CC BY
53
Художник и культурное пространство
ПЕРИОД ПОД ОСМАНСКОМ ВЛАШЪУ И ИCTOPИJCKE ТЕМЕ У ДЕЛИМА ^ЖНОСЛОВЕНСКИХ ПИСАЦАИЗ ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ ДЕВЕТНАЕСТОГ И ПРВЕ ПОЛОВИНЕ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА
Здравко Шолак
Увод
гм 00
d
В статье «Период турецкого ига: исторические темы в литературных произведениях южнославянских писателей второй половины XIX -первой половины ХХ века» анализируются произведения П. Негоша, И. Вазова, И. Андрича о завоевательных войнах Османской империи и её длительном господстве на Балканах. В работе обращается внимание на разнообразие тем, которые писатели выбирали для изображения эпохи, когда южнославянские народы находились в зоне соприкосновения Востока и Запада. В произведениях описываются отдельные судьбы людей и в целом освободительная борьба южнославянских народов против турецкого ига.
КЛЮЧЕВЫЕ СЛОВА: южнославянская литература, Османская империя, Негош, Вазов, Андрич.
Насгав^уЬи CBoje ocBaja4Ke походе после Маричке битке 1371. године, и Косовске битке 1389. године, Турци су, помера]уЬи се према северу и северозападу, пред кра] пегнаесгог века стигли до панонске равнице и Дунава и гако проширили сво]е царство пороблавааем словенских народа на Балканском полуострву. Народи Централне Европе добили су моЬног суседа ко]и ни)е скриваопланове сво]их далих осва^ачких померааа на европском континенту. }едан део истори]'е}ужних Словена: Македонаца, Бугара, Срба и Црногораца обележила )'е вековна присутност Турака на Балкану. Хрвати су живелинаселени на територи)и поред опасног суседа ко]и ]е сво]е ратоборне намере понекад знао да исполи проваливааем границе, и да упада и пустоши како би дошао до «робла и плена» [СамарциЬ 1993: 524].
Описе дога^а]'а и прилика у ко]'има се живело и посто]ало, запажааа о дугом периоду ропства, налазимо у делима ]'ужно-словенских писаца различитих генераци^'а. Црногорски владар, владика и песник Петар ПетровиЬ №егош (1813-1851), у сусрету сасрпским писцем Лубом НенадовиЬем, у Напулу, марта 1851. године, сагледава]'уЬи та] дуги период, сажео ]'е сво]'е запажаае у ]едан кратак коментар и, обраЬа]уЬи се саговорнику, изразио се ]едноставним речима ко]е ]е НенадовиЬ забележио у сводим путо-писима „Писма из Италике": «Ала се ми Словени наробовасмо!» (НенадовиЬ 1966: 45).Ова из]'ава ко]'а сажима векове допала се Иви АндриЬу и он )о] се враЬао наводеЬи )е у есе]има и пригодним рефератима о №егошу.
Вековну поробленост )ужнословенских народа помиае и бу-гарски писац Захари] Сгоjанов (1851-1889) у причи „Устанак 1876. године". Опису^уЬи понашаае бугарских устаника, тражеЬи разумевааезааиховосвирепо поступааепрема поробливачима у данима устанка, Сто^анов говори о нетрпеливости и отворено] мржаи «ко]'а ]'е притискивала намучени бугарски народ читавих пет стотина година», мржаи за ко]'у су криви «срамни ропски положа], векови и патае» [Степанов 1949: 72]. Та] дуг период под непрекидном турском влашЬу, те векове, помиае и Иво АндриЬ у „Причи о кмету Симану". Неписмени кмет Симан, нада]уЬи се
о
г\1
О
см
го
го
Ol
а
к го
ai
о о
да Ье нова аустроугарска управа поболшати услове живота сиромашних луди и унети промене после турског повлачеаа из Босне 1878. године, каже своме аги Ибраги: «четири стотине година сте ви ]'ахали нас, сада Ьемо четири стотине година ми вас [...]» [АндриЬ 1978 ка. 8: 149].
