Научная статья на тему 'РУБАИ - ИСТИННАЯ РАЗНОВИДНОТСТЬ ТАДЖИКСКОГО СТИХОТВОРЕНИЯ'

РУБАИ - ИСТИННАЯ РАЗНОВИДНОТСТЬ ТАДЖИКСКОГО СТИХОТВОРЕНИЯ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
177
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РУБАИ / ТАРОНА / ДУБЕЙТИ / ПОЭЗИЯ ФАХЛАВИ / АВРОМАН / РУБАИ МУСТАЗОД (СТИХОТВОРНАЯ ФОРМА / В КОТОРОЙ К КАЖДОЙ СТРОКЕ ДОБАВЛЕНА ДОПОЛНИТЕЛЬНАЯ / БОЛЕЕ КОРОТКАЯ СТРОКА) / РУБАИ МАВКУФ-АЛЬ-МААНИ / МУЗАЙЯЛ / МУРАББАЪ / МУСАЛЛАС / ОСОБАЯ РАЗНОВИДНОСТЬ ТАДЖИКСКОГО СТИХОТВОРЕНИЯ / ХАСАН КАТТОН / ШАМС КАЙС / РУДАКИ / НАСИРУДДИН ТУСИ / АБУЛХАСАН БОХАРЗИ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Юсуфов Умриддин Абдукофиевич

Рубаи является одной из самых древних и распространенных поэтических разновидностей в таджикско-персидской литературе. В течение своей эволюции, рубаи распространилась также в литературе других народов Востока, в частности она оказала значительное влияние в арабской и тюркской литературе. Автор в этой статье постарался указать на народный корень данного вида стихотворения в пехлевийской литературе, который назвался «фахлавиёт» и «авроман» в древних таджикско-персидских текстах. Более того, одна часть сохранившейся пехлевийской стихотворной системы цезурируется наподобие рубаи, что свидетельствует о существовании подобных стихотворных систем в таджикско-персидской поэзии до арабского завоевания. Истинная родина рубаи является Мавереннахр. Такие слова как «тарона» (разновидность поэтического жанра) и «дубейти» (двустишие) являются синонимами рубаи. Удивительно, что наши литераторы приняли термин «рубаи» из арабского языка, в то время как арабские ученые называют этот вид поэтического искусства «ад-дубайт», и это слово употребляется по сей день. «Тарона» и «дубейти» считаются древними и истинными названиями рубаи. Также, наряду с рубаи употреблялись такие ее синонимы как «чахордона», «чахорхона», «чорона» и «чахоркош». В таджикско-персидских произведениях в области метрики и рифмовки стихотворения Хасан Каттон считается изобретателем стихотворной системы рубаи. Сочинения Хасана Каттона приведены в произведении «аль-Муъджам» Шамса Кайса, которая сохранилась до наших дней. Один из главных особенностей рубаи заключается в том, что во время чтения рубаи некоторые стопы ритма могут быть игнорированы. Такая практика нарушения стихотворного ритма в арабской поэзии не наблюдается. Подобное разрушение правил и шаблонов по сути своей создает условия для свободного выражения мыслей, что свойственна только таджикско-персидской литературе. Данное явление в литературном выражении называется «поэтическая воля». Ходжа Насириддин Туси назвал этот феномен «правилом успокоения». На основе ритма рубаи в таджикско-персидской художественной литературе были созданы три поэтических искусства - музайял, мураббаъ и мусаллас. Рубаи является самым притягательным и народным видом поэзии. В этом жанре сочиняли большинство наших поэтов - от поэта поэтов Абуабдулло Рудаки до устода Лоика Шерали

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

RUBAIYAT AS A GENRE OF TAJIK POETRY

Rubais is one of the oldest and most influential Tajik-Persian poetry genre that also has had a significant influence on the literature of the other peoples of the East, especially the Arabs and Turks. The author also stressed that the folklore of this literary type in the literature shows that later in the Tajik-Persian texts, the name of the philosopher and the anthropologist is remembered. In particular, a portion of the weight of the burial preserved as a rubais is proving that the Arabs have had such an agenda in the poetry of Tajik-Persian literature. Rubais are founded in Mauritania. The terms «song» and «couplet» are shared with «rubais». It is worth mentioning that our writers have accepted the word «rubais " from Arabic, while Arab scholars for this still use the term end genre of «Ad-dubait». Tarona (song) and couplet originally are formed from rubais. Also, the terms «chahordona», «chahorhona», «chorona» and «chahorqosh» were also used as a term for rubais. The role and influence of rubais in Tajik-Persian poetry pointed by Hasani Qatton is reflected «Al-Mujam» of Shamsi Qais. One of the major peculiarities of the puzzle is that when ripping a rope, some of the terms loss the weight/meaning. This kind of breakthrough is not seen in the Arabic poetry. This difference creates the basis for free expression, which only exists in Tajik literature/poetry. It is called «poetic aptitude» in literary terminology. Hoja Nassiridini Tuysi named it as «stigmatization policy». Based on the rubais weighting, the Tajik- Persian poetry segregate poetry art into three dimensions -muzayad, murabba» and musallas. Being the most beloved and the most populous genre in Tajik-Persian poetry, rubais are widely used in many poems, starting from Odamushshiaro of Abduabdullohi Rudaki ending with poems of Loiq Sherali.

