Београд, 2011, 155-169.

-2013А

Савиъ В., „Штокавска вокализацща у Хиландарском типику", Прилози за книжевносш, ]език, исшорщу и фолклор, 79, 2013, 83-88. -2013б

Савиъ В., „Богослужбена лексика у српским типицима од XII до XIV века" (одбрааена докторска дисертацща, Филозофски факултет у Новом Саду, 2013). -2014а

Савиъ В., „Одломак српског париме]ника из Москве. Текстолошка анализа и издаае текста", Зборник Машице срйске за книжевносш и ]език, 62/2, 2014, 363-405. -2014б

Савиъ В., „Редакцщске одлике прве стране Кщевских листиЬа", у: Свеши Ъирило и Мешодще и словенско йисано наслеге (863-2013) (= Институт за српски ]език САНУ, Старословенско и српско наслеге, 1), Београд, 2014, 277-308. Синдик 1992

Синдик Н. Р., прир., Сшуденички шийик. Царосшавникманасшира Сшуденице, Београд, 1992.

СКСРРК

Сводный каталог славяно-русских рукописных книг хранящихса в СССР (XI-XIII вв.), Москва, 1984. Славова 1989

Славова Т., „Преславска редакция на кирило-методиевия старобългарски евангелски превод", Кирило-методиевски студии, 6, София, 1989, 15-129.

СлРЯ XI-XVII вв., 1-30-

Словарьрусского языка XI-XVII вв., 1-30-, Москва, 1975-2015-.

СС

Цейтлин Р. М., Вечерка Р., Благова Э., ред., Старославянский словарь (порукописям XXI веков), Москва, 1994. СтАнишиъ 1995

СтАнишиъ В., Сриско-албански ]езички односи (= Балканолошки институт САНУ, Посебна издааа, 59), Београд, 1995. Станков 1991

Станков Р., „Локализация древнеболгарских переводных текстов в свете так называемой »охридской« и »преславской« лексики", Palaeobulgarica, 15, 1991, 83-91.

Стефановиъ 1989

Стефановиъ Д. Е., „Прилог проучаваау месецослова XIII и XIV века", ]ужнословенски филолог, 45, 1989, 137-160.

СтипчЕвиъ 1970

СтипчЕвиъ Б., „О српским париме]ницима", во: Кирил Солунски. Симиозиум 1100-годишнина од смршша на Кирил Солунски, 2, Скощ'е, 1970, 347-387. Сто^новиъ 1890

Сто;Ановиъ Луб., „Стари српски хрисовули, акти, биографщ'е, летописи, типици, записи, поменици, записи и др.", Сиоменик СКА, 3, 1890. --2004

Лубомир Сшо]ановиЬ о Мирославлевом ]еван%елу, прир. f Н. Родиъ <Ъ. Трифуновиъ , В. Савиъ>, Гораи Милановац, 2004 [1893, 1897]. Суботин-Голубовиъ 1987

Суботин-Голубовиъ Т., „Култ светог Ахилщ'а Лариског", Зборник радова Визаншолошког инсшишуша, 26, 1987, 21-33.

--2002

Суботин-Голубовиъ Т., „Словенски преписи службе св. Ахилщ'у и аихови грчки узори", у: Свеши Ахилле у Арилу (исшори]а, умешносш): Зборник радова са научног скуиа 25-28. 05.1996, Београд, 2002, 29-34. Суботиъ, МАксимовиъ 2012

Суботиъ Г., МАксимовиъ Л., „Свети Сава и подизаае Милешеве", у: Визаншщски свеш на Балкану, 1, Београд, 2012, 97-109. Тодиъ 2012

Тодиъ Б., „Архиепископ Лав — творац инографског програма фресака у Свето] Софщ'и Охридско]", у: Визаншщски свеш на Балкану, 1, Београд, 2012, 119-136. Томовиъ 1990

Томовиъ Г., „Глаголски натпис са Чечана", Исшори]ски часоиис, 37, 1990, 5-19. --1999

Томовиъ Г., „Глаголица", у: С. Ъирковиъ, Р. Михалчиъ, прир., Лексикон сриског средтег века, Београд, 1999, 112-114.

Трифуновиъ 2001

Трифуновиъ Ъ., Ка йочецима срйске йисменосши, Београд, 2001. -2009

Трифуновиъ Ъ., Сшара срйска книжевносш. Основи, Београд, 20093 [1994]. Трифуновиъ et al. 1980

Трифуновиъ Ъ., |овАновиъ Т., |ухас Л., „Азбучни показател речи у списима светога Саве", Археографски йрилози, 2, 1980, 3-201.

---1986

Трифуновиъ Ъ., Б;елогрлиъ В., Бра;овиъ И., „Хиландарска оснивачка повела светога Симеона и светога Саве", у: Осам векова Сшуденице: Зборникрадова, Београд, 1986, 49-60.

Турилов 2011

Турилов А. А., „К истолкованию надписи на краснофонной иконе св. Климента из зарубежного частного собрания: »великий епископ« или »епископ Великии«?", в: idem, От Кирилла Философа до Константина Костенецкого и Василия Софиянина. История и культура славян IX-XVII вв., Москва, 2011, 63-72.

---2014

Турилов А. А., Исследования по славянскому и сербскому средневековью, Београд, 2014. Ъирковиъ 2000

Ъирковиъ С., „Преци Немааини и аихова посто]бина", у: Сшефан Немана — свеши Симеон Мирошочиви. Исшори/а и йредане (= Српска академща наука и уметности, Научни скупови, 94, Оделеае исторщских наука, 26), Београд, 2000, 21-29. Ъоровиъ 1936

Ъоровиъ В., „Ме^усобни одноша] биографща Стевана Немаае", у: Свешосавски зборник, 1: Расйраве (= Српска кралевска академща, Посебна издааа, 114, Друштвени и историски списи, 47), Београд, 1936, 1-40.

Ъурчиъ 1988

Ъурчиъ С., Трачаница. Исшорща и архишекшура, Београд, Приштина, 1988.

