Научная статья на тему 'ПРОЦЕСС РЕКОНСТРУКЦИИ И РАЗВИТИЯ НАРОДНОГО ХОЗЯЙСТВА (1946-1950)'

ПРОЦЕСС РЕКОНСТРУКЦИИ И РАЗВИТИЯ НАРОДНОГО ХОЗЯЙСТВА (1946-1950) Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
323
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПРОЦЕСС РЕКОНСТРУКЦИИ / РАЗВИТИЕ НАРОДНОГО ХОЗЯЙСТВА / ПРЕДПРИЯТИЯ / ПРОМЫШЛЕННОСТЬ / ТЕХНИКА / ТРАНСПОРТ / СЕЛЬСКОЕ ХОЗЯЙСТВО / СТРОИТЕЛЬСТВО / ПРОИЗВОДСТВО / ПРОДУКЦИЯ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Муллоджонов А.К.

В статье анализируется процесс восстановления и развития народного хозяйства Таджикской ССР после завершения Великой отечественной войны. Во время войны все отрасли экономики Таджикистана были военизированы. После победы над фашизмом возникла потребность в производстве продукции мирного времени. Пришлось восстанавливать и расширять промышленность, на первый план вышло производство товаров народного потребления, а промышленные предприятия, все фабрики и заводы, которые раньше в годы войны выпускали продукцию военного назначения, теперь должны были адаптированы к выпуску мирной продукции. Автор отмечает, что большое внимание уделялось строительству новых промышленных предприятий, а также объектов транспорта и связи. За пять лет планировалось полностью использовать проектные мощности предприятий, оснастить их новым оборудованием, повысить производительность труда в промышленности, транспорте, сельском хозяйстве и других отраслях. Автор также отмечает, что задачи, поставленные перед тружениками страны в области промышленности, транспорта и строительства, успешно выполнены. Укрепилась материально-техническая база промышленности страны, увеличилось количество квалифицированных рабочих и служащих.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PROCESS OF RECONSTRUCTION AND DEVELOPMENT OF THE NATIONAL ECONOMY (1946-1950)

The article analyzes the process of reconstruction and development of the national economy of the Tajik Soviet Socialist Republic. During the war, all sectors of the economy of Tajikistan were adapted to the war. After the victory over fascism, there was a need to produce products of the peacetime. Industry had to be rehabilitated and expanded, the production of consumer goods had come to the forefront, and industrial enterprises, all the factories and plants that used to produce products for war, were now adapting the equipment to produce products to meet the needs of citizens. The author noted that much attention was paid to the construction of new industrial enterprises, as well as transport and communications facilities. Over the next five years, it was planned to make full use of the design capacity of enterprises, equip them with new equipment, increase labor productivity in industry, transport, agriculture and other sectors. The author also notes that the tasks set for the workers of the country in the field of industry, transport and construction have been successfully fulfilled. The material and technical base of the country's industry has been strengthened, and the number of skilled workers and employees has increased.

Текст научной работы на тему «ПРОЦЕСС РЕКОНСТРУКЦИИ И РАЗВИТИЯ НАРОДНОГО ХОЗЯЙСТВА (1946-1950)»

9. ЦГА Уз. ССР. Ф.1. (Канцелярия Туркестанского генерал-губернатора). - Оп.32. - Д.436. - Лл.7-8.

10. ЦГА Уз.ССР.Ф.715 (собрание материалов к публикации Серебренникова А. «К истории завоевания Туркестанского края»). - Оп.1. -Д.8. -Док.100 (копия).

НА. СЕВЕРЦОВ - ИССЛЕДОВАТЕЛЬ СРЕДНЕЙ АЗИИ

В статье рассматривается вкратце основные этапы жизни и деятельности русского ученого естествоиспытателя второй половины XIX в., Николая Алексеевича Северцова. Будучи одним из признанных основоположник в русской зоогеографии и экологии, он внес неоценимый вклад в развитии геологии, климатологии, ботаники, этнографии и других научных направлений. Н.А. Северцов относится без преувеличения к той плеяде ученых, на долю которых выпала честь быть первооткрывателем, самых труднодоступных и малоизученных (скорее совершенно неизученных) местностей в Средней Азии.

Ключевые слова: царизм, завоевания, колония, геогностика, ботаническая, зоологическая Средняя Азиия, Бухара, Туркестан, генерал-губернаторства, русско-английская соперничества, Памир, Кзыл-Кумы, Тянь-Шань, Аму-Дарья, Фергана, Семиречье.

NA SEVERTSOV - THE SCHOLAR OF CENTRAL ASIA

The article briefly examines the main stages in the life and work of the Russian natural scientist of the second half of the 19th century, Nikolai Alekseevich Severtsov. As one of the recognizedfounders of Russian zoogeography and ecology, he made an invaluable contribution to the development of geology, climatology, botany, ethnography and other scientific fields. Without exaggeration N.A. Severtsov refers to the galaxy of scientists who had the honor of being the discoverer of the most inaccessible and little-studied (rather completely unexplored) areas in Central Asia.