Текст научной работы на тему «РУБАИ - ИСТИННАЯ РАЗНОВИДНОТСТЬ ТАДЖИКСКОГО СТИХОТВОРЕНИЯ»

7. Тоиров У. Шарифов Х. Назмшиносй. Душанбе, Хумо, 2005.

8. Фарханги тафсирии забони точикй. 4..I. Душанбе,2008.

9. Шарифов Х. Балогат ва суханварй.Душанбе, Ирфон, 2002.

10. Энсиклопедияи советии точик, чилди 4, Душанбе, 1982.

11. Мухлис. Девони ашъор, нусхаи дастхатти разами 66, захираи дастхаттхои шаркии Институти шаркшиносй ва мероси хаттии АИ Ч,умхурии Точикистон.

ФАНАТ МУХАММАС: ГАРМОНИЯ ФОРМЫ И СОДЕРЖАНИЯ

Мухаммас - это форма поэзии, каждый стих которой состоит из пяти стихов, рифмующихся в первом стихе с AAAAA, а в следующих стихах с BBBBA, VVVBA.

Мухлиси Бадахшони (1822-1891) был одним из самых плодовитых поэтов постсайдо периода второй половины XIX века. В творчестве поэта Мухамма занимает второе место после газели.

Количество мухлисов в единственном экземпляре его дивана Мухлиса - 234. Мухаммы поэта составляют значительную часть стихотворений девона. Они исполняются как самостоятельно (110 пьес), так и в гарантированной форме (124 пьесы), которые неразрывно связаны по форме и содержанию.

Независимые мухаммы Мухлиса по множеству тем, таких как; гимны чистой человеческой любви, жалобы на страдания соседей, недовольство временем и окружающей средой, восхваление Эмира Абдуллы, изображение Навруза, критика официальных лиц религии и правящего класса, нравственности.

Поскольку у мухамманов больше возможностей для выражения своих мыслей и идей, чем у стихов из газелей, Мухлис попытался выразить свои мысли и идеи во всех аспектах по той или иной теме в форме мухаммеда.

Ключевые слова: Бадахшанский болельщик, мухаммас фалак, любовь, нравственность.

FAN OF MUHAMMAS: HARMONY OF FORM AND CONTENT

Muhammas is a form ofpoetry, each verse of which consists offive verses, rhyming in the first verse with AAAAA and in the following verses with BBBBA, VVVBA.

Mukhlisi Badakhshoni (1822-1891) was one of the most prolific poets of the post-Saido period in the second half of the 19th century. In the works of the poet, muhammas takes the second place after ghazal.

The number of mukhlis in Muhlis's single copy of his divan is 234. The poet's muhammas are a large part of the devon's poems. They are sung both independently (110 pieces) and in a guaranteed form (124 pieces), which are inextricably linked in terms of form and content.

Muhlis's independent muhammas on a variety of topics such as; hymns of pure human love, complaints about the suffering of neighbors, dissatisfaction with the times and the environment, praise of Emir Abdullah, depiction of Navruz, criticism of officials of the religion and the ruling class, and morality.

Since muhammas have more opportunities to express their thoughts and ideas than ghazal verses, Mukhlis has tried to express his thoughts and ideas in all its aspects on this or that topic in a muhammadform.

Keywords: Fan of Badakhshan, muhammas falak, love, morality.

Сведение об авторе:

Хикматов Джумабой Хакимович - Таджикский технический университет им. акад. М.С. Осими. Заведующий кафедрой языков. Адрес: 734042, Республика Таджикистан, г. Душанбе, пр. акад. Раджабовых 10. Телефон: (+992) 935435329.

About the author:

Hikmatov Jumaboy Hakimovich - Tajik technical university named after acad. M.S. Osimi. Head of the Department of languages. Address: 734042, Republic of Tajikistan, Dushanbe, avenue of acad. Rajabovs 10. Phone: (+992) 935435329.

РУБОЙ НАВЪИ АСИЛИ ШЕЪРИ ТОЧДКЙ

Юсуфов У.А.

Институти забон ва адабиёти ба номи А. Рудаки

Мусаллам аст, ки рочеъ ба тахкики чанбахои мухталифи рубой, бавижа заминахои таквину шаклгирии он, радабандии мавзуъот, сохтору устухонбандй, мухтассоти рубой хамчун жанри адабй, тахаввул ва ташаккули ин навъи адабй дар мархалахои муайяни таърихи адабиёти порсии

точикй, хyсyсиёти умумй ва тафовути онхо аз дидгохи сабки баён, воситахои тавсири бадей, баррасии мавзуъу мухтаво, накши рубой дар адабиёти шифохй ва омузишу тадкики рубоиёт дар осори шоирони алохида дар илми шаркшиносй асархои зиёди илмй навишта шудаанд. Вале бо ин хама мачмуи захими таълифот хануз баъзе чанбахои мухимми ин навъи адабй, яъне заминахои таквину шаклгирй, собикаи таърихии он, ихтирои рубой аз чониби порсигуён, вежагихои шеъри порсии точикй ва таъсири рубой ба адабиёти араб ва халкхои туркзабон мавриди тахкики алохида карор нагирифтаанд. Вобаста ба ин, хадафи аслии мо табйин ва мушаххас кардани ин масъалахои бунёдй ба шумор меравад, ки дар осори пажухишгарони дигар камтар ба он таваччух зохир гардидааст.