О истори]ским и другим изворима
О времену проведеном под турском влашЬу и условима живота поробленог словенског ста-новништва на Балкану остало ]'е да сведочи пре свега оно што ]'е сачувано у народном предаау, народним умотворинама, у оном што се о неким дога^а]'има из протеклих времена припове-дало и певало. Сакуплаае тога блага и аегово об^авливааеимало )е одувек сталних приврже-ника ко]'и су сво]'им залагааем допринели да се оно забележи и тра^но сачува. Та] посао ]е добио на знача^у када су се по^авиле могуЬности да се оно што се прикупи об]ави у виду штампаних збирки, и да се дистрибуира. Када ]е реч о српско] народно] каижевности ту )е пре свега велико дело Вука СтефановиЬа КарациЬа (1787-1864). У издааима народних песама, умотворина, у описима народног живота и обича]'а, представлена ]'е традици]'а народног стварааа ко]а ]е брзо запажена у културним сентрима напредних европских земала. Неким Вуковим савременицима, а и касн^им писцима, народна поезда била ]е узор и основа од ко]е су сами кретали дале, и стварали сво^а дела. Када ]е реч о Вуковим савременицима заслужу^у да се помену Симо МилутиновиЬ Сара]'ли]'а (1791-1847) и }оксим НовиЬ Оточанин (1806-1868). МилутиновиЬ ]'е са сво]'им делом — епом „Серби]'анка", наставио традици^у опевавааа стварних дога^а. Он ]е био човек ко]и )е понео личне утиске из српских устана-ка против Турака, познавао ]е во^е. МилутиновиЬ, учител №егошев, претходник )е писцима ко)и су могли да се користе предностима створеним Вуковимделом и Вуковим радом на ]езику и право-пису. Темама из националне историке посвеЬивао ]е сво]а дела и]оксим НовиЬ Оточанин. Он )е 1847. године об]авио дело „Лазарица или Бо] на Косову измену Срба и Турака на Видовдан 1389", а касни^е и дело: „Кара^ор^и'е избавител Србше" (1865). Покушали да се догами из новике историке и устанака с почетка деветнаестог века опева]'у у духу традици]'е, српске народне поезде и ро-мантичарског заноса, карактеристични су како за СимуМилутиновиЬа тако и за }оксима НовиЬа за кога ]е _|ован СкерлиЬ (1877-1914) написао да ]е «на)романтични)и српски песник» [СкерлиЬ 2009].
Када ]е реч о писцима из друге половине деветнаестог века треба имати у виду да су они о турско]
владавини, поред личнт искустава ко]е су о ао) имали, могли да чу)у и сведочеаа cвоjиx савреме-ника. И ме^у писцима из прве половине двадесетог века, било je онт ко]и су могли да чу)у сведочеаа из прве руке од стари]ик луди ко]'и су памтили турско време и турску управу. На каижевним историчарима оста]е да процеау^у у ко]о] су мери за настанак каижевнт дела из периода реализма од значаща била истраживааа ко^а су об^авили историчари и описивачи народник обича]'а и народног живота.
У сводим каигама, путописима и текстовима, све-дочанство о стаау у ко]ем су живели )ужнословенски народи на Балкану оставили су и странци — луди ко]и су путовали на Исток, као и они ко]и су разним поводима посетили Балкан или боравили у неко]' од балканскт земала у време док су словенски народи ко]и на Балкану живе били под турском влашhу. Такве каиге ко]е су страни аутори намеаивали пре свега читаоцима у сопствено] земли, остале су важно сведочеае о приликама у копима су живели «тур-ски Од-овени». И генераци]'ама jужноcловeнcкиx писаца ко]'и су теме cвоjиx дела тражили и нала-зили у прошлости свога народа, такве каиге биле су богат извор запажааа о приликама ко]'е су рани]'е владале. Распрострааена пракса да се вeh самим насловом дела саопштава о ко]'о]' земли je реч, видлива je и у ово]' путописно]' литератури. О Босни je писаоАтрур Еванс (Arthur John Evans, 1S51-1941), а о CpбиjиEндpу Арчибалд Пе]'тон (Andrew Archibald Paton, 1S11-1S74). Eванcова каига садржи сведочеае о времену пред сам кра] турске власти у Босни [^ванс 1965]. У оскудици писант докумената о том времену важност овак-вт извора сигурно да je знатна. Eванc je сво] текст обогатио и скицама на ко]'има видимо утвр^еаа, настамбе, алате и предмете из тог доба, ношау луди, лудске фигуре. Он опису'е разговоре с лудима ко]е je сретао на свом путоваау, показуjуhи при томда je вешт писац и даровит човек ко]'и запажа детал у лудском изгледу, држаау и понашаау. Мекенз^ева (Georgine Muir Mackenzie) и Аделина Ирби]'ева (Adeline Pauline Irby, 1S33-1911) описале су утиске са сво]т путовааа и посета разним местима на ши-рем подруч]'у Балкана [^акензи 2007]. У издаау овог дела из 1S6S. године у предговору преводиоца Mиjатовиhа каже се: «да je мало дела о ^овени-ма у турско]', ко]'а су написана толиком помаом, толиким озбилним проучавааем ажове прошлости, садашаости и народнога карактера атовог као што je ово дело Mакeнзиjeвe и Ирби'еве» ^акензи 2007].
Kада je реч о истори'ско] основи теме каижевног дела, документима и чиаеницама, посебна истраживааа су потребна да би се сагледао пишчев однос према аима. Cлично je са истори'ским лично-
стима ^е писац у свом делу поми»е. Истражуjуhи истор^ске изворе АндриЬевог романа „Травничка хроника" ШамиЬ jе указао на »ихову разноврсност и на природу »ихове везе са самим делом [ШамиЬ 1977]. АндриЬ ]'е опису^'уЬи дога^а]'е из босанске прошлости, описуjуhи прилике коjе су владалепо-четком деветнаестог века у време посто]а»а францу-ског и аустр^ског конзулата у Травнику, користио разноврсне изворе, писма и документа.
