Научная статья на тему 'РУШДИ АЛОҚАИ ПОЧТА ДАР СОЛҲОИ 60-80-УМИ АСРИ ХХ'

РУШДИ АЛОҚАИ ПОЧТА ДАР СОЛҲОИ 60-80-УМИ АСРИ ХХ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
75
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ШУЪБАҲОИ АЛОқА / МАКТУБ / РАВОНА / БАНДЕРОЛ / ОКРУГИ ТЕЛЕГРАФӢ-ПОЧТАВӢ / ОБУНАШАВӢ / НАФАқАПУЛӢ / КВИТАНСИЯ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Алимов Давлатали Ҳалилович, Қурбонов Меҳрубон Мирзоевич

Дар мақолаи мазкур муаллифон кӯшиш намудаанд, ки оид ба рушди алоқаи почта дар солҳои 60-80-уми асри ХХ таҳқиқоти илмӣ гузаронанд. Аз ҷумла, муаллифон иброз менамоянд, ки дар директиваи қабулнамудаи анҷумани ҳизб оид ба нақшаи панҷсолаи тараққиёти хоҷагии ҳалқи Иттиҳоди Шӯравӣ барои солҳои 1971-1975 барномаи бузурги сохтмони иқтисодӣ, ҳалли муҳимтарин масъалаҳои иҷтимоӣ-иқтисодӣ дар давраи тараққиёти ҷамъият муайян карда шуданд. Мувофиқи ин директиваҳо дар панҷсолаи нуҳум воситаи алоқаи ҷумҳурии мо ҳам хеле тараққӣ намуд. Муаллифон қайд менамоянд, ки дар соҳаи алоқаи почтаи ҷумҳурӣ механиконидан ва автоматӣ кунонидани ҷараёнҳои истеҳсолот оид ба ҷудо кардани мактубҳо, муросилот равонаҳо, бандеролҳо ва матбуот инкишоф ёфт, ки ин рафти ба соҳибонашон бурда расондани почтаро хеле метезонид ва ҳосилнокии меҳнатро низ баланд мебардошт. Муаллифон дар охир ба чунин хулоса омадаанд, ки инкишофи хизмати почта ба пешрафти ҳамаи соҳаҳои кишвар таъсири мусбӣ расонида, барои рушду нумуи соҳаи алоқа низ шароити мусоид фароҳам овард.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по истории и археологии , автор научной работы — Алимов Давлатали Ҳалилович, Қурбонов Меҳрубон Мирзоевич

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE DEVELOPMENT OF POSTAL COMMUNICATION IN THE 60-80S OF THE TWENTIETH CENTURY

In this article, the authors try to investigate the problem of the development of postal communication in the 60-80s of the twentieth century. The authors also note that the adopted Directive of the Party Congress on the five-year plan for the development of the national economy of the Soviet Union for 1971-1975 defined a large program of economic construction, the solution of important socio-economic issues during the period of social development. According to this Directive, in the ninth five-year plan, the republic's communications facilities developed poorly. The authors note that in the postal communication industry of the republic, the processes of sorting letters, parcels, parcels, newspapers and magazines have been mechanized and automated, and this process has improved the delivery of mail to recipients where labor productivity is increasing. The authors came to the conclusion that the development of postal communications had a positive impact on other industries in the republic and became an incentive for the development of communications.

Текст научной работы на тему «РУШДИ АЛОҚАИ ПОЧТА ДАР СОЛҲОИ 60-80-УМИ АСРИ ХХ»

Ключевые слова: квалифицированные кадры, тракторист, комбайн, директор, кол-хоз, совхоз, агроном, колхозник, председатель колхоза, школьники, женщины.

PROBLEMS OF TRAINING STAFF FOR AGRICULTURE OF THE KULYAB REGION OF THE TAJIK SSR DURING THE GREAT PATRIOTIC WAR (1941-1945)

The authors in the article considers the issues of training personnel for work in the field of agriculture in the Kulyab region of the Tajik SSR during the Great Patriotic War. The authors highlights the forms and results of personnel training, including their training at district and interdistrict, regional and inter-regional courses and seminars, as well as the training of mechanics in mechanization schools, courses at machine and tractor bases and the results of the formation of mass mechanization in wartime.