Угринова-Скаловска 1966

Угринова-Скаловска Р., „Споменици на старомакедонската писменост", во: Словенска йисменосш (1050-годишнина на Клименш Охридски), Охрид, 1966, 63-72. Флоря et al. 2000

Флоря Б. Н., Турилов А. А., Иванов С. А., Судьбы кирилло-мефодиевской шрадиции после Кирилла и Мефодия, С.-Петербург, 2000. Церниъ 1981

Церниъ Л., „Нека запажааа о писарима Иловичке крмчще", Археографски йрилози, 3, 1981, 49-64.

Чанак-Медиъ 2002

Чанак-Медиъ М., Свеши Ахилле у Арилу. Исшори]а, архишекшура и йросшорни склой манасшира, Београд, 2002. Чанак-Медиъ et al. 2014

Чанак-Медиъ М., Поповиъ Д., Во;водиъ Д., Манасшир Жича, Београд, 2014.

Чиго;А 2014

Чиго;А Б., На^сшарц/и срйски Нирилски нашйиси, XI-XV век (графика, оршографща и ]език), Београд, 2014.

Шкриваниъ 1957

Шкриваниъ Г. А., „Област средаовековног Пилота у XIV ст.", Исшориски часойис, 7, 1957, 323-332.

ШТАВЛАНИН-ЪОРЪЕВИЪ 1976

ШтАВЛАНИН-ЪоРБЕВИЪ Л., „Братков мине]. Кратак приказ", у: Зборник историке ктижевности (= Оделеае ]езика и каижевности САНУ, 10: Стара српска каижевност), 1976, 21-40. --1985

ШтАВЛАНИН-ЪоРБЕВИЪ Л., „Присуство групе лу у српским рукописима XIII века", Научни састанак слависта у Вукове дане, 14/1, 1985, 101-108. --1990

ШтАВЛАНИН-ЪоРБЕВИЪ Л., „Прилог проучаваау групе лу у говорима призренско-]ужноморавског дщ'алекта", Зборник Матице сриске за филолощу и лингвистику, 33, 1990, 531-534. --1996

ШтАВЛАНИН-ЪоРБЕВИЪ Л., „|ош ]едан поглед на русизме у Иловичко] крмчщ'и", Археографски ирилози, 18, 1996, 55-67. ШТАВЛАНИН-ЪОРЪЕВИЪ ET AL. 1986

ШтАВЛАНИН-ЪоРБЕВИЪ Л., Гроздановиъ-Па.щъ М., Церниъ Л., „Братков мине]", „Београдски париме]ник", у: Оиис Нирилскихрукоииса Народне библиотеке Србще, 1 (= Народна Библиотека Србщ'е. Опис ]ужнословенских рукописа, 2), Београд, 1986, 340-345, 361-365. Ягичъ 1886

Ягичъ И. В., Служебныяминеи за сентябрь, октябрь и ноябрь. Въ церковнославянскомъ переводы порусскимърукописямъ 1095-1097г., С.-Петербургъ, 1886. Dordic 1960

Dordic P., „Jezik srpskohrvatski, II. Knjizevni jezik. A) Knjizevni jezik na osnovi staroslavenskog jezika. a) U srpskoj knjizevnosti do Dositeja", u: EnciklopedijaJugoslavije, 4, Zagreb, 1960, 511-514. Hamm 1963

Hamm J., „Hrvatski tip crkvenoslavenskog jezika", Slovo, 13, 1963, 43-67. Jagic 1868

Jagic V., „Gradja za glagolsku paleografiju. I. Mihanovicev odlomak apostolara glagolskoga; rukopis roda hrvatskoga", RadJAZU, 2, 1868, 1-35. --1893

Jagic V., „Grskovicev odlomak glagolskog apostola", Starine JAZU, 26, 1893, 33-161 + 8. --1954

Jagic V., ed., Quattuor evangeliorum codexglagoliticus olim Zoraphensis nunc Petropolitanus, Graz, 19542 [1879]. --1960

Jagic V., ed., Quattuor evangeliorum versionispalaeoslovenicae codex Marianus glagoliticus, Graz, 19 6 02 [1883]. KOVACEVIC 1961

Kovacevic J., „Prvi klesari cirilickih natpisa na Balkanu", GlasnikZemaljskogmuzeja u Sarajevu. Arheologija, 15-16, 1961, 309-316. Kurz 1955

Kurz J., ed., Evangeliarium Assemani. Codex Vaticanus 3, slavicusglagoliticus, 2, Pragae, 1955. --1970

Kurz J., „Nazalni vokali u Asemanovu kodeksu", Slovo, 20, 1970, 5-28. Lesny 1989

Lesny J., Studia nad poczqtkami serbskiej monarchii Namaniczow (potowa XI - koniec XII wieku) (= Instytut Slowianoznawstwa PAN, Prace Slawistyczne, 76), Wroclaw, Warszawa, Krakow, Gdansk, Lodz, 1989.

LOMA 1999/2000

Loma A., „Serbisches und kroatisches Sprachgut bei Konstantin Porphyrogennetos", 36opnuK padoBa Bu3anwoMomKoG uncwuwywa, 38, 1999/2000, 87-161. Miklosich 1963

Miklosich Fr., Lexiconpalaeoslovenico-graeco-latinum: emendatum auctum, Aalen, 19632 [1862-1865]. Mosin 1955

Mosin V., Cirilski rukopisi Jugoslavenske akademije, 1: Opis rukopisa, Zagreb, 1955. ---1962

Mosin V., „O periodizaciji rusko-juznoslavenskih knjizevnih veza", Slovo, 11-12, 1962, 13-130. Nahtigal 1941-1942

Nahtigal R., prir., Euchologium Sinaiticum. Starocerkvenoslovanskiglagolski spomenik, 1: Fotografskiposnetek, 2: Tekst s komentarjem (= Akademija znanosti in umetnosti v Ljubljani, Filozofsko-filolosko-historicni razred, 1-2), Ljubljana, 1941-1942. Petrovic 1982

Petrovic D., „Iz problematike govora Mrkovica", MaKedoncKU ja3UK, 32-33, 1982, 567-573. PG 126