Посебан извор представла и оно што jе остало забележено и сачувано по манастирима и црквама, у »иховим архивима и летописима. Употребливост тих извора зависила ]е и од »ихове доступности. Важ-ност тог извора, када jе реч о босанскохерцеговачкоj прошлости, уочио jе и у своjим приповеткама и ро-манима користио Иво АндриЬ. Из »егових писама, као и на основу онога што су истраживачи о »ему написали, види се да )е он )ош у младим данима посеЬивао манастире и занимао се за оно што ]е тамо могао да прочита или да у разговору чуjе и сазна.
И историчаре и писце к»ижевних дела занима-лесу биограф^е луди коjи су ро^ени у хришhанскоj породици, а касн^е променили веру и уздигли се до високих позиц^а у хиjерархиjи турске власти. Такав jе био Мехмед СоколовиЬ (око 1505-1579), у сво]'е време „]'едан од на]'веЬих државника света" [СамарциЬ 1993]. У к»игама историчара могуЬе )е наЬи »егову биографи)у, од ро^е»а у Босни, до успона и високог положа]'а великог везира. О СололовиЬу и »егово] задужбини, ви-шеградском мосту, писао )е АндриЬ у роману „На Дрини Ьупри)а". Македонски писац Стале Попов (1902-1965) тако^е ]'е уклучио Мехмеда СоколовиЬа у ликове свог романа „Калеш Анга". Везир се сеЬа 1516. године када ] е у раним годинама прешао реку Дрину и кренуо на пут у Цариград (Попов 1965: 187). И ро^ени Личанин МиЬо Ла-тас, касниjе Омер-паша Латас (1806-1871), стигао ]'е до високих позици]'а у турско] во]'сци. У роману „Омерпаша Латас", ко]'и ни]'е стигао да завр-ши, АндриЬ )е у центар приповеда»а поставио »егов лик. У причи „Алипаша" описао jе АндриЬ позни)и период из биографи)е )еднеистори)ске личности: у пита»у ]'е Али-паша РизванбеговиЬ-СточевиЬ (1783-1851) коjи jе столовао у Мостару.
Истори)ске су личности и Смаил-ага Чен-гиЬ (?-1840) из епа хрватског писца Ивана Мажу-раниЬа (1814-1890), као и Хусеин-бегГрадаш-чевиЬ (1802-1833), чиjи jе надимак „Змаj од Босне", узео хрватски писац Еуген ТомиЬ (1843-1906) за назив свог романа. На краjу романа писац jе на-вео „припомену" у коjоj jе дао сажету биографиjу ГрадашчевиЬеву ко)а почи»е об)аш»е»ем чему та биографска напомена треба да послужи: «Да се види у колико сли)'едимо у ово] припови)'ести ис-тините дога^а]'е, приопЬу]'емо овд]'е главне црте
о животу Хусеин-капетана» [ТомиЬ 1973]. У руском преводу романа Ивана Вазова „Немили-недраги", у напоменама прире^евача наведени су основни подаци о истор^ским личностима^е су у роману поменуте [Вазов 1983:583-4]. Описуjуhи дога^е ко]'и су се збивали у доба Првог српског устанка и доводеЬи у везу те дога^а]'е с ]'унацима романа, }анко ВеселиновиЬ (1862-1905) у роману „Хаjдук Станко" уводи и ликове стварних истор^ских личности, во^у устанка Кара^ор^а ПетровиЬа, ЧупиЬа и друге.
Однос према времену
Однос према временуу к»ижевности ко)а се бави темама из прошлости, поготово када ]'е реч о обимни)им делима, романима и повести-ма, заслужу]'е посебну паж»у. Често коришЬена могуЬност )есте описива»е дога^а)а ко)и се збио у ]'асно оме^еном времену, одре^ене године, или одре^еног дана. Догами копима се бави писац тумачени су и у истори)ским делима. При томе могу да буду познати и делови године или делови дана у ^има су се одв^але поjедине фазе у разво]'у дога^а]'а. Оста]'е на писцу нарав-но да да сво^у интерпретаци)у. Пример таквог поступка )е МажураниЬспев „Смрт Смаил-аге ЧенгиЬа". У делу jе опевана Смаил-агина погибиjа, историjски дога^ ^и се збио 1840. године. }анко ВеселиновиЬ у роману „Ха]дук Станко" везуче рад»у романа за Срби]'у, за Мачву, за почетак деветнаестог века. У роману се наведене и године када су се десили неки догами из времена Првог српског устанка; поменуте су године 1806. и 1813. Датум збива»а неких дога^а]'аВеселиновиЬ прецизно-наводи: «Петрове покладе падоше баш у неделу 27. маjа, те, 1806. године» [ВеселиновиЬ 2005].