Also in the article, the authors mentions that during the war years, educational institutions conducted courses on an accelerated program, which reduced the quality of training. A weak educational and material base, the absence of laboratories and training workshops in many educational institutions, a shortage of faculty and students were the main shortcomings in the training of agricultural personnel.

Key words: qualified personnel, tractor driver, combine, director, collective farm, state farm, agronomist, collective farmer, collective farm chairman, schoolchildren, women.

Сведения об авторах: Исуфов Шердил Натанович - Кулябский государственный университет имени А. Рудаки, старший преподаватель кафедры истории таджикского народа. Адрес: 735360, Республика Таджикистан, город Куляб, улица С. Сафарова 16. Тел: (+992) 988026304, E-mail: sherdil.isufov@mail.ru.

Сайнаков Сайнак Парпишоевич - Институт истории, археологии и этнографии имени А. Дониша НАНТ, кандидат исторических наук, доцент, ведущий научный сотрудник отдела древней, средневековой и новой истории. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г. Душанбе, пр. Рудаки, 33; тел: (+992) 934162099), E-mail: saynakov2012@mail.ru; saynak.rushon. saynakov@mail.ru

Information about the authors: Isufov Sherdil Vatanovich - Kulyab State University named after A. Rudaki, Senior Lecturer at the Department of History of the Tajik People. Address: 735360, Republic of Tajikistan, Kulyab city, S. Safarov street 16. Phone: (+992) 988026304, E-mail: sherdil.isufov@mail.ru.

Saynakov Saynak Parpishoevich - A. Donish Institute of History, Archeology and Ethnography of the National Academy of Sciences of Tajikistan, Candidate of Historical Sciences, Leading Researcher of the Department of Ancient, Medieval and New History. Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, 33.; тел: (+992) 934162099), Rudaki Ave.E-mail:saynakov2012@mail.ru; saynak.rushon.saynakov@mail.ru

4-»

УДК 656.8 (575.3) (09)

РУШДИ АЛОКАИ ПОЧТА ДАР СОЛ^ОИ 60-80-УМИ АСРИ ХХ

АЛИМОВ Д. Х., КУРБОНОВ М. М., Донишгох,и давлатии Бохтар ба номи Носири Хусрав

Анчумани XXIV Х,КИШ ба марх,алаи нави сохтмони коммуниста дар мамлакатамон ибтидо гузошт. Дар директиваи анчуман оид ба накшаи панч-солаи тараккиёти хочагии хдлки ИЧ,ШС барои солх,ои 1971-1975 барномаи бузурги сохтмони иктисодй, х,алли мухдмтарин масъалах,ои ичтимой-иктисо-дии тараккиёти чамъият муайян карда шуда буд [5,32].

Мувофики директивахо дар панчсолаи нухум воситаи алокаи чумхурии мо ^ам хеле тараккй намуда буд. Х,ачми боркашонй дар солхои 1971-1975 назар ба панчсолаи хаштум 69 фоиз, хосилнокии мехнат назар ба соли 1970 дар мачмуъ 30,6 фоиз, даромади алока 55 фоиз зиёд шуда, арзиши аслии хид-матрасонии алока 8,3 фоиз арзон карда шуд. Умуман, даромади хочагихои алокаи чумхурй (аз руйи даромади тарифй) дар соли 1975 назар ба соли 1970 панч фоиз афзуд.

Барои рушди воситахои алокаи чумхуриамон хачми маблаггузории асосии марказонидашудаи давлат дар панчсолаи нав назар ба панчсолаи гузашта 49 фоиз зиёд пешбинй карда шуда буд.