Migne J.-P., „Patris nostri inter sanctos Clementis Bulgarorum Archiepiscopi vita, conversatio, certamen rerumque mirabiliter ab eo gestarum compendisa narratio", Theophylacti Bulgarin Archiepiscopi opera qux reperiripotuerunt omnia, Patrologiae Graecae, 126, Paris, 1864, 11941240. Resetar 1907

Resetar M., Der stokavischeDialekt (= Kaiserliche Akademie der Wissenschaften, Schriften der Balkankommission, Linguistische Abteilung, 1, Südslavische Dialektstudien, 4), Wien, 1907. Simeon 1969

Simeon R., Enciklopedijski rjecnik lingvistickih naziva, 1: A-O, Zagreb, 1969. SJS 1-52

Slovntk jazyka staroslovenskeho, 1-52, Praha, 1958-1997. Skok 1972

Skok P., Etimologijski rjecnik hrvatskoga ilisrpskogajezika, 2: K-poni1, Zagreb, 1972. Stefanovic 1989

Stefanovic D. E., ed., Apostolus Sisatovacensis (anni 1324) (= Österreichische Akademie der Wissenschaften, Philosophisch-historische Klasse, Fontes Nr. 1, Serbische Akademie der Wissenschaften und Künste), Wien, 1989. Stefanic 1970

Stefanic V., „Grskovicev odlomak apostola, XII st.", „Mihanovicev odlomak apostola, XII st.", u: Glagoljski rukopisi Jugoslavenske akademije, 2, Zagreb, 1970, 37-39, 39-40. Vukovic 1974

Vukovic J., Istorija srpskohrvatskogjezika, 1: Uvod i fonetika, Beograd, 1974.

Viktor Savic

University of Belgrade / Serbian Language Institute of the Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade, Serbia

The Serbian Redaction of the Church Slavonic Language: From St. Clement, the Bishop of the Slavs, to St. Sava, the Serbian Archbishop

Abstract

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

The paper seeks to outline the overall framework for the reception of St. Clement's tradition in Slavic literacy in northern, Serb-populated areas; the paper also analyzes major Serbian literary monuments, both Glagolitic and Cyrillic, which may be brought into a close relationship with the literacy tradition of St. Clement. They are presented individually, also taking into account an earlier linguistic background from which they stemmed. These older linguistic traits which are Old Slavonic as well as some later characteristics are generally possible to arrange in an ideal chronological sequence. This makes it possible to suggest a relative chronology of the formation of some Serbian literary monuments. There are also some local linguistic traits and other parameters that allow one to date Serbian literary monuments more precisely and, sometimes, even to delimit their territory of origin. This series begins with the Codex Marianus and continues with Miro-slav's Gospel, the Mihanovic Fragment, the Grskovic Fragment, Bratko's Menaion, the Jerusalem Palimpsest, and the Belgrade Prophetologion, ending with the Serbian Prophetologion from St. Petersburg and Kiev. One must keep in mind that the Serbian language, which underlies the spoken background of the Serbian redaction of the Church Slavonic language, was, shortly after its formation (up to the end of the 11th century), still dialectically undiversified (regardless of the potentially heterogeneous situation before the 9th century); thus, based on the current body of knowledge, it is not possible to identify dialectical traits that would provide more specific information about individual writings. However, traces of the general logic of the developmental dynamics of the folk language can be identified in the language of the only 11th-century source presented in this paper: the Codex Marianus. This literary monument is temporally and spatially located in the third quarter of the 11th century and the southeastern boundary of Raska (roughly in Poibarje), near the fortress of Zvecan and the early medieval settlement of Cecan. Miroslav's Gospel is dated to the period between 1161 and 1170 (ca. 1165) and is linguistically associated with the territory of the Bishopric of Raska because its scribes were the bearers of a dialect typical of this region: the manuscript either originates from Raska or it was written by Rascian scribes in some other area. Based on a rather large number of literary monuments, it is possible to get insight into the third stage in the life of this form of literacy in Polimlje, where the hereditary estates of the Nemanjics and their relatives were located. From the early Middle Ages this area witnessed lively ecclesiastical activities, though they were based on the Roman Rite. One of the cultural centers must have been located around the trefoil church of St. John at Zaton (9th-11th centuries). In this wider area, a more conservative Serbian literary tradition, which can be traced in the Mihanovic Fragment, could have persisted slightly longer. The Mihanovic Fragment was the purest representative of the Serbian redaction, without secondary shadings typical of the innovative southern Slavic areas in the 11th century (with the mildest divergence from the vernacular variety when pronouncing the literary language), and it was still based on the linguistic background shaped by St. Clement. The linguistic picture of this literary monument indicates that it could have originated from an area where an ancient linguistic redaction dating back to the early 10th century, or perhaps an even older variety of a literary language from the 9th century (associated with the Roman Rite) combined with a later South Slavic layer of undetermined age (10th-11th centuries), persisted.

Keywords

Serbian redaction of the Church Slavonic language, St. Clement of Velica (Ohrid), St. Sava of Serbia, Bishopric of Raska, Bishopric of Prizren, Byzantine Archbishopric of Bulgaria ("Archbishopric of Ohrid")

References

Alexeev A. A., Tekstologiia slavianskoi Biblii, St. Petersburg, 1999.

Alexeev A. A., Pichkhadze A. A., Babits-kaya M. B., Azarova I. V., Alexeeva E. L., Vaneeva E. I., Pentkovskiy A. M., Romodanovskaya V. A., Tkache-va T. V., Evangelie ot Ioanna v slavianskoi traditsii, St. Petersburg, 1998.

Alexeev A. A., Azarova I. V., Alexeeva E. L., Babitskaya M. B., Vaneeva E. I., Pichkhadze A. A., Romodanovskaya V. A., Tkacheva T. V., Evangelie ot Matfeia v slavianskoi traditsii, St. Petersburg, 2005.

Barjaktarevic D., Dijalektoloska istrazivanja, Pristina, 1977.