Тако^е се ]'авла и приступ ко]'и подразумева-описива»е збива»а коjа су се десила у прошлости, при чему сама временска скала ни)'е употреблена наво^еаем чврсто одре^ених тачака нити jе наведено неко саопште»е из коjег би се могло поуздано посредно заклучивати, као што jе поми»а»е неког истор^ског дога^а, периода док jе на власти била одре^ена личност, уво^е»е неких прописа, мера, крупне природне поjаве као што су суше, поплаве, землотрес, пролазак комете, затим велике епидеми)е и друго. Дога^ се везуjе за прошло време, али jе тёк посредно могуЬе само грубо одредити када се он могао догодити.
Када ]'е реч о времену заслужу]'е паж»у и ори-гиналан покуша] ]'едног београдског издавача — об]'авлива»е три романа у ]'едно] к»изи [Наста-сиjевиh, Баранин и Вазов 1975]. Дуги истор^ски период под турским ропством представлен )е
го и
^
и X
О!
со
о ^
и о
го X
О!
О!
X
О!
н
си ^
1-1
а.
о
3
го ^
со X
О ^
и х го X и О
с[ о х
сГ
О
а.
О!
го о
о ^
со го а. СХ
о
см
О
ГЧ1
го
го
О!
а
к
го ^
и О!
о о
каигом у ко^о] су об]авлени романи тро]ице )ужно-словенских писаца. У питаау су дела ко]а су написали Славомир Настаси^евиЬ (1904-1883), Душан Баранин (1903-1978) и Иван Вазов (1850-1929). Збивааа ко)а се опису|у у овим романима рас-поре^у]у се на дуго] временско] скали: од доба ко]е претходи косовском бо]у па до под кра] деветнаестог века, до априлског устанака у Бугарско].
Када ]е реч о )ужнословенским писцима и по^еди-начним делима )авла се карактеристичан однос према времену и временско) скалико^а се види у крупном плану и на ко]о] су тёк неке тачке озна-чене и наведене. То могу да буду тачке у копима ]е неки дога^а] почео или се завршио или су наведена нека географска места и за аих се везале по^едине етапе у разводу дога^а. То су реперне тачке на ко]е се приповедач ослааа при смештаау сво]'е приче у историйки оквир. Наво^еае године може да буде успутно док се да]у друга обавештеаа о неком лику као у следеЬем примеру: „због учешЬа у буни 1868. године (Вазов 1975: 125). Временско лоцираае приче може да буде и посредно, помиаааем неког детала као што )'е поступио Вазов наводеЬи речи ко]'е су биле написане на ]'едном топу: „Турска Ье пасти 1876" [Вазов 1975: 288 и 295].
У неким романима наилазимо на помиааае године веЬ у прво] реченици за ко]у се везуче нека карактеристична по^единост од ко]е може да почне приповедаае. Хрватски писац }осип Еуген ТомиЬ почео ]е роман „Зма] од Босне" (1879) наво^еаем године: «Било ]е године 1828. У Босни ]е с^едио тада на везирско] столици у Сара^еву Авдурахим-паша, при]'е запов]'едник београдске твр^аве» [ТомиЬ 1973: 3]. Симо Матавул )е почео приповест „Ускок" тако^е помиаааем године веЬ на самом почетку: «Крадем 1815-те године, на освитак ]едног студеног, магловитог дана, на бедему града Котора затрубише трубе, [...]» [Матавул 2005: ка. 1: 11]. И у роману „Ускок }анко" Матавул ]'е поступио на сличан начин: <«|едног зимаег ]'утра, године 1817-те, у Ко-тору граду, ударише бубаи и свирале, стаде трка по граду водника, стаде звека по калдрми равно] од сабала и од потковица» [Матавул 2005 ка. 1: 275]. И у прво] реченици прве главе АндриЬевог романа „Травничка хроника" наводи се година: «Почет-ком 1807. године стале су да се дешава^у необичне и дотле непознате ствари у Травнику» (АндриЬ 1978 ка. 2: 9). О теми ко]ом се бави у делу „Горски ви]'енац" (1847) сам №егош каже да ]'е у питаау: «Историческо собити^е при свршетку XVII ви^ека» (й>егош 1978).