Лозим ба тазаккур аст, ки самтхои асосии инкишофи сохахои алокаи чумхурй дар давоми солхои 1971-1975 чунин буданд:

Хдчми хизмати алокаи почта ва даромади ин соха дар панчсола 50 фоиз зиёд гардид. Хдмзамон хачми умумии доду гирифти почтаи чумхурй дар соли 1975 низ ду баробар зиёд шуда, бештар аз 1,5 миллиард мактубу равонахои (посилкахо) ба воситаи почта фиристода мешудагиро ташкил менамуд. Соли 1975 сохторхои почта кариб як миллиард сум нафакапулй ва пулхои ба воситаи почта фиристодашударо ба сохибонаш бурда расонданд. Бо максади ба ахолй наздик кардани хизмати почта то соли 1975 кушодани 120 шуъбаи нави алока пешбинй карда шуда буд [6].

Дар солхои панчсолаи нав барои ба воситаи роххои хавой расонидани почта дар назди фурудгоххои шахрхои Душанбе ва Ленинобод шуъбахои почтакашонй, дар шахру нохияхои Конибодом, Нов, Орчоникидзеобод, Файзобод, Восеъ, Кумсангир инчунин дар шахри Хоруг хонаи алока ва дар дехахо 7 шуъбаи алока сохта шуданд. Инчунин, бинохои як катор шуъбахои алока аз нав сохта, барои кори муътадил ва ба таври маданй хизмат расондан мувофик кунонида шуданд.

Дар сохаи алокаи почтавии чумхурй механиконидан ва автоматй кунони-дани чараёни истехсолот оид ба чудо кардани мактубхо, равонахо, бандерол-хо ва матбуот низ инкишоф ёфт, ки ин раванд рафти ба сохибонашон бурда расондани почтаро хеле тезонид ва хосилнокии мехнатро баланд бардошт. Бар замми ин дар почтахои чумхурй барои кабули мактубхои супоришй автоматхо гузошта шуданд. Барои зуд кабул кардану додани пулхо ва нафакапулй дар почтахо бештар машинахои электронии системаи «Онега» истифода мешуданд.

Дар панчсолаи солхои 1971-1975 бо усули фототелеграфй дар шахри Душанбе чоп кардани рузномахои марказии «Правда», «Известия» пешбинй шуд, ки ин падида ба ахолии шахру нохияхои вилояти Хатлон расондани рузномахои марказиро хеле тезонид.

Бо максади боз хам бехтар кардани хизмати почта ба ахолии дехот дар давоми панчсола 110 шуъбаи нави алока ифтитох гардида, дар мавзеъхои ахолинишин то 10 ва аз ин зиёдтар хонавода куттихои почта гузошта шуданд. Соли 1971 кори иваз кардани номарасонхои колхозхо бо хаткашонхои идо-

paи почтa aнчом ëфтa, 6a мaвзeъxои axолинишини шyъбaи aдокa нaдоштa, шyъбaxои aдокaи сaйëp ë хaткaшонxо хизмaт мepaсонидaнд [3,26].

Дap дaвоми пaнчсолa дap вилоятх,ои Куло6у K^FOrnenna мaтбyот боз хдм бeштap тахн мeгapдид, ки дap ин бобaт хизмaти «Союзпeчaт»-pо мaхсyс KaÜA кapдaн лозим aст. Мувофики нaк;шaи пaнчсолa дap солхои 1971-1975 гapдиши моли «Союзпeчaт» нaзap 6a соли 1970-ум 43,5 фоиз aфзyд. Рузно-мaвy мaчaдлaxо дap бaйни axолй тоpaфт зиëдтap шхн кapдa мeшyдaнд. Arap соли 1970 6a xap xaзоp нaфap axолии ^мх^й 858 нyсхa pyзномaвy мaчaллa pост омaдa бошaд, пaс соли 1975 6a 906 нyсхa pост мeомaд. Дap як кaтоp шax-py нохияхои чyмхypй нaкшaи обyнa 6a pyзномaвy мaчaдлaxо хeдe мyтaшaк-килош гyзaшт Ba дap rnra4a 6a xap хaзоp нaфap aходй дap шaхpхои Чкaдов -1133 нyсхa, Ноpaк - 1145 нyсхa Ba дигap шaхpy нохияхо pyзномaвy мaчaллa pост мeомaд. То охиpи пaнчсолa нaшpи яквaктaи пaхншaвии pyзномaвy мa-чaдлaxо дap чyмxypй зиëдa aз 3,5 миллион нyсхapо тaшкил мeнaмyд [5,34].