Рубой дар луFат ва истилохи адабй

Бо шунидани вожаи «рубой» дар вахлаи аввал чунин ба назар мерасад, ки басомади он арабист. Аммо ин, ба назари мо, хеч ачобат надорад. Ба далели ин ки «забони арабй мобайни аквоми исломй хукми забони лотинро мобайни милали масехй» (Ч. Хумой, Рудакй ва ихтирои рубой) доштааст. Далели дувум ин ки баъд аз густариши ислом дар каламрави Сосониён ниёгони мо забони арабиро дар сатхи матлуб омухтанд ва аз замони садри ислом (давраи Ибни Мукаффаъ ва Абдулхамиди Котиб) ба баъд дар куллияи улуми акливу наклй ва хусусан сарфу нахв, маонй, баён ва адабиёт таълифоти бунёдиро ба забони арабй анчом доданд. Хасисаи умда ва фарккунандаи ин таълифот дар сабки он аст, ки порсист. Ин х,ама истилохот, - менависад Чалолуддини Хумой, - ки дар кутуби адабию илмй мебинед ва хаёл мекунед, ки аслан арабист, чй вакт дар забони аслии аъроби бадавй собика дошт? Ин хама махлук ва мавлуди эронихост. Дар хамин забони маъмулии форсй садхо калима дорем, ки хама мегуянд арабист, хол он ки хеч кадоми онхо дар хеч аз шуъбае аз шуъаби лисони арабй харгиз истеъмол нашуда ва намешавад, ин чй тур арабист, ки хеч арабизабоне ва лав як бор хам онро ба забони худ чорй накардааст ва намекунад! Эронихо дар хакикат аз решахои арабй ва гохе аз решахои форсй шабехи сигахои арабй хазорон лугат ва истилох вазъ кардаанд, ки хеч рабте ба араб надошта ва аксар истилохоти илмиро арабхо аз эронихо гирифтаанд, на ин ки эронихо аз араб гирифта бошанд (Ч. Хумой, Рудакй ва ихтироъи рубой, 44).

«Рубой» низ чунин сарнавишт дошта, аз чумлаи чунин вожахост, ки аз суи донишмандони порсии точикй, бино ба риояти меъёрхои мусталахоти адабй сохта шудааст. Сируси Шамисо маънии лугавии онро чунин шарх додааст: «Рубоъ дар лугат ба маънии чахоргон аст ва хар чизеро, ки дорои чахор чузъ бошад, метавон рубоъ гуфт. Ва гуфтаанд, ки он маъдули арбаъа арбаъа ё арабаъата арбаъата аст. «Рубоъй» бо «ё»-и нисбат, яъне шеъре, ки дорои чахор мисроъ бошад».

Зикри ин нукта бамаврид аст, ки то карни XIII, яъне, то замони таълифи «ал-Муъчам фй маъойири ашъори-л-ачам»-и Шамси ^айси Розй вожаи «рубой» хамчун истилохи адабиётшиносй маъмул набуд. Ба таъбири дигар, рубоиро хамчун истилох бори аввал Шамси ^айси Розй дар «ал-Муъчам» мавриди истифода карор дод, ки мавкеи «дубайтй» ва «тарона»-ро то андозае махдуд кард. ^абл аз ин, дар адабиёти порсии точикй Мухаммад Умари Родуёнй зимни баррасии мавзуъоти фанни бадеъ боре онро «чахоргонй» (Тарчумон, с. 110) ва бори дигар «дубайт» номидааст (Тарчумон, Истонбул, с. 129). Х,адафи умда ва усулии Родуёнй, аз корбасти ин истилохоти бумй, пеш аз хама, бозгуии он аст, дар афкори назарй ва адабии мардуми порсигуй кабл аз футухоти аъроб ба каламрави Сосониён мавчуд будааст. Аз лихози таърихй, мусалламан дубайтй ба ашъори маъруф ба фахлавиёт иртибот дорад, ки дар сарчашмахои кадими порсй сабт шуда, то замони мо омада расидааст.

Х,амин равиши бумисозии истилохотро бадеънигорони порсии точикй дар асрхои баъд низ идома додаанд. Аз чумла, дар мукаддимаи фахлавиёти Шарафшох Дулой он ба гунаи «чахордона» омада, Захирии Самаркандй дар «Агрозу-с-сиёса» [с.299] «чахорхона» ва Рашиди Ватвот дар «Х,адоику-с-сехр» истилохи «дубайтй» -ро бо рубой муродиф ва муштарак донистаанд. Х,атто дар матнхои кадими порсй баъд аз овардани «байт» голибан як рубой зикр мекунанд. Аз ин амал чунин маънй бармеояд, ки он низ бо рубой муродиф будааст. Истилохи «чахоркош»-ро низ дар Х,инд бо рубой муродиф донистаанд [Шамисо С. Сайри рубой, 85]. «Тарона» ва «дубайтй» аз номхои кадимй ва аслии рубой мебошад. Ачиб он аст, ки арабхо ба чои рубой бо таъсир аз адабиёти порсии точикй онро ба гунаи «ад-дубайт» кабул доштанд, ки имруз низ шоеъ аст. Аммо дар бадеъи порсии точикй «мустаърабаи онро рубой хонанд» [ал-Муъчам, с. 115]. Сохиби «Анвору-р-рабеъ», танхо ба эътибори вазнаш рубоиро «бахруддубайт» номидааст.