У истори)ским романима и приповеткама Иве АндриЬа, када ]'е реч о пишчевом односу према времену, )авла)у се различити поступци. Он )е опису]'уЬи неке дога^а]'е помиаао датуме и пре-цизирао време дога^ааа онога о чему приповеда,
а у ширим описима неких дугих дога^а^а наво-дио ]е само контуре, понегде би прецизирао време дога^а]'а. У неким причамапомиае текпонеку чиаеницу из ко)'е се може посредно заклучивати када се дога^а] десио. Код описа неких збивааа знао )е опет да читаоцу пружи тёк минимално саопштеае из ко]ег се само види да ]е у питаау „турско време". Поступак ]е прилаго^ен одабрано] теми. У роману „Травничка хроника" описани догами десили су се у време посто^ааа француског конзулата у Травнику, у периоду 1807-1814. године. АндриЬ, осим тога, користи и ретроспективу и опису]е, или тёк помиае, дога^а^е ко^и су се збивали у дало) или ближо) прошлости у односу на време дешавааа главних дога^а]а. У самом роману, у по^единим поглавлима наво^ене су године док се помиау догами ко]'и се дешава^у у Срби]и, Русичи, Француско], а само приповедаае наставла се описивааем онога што се дога^а у Трвнику и Босни. У роману „На Дрини Ьупри^а" у првим поглавлима описано ]е подизаае моста при чему ]'е поменута и 1571. као годинау ко]о] ]е завршена градаа [АндриЬ 1978 ка. 1: 77]. Последае четири главе романа баве се дога^има ко)и су се на мосту и око моста догадали прве године великог рата: «На^после, дошла ]е година 1914, последаа година хронике о мосту на Дрини» [АндриЬ 1978 ка. 1: 333]. Има]'уЬи у виду роман „На Дрини Ьупри^а" као целовито дело може се реЬи да ]'е примеаени пишчев поступак у односу на време, технички посматрано, омогуЬио повезиваае дога^а и збивааа чи]е ]е тра^аае различите; у питаау су дужине ко]е се мере сатима, да-нима, седмицама, месецима, годинама, децени^ама, вековима. У питаау )е веома дуг историйки период што ]е захтевало кондензаци^у временаупотребом посебних израза као што ]е то учиаено на почетку петог поглавла: «Прошла ]'е прва стотина година, [...]» [АндриЬ 1978 ка. 1: 82].
О времену турске владавене на Балкану говоре и дела у копима су описиване по^единачне лудске судбине обичних луди. Тако у роману „Дервиш и смрт" (1966) аегов аутор Меша Селимо-виЬ (1910-1982) описке примере лудског страдааа и однос по^единца и власти, везу]уЬи дога^е о копима приповеда за Босну, за време турске владавине.
Додир Истока и Запада
Дуг приод ко]и су ]ужнословенски народи провели у саставу османског царства имао ]е за после-дицу промене ко]е су се одразиле у разним сферама живота. ГовореЬи о борби против Турског царства у осврту на №егошево дело АндриЬ каже: «То ни)е био само сукоб две]у вера, наци^а и раса, то ]е био судар две]'у стихира Истока и Запада, а судбина ]'е
наша хтела да се та борба углавном одигра на нашим територи^ама и да преполови и подвози нашу нацио-налну целину сво]им крвавим зидом» [АндриЬ 1978 ка. 13: 16]. При описиваау истори|'ских покрета и дога^а из прошлости ]ужнословенских народа писци су били у прилци да у сво]е описе унесу знатну разноврсност када ]е реч о одликама околности под копима се одви^ао живот на микроплану. По^единачне лудске судбине и приче о аиманосе печат општих прилика у копима су се сукоблавали разни утицами и тежае, пре свега економски и друштвени услови живота, затим разлике ко]е почива^у на ]езику, вери, обича^има. Ме^у ликовима ]едне приче по)авлу)у се ]едни наспрам других поробливачи и пороблени, и уз аих понеки странац кога су на Балкан могли да доведу разни послови, као што су трговина, ди-пломатска миси^а, скитничеае и други.
Живот у време турске владавинеимао ]е посебна обележ]'а када ]'е реч о пограничним подруч]'има, са обе стране границе. О животу ускока писано )е у истори^ским студи^ама и делима; догами из аиховог живота опевани су у народним песма-ма. Било ]е много оних ко]и су сво] живот удешавали тако да буду стално спремни да оружие брзо до-хвате, било да се оно употреби за напад или одбра-ну. Степан Митров Лубиша (1824-1978) говори о «наоружани^ем и )уначки)ем Србима, ко]и су навик-ли хитати весело на пограничне бо^еве као на свадбу» [Лубиша 1964: 121]. Граница ]е осетливо подруч^е ]ер се дуго памте несугласице, сукоби и разни други спорови. Живот на граници носи сталну одлику потенци)алних инцидената: «Граница, та одувек лако запалива граница, [...]». [АндриЬ 1978 ка. 1: 278]. Деси се понекад да граница подели исти народ. Лубиша ]е живеЬи у Будви добро познавао племен-ске односе у мало] Црно] Гори. Приповетку „Поп АндровиЬ нови ОбилиЬ" започео ]еречима: «Биле се загризле и луто окрвавиле, око ме^а и земала, дви^е сродне и сус^едне опЬине, наиме паштровска и спичанска, )'една млетачка, а друга турска [...]» [Лубиша 1964: 121]. У роману „Нечиста крв" Бора СтанковиЬ (1876-1927) описке ]уг Срби^е и Враае, а тёк помиае да ]е Турска близу и да неко тамо од-лази, да се враЬа, помиае се «дружеае с беговима и Турцима» [СтанковиЬ 1966: 36]. И у приповеци „Турци иду" Аугуст Шеноа (1838-1881) ]е део радае сво]'е приче везао за утвр^еае Цетин и гранично подруч^е [Шеноа 1983 Т 9: 191].