Нyктaхои сaвдои «Союзпeчaт» дap охиpи пaнчсолa нaзap бaсоли 1970 6оз 35,8 фоиз зиëд шуд. Аз чyмлa, 86 дукони хозиpaзaмон Ba 11 мaFOзaи мaхсyс-гapдондaшyдaи «Союзпeчaт» кyшодa шyдaнд. Хдмин тapик, шaбaкaи сaвдои чaкaнaфypyшии «Союзпeчaт» соли 1975 aз 348 дукони мyосиp Ba 12 мaFOзa ибоpaт 6уд.

Аз хисо6и гyзоштaни 98 мошин бapои мeхaниконидaни коpи хaзинaхои почтa чоpикyнии систeмaи «Ожга» мeхнaти опepaтоpонpо нисбaтaн сaбyк гapдонид. Бо 4Opï шyдaни он зapypaти дaстй ^p кapдaни квитaнсияю peeстpхо, хисо6 кapдaни мaблaFхо кapиб, ки aз мдан paфт. Коpи чоpй та-мyдaни усули 6о контeйнepхо кaшондaни почтa OFOЗ ëфтa, aз худ нaмyдaни воситaхои мeхaнизaтсия Ba тaшкили мyaссисaхо, сeххо, китъaхои мeхaнико-нидaшyдaи мaчмyй дaвом додa шуд [1,26].

Хaбapнигоpи мaчaдлaи «^нони Точикистон» М. Ибpонов дap мaколaи худ «Досиди хyшпaëм» оид 6a коpy фaъолияти яте aз зaнхои мeхнaтй, aз он чyмлa, чунин нaвиштa_бyд: «Зyлфaт-холa чaшми pyз нaкaфидa, pохи шyъбaи aлокapо пeш гиpифт. У дaфтapи хyдpо кyшодa 6a он чaшм aндохт. Кдадхои хyдpо як-як aз нaзap гyзapонидa, дap лaбонaш тaбaссyм хyвaйдо гapдид. У xap су6х кyлбоpи хaткaшонии хyдpо aз pyзномaю мaчaдлaxои нaвомaдa пyp кapдa, сипaс 6о тaбъи болидa 6a pOx мeбapояд.

Зaни хоксоpy мexнaтдyст Зyлфaтбй Сaидовa тeз-тeз мexмони дexкононy мeхaнизaтоpон шyдa, 6a онхо pyзномaю мaчaдлaxои pyзмappapо сapивaкт дaстpaс мeнaмояд. Пaëми хуш 6a мexнaтдyстони сaxpо pyxияи тозa мeбaхшaд. Сокинони дexaи «Kдxpaмон» бapои сapи вaкт дaстpaс нaмyдaни pyзномaю мaчaдлaxои нaв aз Зyлфaтбй Сaидовaи хaткaшон бaсо кaноaтмaнд мeбошaнд Ba доимо дap xaккaш сyхaнони шк мeгyянд.

Аз он pyзe, ки Зyлфaтбй Сaидовa 6a шyъбaи aлокaи «Дapaи Кaдот»-и колхози «Пpaвдa»-и нохияи Mосквa 6a коp омaд, бeш aз 17 сол гyзaшт. Дap ин мyддaт y тaвонист 6о коpи шоистaaш дap бaйни сокинони дexaи номбypдa соxибэxтиpом гapдaд» [4,5].

Myхбиpи дигapи мaчaдлaи «^нони Точикистон» Myсофиp Нaбиeв оид

ба кору фаъолияти назарраси телефончидухтар чунин менигорад: «Рачаббй Замбурова баъди хатми мактаби миёнаи № 2-и нохияи Ленинград ба шуъбаи алока ба кор омад. Хдмон сол дар назди шуъбаи алокаи нохия курси думохаи коркунони алока кушода шуд. Баъди хатми курс Рачаббй дар назди телефо-нисти кордон Рахмон Табаров шогирд истода, дар як муддати кутох асрори ин хунарро омухта, сипас ба кори мустакилона гузашт.