Key words: tsarism, conquests, colony, geognosy, botanical, zoological Central Asia, Bukhara, Turkestan, general governorship, Russian-English rivalry, Pamir, Kzyl-Kum, Tien Shan, Amu-Darya, Fergana, Semirechye.

Сведения об авторе:

Пирумшоев Мунир Хайдаршоевич - кандидат исторических наук, доцент кафедры отечественной истории факультета истории и международных отношений Российско-Таджикского (Славянского) университета (РТСУ) (Республика Таджикистан, г. Душанбе), E-mail: munir.85@mail.ru

About the author:

Pirumshoev Munir Khaidarshoevich - Candidate of Historical Sciences, Associate Professor, Department of Russian History, Faculty of History and International Relations of the Russian-Tajik (Slavonic) University (RTSU) (Republic of Tajikistan, Dushanbe), E-mail: munir. 85@mail. ru

РАВАНДИ АЗНАВБАРКАРОКУНЙ ВА ИНКИШОФИ ХОЧДГИИ ХАЛЦ ДАР ТОЧИКИСТОН (1946-1950)

Муллоцонов А.К.

Донишгощ давлатии молия ва ицтисоди Тоцикистон

Тамом шудани чанг ва фаро расидани х,аёги осоишта ба Чум^урии Точикистон имконият дод, ки ба кори бунёдкорй ва азнавбаркарокунии хочагии халк машгул шавад. Гарчанде дар ^удуди Точикистон дар солх,ои ЧрВ амалиётх,ои чангй ва харобих,ои чангй ба амал наомадаанд, вале чанг ба хочагии халки чум^уриии мо низ зарари калон расонид. Хусусан ба фронт фиристодани хурокворй, асп ва дигар олотх,ои техникй барои давом додани накшах,ои созандагй монеъ мешуданд. Дар ша^р ва нох,иях,ои чум^урй сохтмони манзил, муассисах,ои маданй-маишй, барпо кардани каналхд купрукх,о ва аз худ кардани замищои бекорхобида муввакатан катъ гардида буданд.

Дар солх,ои чанг сатх,и истех,солоти саноатй кох,иш ёфт, гарчанде, ки истех,соли намудх,ои алох,идаи саноат (ангишт, барк, семент, пахта матоъх,о ва гайра) зиёд шуд. Дар соли 1945 саноати чум^урй назар ба соли 1940-ум 20-25 фоиз кам махсулот баровард [ 2, с.378 ]. Шумораи коргарон ва хизматчиён дар сох,аи саноат, наклиёт ва дигар бахшх,ои иктисодиёт бо сабаби ба чанг сафарбар шудан кам гардиданд.

Мох,и марти соли 1946 сессияи якуми Шурои Олии ИЧШС даъвати дуюм накшаи чоруми панчсолаи баркарорсозй ва рушди иктисоди кишварро барои солх,ои 1946-1950 тасди; намуд. Асоси вазифаи иктисодй ва сиёсй ин «баркарор намудани нох,иях,ои зарардидаи мамлакат, ба сатх,и пеш аз чангй баркарор кардани саноат ва кишоварзй ва сипас аз ин сатх, дар микёси назаррас пеш гузаштан буд» [8, с.250]. Азнавбаркароркунй дар сох,аи саноат маънои онро дошт, ки мувофики накша

корхонахои саноатии дар солхои чанг, мувофики талаботи замони чанг харбикунонидашуда (яъне, ба чои махсулоти талаботи ниёзи мардум, махсулоти харбй мебароварданд), аз сари нав барои истехсоли махсулоти ниёзи мардум баргардонида мешуданд.

Инчунин, дар корхонахои саноатй мебоист мухити муътадили корй чорй мегардид. Зеро, дар солхои чанг на танхо вакти кориро зиёд карда, рузи истирохат ва рухсатии солонаро бекор карда буданд, балки аз мехнати наврасону муйсафедон низ васеъ истифода мебурданд. Акнун, мебоист корхонахои саноатиро ба холати пештара баргардонида, онхоро бо мутахассисони зарурй таъмин намуда, фаъолияташонро аз руи накшаи давлатй ташкил мекарданд. Рузхои истирохат, рухсатии солонаро баркарор намуда, кори аз соати муайяншуда зиёдатиро манъ намуданд. Аввал кариб тамоми бучаи давлатй ва ашёи хом ба сохаи харбй равона карда мешуд. Акнун, харочоти харбиро кам карда, корхонахои саноатиеро, ки молхои ниёзи мардум истехсол менамуданд, бояд аз хисоби буча, бо маблаг ва ашёи хом таъмин менамуданд. Бо рохи ташкил намудани курсхои кутохмуддат, аз хисоби аз фронти чангй баргаштагон бояд мутахассисони заруриро тайёр мекарданд.