Belic A., "Ucesce sv. Save i njegove skole u stva-ranju nove redakcije srpskih cirilskih spomenika," u: Svetosavski zbornik, 1, Beograd, 1936, 211-276.

Belic A., "Periodizacija srpskohrvatskog jezika," Juznoslovenskifilolog, 23, 1958, 3-15.

Belic A., Dijalekti istocne ijuzne Srbije, Beograd, 1999.

Bicevska K., Pravopisni i fonetski osobenosti vo rakopisite od severna Makedonija od XIII i XIV vek, Skopje, 2001.

Blagojevic M., "Princely Titles in the House of Nemanjic in the Twelfth and Thirteenth Centuries," in: B. Todic, D. Popovic, eds., The Momastery of Mo-raca, Beograd, 2006, 33-44.

Blagojevic M., Srpska drzavnost u srednjem veku, Beograd, 2011.

Bogdanovic D., prir., Karejski tipik svetoga Save, Beograd, 1985.

Bogdanovic D., "Predgovor," u: Sveti Sava. Sa-branispisi, Beograd, 1986, 9-28.

Bogdanovic D., "Poceci srpske knjizevnosti," u: Istorija srpskog naroda, 1, Beograd, 1994, 212-229.

Bogdanovic D., prir., Hilandarski tipik. Rukopis CHIL AS 156, Beograd, 1995.

Boskovic R., Osnovi uporedne gramatike sloven-skih jezika. Fonetika. Morfologija. Gradenje reci, prir. R. Jovicevic, Beograd, 2000.

Cernic L., "Neka zapazanja o pisarima Ilovicke krmcije," Arheografskiprilozi, 3, 1981, 49-64.

Canak-Medic M., Sveti Ahilije u Arilju. Istorija, arhitektura iprostorni sklop manastira, Beograd, 2002.

Canak-Medic M., Popovic D., Vojvodic D., Ma-nastirZica, Beograd, 2014.

Cigoja B., Najstariji srpski cirilski natpisi, XI-XV

vek (grafija, ortografija i jezik), Beograd, 2014.

Cirkovic S., "Preci Nemanjini i njihova postoj-bina," u: Stefan Nemanja — sveti Simeon Mirotocivi. Istorija ipredanje, Beograd, 2000, 21-29.

Corovic V., "Medusobni odnosaj biografija Ste-vana Nemanje," u: Svetosavski zbornik, 1, Beograd,

1936, 1-40.

Curcic S., Gracanica. Istorija i arhitektura, Beo-grad, Pristina, 1988.

Danicic D., Rjecnik iz knjizevnih starina srpskih, 1-3, prir. D. Trifunovic, Beograd, 1975.

Davidov Temerinski A., Lipljan u srednjem veku. Vlasteoska crkva u gradu. Crkva Vavedenja Bogorodi-ce u Lipljanu, Beograd, 2014.

Despodova V., "Jazicnite osobenosti na spomeni-cite za Recnikot na makedonskite crkovnoslovenski rakopisi," Slovo, 31, Zagreb, 1981, 83-101.

Despodova V., prir., Grigorovicevo evangelie br. 9, Prilep, 1988.

Despodova V., "Proucavanje i izdavanje juznoslo-venskih punih aprakosa," u: Proucavanje srednjovekov-nih juznoslovenskih rukopisa, Beograd, 1995, 95-102.

Dobrev I., ed., Glagolicheskiiat tekst na Boianskiia palimpsest. Starobülgarski pametnika ot kraia na XI vek, Sofia, 1972.

Durnovo N. N., Izbrannye raboty po istorii russko-go iazyka, Moscow, 2000.

Dordevic I., "Predstave svetih Borisa i Gljeba u Milesevi i srpsko-ruske veze prve polovine XIII sto-leca," u: D. Vojvodic, M. Markovic, prir., Studije srp-ske srednjovekovne umetnosti, Beograd, 2008.

Dordic P., "Jezik srpskohrvatski, II. Knjizevni jezik. A) Knjizevni jezik na osnovi staroslavenskog jezika. a) U srpskoj knjizevnosti do Dositeja," in: En-ciklopedija Jugoslavije, 4, Zagreb, 1960, 511-514.

Dordic P., Istorija srpske cirilice. Paleografsko-filoloskiprilozi, Beograd, 1971.

Duric V. J., "Poceci umetnosti kod Srba," "Preok-ret u umetnosti Nemanjinog doba," "Srpsko slikar-stvo na vrhuncu," u: Istorija srpskog naroda, 1, Beo-grad, 1994, 230-248, 273-296, 408-433.

Elezovic Gl., Recnik kosovsko-metohiskog dijalek-ta, 2, Beograd, 1935.

Erdeljanovic J., "Stari Srbi Zecani i njihov govor," u: Zbornik lingvistickih i filoloskih rasprava A. Belicu, o cetrdesetogodisnjici njegova naucnog rada, Beograd,

1937, 325-338.

Ferjancic B., obrad., Vizantiski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, 2, Beograd, 2007.

Floria B. N., Turilov A. A., Ivanov S. A., Sud'by kirillo-mefodievskoi traditsii posle Kirilla i Mefodiia, St. Petersburg, 2000.

Grickat I., "Srpska redakcija crkvenoslovenskog jezika," u: Studije iz istorije srpskohrvatskog jezika, Beograd, 1975, 27-39.

Grkovic-Mejdzor J., Spisi iz istorijske lingvistike, Sremski Karlovci, Novi Sad, 2007.

Grkovic-Mejdzor J., "O formiranju srpske redak-cije staroslovenskog jezika," u: Durdevi stupovi i Bu-dimljanska eparhija. Zbornik radova, Berane, Beo-grad, 2011, 43-51.

Grozdanov C., "Portretite na Kliment Ohridski vo srednovekovnata umetnost," u: Slovenska pisme-nost (1050-godisnina na Kliment Ohridski), Ohrid, 1966, 101-109.

Grozdanov C., Portreti na svetitelite od Makedo-nija od IX-XVIII vek, Skopje, 1983.