Сарвари кордон Рачаббй Замбурова_на танхо дар арсаи мехнат, балки хамчун мубаллиг низ ном баровардааст. У дар байни чавонони шуъбаи алока корхои ташвикотию таргиботй бурда, дар самти бехтар шудани кори шуъбаи алокаи нохия мудом сахми худро мегузорад» [7, 8].

Коркунони сохаи алокаи чумхурй дар солхои баъди чанг, хусусан дар давоми дах соли охир муваффакиятхои барчаста ба даст оварданд. Дар давоми солхои 1953 - 1963 дар чумхурй 110 муассисаи нави алока кушода шуд [5,52].

Соли 1963 дар чумхурй 394 муассисаи алока, аз чумла, дар дехот 266 почта ва 2850 куттии почта мавчуд буд, 141 адад автомашинаи ирсоли почта низ вучуд дошт, ки масофаи ин наклиёт ба 3776000 километр ва роххои хавой ба 10500 километр расид [12, 41].

Соли 1962 2596, 3 бори почта кашонда шуд, коркунони алока ба мехнат-кашони идораю муассисахо 38,5 миллион адад мактуб ва 136 миллион нусха рузномаю мачалларо ба шахрвандон расониданд [8,41].

То санаи 1 январи соли 1984 дар муассисахои алокаи кишвар 5900 нафар коргарон пурмахсул мехнат мекарданд. Дар мачмуъ 1863 нафар коргарони сохаи алокаи кишвар барои гирифтани номи зарбдори мехнати коммунистй сазовор гардида буданд [11,1].

Хдчми мубодилаи почта аз тараккиёти воситахои алока, пешрафти икти-содиёту маданияти Точикистон гувохй медод. Соли 1986 беш аз 1,3 миллиард дона муросилот ва матбуоти даврагй фиристода ва ба манзил расонда шуд [10,31].

Барои расонидани почта ва рузномаву мачаллахо поезду мошин ва хаво-паймохо хамачониба истифода мешуданд. Почтаро дар хамаи роххои дохиливилоятй ва байнинохиявй, гайр аз махалхои рохашон душворгузар бо наклиёти автомобилй низ мекашонанд. Мошинхои махсуси почта холо дар як сол беш аз 15 миллион километр рохро тай намуданд. Х,ачми бо хавопаймо кашондани почта аз 0,5 тоннаи соли 1924 ба 5,5 хазор тоннаи соли 1987 расид [9,5].

Солхои 80-ум сохаи алокаи почта боз хам рушд ёфт, аз руйи лоихахои ягона ва муосир дар шахру нохия ва махалхои ахолинишини дурдасти киш-варамон бинохои муассисахои алока бунёд шуданд, механикикунонй ва авто-матикунонии ичрои корхои кабул, коркард ва фиристодану дастрас намудани муросилот амалй гардид. Пойгохи моддию техникии соха хеле кавй шуда, чихати инкишофи алока, дигар сохахо ба маблаггузорй чалб карда шудаанд.

Дар ин давра 30 бинои бисёрошёнаи идора, шуъбахои алокаи шахру но-хияхо, аз он чумла, дар шахрхои Хучанд, Хоруг ва нохияхои Восеъ,

Файзобод, Вахдат ва гайра бунёд гардиданд. Аз хисоби маблагхои вазорату идорахои дигар дар шахрхои Турсунзода, Норак ва инчунин нохияхои Ёвон, Мастчох, Ч,иргатол ва гайра бинохои нав сохта, ба истифода супорида шуданд. Соли 1990 механикикунонии корхои сохаи алока ба 80-90% фоиз расида, имконият пайдо шуд, ки соле то 150 тонна муросилот мубодила карда шавад [13,5].