Хусусиятхои хоси азнавбаркароркунии баъдичангии Точикистон (солхои 1946 - 1950) хам, нисбат ба он чумхурихои собик иттифокй, ки дар худудашон амалиётхои чангй ба амал омаду, дар натича, дар мулкашон харобихои зиёд рух додааст, дар он аст, ки дар Точикистон кафомонии иктисодиёт махз дар натичаи ба талаботи замони чанг мутобик намудани корхонахои истехсолй, сафарбар намудани кувваи асосии корй - мардхо ба фронти чангй, нарасидани техника ва тачхизотхои гуногун, нарасидани нурихои минералй ва маводхои кимиёвй ва гайрахо ба амал омадааст. Баъди ба итмом расидани чанг дигар зарурият барои зиёд истехсол намудани аслихаи харбй набуд. Бинобар ин зарурияти аз сари нав ба талаботи замони осоишта баргардонидани корхонахои харбикунонидашуда гузошта шуд.

Крнун дар бораи накшаи панчсолаи баркароркунй ва тараккиёти хочагии халки Точикистон тибки накшаи умумииттифокй тахия шуда, дар сессияи IX-уми Шурои Олии чумхурй 8 августи соли 1946 кабул шуда, накшаи панчсолаи чорумро (солхои 1946-1950)-ро дар бар мегирифт.

Вазифаи панчсолаи чорум ба дарачаи пешазчангй расидани хочагии кишоварзй ва саноат буд. Баркарорсозй ва рушди минбаъдаи сохахои маъдан ва коркарди он, афзоиши истихрочи сузишворй, тавсеаи истехсоли неруи барк, масолехи сохтмонй, мохидорй пешбинй шуда буд. Дар накша вазифахои асосии тараккиёти минбаъдаи абрешимресй, бофандагй, саноати хурокворй, сохтмони корхонахои равганкашй, стансияи электрикй-обй ва хамкории тичоратй муайян карда шуда буданд. Диккати калон ба бунёди корхонахои нави саноатй, инчунин ба объектхои наклиёт ва коммуникатсия дода шуд. Дар тули панч сол, барои пурра истифода бурдани иктидорхои лоихавии корхонахо, тачхизондани он бо техникаи нав, баланд бардоштани хосилнокии мехнат дар саноат, дар наклиёт, кишоварзй ва дигар сохахо ба накша гирифта шуда буд. Афзоиши махсулоти саноат ба маблаги 450 миллион сум, аз чумла махсулоти саноати махаллии давлатй ва кооператсияхои саноатй - ба маблаги 82 миллион рубл. пешбинй шуда буд [8, с.312].

Мувофики накша бояд махсулоти саноатй ва кишоварзй зиёд карда мешуд. Заминхои бекорхобида аз худ ва корхои обёрй дар водихои Вахшу Хисор гузаронида мешуданд. Инчунин бояд базаи моддй-техникии истехсолоти хочагии кишлок мустахкам мегардид. Дар панчсола ба истехсоли махсулоти сермасриф диккати калон дода, ба кор даровардани комбинати Такоб, конхои Олтин Топкан, Чорукдаррон ва гайра ба накша гирифта шуд.

Дар накшаи панчсола инчунин тайёр кардани кадрхои ихтисосманд ва инженерону техникхо барои саноати чумхурй, аз чумла тавассути курсхо ва мактабхо барои такмили ихтисос пешбинй шуда буд.

Бо баланд бардоштани савияи маданй-техникии коргарон диккати махсус дода мешуд. Дар назди муассисахои саноатй курсхо барои супоридани минимумхои техникй, мактабхои тачрибаи пешкадам, аз худ кардани ихтисоси дуюм ва гайра амал мекарданд. Танхо дар сохаи саноати бофандагй соли 1947 3149 коргарон ба шаклхои гуногуни хониш фаро гирифта шуданд.

Накшаи панчсола баркарорсозй ва рушди тамоми сохахои хочагии халк ва эхтиёчоти ахолй инчунин истифодаи бештари неруи саноати ангишти чумхуриро талаб мекарданд. Гурухи идоракунии ангишти «Шуробангишт» дар матбуот бо мурочиатнома ба хамаи коргарон, хизматчиён, мухандисону техникхои корхонахои саноатй ва наклиёти рохи охан барои пеш аз мухлат ичро кардан супоришхои накшаи панчсола баромад намуданд. Ин ташаббусро кулли коргарони корхонахои дигари чумхурй дастгирй намуданд. Коллективи коргарони кони Чорукдаррону Консой дар соли 1947, комбината шохибофии Хучанд, заводхои механикии Душанбе, пахтаи Конибодом, равгани Регару ^ургонттепа ташаббускори ривочи мусобика ба муносибати 20-солагии ЧШС Точикистон гардида буданд. Бисёр коргарон инчунин ташаббускори то 20-солагии ЧШС Точикистон ичро кардани накшахои панчсолаи худ баромад карда буданд. Номхои коргарони пешкадам Нурмухаммадов ва Содиков аз Чорукдаррон, Фомин аз Консой, Бойко аз заводи механикии Душанбе, Шалаева, Тошматова, Х,асанова аз комбинати шохибофии шахри Хучанд ва садхо дигарон вирди забон буданд.