Дар ашъори фахлавй намунахое бокй мондаанд, ки вазнашон ба мисли рубой тактеъ мешаванд ва ба хайси сурат низ аз чахор мисраъ ва гохи дигар чахор байт иборат мебошанд. Ин далел собит месозад, ки дар чома ва сарвохои пахлавй вазне мавчуд будааст, ки бо авзони арузии арабй мушобихат доштааст. Бино ба ин, Чалолуддини Хумой, ки дар тахкики фунуни балогат ва

ottooto aдaбии пopcй тaълифoти бyнёдй бa калам oвapдaacт, бa чунин натича мepacaд: «Бaьзe бa Faлaт таваххум кapдaaнд, ки шeъpи apyзиpo эpoниён aз apaб иктибoc кapдa бoшaнд, зинхop ин пиндopи шмакбули ^6a4opo нaбoяд pox дoд, зepo ки шeъpy муоткй чузви Fapoизи завкй, бaлки тaбиии xap миллaтecт вa yмypи Fapизй кoбили тахмилу тaклид тест...» (Рyдaкй вa иxтиpoъи pyбoъй).

Гyвoхи paвшaни ин гyфтa, шeъpи пахлавии «Aндap oмaдaни шoх Бaхpoми вapчoвaнд» acт. Aз ин шму^^ мeтaвoн зиёд шoхид oвapд, вaлe ин 4o бa як бaйт иктифo мeкyнeм: Ha пaд xyrap нa пaд мapдия бa гад aфcyc вa paй ёpия Яьш, нa бa xy^py мapдй, бaл 6o cyxpaвy pишxaнд.

Aгap ин бaйт бa лихoзи apyзй тaктeь гapдaд, вaзни oн чaхop 6op мaфoьйлyн acт. Бap ин acoc, Cиpycи Шaмиco бaьд aз тахкики чунин пopaхoи шeьpй, xycycaн дap мaвpиди мyтoбикaти aвзoни шeьpи фахлавй бa apyзй бa xyлocaи зep мepacaд: <^apxe aз фaкapoти aшъopи фахлавй кoмилaн вaзни apyзй дopaнд вa хамин нaздик бyдaacт, ки 6a^xo бa тaдpич фахлавиёт 6o мyxтacap тaFЙиpe тaбдил бa шeъpи apyзй шуд» (Caйpи pyбoй, 322).

Инчунин, мyaллифи нoшинoxтaи «Myчмaлy-т-тaвopиx» дap xycycи бунёди шaхpи X,aмaдoн нaвиштaи биcёp чoлибe дopaд: «Ва дap X,aмaдoннoмa... oвapдaacт бaйтe бa aлфoзи пахлавй, ки «Copy Чдм кapд, Бахман кaмap бacт, Дopo [и] Дopo г^дихам oвapд» вa ин кaлимoти пахлавй хуччат acт пaхлaвигyёнpo хамчушнки apaбpo шeьpи тозй» (Myчмaлy-т-тaвopиx c. 541).

Бa ин нaвиштa кaмe диккaт нaмoeм вa o^o бa гyнaи шeьp дap oвapeм, чунин бaйт xocra мeшaвaд:

Copyи Чдм кapт, Бахман кaмap бacт, Дopoи Дopo, г^дихам oвapт.

Дap ин хoлaт ин бaйт 6o вaзни apyзии мycтaфьилyн фaь мустафьилун ду 6op, ки мyкaффo хам хаст, тaктeь мeшaвaд.

Бaьзe aз нaмyнaхoи нacpи cyфия, as чумла нигoштaхoи Xo^a Aбдyллoхи Aнcopй бa хaмoн ycлyби шeьpи Эpoни теш aз иcлoм oфapидa шyдa, вaзнaшoн 6o вaзни pyбoй бapoбap аст: Ч,уз pocт нaбoяд гуфт, мафьулу мaфoьйлyн

X,ap pocт нaшoяд гуфт. мафьулу мaфoьйлyн

(Aз MyTO4ora Xo^a Aбдyллoхи Aнcopй)

Hyктaи дигap, ки шубхаи мopo бa тaaллyк дoштaни фaнни apyз бa apa6xo мeaфзoяд, дap бaьзe aз пopaхoи фахлавиёт вa aвpoмaнa бa мyшoхидa pacидaни кoфия мeбoшaд: Биxypй, бoнyи ^хфн, X^op Haвpyзy Mexpro^