Дамин тарик, бояд кайд намуд, ки почта дар минтакаи тахкикшаванда бо мушкилоти зиёде рушд намуд. Аз чумла, набудани роххои аспгузару маркабгузар, инчунин тамоман вучуд надоштани роххои автомобилгард ба пешравии почта монеахо эчод менамуданд.

Дамин тавр, яке аз омилхои мусбии хизмати почта ин хамрохшавии Осиёи Миёна ба Русия буда, округи телеграфй-почтаи кишвари Туркистон низ дар хамон давра таъсис дода шуд. Дар Ч,умхурии Точикистон нахустин шуъбаи почта дар кисми чанубй дар шахрхои Кургонтеппа ва Кулоб соли 1929 ба фаъолият огоз намуда буд.

Хулоса, рушди хизмати почта ба инкишофи хамаи сохахои кишвар таъ-сири мусбй расонида, барои пешрафти сохаи алока низ шароити мусоид фарохам овард.

АДАБИЁТ

1.Достй Шариф. Таърихи Хатлон. Очерки мухтасар. [Матн]. -Кулоб: Сада, 1999. -516 с.

2.История таджикского народа 1941-2010 гг. Т^1. -Душанбе, 2011. -687 с.

3.Из истории культурного строительства в Таджикистане (1941-1960 гг.)//Сборник документов и материалов. Т. 2. [Текст]. -Душанбе, 1972. -512 с.

4.Ибронов М. Досиди хушпаём//Занони Точикистон. -1984. -№4. -С.5-6.

5.Кабиров Х. К. Развитие средств связи в Таджикской ССР: Дисс. канд. эконом. наук// Х. К. Кабиров. [Текст]. -Душанбе, 1967. -192 с.

6.Кабиров Д. Дар хизмати ахолй//Точикистони Советй. -1964. -3 дек.

7.Набиев М. Телефончй//Занони Точикистон. -1984. -№ 4. - С.8-9.

8.Очерки истории народного хозяйства Таджикистана. [Текст]. -Душанбе: Дониш, 1967. -550 с.

9.Попов Д. Бубин тафовути рох//Агитатори Точикистон. -1987. -№12. -С.5-7.

10.Саъдиев Ш. Роль средств массовой информации и пропаганды в воспитании молодежи (1976-1986 гг). -Дисс. канд. ист. наук//Ш. Саъдиев. [Текст]. -Душанбе, 1990. -176 с.

11.Текущий архив Министерства связи Республики Таджикистан. Связь на период независимости. [Текст]. -2006. -Л.1, 2.

12.Шукуров М. Культурная жизнь Таджикистана в период развитого социализма. [Текст]. - Душанбе, 1980. - 277 с.

13.Дисоботи Раёсати алокди вилояти Хатлон дар соли 1990//БДВХ дар шахри Бохтар. - Ф.369. - Р.1. - П.2. - В.5.

РУШДИ АЛОКАИ ПОЧТА ДАР СОЛДОИ 60-80-УМИ АСРИ ХХ

Дар маколаи мазкур муаллифон кушиш намудаанд, ки оид ба рушди алокаи почта дар солхои 60-80-уми асри ХХ тахк,ик,оти илмй гузаронанд. Аз чумла, муаллифон иброз менамоянд, ки дар директиваи кабулнамудаи анчумани хизб оид ба накшаи панчсолаи тараккиёти хочагии халки Иттиходи Шуравй барои солхои 1971-1975 барномаи бузурги сохтмони ик,тисодй, халли мухимтарин масъалахои ичтимой-ик,тисодй дар давраи тараккиёти чамъият муайян карда шуданд. Мувофики ин директивахо дар панчсолаи нухум воситаи алокаи чумхурии мо хам хеле тараккй намуд.

Муаллифон кайд менамоянд, ки дар содаи алокаи почтаи чумдурй механиконидан ва автоматй кунонидани чараёндои истедсолот оид ба чудо кардани мактубдо, муросилот равонадо, бандеролдо ва матбуот инкишоф ёфт, ки ин рафти ба содибонашон бурда расондани почтаро хеле метезонид ва досилнокии меднатро низ баланд мебардошт.