Посматрана из угла ономастике дела )ужно-словенских писаца с темама из периода ко]и у овом осврту имамо у виду открива]'у мешаае утица]'а ко]и су долазили и са Истока и са Запада, и аихово преплитаае с домаЬом традициям и културним насле^ем из предтурског доба. Када су у питаау мушка и женска лична имена део становништва ко]и )е прелазио на ислам прихватао ]е имена ко]а
су стигла с осваjачем. Уколико се у jедноj причи уз ликове домаЬих луди, по]'авлу]'у Турци, тада веЬ сама лична имена одражаваjу два света ^а су су се нашла jедан наспрам другог. У роману „Травничка хроника" Иво АнрдиЬ jе бирао имена коjа користе луди разних вера и народа. Ту су имена коj а се среЬу ме^у хришЬанима: (Перо Калаjциh, Танасиjе, _|ован, Марко, Луци]'а, Ан^а, }елка), затим муслиманска имена: (Тахир-бег, Ибрахим-ага, Хамза, Селим, Мурат ХоциЬ) и]'евре]'ска (}осиф Барух, Мордо Ати]'ас, Мазалта). У Травнику бораве или су при-времено присутни и странци па се jавлаjу и »ихова имена: француска (Давил, Дефосе, Жак Фресине, Жан-Пол), немачка (Ана Мари]'а, вон Митерер, Агата), тали^анска (Никола Рота, Лоренцо Гамбини). У послед»им главама романа „Немили-недраги" Иван Вазов наводи турска, бугарска, руска и српска имена, презимена-док описуjе ратне дога^е коjи су се збили током рата против Турака у ширем простору српско-бугарске границе 1876. године.
Зло и страдаье, правда и неправда
Зло и насиле у разним видовима неизбежна су тема када ]е реч о описиваау дога^а из прошлих времена, из периода потчиаености ту^о] владави-ни. Стаае се поготово погоршавало уколико власт не би успевала да одржи ред и усталени поредак ствари, да сузби)'а одметништво и разбо]'ништво и даспречи терор од ко^ег трпи обичан свет. Зло ]е знало понекад да до^е и од силника ко]и за сво] рачун влада]у измичуЬи контроли виших нивоа власти. Зло и насиле када се кумулира^у и достигну критичну границу обично покрену таласе незадоволства, бунеи устанке. Мали потчиаени народи покреЬу борбу за слободу ко]'априпада и аима као што ]'е то истакао бугарски класик Иван Вазов (1850-1921) у роману „Под игом": «Срце ме боли због Бугарске, та сирота турска робиаа... Тражимо правду, лудску правду!» [Вазов 1975: 290].
Роман „Калеш Анга" могао би да репрезенту^е не само опис страдааа потчиаених, веЬ и истра-]аваае ко]е одлику^е аихов отпор према сили ко]а чини разноврсна зла. Девочка Анга спремна ]е да трпи, да подноси сужааство, да патиподвргнута насилу. Вредности ко]'е она високо цени су вера, оданост своме народу и родолубле. Ова] роман знача]'ан )е не само по женском лику, ре^е описиваном у каижевности ко]ом се у овом осврту бавимо, веЬ и по опису зла и начину на ко]и се оно манифесте. Зло ]е дошло с места на нижем нивоуу хи)ерархи)и власти. Чини га локални моЬник, а избавлеае стиже на кра]у с високог нивоа, од везира у Цариграду. Зло може да доведе до успоставлааа бартера ко]е уносе поделе и ме^у чланове уже породице. Словеначки
го
X
oi
со
о ^
о
го X
S ^
oi
oi
X <v н
си ^
и
а.
о
3
го ^
со X
О ^
X
го X
О
d о х
d о s а.
<v
го о
о ^
со го
о
см
О
ГЧ1
го
го
О!
а
к
го ^
и О!
о о
писац }осип Кнафлич опису^е дога^е ко]е ]е ]едан путник могао да сагледа нашавши се у Бугарско] у средини ко]а осу^у^е изда^у и ставлаае на страну поробливача (Кнафлич 1909: 89).
Зло може да до^е с разних страна и да незашти-Ьеног човека затекне неспремног, да га потчини себи, да га меаа. О томе )е АндриЬ оставио забелешку у „Знаковима поред пута": «Мука и )есте у томе што у дугим истори^ским борбама нико не може да остане неизмеаен. БореЬи се, ми увек имамо пред очима исти коначни, далеки цил, али нас борба сама меаа; наш противник и средства борбе ко]а нам он намеЬе меаа]у нас неприметно и често упуЬу^у правцем ко]им никад нисмо мислили да идемо» (АндриЬ 1978 ка. 14: 46).