Сapфи нaзap aз шapoити дyшвopи дaвpaи бaъд aз 4arn; ca^o пeшвoëни cиифи кopгap к;axpaмoиии вокеии ме^тата иишoи дoдaид. Дap caиoaти чумхурй, зиëдa aз xaфт xaзop нaвoвapoн бyдaид, ки иaк;шaxoи иcтexcoлиpo бapзиëд ичро кapдaид [7, c.137].

Дap ин caмг як зyмpa нaвoвapoн дap тaтбики вaceътapи ycyлxoи пешвддами cтaxaиoвй ca^MH xyдpo гyзoштaид. Taróme иaзappacи пешниходхои paтcиoиaлизaтopй хошлнокии мехштро бa тaвpи иaзappac бa зудй бaлaид бapдoштa, иaк;шapo nyppa ичро кapдaид вa бapзиëд бa aMan oвapдaии иaк;шaxoи иcтexcoлй мycoидaт гард. Аз чумга Зaвoди ДУшaибe бa иoми С.Орчоникидзе, кopxoиaи мaъдaнтoзaкyиии кожой, кoмбииaти aбpeшимии Лeиииoбoд, Зaвoди paвFaни Рeгap, Кoмбииaти гушти Дyшaибe вa Фaбpикaи дyзaидaгии Дyшaибe, зaвoдxoи пaxтaтoзaкyнии ^pForn-ema, Кулоб вa Дyшaибe вa Faйpa иaкшaxoи coлoиapo пеш as мух^т ичро кapдaнд [3, c.02]. Бa дacт oвapдaии ин гута мyвaффaкиятx,oи шoëи кopи ocoи нaбyдa oдaмoи фидoкopoиa мexиaт мeкapдaид. Онхо poxи xaлли оккилошро бapoи биcëp мacъaлaxoи мypaккaб ëфтaид. Mexиaти кopгapoн вa иитeллигeиcияи инженерию тexиикй иaтичaxoи мycбaт бaxшид: ш^шм иcтexcoли Maxcynorn caиoaтй то 5 дeкaбpи шли 1946 вa coлoиa - 106 % ичро шуд. Хдчми умумии caиoaти мaxcyлoтбapopй aB coли 1945 aB 24% гyзaшт [5, c.389].Сoли 1946 бapoи кишвap мyвaффaкиягxoи кaлoн вa рушди миибaъдaи caиoaти чумхурй бa xиcoб мepaфт. Дap бapoбapи ин, дap coли якуми бaъдичaигй дap кopи caиoaт дap чумхурй кaмбyдиxoи чиддй низ бyдaид. Аз 30 шмудхои acocии мaxcyлoти caraam, ки бapoи бa иcтexcoлoт бapoвapдaн бa ra^a гиpифтa шyдa бyдaнд, тaнxo 9 тои oи ичро шуд.

Moxи фeвpaли 1947 Xyкyмaти Иттифок иaкшaи бapк;apop вa рушди xoчaгии xara^ кишвappo бapoи шли 1947 ^бул кapд, ки дap acocи oи иaк;шaи тapaккиëти caraarn чумхурй тapтиб дoдa шyдa буд. Дap oи бa рушди неруи бapк, мacoлexи бииoкopй, мoлxoи cepмacpaф вa Faйpa дикдати мaxcyc дoдa мешуд.

Дap тaшкили мexиaт вa бaлaид бapдoштaии xocилиoкии oи

мyxaндиcoн, тexиикxo, capдopoни cexxo вa ycтоxoи кopxoиaxoи иcтexcoлй caxм гyзoштaид, бa мoиaиди: capдopи шyъбaи тexиикии зaвoди С.Орчоникидзе Сaдpиддииoв, capмexaиик Бeлoкoи, мacтep Видяев^ уетои cмeиaи зaвoдxoи пaxтaтoзaкyнй: Дyшaибe - Сaигииoв вa бурбонов, Рeгap - Пeикoв, Кулоб - Шepaлиeв, инженери Кoмбииaти aбpeшими Лeнинoбoд - Нииa Вepтyзaeвa вa дигapoн [В, С.3В4-3В5].

Яке aв oбъeктxoи мухимми coxтмoиии пac aв ^нт ин coxтмoии пoйгoxи бapк;ии Вapзoби Пoëи -пoйгoxи дуюми cracra^ энергетикии Вapзoб бa xиcoб paфтa кopи oи xaиyз дap coлxoи 4am' OFOЗ гapдидa, бa coxтмoни мapдyмй тaбдил ëфтa буд. Дap oи мexиaткaшoии Дyшaибe,

фиpиcтодaгoии вилоягхри Кулоб вa Fapм кop гард^ aв руи xaчми зaмии, бетон вa кopxoи oxaиy бетонй, ин иотт, яке aв бyзypгтapии иишoaги coлxoи 1946-1950 дap Точикиетон бa xиcoб мepaфт, ки 29 мapти coли 1949 бa иcгифoдa дoдa шуд [10,60].