To имpyз кaтaьoтe aB aшьopи дaвpaи aввaлияи шeьpи пopcии точикй бa дacт oмaдaaнд, ки 6o вaзни pyбoй cypyдa шyдaaнд. Ин aз oн шaхoдaт мeдихaд, ки ин вaзн нaтaнхo xocи дyбaйтй бyдa, гyфтaни чунин aшьop дap Эpoни ^шнй мaьмyл вa мyтaдoвил бyдaacт. Baлe roxe дигap кaтaьoтe бa мyшox,идa мepacaнд, ки бинo бa эътибopи вaзнy кoфия нa pyбoй вa нa дyбaйтй хастанд. Mиcли бaйти мaшхypи Aбyхaфcи CyFдй (acpи VIII м.), ки aз нaмyнaхoи нaxycтини шeьpи клaccикиcт, мycтaшpики фapoнcaвй Ж. Лaзapд «вазни oнpo мaншaь вa acли вaзни pyбoй мeдoнaд».

Ин гута aшъop дap нaзapи aввaл aз pyи шaклy кoфия бa pyбoй мyшoбихaт дopaнд, aммo вaзни ora,o aз вaзни pyбoй фapк мeкyнaнд. Ин шeьpи Maxacrnpo мeтaвoн хамчун дaлeл зикp кapд:

X,apшaб дили мaн чyнoн бжузад, Дap нoлaи y чaхoн бжузад.

Ту хдм зи дилaм нaмeкyнй ёд, Taprä, ки тypo зaбoн бжузад. nac, мaнтикиcт, ки pyбoй тавъи xoc вд acили шeьpи пopcии точикй 6удд, apaбй нecт вд дap ин мacьaлa шакку шyбхae вучуд нaдopaд. Ихтирои рубой

Дaвлaтшoхи Caмapкaндй aндeшaи дигapepo мaтpaх кapдa, вачхи тacмияи pyбoиpo ба хайати cyвapии шeъp ниcбaт мeдихaд ва «шeьppo ба эътибopи чaхop миcpoьи мycтaкили oн py6orö> нoмидaacт (Тазкиратушшуаро, с. 27), ки фapзияи caxex acт. Бад-ин тapтиб, aкcapи aдaбиётшинocoни мyocиp ин нaзapи Дaвлaтшoхpo пaзиpyфтaaнд ва pyбoиpo навьи шeьpи кутохи мycтaкилe дoниcтaaнд, ки аз чaхop миcpaь ибopaт буда, вазни acocии oн мафьулу мaфoьйлy мaфoьйлy фаьал (--V/V—V/V—V/V-) аст. Cиpycи Шaмиco 6o иcтинoд ба aндeшaи мycтaшpики итoлиёй Бaycaнй [Bausani] 0F03Г0хи pyбoиpo Оcиёи Mapкaзй мeдoнaд (Caйpи pyбoй, 24). Ин ^rcrapo Шaфeьии Кадканй мyшaxxac ва даки; ба cилки тахкик кашида, Moвapoyннaхppo ватани

* Дар матн ин вожа бо вови маъруф навишта шудааст, ки дар замони пайлавй маъмул буда: jb^. Бинобар ин, он йарфи «у» нест, балки «у»-и дароз аст.

** Сору (ки муарраби он соруй аст, яъне Иамадон. Мегуяд Иамадонро Рамшед сохт ва Байман ба ободонии он камар бает ва Дорои Дороён онро такмил кард.

зухури рубой мешуморад: «...нахустин намунахои рубой ва шеъри форсй ба таври куллй аз Мовароуннахр ва бар сари рохи Чин ва дар маъбари корвонхое, ки ба суи Чин ё аз Чин рафтуомад доштаанд, ба вучуд омадааст» (Кадканй, Х,афт шаб аз х,афт мох). Чунин ба назар мерасад, ки хам ривояти Шамси ^айсва хам гуфтаи Давлатшохи Самаркандй дар бораи ихтирои вазни рубой аз чониби Рудакй ва писари Яъкуб ибни Лайс фарзияи илмй будани онро ба хакикат наздик месозад.

Чунонки зикраш дар боло гузашт ва ба ахли тахкик хам маълум аст, сохибкирони шоирон Абуабдуллохи Рудакй мубтакири рубой набуда, он дар адабиёти давраи пахлавй собика дошт. Ба кавли мухаккики эронй Чалолуддини Хумой «Рудакй мухтареи рубой набуда ва кабл аз вай хам ин вазн дар форсй собика дошта, аммо y шояд аввалин шоире бошад, ки аз ин навъи шеър дар сохтани охангхо ва сурудхо ва ашъори «малхун»-и забони дарии маъмули ахди Сомонй аз соири гуяндагон истифода карда бошад» (Рудакй ва ихтирои рубой, с. 48). Донишманди точик Аълохон Афсахзод (1935-1999) низ такрибан чунин андешаро баён дошта: «Аммо нахустин ихтироъкори рубоъй дар шеъри форсии точикй будани Рудакй ба хакикати таърихй рост намеояд, зеро рубой пеш аз Рудакй, хатто дар адабиёти кадими форсизабонон вучуд дошт. Вале устод Рудакй дар таърихи адабиёти точику форс гуяндаи рубоихои устодонаест, ки дар чахор мисраъ як чахон маънй, хусусан маънихои хакимона ва ошиконаро чой медихад» (Одамушшуаро Рудакй.-Душанбе: Адиб, 2008. -312 с. с. 232).