Hamm J., "Hrvatski tip crkvenoslavenskog jezika," Slovo, 13, 1963, 43-67.

Ivanova K., "Za edin rükopis s palimpsest ot bibliotekata na Ierusalimskata patriarshiia," Palaeo-bulgarica, 18/2, 1994, 3-31.

Ivic M., "Ё u Dusanovom zakoniku," Godisnjak Fi-lozofkog fakulteta u Novom Sadu, 1, 1956, 127-145.

Ivic P., "Nikola Radojcic, Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevica. Beograd 1962, izdanje Srpske akademije nauka i umetnosti. Str. 100 + XXVI tablica s fotografskim reprodukcijama," Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 7, 1964, 207-214.

Ivic P., "O jeziku u spisima svetoga Save," u: Sava Nemanjic — sveti Sava. Istorija i predanje, Beograd, 1979.

Ivic P., O jeziku nekadasnjem i sadasnjem, Pristina, 1990.

Ivic P., Izabrani ogledi, 2, Nis, 1991.

Ivic P., Izabrani ogledi, 3, Nis, 1991.

Ivic P., "Jezik i njegov razvoj do druge polovine XII veka," "Jezik u nemanjickoj eposi," u: Istorija srp-skog naroda, 1, Beograd, 1994, 125-140, 617-640.

Ivic P., O govoru Galipoljskih Srba, Sremski Kar-lovci, Novi Sad, 1994.

Ivic P., Celokupna dela, 1, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1994.

Ivic P., Celokupna dela, 3, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1994.

Ivic P., "Pitanje autorstva Hilandarskog tipika u svetlosti jezicke slike toga teksta," u: Sveti Sava u srpskoj istoriji i tradiciji, Beograd, 1998, 107-115.

Ivic P., Celokupna dela, 2, Sremski Karlovci, Novi Sad, 2001.

Ivic P., Srpski dijalekti i njihova klasfikacija, prir. S. Remetic, Sremski Karlovci, Novi Sad, 2009.

Jagic V., ed., Quattuor evangeliorum codex glagoli-ticus olim Zoraphensis nunc Petropolitanus, Graz, 1954.

Jagic V., ed., Quattuor evangeliorum versionispa-laeoslovenicae codex Marianus glagoliticus, Graz, 196G.

Jankovic D., "Arheoloska svedocanstva o stanov-nistvu razvoda Balkanskog poluostrva od VII-XII stoleca," u: Arheologija Kosova i Metohije, Beograd, 2GG7, 129-149.

Jankovic M., Episkopije i mitropolije Srpske crkve u srednjem veku, Beograd, 1985.

Jerkovic V., "Srpskoslovenska norma u glasov-nom i morfoloskom sistemu," Jugoslovenski seminar zastraneslaviste, 33-34, Zadar, 1984, 55-66.

Jovanovic B., "Znacaj srpskih parimejnika za tek-stolosko razvrstavanje slovenskih prepisa i rekon-strukciju prvobitnog cirilo-metodskog originala," u: Zbornik istorije knjizevnosti, Beograd, 1976, 1-2G.

Jovanovic G., "Jos ponesto o jeziku Hilandarskog tipika," u: Gramatika i leksika u slovenskim jezicima, Beograd, 2G11, 413-424.

Jovanovic V. S., "Arheoloska istrazivanja sred-njovekovnih spomenika i nalazista na Kosovu," u: Zbornik okruglog stola o naucnom istrazivanju Koso-va, Beograd, 1988, 17-71.

Jovanovic-Stipcevic B., "Ko je pisar 'Zakona o rudnicima' despota Stefana Lazarevica," Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 33, 199G, 197-2G2.

Jovanovic-Stipcevic B., "O pripremi izdanja srp-skih parimejnika," u: Proucavanje srednjovekovnih juznoslovenskih rukopisa, Beograd, 1995, 147-157.

Jovanovic-Stipcevic B., prir., Beogradski parimej-nik. Pocetak XIII veka. Tekst sa kritickim aparatom, Beograd, 2GG5.

Juhas-Georgievska Lj., "Karakterizacija junaka u staroslovenskim zitijima Cirila i Metodija i u srpskim zitijima prve polovine XIII veka," u: Sveti Cirilo i Me-todije i slovensko pisano nasleäe (SÓ3-2013), Beo-grad, 2G14, 349-373.

Kalic J., "Crkvene prilike u srpskim zemljama do stvaranja arhiepiskopije 1219. godine," u: Sava Nemanjic — Sveti Sava. Istorija i predanje, Beograd, 1979, 27-53.

Komatina P., Crkvena politika Vizantije od kraja ikonoborstva do smrti cara Vasilija I (= Vizantoloshki institut SANU, Posebna izdaaa, 43), Beograd, 2G14.

Koneski B., Istorija makedonskogjezika, Beograd, 1966.

Koneski B., Istoriska fonologija na makedonskiot jazik, prir. Lj. Spasov, Skopje, 2GG1.

Kovacevic J., "Prvi klesari cirilickih natpisa na Balkanu," Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu. Ar-heologija, 15-16, 1961, 3G9-316.

Kuljbakin S., "Buzuk P. K voprosu o meste napi-saniia Mariinskogo Evangeliia," Juznoslovenski filo-log, 4, 1924, 219-222.

Kuljbakin S. M., Paleografika i jezicka ispitivanja o Miroslavljevom jevandelju, Sremski Karlovci, 1925.

Kuljbakin S. M., "Leksicke studije," Glas SKA, 182, Drugi razred, 92, 194G, 1-43.

Kurz J., ed., Evangeliarium Assemani. Codex Vati-canus 3, slavicus glagoliticus, 2, Pragae, 1955.

Kurz J., "Nazalni vokali u Asemanovu kodeksu," Slovo, 20, 1970, 5-28.

Laskova L., Istorijska fonologija slovenskih jezika, Beograd, 2010.

Lesny J., Studia nadpoczqtkami serbskiej monar-chii Namaniczow (polowa XI - koniec XII wieku) (= Instytut Siowianoznawstwa PAN, Prace Slawi-styczne, 76), Wroclaw et. al., 1989.