Дap иaтичaи ин чopaбиниxo иcтexcoли кyввaи бapк; дap чумхурй дap ин m^oora бешгар aв 2 мapaгибa aфзyд, ки ин икдом бapoи иcгифoдaи вaceътapи неруи бapк; дap coxaи xoчaгии xanrç имкoиият фapoxaм oвapдa рушди oн дap coли 1950 нaзap бa coли 1940. 4,8-9,5 бapoбap aфзyд [2, c.394]. Кoии arn^mre Шуроб иa тaнxo тaлaбaги caнoaт вa axoлии чyмxypиpo кконеъ мегард, бaлки мaxcyлaги oи бa дигар шaxpxoи Иттиxoди Шypaвй coдиpaг мешуд.

Шaxтëpxoи Шуроб конхои кухшро тaчдид гард^ конхои иaв мecoxтaнд вa иcтexcoли aигиштpo руз то руз зиëд кapдaид. Хдмин тaвp, дap мyкoиca бо coли 1947 ист^шли онро бeштap aв 30% боло бypдaнд[4], вa дap coли 1950 ист^шли aигишт дap capocapи чумхурй ииcбaт бa coли 1940 220% aфзyд [1, c.11].

Бapoи кконеъ кapдaни тaлaбaги aфзoяидa бa корхои тaъмиpи мошинхо вa вocитaxoи иaклиëти кишoвapзй, зaвoдxoи иaви кopкapди мeтaлxo coxтa шуд. Ин буд, ки дap coлxoи 1945-1950 зaвoди «Tpaктopoдeтaл», зaвoди мexaиикй, тaъмиpи моторхои «MeтaллoшиpпaIpeб» дap Дyшaибe, зaвoди pexтaгapй вa мexaиикии Конибодом вa Faйpa, як кдтор кopxoиaxoи мacoлexи coxтмoий: Комбишти чубкории Дyшaибe, зaвoди мacoлexи бинокории Вaxш, зaвoди кopкapди caигy rnaFan дap Иcфapa, зaвoдxoи xиштбapopй дap X^cop вa ^ypFOнтeппa, зaвoди шишaбapopй дap Ленинобод бa кор aндoxтa шyдaид [1,c.11].Сиифи кopгap руз то руз aз чиxaти микдор здед вa бocифaт гapдидa, шyмopaи он бa 178 xaзop иaфap pacид, ки ииcбaти дaвpaи тoчaигй 19 фоиз aфзyдa мyтaaccифoиa дap фaъoлияти кopxoиaxoи caиoaтй кaмбyдиxoи чиддй вучуд дoштaид. Чунончй, бaъзe кopxoиaxo ra^apo aв руи иaвъxoи иcтexcoли мaxcyлaг ичро ш^рд^ инчунин cифaти мaxcyлaг чaидoи кaиoaтбaxш иaбyдa, иcтexcoли мaxcyлaги иaфтй низ тaлaбaгpo конеъ шмегардонид.

Дap xaмии дaвpaxo кopxoиaxoи шви caиoaти caбyк вa xypoквopй бa мoиaиди: зaвoдxoи пaxтaтoзaкyиии Пpoлeтap вa Уялй, фaбpикaи дyзaидaгй вa тpикaгaжбapopй, зaвoди вино, зaвoди cпиpт вa paвFaии Дyшaибe, зaвoди вино дap Foичй вa зaвoди иcтexcoли ширт дap Иcфapa, фaбpикaи тaмoкyи ^rna^e вa дигap кopxoиaxo coxтa бa иcтифoдa дoдa шуд [6, c.343].

X,aмaгй дap тули ин m^oora 14 кopxoиaи иaви caиoaтй бa кор дapoмaд, ки бapoи кишвap дacтовapди кaлoи xиcoб мешуд [9, c.127].

Хамчунон дар ин давра корхонахои нави саноати вазнин, сабук ва хурокворй дар заминаи мукаммалтари техникй сохта шуда, мавриди исгифода карор гирифтанд. Дар давраи баъд аз чанг накши технологияи нав ва исгехсоли он дар тараккити саноат ахамияти якуминдарача дошт. Коргарон ва мутахассисон барои чорй кардани техника ва усулхои прогрессивии мехнат на танхо дар корхонахои нав, балки дар заводу фабрикахои мавчуда саъйи здед карданд.

