Научная статья на тему 'Serbian descriptive lexicography issues (by the example of processing lexeme identity)'

Serbian descriptive lexicography issues (by the example of processing lexeme identity) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
45
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЕРБСКИЙ ЯЗЫК / ЛЕКСИКОГРАФИЯ / ТОЛКОВЫЙ СЛОВАРЬ / СЕМАНТИКА / ЛЕКСЕМА ИДЕНТИТЕТ / SERBIAN LANGUAGE / LEXICOGRAPHY / EXPLANATORY DICTIONARY / SEMANTICS / LEXEME IDENTITY

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Лазиħ-коњик Ивана Видоее, Гочанин Миряна Слободан

В статье рассматриваются некоторые проблемы сербской дескриптивной лексикографии на примере лексикографической обработки лексемы идентитет. Анализ, проведённый на материале Электронного корпуса сербского языка, показывает, что сербские словари не регистрируют семантический потенциал лексемы идентитет в целом (напр., терминологическое значение единиц изгубити идентитет, узети нови идентитет, шти-тити идентитет, борити се за идентитет или визуелни идентитет в области графического дизайна).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Serbian descriptive lexicography issues (by the example of processing lexeme identity)»

ETYMOLOGICA AND ENCYCLOPEDICA AS BRANCHES OF LEXICOGRAPHY

N. K. Frolov

Being historically autonomous branches of lexicography encyclopedica and etymologica have always enriched each other reflecting the progress of the human mind.

Key words: description, explanation, interpretation, semantization.

© 2011

И. ЛазиЙ-Коаик, М. Гочанин

О НЕКИМ ПРОБЛЕМИМА СРПСКЕ ДЕСКРИПТИВНЕ ЛЕКСИКОГРАФШЕ (НА ПРИМЕРУ ОБРАДЕ ЛЕКСЕМЕ ИДЕНТИТЕТ)

В статье рассматриваются некоторые проблемы сербской дескриптивной лексикографии на примере лексикографической обработки лексемы идентитет. Анализ, проведённый на материале Электронного корпуса сербского языка, показывает, что сербские словари не регистрируют семантический потенциал лексемы идентитет в целом (напр., терминологическое значение единиц изгубити идентитет, узети нови идентитет, шти-тити идентитет, борити се за идентитет или визуелни идентитет в области графического дизайна).

Ключевые слова: сербский язык, лексикография, толковый словарь, семантика, лексема идентитет.

Тема овога рада jесте представлаае неких актуелних процеса ко^ се одвиjаjу у лексикону српског jезика, на примеру лексеме идентитет. Ту се, пре свега, мисли на проблематизоваае поjава семантичког проширивааа с jедне, и семан-тичког трошеаа или обесмишлавааа, с друге стране, коjе српска дескриптивна лексикографща не успева да забележи. БиЙе речи и о разлозима за такву ситуацщу.

Наша анализа наслаааЙе се на истраживаае започето у раду Идентитет у]езику [ЛазиЙ-Коаик, Гочанин 2009] у коме jе показано да су друштвено-по-литичке околности у Србщи (особито у последних десетак — петнаест година) утицале на то да до^е до одре^ених промена у jезику на лексичком нивоу (о променама на нивоу лексике у српском jезику с различитих аспеката писано jе у србистичкоj литератури: в. [Српски jезик на краjу века 1996; РистиЙ 2006: 1340]), што се нарочито одразило у тзв. jавном jезику и аеговом национално-поли-тички-идеолошки обоjеном дискурсу. Како jе под утицаjем полулане и угрожене државне, територщалне, националне, етничке, културне, jезичке и др. самобитно-

Лазич-Коньик Ивана Видое — доктор филологических наук, исследователь-сотрудник Института сербского языка САНУ (г. Б елград, Сербия). E-mail: ivana.konjik@gmail.com

Гочанин Миряна Слободан — кандидат филологических наук, исследователь-сотрудник Института сербского языка САНУ (г. Белград, Сербия). E-mail: mgocanin021@gmail.com

сти и интегралности идентитет морао непрестано и изнова да се доказу^е и брани, то jе и употреба ове лексеме у jезичкоj пракси постала не само честа, вей jе „дожи-вела" своjеврсно семантичко ширеае (од личног, преко националног и етничког до верског, jезичког, политичког, културног и др. идентитета) и диференцираае. У дескриптивним речницима српског jезика, ме^утим, то ниjе забележено.

С друге стране, процес семантичког ширеаа и фревентност употребе то-лико су узнапредовали да прете да доведу (ако вей нису) до „семантичког трошеаа" што jе додатно подстакнуто искривливааем значеаа, мистификациjом (замагливааем смисла), те манипулативном употребом и инструментализацщом поjма. Да процес нще усамлен сведочи употреба jош неких лексема у српском jезику, о ко^ма jе спорадично писано, нпр. лексема про]екат [Лазий-Коаик 2006: 253], као и лексема прича и акци]а, вероватно ^ш неке. Ни за ове лексеме речници српског jезика нису регистровали нове семантичке реализацще, премда су неке, са актуелног jезичког становишта, постале вей застареле.