Lihacov D. S., Tekstologija (kratak ogled), Beo-grad, 1966.

Loma A., "Sutelica — toponomasticki tragovi la-tinskog hriscanstva u unutrasnjosti prednemanjicke Srbije," Istorijski glasnik, 1-2, 1987, 7-28.

Loma A., "Rani slojevi hriscanskih toponima na sta-rosrpskom tlu," Onomatoloski prilozi, 11, 1990, 1-18.

Loma A., "Jezicka proslost jugoistocne Srbije u svetlu toponomastike," u: Govori prizrensko-timocke oblasti i susednih dijalekata, Nis, 1994, 107-134.

Loma A., "Serbisches und kroatisches Sprachgut bei Konstantin Porphyrogennetos," Zbornik radova Vizantoloskog instituta, 38, 1999/2000, 87-161.

Loma A., "Od Terande do Prizrena, od Skarda do Sare. Toponomastika juzne Metohije kao ogledalo njene daleke proslosti," Glas SANU, 398, Odeljenje jezika i knizevnosti, 20, 2004, 49-61.

Loma A., "Etnolingvisticka slika podrucja Kosova i Metohije u anticko doba i u ranom srednjem veku," u: Arheologija Kosova i Metohije, Beograd, 2007, 17-31.

Loma A., Toponimija Banjske hrisovulje. Ka osmis-ljenju starosrpskog toponomastickog recnika i boljem poznavanju opsteslovenskih imenoslovnih obrazaca, Beograd, 2013.

Maksimovic Lj., "Zigos na srpsko-vizantijskoj granici," Zbornik Filozofkog fakulteta u Beogradu, 15/1, 1985, 73-90.

Markovic M., "On the Donor's Inscription of Prince Miroslav in the Church of St. Peter on the Lim," Zograf, 36, 2012, 21-46.

Markovic M., Sveti Nikita kod Skoplja. Zaduzbina kralja Milutina, Beograd, 2015.

Markovic V., Pravoslavno monastvo i manastiri u srednjovekovnoj Srbiji, St. Stanojevic, prir., Sremski Karlovci, 1920.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Miklosich Fr., Lexicon palaeoslovenico-graeco-la-tinum: emendatum auctum, Aalen, 1963.

Miljkovik P., "Eden nepoznat lik na sv. Kliment Ohridski vo ohridskiot katedralen hram," Zbornik na Muzej na Makedonija arheoloski, etnoloski i istoriski, 2, Skopje, 1996, 29-50.

Miljkovic B., Zitija svetog Save kao izvori za isto-riju srednjovekovne umetnosti, Beograd, 2008.

Mirkovic L., Pravoslavna liturgika ili nauka o bo-gosluzenju Pravoslavne istocne crkve, 2, Beograd, 1965.

Mladenovic A., "Napomene o srpskoslovenskom jeziku," Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvisti-ku, 20/2, 1977, 1-20.

Mladenovic R., "Dijalekatska diferencijacija srp-skih govora na jugozapadu Kosova i Metohije," u: Zivot i delo akademika Pavla Ivica, Subotica, Novi Sad, Beograd, 2004, 209-249.

Mladenovic R., Govor juznokosovskogsela Gatnje, Beograd, 2013.

Mosin V., Makedonsko evangelie na pop Jovana, Skopje, 1954.

Mosin V., Cirilski rukopisi Jugoslavenske akade-mije, 1, Zagreb, 1955.

Mosin V., "O periodizaciji rusko-juznoslavenskih knjizevnih veza," Slovo, 11-12, 1962, 13-130.

Mosin V., "Najstarata kirilska epigrafika," u: Slo-venska pismenost (1050-godisnina na Kliment Ohrid-ski), Ohrid, 1966, 35-44.

Mosin V., Slovenska paleografija, prir. S. Gola-bovski , Skopje, 2000.

Muçaj S., Xhyheri S., Ristani I., Pentkov-skiy A. M., "Medieval Churches in Shushica Valley (South Albania) and the Slavonic Bishopric of St. Clement of Ohrid," Slovene, 3/1, 2014, 5-42.

Nahtigal R., ed., Euchologium Sinaiticum. Sta-rocerkvenoslovanski glagolski spomenik, Ljubljana, 1941-1942.

Neskovic J., "Neka otvorena pitanja o crkvenom graditeljstvu u doba Stefana Nemanje," u: Stefan Ne-manja — sveti Simeon Mirotocivi. Istorija i predanje (= Srpska akademija nauka i umetnosti. Naucni sku-povi, 94, Odeljenje istorijskih nauka, 26), Beograd, 2000, 199-207.

Nikolic S., Staroslovenski jezik, 1: Pravopis. Gla-sovi. Oblici, Beograd, 1978.

Pavlovic L., Kultovi lica kod Srba i Makedonaca. Istorijsko-etnografska rasprava, Smederevo, 1965.

Pentkovskiy A. M., "Slavianskoe bogosluzhenie i slavianskaia gimnografiia vizantiiskogo obriada v X veke," in: H. Rothe, D. Christians, Hrsg., Liturgische Hymnen nach byzantiniscem Ritus bei den Slaven in ältester Zeit Beiträge einer internationalen Tagung Bonn, 7.-10. Juni 2005, Padeborn, 2007, 16-26.

Pentkovskiy A. M., "On the History of the Slavonic Worship of the Byzantine Rite in the Initial Period (Late 9th - Early 10th c.): Two Ancient Slavonic Canons to the Archangel Michael," Bogoslovskie trudy, 43-44, 2012, 401-442.

Pentkovskiy A. M., "The Cult of St Clement of Ohrid Between the Tenth and the Fourteenth Century," Starobülgarska literatura, 48, 2013, 79-113.

Pentkovskiy A. M., "'Okhrid na Rusi': drevne-russkie bogosluzhebnye knigi kak istochnik dlia re-konstruktsii liturgicheskoi traditsii okhridsko-pre-spanskogo regiona v X-XI stoletiiakh," in: Zbornik na trudovi od Megunarodniot naucen sobir "Kirilome-todievskata tradicija i makedonsko-ruskite duhovni i kulturni vrski", Skopje, 2014, 43- 65.