Дар такмили заминаи техникй ва ташкили исгехсологи саноатй навоварон ва ихтироъкорон сахми зиëд гузоштанд. Хамин тавр, дар тули 11 мохи соли 1950 аз чониби Вазорати саноати махаллй 9 пешниходи ратсионализаторй аз чониби мардум кабул карда шуд, ки кариб 400 хазор сумро ташкил медод [1, с.269]. Ратсионализаторони комбинати бофандагии шахри Душанбе дар давоми 9 мохи соли 1950 берун аз он 40 таклифу пешниход карданд, ки чорй гаштани он дар исгехсолот зиëда аз 500 хазор сумро сарфа кард [5, с.412]. Хамин тарик, дар давраи аз соли 1946 то соли 1950 дар инкишофи саноати чумхурй муваффакиятхои назаррас ба даст оварда шуд. Вазифахои накшаи панчсолаи чорум кариб дар хамаи навъхои мухимтарини махсулот на танхо ичро, балки барзиëд исгехсол гардида аз дарачаи пеш аз чанг хам баландтар гашт. Махсулоти умумии саноат нисбат ба давраи соли 1945 бештар аз ду баробар афзуда дар нисбати соли 1940 - 51% -ро ташкил намуд [6, с.349]. Бо ин хама, дар раванди рушд ва ташаккули саноат камбудихои калони хусусияти субъекгивй ва объекгивй чой доштанд. Мардум мачбур буданд, ки дар шароити душвор кор кунанд ва умдатан дар хобгоххо ва хучрахои номусоид, зиндагй мекарданд. Зиндагй ва шароити зисти онхо ба рохбарони аппарати партиявй ва хочагй ахамияге надоштанд. Дар умум камбудихо дар кори саноат асосан бо мушкилихои давраи баркарорсозй шарх дода мешуданд. Дар натича, бисëр сохахо натавонистанд накшахои худро ичро кунанд. Хамин тавр, сатхи пеш аз чангии исгехсоли абрешими хом ва истихрочи нафт ба даст наомад.

Дар бисëр корхонахо махсулот хануз пастсифат буда, ичроиши накша ба даст оварда намешуд. Вазъият дар сохаи сохтмони асосй (капиталй) Fайриканоатбахш буда, сари вакт омода накардани сметаи лоихавй, пароканда кардани маблаFхо дар объектхои гуногун, ташкили Fайриокилонаи мехнат, сусг механиконидани корхои сохтмон ва f. сабаби ичро нашудани корхои асосй дар соли 1950 гардид. (Накша танхо 85% ичро шуд).

Сохтмони нави саноатй, афзоиши доимии иктидори истехсолй ва махсулоти саноатй, инчунин дигархо сохахои хочагии халк, баркарор намудани робитахо байни вилоятхо ва шахрхои чумхурй талаб мекард, ки хатсайри мошинхои боркаш ва мусофирбар, теъдоди наклиëги автомобилй ва дигар намудхои алока мувофикан зиëд карда шавад.

Дар он солхои душвор робитахои иктисодии чумхурй асосан тавассути рохи охан амалй мешуданд. Гардиши молхо бо дигар марказхои иктисодии иттиходи шуравй хеле афзоиш ëфта, дар охири накшаи панчсолаи пас аз чанг, хачми хамлу накл аз сатхи пеш аз чангй зиëд шуд. Мисли пештара рохи охани асосии чумхурй шуъбаи душанбегии рохи охани Tошканд бокй монда интиколи мол ва мусофирон асосан тавассути хамин рох анчом дода мешуд.

Дар дохили чумхурй интиколи мол бо рохи охани камбар сурат гирифта, соли 1946 хатти камбар ба кони ангишти Зиддй (то 21 км расонида шуд), ки дар давраи чанг дар холи сохтан карор дошта ба исгифода дода шуда дар хамон давра сохтмони рохи охани камбари ^уршнтеппа - Кулоб низ OFaз шуд [6, с.353-354]. Tо охири панчсола дарозии роххои камбар дар чумхурй нисбат ба давраи точангй 197 км афзуда ба 339 км расонида шуд, ки дар натичаи он хачми хамлу накл дар тули панч сол 2,2 маротиба зиëд шуд[6, с.354].

Накши назаррасро дар рушди хочагии халк наклиëги автомобилй дошт. Дар давоми панч соли пас аз чанг дарозии роххо хеле зтед шуда, холати онхо бехтар гардид. Дар ин муддат шумораи базахои автомобилии Tочикистон хеле зтед шуд. Як катор хатсайри автобусхо кушода шуданд, ки хамаи шахрхои бузурги чумхуриро бо хам пайвасг мекарданд. Бо ташаббуси рохбарони чумхурй як катор хочагихои нави автомобилй (аз чумла дар Исфара, ХоруF, Fарм) ташкил дода шуда, шумораи автомошинхо хамвора меафзуд, ки дар натичаи он аз чихати наклиëти боркашонй чумхурй аллакай дар соли 194В ба сатхи пеш аз чангй расид [5, с.414-415].

Солхои 1946-1950 хамлу накли мусофирон тавассути автобус ва автомобилхои кироя бамаротиб афзуд, ки ин нисбат ба соли пеш аз чанг 2,8 баробар афзуда, роххои сангфарш зтед шуданд, ки хачми онхо ба 30В км. расид [5, с.418].

Муваффакияг дар сохаи наклиëти хавой низ назаррас буда дар чумхурй хатхои нави хавой кушода шуда, шумораи хавопаймохо зиëд гашта то охири панчсола шахри Душанбе бо тамоми шахрхои чумхурй тарики хатхои хавой пайвасг карда шуд. Соли 194В хатти хавоии доимии байни Душанбе ва Москва баркарор гардида, хати нави Душанбе -Боку кушода шуд.