Имаjуйи у виду претходна запажааа, показайемо наjпре како jе лексема идентитет семантички представлена у нашим наjзначаjниjим дескриптивним речницима (РСАНУ, РМС, PCJ), а затим указати на неке нове семантичке компоненте и позицще у ко^ма се реализу^е. Дефинициjу наводимо према РСАНУ будуйи да jе наjобухватниjа; у РМС и PCJ готово да jе на исти начин семантички идентифи-кована.

идентитет м (лат. identitas, према idem) 1. а. збир обележ/а щи]едну личност или предмет уопште издва]а иразлику]'е од других. б. необ. суштина, бит личности. 2. а. потпуна ]'еднакост, подударност, истоветност. б. мат. ]'едначина ща важи за све вредности општих бро]ева што у ту улазе (обично означена знаком

Изр. доказати, потврдити, утврдити, установити нечщи идентитет дока-зати, потврдити, утврдити и сл. ко ]е извесна особа одн. да ]е неко заиста она особа за ко]у се изда]'е, о ко]о] ]е реч.

Примери употребе1 и наведена значеаа у Речнику не илустру^у семантички потенциал ове лексеме у целини у српском jезику, што йе потврдити анализа раз-личитих исказа говорника српског jезика са овом лексемом у Електронском корпусу српског jезика (EKCJ), и омогуйити да се употпуни семантичка и поjмовна слика идентитета у српском jезику. У jезичкоj компетенции просечног говорника српског jезика под идентитетом се наjчешйе подразумева значеае тзв. личног идентитета, jединствене скупине обележjа ко^ма се идентифику^е (представла) jедна особа: име, презиме, име оца или ма^е, тачан датум и место ро^еаа, преби-валиште, матични (лични) бро^ отисак прста, регистарски броj личне карте или па-соша и сл. (значеае 1. а. у РСАНУ). Примери употребе [ EKCJ] ме^утим показуху да се значеае поjма са личног, поjединачног, преноси на колективно као поjединачно (на ужу, па ширу заjедницу: племенски идентитет, национални идентитет, етнички идентитет, државни идентитет, српски идентитет, ]'угословенски идентитет, словенски идентитет, балкански идентитет, верски идентитет, религи]ски идентитет, европски идентитет), те на све сегменте лудског живота и деловааа уопште (културни идентитет, политички идентитет, ]'езички идентитет, соци]'ални идентитет, сексуални идентитет, страначки иденти-

1 В. у РСАНУ под идентитет. Не наводимо их због ограниченог простора.

тет, позоришни идентитет, визуелни идентитет), што се из наведене лексико-графске обраде не може видети. JacHO jе да лексикографска обрада подразумева уопштаваае те издвajaftе само дистинктивних семантичких обележjе лекеме, и да не могу бити, нити jе потребно да буду забележене све наведене реализацще, али jе свакако потребно да се у дефиниции значеаа укаже на показано проширеае семантичког опсега, те на проширену лексичко-семантичку спо^вост лексеме, да се неке конструкцще унесу као изрази, будучи да су стекле терминолошки статус (визуелни идентитет), или су добиле у извесном степену другачще, синтагматско значеае, нарочито у одре^еним сферама употребе (у одре^еном стилском регистру) (нпр. национални идентитет, ко^ се jедним делом преклапа са поjмом национа-лизам [Лазип-Коаик, Гочанин 2009] а jедним делом са поjмовимa нацще и нацио-налности, а било би потребно размотрити и cлучajеве типа: изгубити идентитет, узети нови идентитет, променити идентитет, штитити идентитет, борити се за идентитет). То показуху следеЬи примери употребе: Dobio drugu nagradu za vizuelni identitet za plakat "Dana komedije" (EKCJ 17263194); Samardzic konstatuje da u Crnoj Gori postoji jedan nestabilizovan nacionalni identitet (EKCJ 18371283); — Kakva je vasa vizija buducnosti? - Moramo da sacuvamo svoj nacionalni identitet i da se ne utopimo u klasicno zapadnjacko potrosacko drustvo (EKCJ 13789808); "Osim sto sprovode fizicko nasilje nad nama Egipcanima, pokusavaju da nam ospore nacionalni identitet", istakao je Abazi (EKCJ 11977104).

Значеае дато под 1. б. суштина, бит личности, коjе jе квалификовано у РСА-НУ као необично,2 данас jе у нешто измеаеном виду постало готово уобичajено оно што]едну особу, предмет или по]'аву чиниуправо таквом, суштина, бит: Tako se Dimitrije i Katarina bore da odrze i svoj "ukrsteni" identitet i svoju licnu slobodu (stesnjenu komunistickom ideologijom). Trude se da promene sto se promeniti moze (EKCJ 4509806); Austrija odnosno Nemacka vise nam nije samo sused, vec tako reci nas drugi identitet (EKCJ 1491420); Ne trazimo samo jezicku jednakost i odvojenu

administraciju, vec i nas sopstveni (nebelgijski) identitet —--i drzavu (EKCJ

6836585).