Pentkovskiy A. M., "Slavonic Liturgy in the Archdiocese of Archbishop Methodius," in: Sveti Cirilo i Metodije i slovensko pisano nasleâe (863-2013)

(= Institut za srpski jezik SANU. Staroslovensko i srpsko naslede, 1), Beograd, 2014, 25-102.

Pentkovskiy A. M., "On the History of the Slavonic Worship of the Byzantine Rite in the Initial Period (Late 9th - Early 10th c.): Addenda et corrigenda," Bogoslovskie trudy, 46, 2015, 117-146.

Pentkovskiy A. M., "The Slavic Liturgy of the Byzantine Rite and the Slavic Liturgical Books Corpus in the End of the 9th-the Early 10th Centuries," Slovene, 5/2, 2016, 54-120.

Peco A., Iz zivota nasih reci, Beograd, 1996.

Petrovic D., "Iz problematike govora Mrkovica," Makedonski jazik, 32-33, 1982, 567-573.

Petrovic M. M., Studenicki tipik i samostalnost Srpske crkve, Gornji Milanovac, 1986.

Pesikan M., "Oko mrkovickih refleksa jata," Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 14/1, 1971, 243-251.

Pesikan M., "Mokropoljsko cetvorojevandelje iz XIII veka — spomenik zanacajne faze u razvoju sta-rosrpske pismenosti," Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 16/1, 1973, 61-88.

Pesikan M., "O ortografskim vidovima srpske redakcije," Naucni sastanak slavista u Vukove dane, 14/1, 1985, 45-52.

Pirivatric S., Samuilo's State: Its Extent and Character (= Institute for Byzantine Studies SASA, 21), Belgrade, 1997.

Pirivatric S., "Manuel I Komnenos, 'Carski san' and 'Samodrzci oblasti srpskog prestola'," Zbornik Radova Vizantoloskog Instituta, 48, 2011, 89-118.

Pirivatric S., "Cirilometodijevske tradicije i srp-ske oblasti pre postanka autokefalne crkve u kraljev-stvu Nemanjica," u: Sveti Cirilo i Metodije i slovensko pisano naslede (863-2013), Beograd, 2014, 103-124.

Popovic D., Popovic M., "The Pupestrian Laura of Archangel Michael in Pas," Novopazarski zbornik, 22, 1998, 15-61.

Popovic I., "Grcko-srpske lingvisticke studije. 3," Zbornik radova Vizantoloskog instituta, 3, 1955, 117-157.

Popovic I., "K voprosu o proiskhozhdenii slavian severnoi Albanii," Slavianskaia filologiia, 1, 1958, 195-205.

Popovic I., Istorija srpskohrvatskog jezika, Beo-grad, 2007.

Popovic S., "Preispitivanje crkve Svetog Petra u Rasu," u: Stefan Nemanja — sveti Simeon Mirotocivi. Istorija ipredanje (= Srpska akademija nauka i umet-nosti, Naucni skupovi, 94, Odeljenje istorijskih nauka, 26), Beograd, 2000, 209-232.

Remetic S., "O nezamenjenom jatu i ikavizmima u govorima severozapadne Srbije," Srpski dijalektoloski zbornik, 27, 1981, 7-105.

Remetic S., "Srpski prizrenski govor I (glasovi i oblici)," Srpski dijalektoloski zbornik, 42, 1996, 319-614.

Resetar M., "Najstariji dubrovacki govor," Glas SKA, 201, Odeljenje literature i jezika, n. s., 1, 1951, 1-47.

Ribarova Z., Jazikot na makedonskite crkovnoslo-venski tekstovi, Skopje, 2005.

Ribarova Z., Hauptova Z., prir., Grigorovicev pa-rimejnik, 1: Tekstso kriticki aparat, Skopje, 1998.

Rodic N., Jovanovic G., prir., Miroslavljevojevan-delje (kriticko izdanje), Beograd, 1986.

Savic V., "Rani staroslovenski jezik i srpska re-dakcijska pismenost. Narocito s osvrtom na с i d," u: Durdevi stupovi i Budimljanska eparhija: Zbornik radova, Berane, Beograd, 2011, 155-169.

Savic V., "Stokavska vokalizacija u Hilandarskom tipiku," Prilozi za knjizevnost, jezik, istoriju i folklor, 79, 2013, 83-88.

Savic V., "A Fragment of the Serbian Prophe-tologion from Moscow Textological Analysis and Edition," Zbornik Matice srpske za knjizevnost i jezik (Matica Srpska Journal of Literature and Language), 62/2, 2014, 363-405.

Savic V., "Redakcijske odlike prve strane Kijev-skih listica," u: Sveti Cirilo i Metodije i slovensko pisa-no naslede (863-2013), Beograd, 2014, 277-308.

Simeon R., Enciklopedijski rjecnik lingvistickih naziva, 1, Zagreb, 1969.

Sindik N. R., prir., Studenicki tipik. Carostavnik manastira Studenice, Beograd, 1992.

Skok P., Etimologijski rjecnik hrvatskoga ili srp-skogajezika, 2, Zagreb, 1972.

Slavova T., "Preslavska redaktsiia na kirilo-me-todieviia starobülgarski evangelski prevod," Kirilo-metodievski studii, 6, Sofia, 1989, 15-129.

Stanisic V., Srpsko-albanski jezicki odnosi, Beo-grad, 1995.

Stankov R., "Lokalizatsiia drevnebolgarskikh perevodnykh tekstov v svete tak nazyvaemoi 'okh-ridskoi' i 'preslavskoi' leksiki," Palaeobulgarica, 15, 1991, 83-91.

Stefanovic D. E., ed., Apostolus Sisatovacensis (anni 1324) (= Österreichische Akademie der Wissenschaften, Philosophisch-historische Klasse, Fontes Nr. 1, Serbische Akademie der Wissenschaften und Künste), Wien, 1989.