Хасисаи дигари рубой ба вазни он марбут мебошад, ки аз вазни арабй фарк дорад. Ба чй далел? Ба ин пурсиш 750 сол кабл аз ин Шамси ^айси Розй посух дода буд: «Чун бахри хазач дар ашъори араб мураббаъулачзост, ба абёти он рубой гуфтаанд, зеро гуй хар байт аз ин вазн, ду байти арабист». Ин чо нигорандаи «ал-Муъчам» ба нуктаи нафисе ишора кардааст, ки аз чашми мухаккикон дур монда. Яъне, вазни як байти рубоии порсии точикй ду байти шеърро дар бахри хазачи арабй ташкил медихад ва факат ба хамин далел мураббаъулачзо хонда мешавад. Вале хакикат ин аст, ки бахри хазач дар ашъори араб дар асли доираи мусаддасулачзо карор дорад, на мураббаъулачзо. Ин нуктаро Шамси ^айс каме поинтар ба сарохат тавзех дода: «...лекин ба хукми онки зихофе, ки дар ин вазн мустаъмал аст, дар ашъори араб набудааст» (ал-Муъчам, с. 115). Ба ин масъала, Чалолуддини Хумой бештар равшанй меандозад: «Дар арузи араб вазни бахри хазачи мусамман вучуд надорад ва ин бахр дар авзони ашъори араб ё мусаддаси шашрукнист, ки онро «мучаввиз» мегуянд, ё чахоррукнист, ки «маштур» меноманд бо синой, яъне давркунист (мудаввар ва дар доира гирифтан-У.Ю.), ки «манхук» гуфта мешавад». Ба ин далелхо, ба назари мо, ин яке аз хусусиёти усулии фарккунандаи вазни рубой, хусусан зихофоти бахри хазач, ки хоси порсии точикист, аз арузи арабй мебошад.

Сохиби «ал-Муъчам» Х,асани ^аттонро мубтакири вазни рубой медонад. Ба андешаи Шамси ^айс»: «Авзони дубайтй бистучахор навъ шавад, дувоздах бар садри ахрабва дувоздах бар садри ахрам Ва Хоча Имом Х,асани ^аттон, ки яке аз аиммаи Хуросон мухтасаре дар илми аруз сохта ва авзони дубайтиро бар ду шачара нихода» (ал-Муъчам, с. 116). Шамси ^айс худ икрор мекунад, ки: «ман дар ин таълиф хамон сурат накш кардам», яъне ба гуфтахои Х,асани ^аттон, ки нахустин арузидони форсу точик буда, вазни рубоиро дар асоси илму-л-ансоб ихтироъ намудааст, чизе илова накарда. Вале, мутаассифона, дигар ба китоби Х,асани ^аттон, ки шояд «Рисолаи аруз» ном дошта, ишорате накарда. Аз ин ру маълумоти нигорандаи «ал-Муъчам» ахаммияти зиёди илмй ва адабиро молик аст.

Ахраб он даста аз авзони бахри хазач мебошад, ки рукни аввали он мафъулу ва ахрам он даста, ки рукни аввали он мафъулун бошад. Дар мачмуъ аз хар дуи ин шачара 24 вазн хосил шавад.

Шамси ^айс ба эътибори мусаввит ё аркони тактеъй «Авзони шачараи харбро матбуътар аз авзони шачараи харм» (ал-Муъчам, с. 121) медонад. Бар ин мабнй, авзони шачараи харбро «хафиф» ва авзони шачараи хармро «сакил» мешуморад. Ин маъниро Унсурулмаолии Кайковус кабл аз Шамси ^айс дарк карда, навишта буд: «Андар вазнхо хеч вазне латифтар аз тарона (рубой-У.Ю.) нест» (Чопи Юсуфй, 194).

Баъзе аз мухаккикон, авзонеро, ки аз бахри мунсарех ва зихофоти он (мафъулун фоъилот мафъулун фаъ/ муфтаъилун фоилот муфтаъилун фаъ), инчунин бахри музореъи мусаммати

* То кай гирйй зи ишк, то кай ноли, Мафъулун фоъилот мафъулун фаъ Суд надорад гиристан, чй сиголй. Муфтаъилун фоилоту муфтаъилун фаъ.

Ва чун тои фоъилот бо мафъулун пайвандй ва гуй мафъулун фоъилоту мафъулун фаъ бар вазни мафъулун фоъилун мафоъйлун фаъ вазни дубайтй бошад (Сируси Шамисо, 232).

мaтмyc (мафьулу фoилoт мaфoьйлyн фаь), ки 6o вазни py6o^ яьнe бaxpи xaвaч мyшoбиxaт дopaнд, чузви тaктeoти pyбoй зикp нaкapдaaнд.