Из наведених примера (потврда употребе) у PCAHy не виде се ни различите везе речи-одреднице са осталим речима (пре свега са глаголом као управним делом), што би свакако требало у Речнику показати (дати идентитет, добити идентитет, изгубити идентитет, променити идентитет, заменити идентитет, узети нови идентитет, изгра^ивати идентитет, стварати идентитет, чувати идентитет, одржавати идентитет, неговати идентитет, штитити идентитет, борити се за идентитет и т. д.).

Треба нагласити и то да поред семантичког ширеаа услед фреквентне употре-ба ове лексеме (и поjмa) у последае време (што показухе броj разлчитих интерес-них сфера на коjе се идентитет односи, као и синтагми у ко^ма се jaвлa), долази и до различитих видова jезичке манипулацще, до семантичког искривливааа, неадекватне употребе и све чешЬе до обесмишлавааа самог поjмa: Pobeduje se realnim uvidom i preporukom zivotne situacije koja garantuje nezavisnost, identitet integriteta, zaista nenadoknadiv identitet odolevanja svemu nametnutom, laznom i nistavnom (EKCJ 11456391); Ha predstojece izbore izlazi sa jasnim programom u cijoj

2 Потвр^ено само ]едним примером: Девона ... Тада путл>ива сада ]е проговорила из душе, из идентитета ^ек. 5, 151).

osnovi je borba za mir, slobodu, suverenitet i nacionalni identitet (EKCJ 11484057). Употребом ове лексеме на Taj начин се значеае зaмaглуjе, чини неодре^еним и апстрактним, што има за последицу прагматичко пражаеае аеног семантичог сaдржaja, гублеае рефернтне одре^ености, те jоj се могу приписивати допунска значеаа у складу са намерама субjектa [РистиЙ 2006: 34]. Будучи да су овакве упо-требе у сaвременоj jезичкоj пракси постале честе, питаае jе да ли их и на коjи начин треба представити у дескриптивном речнику. Jедно jе сигурно, нису пожелне у jезику jер предстaвлajу негативну поjaву, па их с нормативне тачке гледишта на тaj начин (уколико у речник у^у) у речнику треба вредновати.

Правили су се и одре^ени лексички споjеви са именицом идентитет коjи су се, под утицajем страног (енглеског) jезикa, у потпуности лексикализивали и у из-весном степену терминологизовали, нпр. визуелни идентиттет. Дескриптивни речници српског jезикa нису забележили ни ову лексикализовану форму у области графичког дизajнa, коja jе без сумае, постала саставни део овог терминолошког система.

Предочени недостаци у обради ове, као и неких других лексема у речницима српског jезикa, последица су веЙег броja фактора. Као битни чиниоци могу се издвоjити: дужина и комплексност израде, те непостсуаае праксе да се постсуеЙи речници перманентно допуftуjу новом лексиком и новим значеаима веЙ обра^ених лексема, и свакако непостсуаае одговaрajуЙе подршке институционалног типа. Корпус jе по правилу унапред уоквирен и ретко се aктуелизуjе ексцерпцщом но-вих, стилски разноврсних извора. Зато се чини потребним да се, када недоволна институционална подршка не омогуЙуjе бржу израду, перманентну допуну и нова издааа, покрене у срспкоj линнгвистичкоj периодици публикацща коja би била посвеЙена само лексикографским питааима и у коjоj би се редовно обjaвливaли прилози у вези са новом лексиком, новим значеаима постсуеЙе лексике и проме-нама коjе се на том плану дешaвajу.

ЛИТЕРАТУРА

EKCCJ: Електронски корпус савременог српског jезикa [Электронный ресурс]. URL: www.korpus.matf.bg.ac.yu/prezentacija/korpus.html (дата обращения: 15.04.2011).

Лазик-Котик И. Структура, функцща и лексикографска обрада перифрастичних предиката (на примерима из дневне штампе) // Зборник Матице српске за филологи]у и лингвистику. — XLIX/1, Нови Сад, 2006. — С. 220-304.

Лазик-Котик И., Гочанин М. Идентитет у jезику // Jезик, ктижевност, идентитет, jезичкa истраживааа, зборник радова. — Ниш: Филозофски факултет у Нишу, 2009. — С. 66-72.

Ристик С. Рaслоjеност лексике српског jезикa и лексичка норма. — Београд: Ин-т за српски jезик САНУ, 2006.

РМС: Речник српскохрватскога каижевног и народног jезикa, ка. I-IV. — Нови Сад (I—III); Загреб: Матица српска (I—III); Матица хрватска, 1967-1976.

РСАНУ: Речник српскохрватског каижевног и народног jезикa, ка. I—XVIII, Београд: Српска академще наука и уметности — Ин-т за српск(охрватск)и jезик, 1959—2010 (изд. продолжается).

PCJ: Речник српског jезикa. — Нови Сад: Матица српска, 2007.

Српски ]език на кра]у века / ред. М. РадовановиЙ. — Београд: Ин-т за српски jезик САНУ; Службени гласник, 1996.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.