на путу досамосталности ислободе
Везу)'уЬи теме сво]'их дела за потоаи период турске владавине на Балкану писци су се окре-тали темама ко^е су одражавале ослободилачке тежае пороблених балканских народа. Деветна-ести век обележен ]'е веЬ на самом почетку 1804. године Првим српским устанком у Срби)и. Затим ]'е дошао и Други, 1815. године. Вук СтефановиЬ КарациЬ опису]'уЬи та] део српске истори]'е да]'е и биографи^е неких истори^ских личности и аихово учешЬе у збивааима у ко]'има се решавала судби-на многих луди и наци)'е у целини. Вук ]'е у сво]'а запажааа уносио не само оно што ]'е и сам могао да види и запази, веЬ и оно што ]е могао да чу)е као сведочеаедругих луди, да сазна о дога^има ко]и су се збивали негде на другом месту. Вук )е допуаавао сво^е биографске списе о учесницима дога^а тако што ]е накнадно прибавлао информаци^е, што се рас-питивао и у биографи^е уносио оно што ]е сматрао веродосто]ним и важним да се саопшти.
И Прота Матера НенадовиЬ (1777-1854) опису^е дога^е из времена Првог српског устанка. Реч ]е о делу „Мемоари" ко]е ]е истовремено и каижевно дело и аутентично сведочеае о бурним дога^има из српске истори)'е с почетка деветнаестог века. Несумаиви Протин каижевни дар поготово ]е дошао до изража^а у опису борби с Турцима и у опису дугог путовааа у Русину. Он опису]е и прва искуства у успоставлаау сопствене власти у Срби)и. Попут НенадовиЬа и други писци наводилида та борба малих народа за слободу има више изгледа на успех уколико ужива подршку великих држава: «Ако се европске владе не заузму за нас, оне не заслужу^у да се зову хришЬанима и цивилизованим светом.» [Вазов 1975: 424].
Бугарски писац Елин Пелин (1877-1949) у кратком тексту „Какво става в Македония" позива се на политичке ставове великих држава: «А прави-телствата на Русия и Австро-Унгария, поддържани
от Франция, изработиха един правилник за поспра-ведливо управление и поискаха от Турция да въведе в своята държава управление, което тоя правилник изисква» (Пелин 1978 Т 6: 19). А како Пелин наводи турска власт ]е у поробленим областима на Балкану уводила онолико промена колико ]е било неопходно да тёк „замаже очи" владама других земала.
У роману „Немили-недраги" (1883) Иван Вазов опису^е дога^еиз времена устанка против турске власти у Бугарско]. Упоре^ени с Вуковим и НенадовиЬевимописима бо]ева из Првог српског устанка 1804. године, бо^еви ко]е опису^е Вазов воде се на други начин и другим средствима, али са сличним упорством, пожртвованошЬу и ревношЬу: «[...] начался жестокий бой. Турки выскочили из окопов. Два войска сошлись грудь с грудью» [Вазов 1983: 108]). А када до^е до сукоба и када се с оружием у рукама поробл^ени супротставе поробливачу, окрутност се исполава на начин ко]и ]е понекад тешко прихватити и разумети. Оста]е само да се саопштеаа о збивааима прихватетаква каква ]есу, као што то чини бугарски писац Степанов: „Историйки догами не зна]у за ми-лост..." [Сто^анов 1949: 75].
Испису|уЬи хронику босанског гради Ьа Ви-шеградаи аеговог моста, Иво АндриЬ у завршним поглавлима романа „На Дрини Ьупри)'а" опису)'е живот обичних луди у сенци крупних истори]ских дога^а крадем деветнаестог и почетком двадесетог века. Осамосталиваае независних држава: Срби]е, Црне Горе, Грчке и Бугарске, било ]е праЬено и другим променама ко]е су довеле до окончааа турске владавине на Балкану. Аустроугарска] е ушла у Босну и Херцеговину 1878. године, а1908. прогласила]'е анекси]у. Потом су дошли балкански ратови 1912. и 1913. иуспесинових балканских држава против рани^ег господара. Вести о турском узмицааустизале су и домалог босанског места на Дрини: «Турска граница, ко]а ]е ]ош ]уче била на петнаестак киломе-тара од касабе, повукла се од^едном за више од хиладу километара, чак негде тамо иза Ядрена» [АндриЬ 1978: 283]. Скупу географских по^мова важних за српску историку по други пут се придружиларека Марица. Ранили поробливач, приморан на повлачеае, био ]е прину^ен да се бранина позици^ама с ко]их ]еу друго] половини четрнаестог века, кренуо у осва^ааа. Губитак територи^аи тешки порази наговестилису кра] Османскогцарства. А на простор са ко]'ег ]'е потиснут вековни осва]'ач и аегова во]'ска са Истока, убрзо су стигле друге войске, са Запада, и нови ратови — иозначили ново поглавле у историки ]ужнословенских народа на Балкану.