Муаллифон дар охир ба чунин хулоса омадаанд, ки инкишофи хизмати почта ба пешрафти дамаи содадои кишвар таъсири мусбй расонида, барои рушду нумуи содаи алока низ шароити мусоид фародам овард.

Калидвожа^о: почта, шуъбауои алоца, мактуб, равона, бандерол, округи телеграфй-почтавй, обунашавй, нафацапулй, квитансия, реестр.

РАЗВИТИЕ ПОЧТОВОЙ СВЯЗИ В 60-80-Е ГОДЫ ХХ в.

В настоящей статье авторы пытаются исследовать проблему развития почтовой связи в 60-80-е годы ХХ в. Авторы в том числе отмечают, что в принятой директиве съезда партии по пятилетнему плану развития народного хозяйства Советского Союза на1971-1975 гг. была определена большая программа экономического строительства, решение важных социально-экономических вопросов в период общественного развития. Согласно данной Директиве в девятой пятилетке средства связи республики слабо развивались.

Авторы отмечают, что в отрасли почтовой связи республики процессы сортировки писем, посылок, бандеролей, газеты и журналы были механизированы и автоматизированы, и этот процесс улучшило поставки почты адресатам, и повысил производительность труда.

Авторы пришли к такому выводу, что развитие почтовой связи положительно влияло на другие отрасли в республике и стало стимулом для развития средств связи.

Ключевые слова: почта, отделение связи, письмо, посылка, бандероль, телеграфно-почтавый округ, подписка, пенсия, квитанция, реестр.

THE DEVELOPMENT OF POSTAL COMMUNICATION IN THE 60-80S OF THE TWENTIETH CENTURY

In this article, the authors try to investigate the problem of the development of postal communication in the 60-80s of the twentieth century. The authors also note that the adopted Directive of the Party Congress on the five-year plan for the development of the national economy of the Soviet Union for 1971-1975 defined a large program of economic construction, the solution of important socioeconomic issues during the period of social development. According to this Directive, in the ninth five-year plan, the republic's communications facilities developed poorly.

The authors note that in the postal communication industry of the republic, the processes of sorting letters, parcels, parcels, newspapers and magazines have been mechanized and automated, and this process has improved the delivery of mail to recipients where labor productivity is increasing.

The authors came to the conclusion that the development of postal communications had a positive impact on other industries in the republic and became an incentive for the development of communications.

Key words: post office, post office, letter, parcel, parcel, telegraph-postal district, subscription, pension,receipt, register.

Сведения об авторах: Алимов Давлатали Халилович - доктор исторических наук, доцент, заведующий кафедрой всеобщей истории и культурологии Бохтарского государственного университета имени Носира Хусрава, Республика Таджикистан. Адрес: Республика Таджикистан, 735140, Хатлонская область, г. Бохтар, ул. Айни, 67, E-mail: adavlatali@mail.ru, тел. (+992) 919-36-35-44.

Курбонов Мехрубон Мирзоевич - аспирант кафедры всеобщей истории Бохтарского государственного университета имени Носира Хусрава, Республика Таджикистан. Адрес: Республика Таджикистан, 735140, Хатлонская область, г. Бохтар, ул. Айни, 67, тел.(+992) 918-39-28-47.

Information about the authors: Alimov Davlatali Khalilovich - Doctor of Historical Sciences, Professor, Head of the Department of General History and Cultural Studies of the Bokhtarsky state

university of Nostra Husrava, Republic of Tajikistan. Address: Republic of Tajikistan, 735140, Khatlon Region, Mr. Bokhtar, Ayni St., 67, e-mail: adavlatali@mail.ru, ph. (+992)919-36-35-44.

Kurbonov Mekhrubon Mirzoyevich - is the graduate student of department of general history of the Bokhtarsky state university of Nosira Husrava, Republic of Tajikistan. Address: Republic of Tajikistan, 735140, Khatlon Region, Mr. Bokhtar, Ayni St., 67, ph.(+992) 918-39-28-47.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.