Як нуктаи мyxим дap apyзи пopcии точикй, xycycaн дap вазни pyбoй oн acт, ки ба шoиp ич0за дoдa шyдaacт, тo xap миcpaи pyбoии xyдpo ба якe аз aвзoни биcтyчaxopгoнaи шaчapaи axpa6 ё axpaм эчoд кунад. Яьш, xap миcpaи pyбoй мeтaвoнaд вазни мyxтaлифe дoштa бoшaд. Ин мyxтaccoт дap дигap нaвьxoи адабй ба мyшoxидa нaмepacaд. Чунин амал aгap дap aнвoи дигapи адабй ба нaзap oяд, иштибox шyмypдa мeшaвaд ва шoиppo ба нaдoниcтaни илми apyз мypтaкиб мeдoнaнд.

Maxз ба xaмин xoтиp, тaнxo xaнгoми эчoди pyбoй ба шoиp ба иcтилoxи адабй «иxтиёpи дoдa мeшaвaд, ки бaъзe apкoни вaзнpo pиoят накунад. Xoчa Hacиp oнpo «кoидaи тacкин», «иxтиёpи калб» ва «тacкини aвcaт» нoмидa, ки тaнxo ба вазни pyбoй мaxcyc acт. Ба таьб^и дигap, ин «иxтиёp»-po, ба нaзapи мo, мeтaвoн як навь «oзoдй» нoмзaд кapд ва 6o чypъaт мeтaвoн xaдc зад, чунин oзoдиxo дap шeьpи зaмoни cocoнй зиёд будааст. Бад-ин дaлeл, ки дap aшьopи шифoxй, xycycaн фaxлaвиёт, ки то зaмoни мo бoкй мoндaacт, чунин oзoдиxo зиёд ба мyшoxидa мepacaд. Aз apyзиёни мyocиpи roprä Macьyди Фapзoд 6o такя ба илми нави apyз oнpo «^дотаи apyзй» нoмидaacт. Дap адабиёти пopcии тoчикй Фappyxии Cиcтoнй 6o иcтифoдa аз «иxтиёpoти шoиpй» ё «иxтиёpи тacкин» 6o ин вазн кacидae cypyдa, ки дap бapoбapи шикастани K0лaб, дap зoти xyд нaвъe oзoдии фикpй ё маьнавй низ ба x^o6 мepaвaд. Ба topara дигap, apyзиёни пopcии тoчикй шикастани вaзнpo дap apкoни apyзй дap ин навьи адабй чoиз дoниcтaaнд, ки дap навбати xyд oн cyннaтшикaнй ва нaвгoнй дap илми apyз буда, аз чумлаи ^rarapora apyзиёни пopcии тoчикй шyмopидa мeшaвaд. Xoчa Hacиpyддини Tycй, ки мyocиpи Шaмcи Kanc мeбoшaд, дap pиcoлaи «Meьёpy-л-aшьop» чунин ичoзaтpo дap илми apyз «тacкини aвcaт» нoмидa, « дар х,амаи мавозеъ онро раво» дoниcтaacт. Myфтй Caьдyллoxи Mypoдoбoдй дap шapxи ин гуфтаи Xoчa Harap мeнaвиcaд: «Tacкин, яьнe oвapдaни як xичoи баланд ба чoи ду Xичoи кyтox. Meгyяд дap xaмa чo мeтaвoн ба чoи ду xичoи кyтox як xичoи баланд ;apop дoд. Бад-ин тapтиб дap pyкни аввал, мафьулун xaм пaйдo мeшaвaд ва pyкни дувум ибopaт xoxaд буд аз мафьулу ва фoъилyн». Дap чoи дигap, Xoчa Hacиp бoз ба ин маовала дaxл кapдaacт: «Ва хилташ бо тахрик х,ам раво бувад». Шapxи Mypoдoбoдй зимни бappacии ин маеБала чунин acт: «Яьш, дap вазни тapoнa oмeзиши мycaккинoт ва мyxappикoт paвocт. Taxpик ба ин маънист, ки xaмoн ду Xичoи кyтox бoшaд ва ба чoи oн xичoи баланд нишacтa бoшaд. nac, дap pyкни дувум илoвa 6ap мaфoьйлy ва мaфoьилyн, фoъилyн ва мафьулу xaм мeтaвoнaд биёяд, чушнки дap pyкни аввал xaм мeтaвoнeм мафьулу (axpa6) дoштa бoшeм ва xaм мафьулун (axpaм)». Haзapи мaзкyp дакикан илмй буда, дap китoбxoи дигapи apyзи пopcии точикй дида нашуд.

Xyлocaи кaлoм, pyбoй аз дилкaштapин нaвьxoи шeьpи ашли пopcии тoчикй буда, oн ба кавли Б. Ayтoc «ycopaи нyбyFи шeьpи эpoнй» шyмypдa мeшaвaд (Taъpиxи адабиёти Ёpшoтиp, 1б1). Haмyнaxoи ин шeъpи мapдyмпиcaнд дap шeьpи пaxлaвй, xycycaн фaxлaвиёт ва aвpoмaнa б0кй мoндa ва тo caдaи XIII дap адабиёти apa6 coбикa нaдoштaacт ва пac аз oн, 6ин0 ба шaxoдaти Шaмcи KaMc «акнун мyxдиcoни apбoби табь 6ap oн икбoлe тaмoм кapдaaнд ва pyбoиёти тoзй дap xaмaи билoди apa6 шoeь ва мyтaдoвил гaштaacт».