Хамин тавр, метавон гуфт, ки мувафакиятхои саноати чумхурй назаррас буд. Онхо дар як муддати кутох на танхо вазифахои азнавбаркароркуниро ичро намуданд, балки ба пешравихои назаррас ноил гардиданд.

АДАБИЁТ

1. Из истории индустриального развития Таджикской ССР. - 1941-1958 гг. - Т.2. Документы и материалы. - Душанбе, 1981.- С.269.

2. Иркаев М. Очерк истории Советского Таджикистана. М. Иркаев, Ю. Николаев, Я Шарапов - Сталинабад, 1957. -С.394.

3. История таджикского народа. - М., 1965. - Кн.2. - Т.3. - С.102.

4. Коммунист Таджикистана. 28 авг. - 1949.

5. Материалы к истории таджикского народа. - 1954. - С.389.

6. Очерки истории народного хозяйства Таджикистана. - С.349.

7. Очерки Коммунистической партии Таджикистана (1938-1983 гг.). -Душанбе, 1984. - Т.2. - С. 137.

8. Решения партии и правительства по хозяйственным вопросам (1917-1967 гг.). - М., 1968. - Т.3. - С.250.

9. Хайдаров Г.-Х. История-Таджикской-ССР / Г.Х. Хайдаров Душанбе, 1991

10. Юнусов Б.В. Электроэнергетика Таджикистана. / Б.В. Юнусов - Душанбе, 1975. - С.60.

ПРОЦЕСС РЕКОНСТРУКЦИИ И РАЗВИТИЯ НАРОДНОГО ХОЗЯЙСТВА (1946-1950)

В статье анализируется процесс восстановления и развития народного хозяйства Таджикской ССР после завершения Великой отечественной войны. Во время войны все отрасли экономики Таджикистана были военизированы. После победы над фашизмом возникла потребность в производстве продукции мирного времени. Пришлось восстанавливать и расширять промышленность, на первый план вышло производство товаров народного потребления, а промышленные предприятия, все фабрики и заводы, которые раньше в годы войны выпускали продукцию военного назначения, теперь должны были адаптированы к выпуску мирной продукции.

Автор отмечает, что большое внимание уделялось строительству новых промышленных предприятий, а также объектов транспорта и связи. За пять лет планировалось полностью использовать проектные мощности предприятий, оснастить их новым оборудованием, повысить производительность труда в промышленности, транспорте, сельском хозяйстве и других отраслях.

Автор также отмечает, что задачи, поставленные перед тружениками страны в области промышленности, транспорта и строительства, успешно выполнены. Укрепилась материально-техническая база промышленности страны, увеличилось количество квалифицированных рабочих и служащих.

Ключевые слова: процесс реконструкции, развитие народного хозяйства, предприятия, промышленность, техника, транспорт, сельское хозяйство, строительство, производство, продукция.

THE PROCESS OF RECONSTRUCTION AND DEVELOPMENT OF THE NATIONAL

ECONOMY (1946-1950)

The article analyzes the process of reconstruction and development of the national economy of the Tajik Soviet Socialist Republic. During the war, all sectors of the economy of Tajikistan were adapted to the war. After the victory over fascism, there was a need to produce products of the peacetime. Industry had to be rehabilitated and expanded, the production of consumer goods had come to the forefront, and industrial enterprises, all the factories and plants that used to produce products for war, were now adapting the equipment to produce products to meet the needs of citizens.

The author noted that much attention was paid to the construction of new industrial enterprises, as well as transport and communications facilities. Over the nextfive years, it was planned to make full use of the design capacity of enterprises, equip them with new equipment, increase labor productivity in industry, transport, agriculture and other sectors.

The author also notes that the tasks setfor the workers of the country in the field of industry, transport and construction have been successfullyfulfilled. The material and technical base of the country's industry has been strengthened, and the number of skilled workers and employees has increased.

Keywords: the process of reconstruction, development of the national economy, enterprises, industry, machinery, transport, agriculture, construction, manufacturing, products.

Сведения об авторе:

Муллоджонов А.К. - кандидат исторических наук, доцент кафедры гуманитарных наук Таджикского государственного финансово-экономического университета. E-mail: asadullo1976@mail. ru

About the author:

Mullodzhonov A.K. - Candidate of Historical Sciences, Associate Professor of the Department of Humanities of the Tajik State Financial and Economic University. E-mail: asadullo1976@mail. ru

НАЦШИ ДОНИШКАДАИ ОЛИИ САР^АДЙ ДАР ТАЙЁР НАМУДАНИ

кАдр^ои миллии хАрбй

Эгамбердиев СЛ.