Stefanovic D. E., "Prilog proucavanju meseco-slova XIII i XIV veka," Juznoslovenski filolog, 45, 1989, 137-160.

Stipcevic B., "O srpskim parimejnicima," u: Kiril Solunski. Simpozium 1100-godisnina od smrtta na Ki-ril Solunski, 2, Skopje, 1970, 347-387.

Subotin-Golubovic T., "Kult svetog Ahilija La-riskog," Zbornik radova Vizantoloskog instituta, 26, 1987, 21-33.

Subotin-Golubovic T., "Slovenski prepisi sluzbe sv. Ahiliju i njihovi grcki uzori," u: Sveti Ahilije u Ari-lju (istorija, umetnost), Beograd, 2002, 29-34.

Skrivanic G. A., "Oblast srednjovekovnog Pilota u XIV st.," Istoriski casopis, 7, 1957, 323-332.

Stavljanin-Dordevic Lj., "Bratkov minej. Kratak prikaz," u: Zbornik istorije knjizevnosti, 1976, 2140.

Stavljanin-Dordevic Lj., "Prisustvo grupe lu u srpskim rukopisima XIII veka," Naucni sastanak sla-vista u Vukove dane, 14/1, 1985, 101-108.

Stavljanin-Dordevic Lj., "Prilog proucavanju grupe lu u govorima prizrensko-juznomoravskog dijalekta," Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvi-stiku, 33, 1990, 531-534.

Stavljanin-Dordevic Lj., "Jos jedan pogled na ru-sizme u Ilovickoj krmciji," Arheografski prilozi, 18, 1996, 55-67.

Stavljanin-Dordevic Lj., Grozdanovic-Pajic M., Cernic L., "Bratkov minej," "Beogradski parimejnik," u: Opis cirilskih rukopisa Narodne biblioteke Srbije, 1, Beograd, 1986, 340-345, 361-365.

Stefanic V., "Grskovicev odlomak apostola, XII st.," "Mihanovicev odlomak apostola, XII st.," u: Glagoljski rukopisi Jugoslavenske akademije, 2, Zagreb, 1970, 37-39, 39-40.

Todic B., "Archbishop Leo — the Creator of the Iconographic Fresco Program in Saint Sophia in Ohrid," Byzantine World in the Balkans, 1, Belgrade, 2012, 119-136.

Tomovic G., "Glagoljski natpis sa Cecana," Is-torijski casopis, 37, 1990, 5-19.

Tomovic G., "Glagoljica," u: S. Cirkovic, R. Mi-haljcic, prir., Leksikon srpskogsrednjegveka, Beograd, 1999, 112-114.

Trifunovic D., Ka pocecima srpske pismenosti, Beograd, 2001.

Trifunovic D., Stara srpska knjizevnost. Osnovi, Beograd, 2009.

Trifunovic D., Bjelogrlic V., Brajovic I., "Hilan-darska osnivacka povelja svetoga Simeona i svetoga Save," u: Osam vekova Studenice, Beograd, 1986, 49-60.

Trifunovic D., Jovanovic T., Juhas Lj., "Azbucni pokazatelj reci u spisima svetoga Save," Arheografski prilozi, 2, 1980, 3-201.

Tseitlin R. M., Vecerka R., Blahova E., eds., Sta-roslavianskii slovar' (po rukopisiam X-XI vekov), Moscow, 1994.

Turilov A. A., Ot Kirilla Filosofa do Konstantina Kostenetskogo i Vasiliia Sofiianina. Istoriia i kul'tura slavian IX-XVII vv., Moscow, 2011.

Turilov A. A., Issledovaniia po slavianskomu i serbskomu srednevekov'iu, Belgrade, 2014.

Ugrinova-Skalovska R., "Spomenici na staromake-donskata pismenost," u: Slovenska pismenost (1050-go-disnina na Kliment Ohridski), Ohrid, 1966, 63-72.

Vasiljev Lj., "Ariljski prepisivacki centar i kult svetoga Ahilija kod Srba," Naucni sastanak slavista u Vukove dane, 14/1, 1985, 165-175.

Vidoeski B., "Severnite makedonski govori," Ma-kedonskijazik, 5/1-2, Skopje, 1954, 1-30, 109-198.

Vojvodic D., "Presentation of St. Kliment of Oh-rid in the Wall-painting of Medieval Serbia," in: B. Krsmanovic, Lj. Maksimovic, R. Radic, eds., Byzantine World in the Balkans, 1, Belgrade, 2012, 145-167.

Vrana J., Vukanovo evanâelje, Beograd, 1967.

Vujovic L., "Jedan periferijski starocrnogorski govor (mrkovicki) u svjetlosti istorije jezika, medu-dijalekatskih i medujezickih pojava," Nas jezik, 16/3, 1967, 171-192.

Vukovic J., Istorija srpskohrvatskogjezika, 1: Uvod i fonetika, Beograd, 1974.

Zaimov I., Capaldo M., eds., Suprasülski ili Retkov sbornik, 1-2, Sofia, 1982-1983.

Zivkovic T., Crkvena organizacija u srpskim zem-ljama (ranisrednji vek), Beograd, 2004.

Zivojinovic M., Istorija Hilandara, 1, Beograd, 1998.

Zhukovskaya L. P., "Serbskie pergamenye evan-geliia aprakos v knigokhranilishchakh SSSR i ikh sviazi s inoslavianskimi rukopisiami," in: Issledovaniia po serbokhorvatskomu iazyku, Moscow, 1972, 208-239.

Zhukovskaya L. P., Tekstologiia i iazyk drevnei-shikh slavianskikh pamiatnikov, Moscow, 1976.

Acknowledgements

Ministry of Education, Science, and Technological Development of the Republic of Serbia; project No. 178030

Др Виктор СавиЬ

Филолошки факултет Универзитета у Београду

Катедра за српски ]език са ]ужнословенским ]езицима

Студентски трг 3, 11000 Београд

Срби]а^егЫа

[email protected]

Received May 18, 2016

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Пользовательское соглашение Политика конфиденциальности
Открытая наука