Радо^ка }акшиЬ и др Новица ПавловиЬ, професо-ри Високе пословне школе у Новом Саду, пружили су ми помоЬ у току рада на овом чланку на чему им захвалу^ем.
ЛИТЕРАТУРА
АндриН И. Разво] духовног живота у Босни под утица]ем турске владавине, Београд, Службени лист, 1995.
АндриН И. Сабрана дела, Београд, Просвета, 1978.
АнтовиН 3. Српски писци и научници о Босни и Херце-говони, Службени лист, Београд, 1995.
Британски путници о нашим кра]евима у XIX веку, Нови Сад, Матица српска, 1993.
Вазов И. Събрани сочинения, Български писател, София, 1956.
Вазов И. Повести и рассказы, Свят, София, 1983.
ВеселиновиН ]. Ха]дук Станко, Народна к»ига, Београд, 2005.
Вук С. К. Сабрана дела, Просвета-Нолит, Београд, 1985.
Еванс А. Ц. Кроз Босну и Херцеговину пешке током по-буне аугуста и септембра 1875: са истори]ским пре-гледом Босне и освртом на Хрвате, Словенце и Стару Дубровачку републику, Сара]ево, 1965.
Ильина Г.Я. Функция легенды о султане Джеме в повести И. Андрича «Проклятый двор» и в романе В. Му-тафчиевой «Дело султана Джема», РАН, Москва. с. 49-52. 1992.
Кнсф1с]. РороШкоуе роуезУ и: БЬуамке уесегшсе, БгигЬа бу. МоЬог]а V Се1оуси., 1909. 63. 2уегек, б^. 89.
Макензи Ц. М., Ирби А. П. Путова»е по словенским землама Турске у Европи, Београд: ЬихрЬо^, 2007.
НастасщевиН С., Баранин Д., Вазов И. Стефан Душан, И би царевина, Под игом, Београд, 1975.
НенадовиНПисма из Италике, Београд, Нолит, 1966.
НенадовиН М. Мемоари, Народна к»ига, Београд Политика, 2005.
НоваковиН С. Срби и Турци XIV и XV века, Српска каижевна задруга, Београд, 1960.
Ыегош П. П. Горски ви^енац, 1847. http://www.rastko.rs/ knjizevnost/umetnicka/gorski_vijenac_c.html
Пелин Е. Какво става в Македония, Съчинения, Том 6: с. 18-20, Бъгарски писател, София, 1978.
Попов С. Калеш Анга, Култура, Скопле, 1965.
Reinhard L. Османли]ско царство као модел света, О пара-болично] структури приповетке Иве АндриЪа Про-клета авли]а, Зборник Матице српске за кн>ижевност и ]език, 1979, ка. XXVIII, № 2. с. 257-270.
СамарциН Р. Мехмед СоколовиЪ, БИГЗ, Српска каижевна задруга, Београд, 1993.
СкерлиН J. Историка нове српске каижевности, 2009, Антологи]а српске кftижевностиwww.ask.rs
СтанковиН Б. Нечиста крв, Нолит, Београд, 1966.
Стоjанов З. Устанак 1976. године, у: Бугарска приповетка, Ново поколеае, Београд, с. 62-78, 1949.
ТомиН J. Е. Зма] од Босне, Мелита, Накладни завод Матица хрватска, Загрёб, 1973.
5оровиН В. Историка српског народа, Глас српски, Бааа Лука, 1987.
ЧубриловиН В. Босански устанак 1875-1978. Службени лист, Београд, 1996.
ШамиН М. Истори]ски извори Травничке хронике Иве АндриЬа и аихова ум]етничка транспозици]а, у: Иво АндриЬ у св]етлу критике, Св]етлост, Сара]ево, 1977.
Шеноа А. Турци иду, Сабрана дела, Т. 9, Глобус, Загрёб. 1983.
Висока пословна школа, Нови Сад, Сербия.
Поступила в редакцию 16.10.2013 г.
го и
и х
(LI СО О
е^ и О
ГО
X
S
Е^
(LI
et
Ol
X
(LI H
(LI ^
l_l
ei о
UDC 821.16 period oF TuRKisH YoKE: Historical THEMEs
in literature works of south slavic writers of the second half of the xix century— first half of xx century
zdravko shoLAK
The article analyses the works by P. Negosh, I. Vazov, I. Andrich, which tell us about conqueror wars of Osman Empire and their long government on Balkans. The article shows the differencies between those writers, who were chosen for the illustration of the epoch, when South Slavic people were in the zone of connection between East and West. Works describe separate destinies of people at all and fight for freedom of South Slavic people against Turkish yoke. KEY WORD S: South Slavic literature, Osman Empire, Negosh, Vazov, Andrich.
3
ГО
e^
CO
X
О ^
l_l x
ГО
X и О
Et О x
Et
0
s
01
ГО E^ О
о ^
со
ГО
et