Институти таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи А. Дониши

Ватандустиву хештаншиносй, посдори арзишхои миллй ва арзишгустарии анъанаву суннати ниёгон аз омухтани илму дониш, касби камол ва донисгани гаърихи миллаги худ ва дастовардхои он манша мегирад. Дар ин росго таърихи пайдоиш ва тахаввули сохтору фаъолияг ва хадафхои барчаста, хамзамон накши Донишкадаи олии сархадии Кумитаи давлатии амнияти миллии Чуумхурии Точикистон дар самти хифзи арзишхои миллй ва бо ин рисолат омода намудани кадрхои сохибтахассус басо назаррас буда, хамзамон яке аз сахифахои рангини таърихи миллати точик ба хисоб меравад, ки он мояи ифтихору ибрат аст. Зеро аз пайдоиши аввалин дидбонгоххои сархадй дар худуди Точикистони имруза аз соли 1872 (дар махаллаи Шочони Помири Шаркй) то имруз дар баробари хифзу химояи марз, омухтани роху усулхои мубориза бо сархадшиканон, кочокбарон ва дигар ашхоси чинояткору чиноятпеша мактабу омузишгоххо накши бузург бозида, барои омода намудани мутахассисони касбй сахми бориз гузоштаанд.

Баъди ба анчом расидани таксимоти миллию худудй дар Осиёи Марказй ва таъсиси Чумхурии Мухтори Шуравии Сотсиалистии Точикистон масъалаи бархам додани бесаводй мубрамтарин вазифаи ахли чомеа гардид. Бахри ичрои ин максад хатто комиссияхои фавкулодаи «Махви бесаводй» таъсис ёфтанд. Аммо барои кушодани мактабхои типпи нав монеъа ва мушкилотхои зиёде мавчуд буданд. Аз як тараф набудани шароити маишй ва аз чониби дигар душманони сохти нави чамъият бо хар роху восита монеаи ба тахсил фарогирифта шудани толибилмон мегаштанд. Аз ин ру, зарурияти таъсис додани мактабхои махсус пеш омад, ки чунин мактабхо барои мавхи бесаводй накши асоси гузоштанд. Мактабхои махсус чунин мактабхое буданд, ки аз чониби гурух ё худи омузгорон мухофизат карда мешуданд ва дар вакти хучуми нобахангом бахри хифзи чони омузгорон ва толибилмон муборизахои шадид мебурданд.

Аввалин мактабхои мавхи бесаводй дар уезди Хучанд солхои 1919 таъсис ёфтанд. Тамоми саъю кушиш барои саводнок гардонидани мардум равона мегардид. Аз огози солхои 1920 кариб хамаи кишрхои чомеа барои мубориза бо мавхи бесаводй пурра ба фаъолият сар карданд.

Доир ба таъсиси аввалин мактабхои сархадй мувофики маълумотхои сардори отряди сархадии Помир В. Рогов хануз солхои 1921 кадамхои аввалин гузошта мешаванд, чунончй: «.. соли 1921 отрядхри аввалини сарцадй та^ти рофарии Журавлёв дар Бадахшон таъсис ва фаъолияти худро ба ро%монд» [5, с.3].

Онхо хамчун комитетхои револютсионй таъсис ёфта, барои мавхи бесаводй ва ташкили мактабхои сархадй замина гузоштаанд.

Доир ба ин масъала мухаккик Шонаврузов Ш., дар рузномаи Бадахшони советй, №236 (9151) аз 7.12.1990, тахти унвони «Вафодорони халк» сах 3., чунин меорад: «Саруадчиёни советй соли 1922 дар назди пости Хоруг барои 15 нафар бачазри камбазал интернат ташкил карданд. Тарбиятгирандагон дархобго^и сарщдчиён истикрмат карда, дар он цохурокмехурданд...» [5, с.3].

Вобаста ба таъсисёбии чунин мактабхо мухаккикон [С.Рачабов] ва [З.Алифбеков] низ чунин андешаронй мекунанд:»....аввалин мактаб дар Хоруг соли 1923 барои кудакону ятиму бепарастор аз щсоби маблащои хизматчиёни сархадии Россия ташкил меёбад» [3, с.119].

Х,арчанд ки заминахо барои омода намудани мутахассисони касбй дар худуди кишвар солхои 1921-1923 гузошта бошанд хам, аммо барои сохибкасб гардидани онхо дахсолахо лозим буд. Ин икдомхо хамчун замина барои оянда самар овард. Новобаста аз набудани шароити кофй рохбарияти отрядхои сархадй барои тайёр намудани сархадчиён кушиш мекарданд, чунки он солхо хати сархад бо аспу ароба хифз мегардид ва одитарин воситаи алока мавчуд набуд. Барои расонидани маълумоти зарурй ду се руз бояд рох мерафтанд ва бозгашт низ хамин мухлатро талаб мекард. Аз ин ру, соли 1923 дар ш. Хоруг аввалин мактаби советй - интернати ба номи В.И. Ленин расман ташкил мегардад ва сарпарасти онро сархадбонон ба зимма гирифта, то хатто 5 фоизи хуроквории худро барои онхо чудо мекарданд.

Аз зумраи таълимгирандагони чунин мактабхо минбаъд муборизони рохи озодй, таъсисдихандагони аввалин идорахои давлатй, кахрамони Точикистон Шириншо Шотемур ва аввалин генерали точик Мастибек Тошмухаммадов буданд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.