АДАБИЁТ

1. Aбдycaгтopoв A6^my^p Taшaккyл ва тaxaввyли pyóoñ Aap адабиёти фopc-тoчик (acpxoи X-XV).-Дyшaнбe: Бyxopo, 2015. -388 c.

2. Aвфй Myxaммaд. Лyбoбy-л-aлбoб. Mycaxxex Э. Бpayн. -Texpon: Kигoбфypyшии Фaxpи Poзй, ч. 1 ва 2., 13б1. -103б c.

3. Ancopñ Xo^a Aбдyллox:. Cyxaнoни П^и X^pox -Texpon: Aмиpи Kaбиp. Чoпи дувум, 13S2. -288 c.

4. Aфcaxзoд Aьлoxoн. Oдaмyшшyapo Pyдaкй.-Дyшaнбe: Aдиб, 2008. -312 c.

5. Бyxopoй Сайфй. Apyзи Сайфй ва К0фияи Чрмй. Ба тacxexи Д. Блoxмaн.-Texpoн: Дoнишгoxи Texpoïï. 1372, -101 c.

6. Ватвот PamK^ Дaдoикy-c-cexp фй дaкoики-ш-шeьp. Бo мукаддима ва мyкoбaлa ва тacxexи Саъид Haфиcй. -Texpoïï: Шoxи Об0д. 1339. -б24 c.

7. Кадканй Шaфeьй, Mycикии шeьp.-Texpoн:Oгox. Bиpoиши 3, Horn xaфгyм, 1381. Чиxилyяк+ б79 c.

S. Kaйкoвyc Унcypyлмaoлй. Koбycнoмa. Ба эxтимoми Саъид Haфиcй. -Texpoffi Cипexp, 1320. - 324 c.

9. Кошифй, Кам0луддин Xycafa Born. Бaдoeъy-л-aфкop фй caнoeьи-л-aшьop. Бo мукаддима ва caъй ва фexpиcтxoи P. Mycyлмoнкyлoв (ба xaтти фopcй). -M: Hayra, ГPBЛ, 1977. -23б c.

1G. Mиpcoдикй Maймaнaт. Boжaнoмaи xyнapи шoиpй.-Texpoн: Kигoби Maxнoз, Чoпи тевум. 1385. -400 c.

11. Mypoдoбoдй Myфтй Caьдyллox. Mизoнy-л-aфкop фй шapxи Meьёpy-л-aшьop. Tacxex^ Myxaммaд Фишopaкй. -Texpoffi Mepocи мактуб. 13S9. -35+591 c. (cc. 131-53S).

12. noprä Myxaммaд Koмгop. Pyбoй ва pyбoиcapoён (аз 0F03 тo к^ни 8-уми xичpй).-Texpoн: Интишopoти дoнишгoxи Texpoïï, 1372. -328 c.

13. Родуёнй Мудаммад ибни Умар. Тарчумону-л-балога. Ба эдтимоми Мудаммадчаводи Шариат. Исфадон: Дижнапишт.1386. - 934 с.

14. Розй Шамси Кайс. Ал-Муъчам фй маъойири ашъори-л-Ачам. Ба тасдеди аллома Мудаммад ибни Абдулваддоби Казвинй ва тасдеди мучаддади устод мударриси Разавй ва тасдеди мучаддади дуктур Сирус Шамисо. Техрон: Илм, 1388. -640 с.

15. Ромй Шарафуддин Х,асан ибни Мудаммад. Х,акоику-л-дадощ. Ба тасдед ва бо давошй ва ёддоштдои Сайид Мудаммади Козими Имом. -Тедрон: Донишгоди Тедрон, 1962. -290 с.

16. Самаркандй Давлатшод. Тазкирату-ш-шуаро. Ба эдтимом ва тасдеди Э. Браун. -Тедрон: Асотир. 1382. -621

с.

17. Сатторзода Абдунабй. Такмилаи бадеъи форсии точикй (дар заминаи навиштадои пешиниён ва имрузиён). -Душанбе: Адиб, 2011.-380 с.

18. Тусй Насируддин Мудаммад ибни Мудаммад. Меъёру-л-ашъор (дар илми арузу кофия). Тасдеди Мудаммад Фишоракй.-Тедрон: Мероси мактуб, 1389. -35+591 с. (сс. 5-128).

19. Фарзод Масъуд. Масъалаи даштсадсолаи вазни рубой. Мачаллаи Хирад ва кушиш. Шуморадои 16 ва 18. Шероз. Поиз ва бадори 1354

20. Фарзод Масъуд. Мабнои риёзии арузи форсй. -Тедрон. Шадривар, 1354.

21. Хидояг Ризокулихон. Мадоричу-л-балога.-Тедрон: Фардангистони забон ва адаби порсй. 1383. -186с.

22. Хумой Ч,алолуддин. Фунуни балогат ва синооти адабй. -Тедрон: Нашри Хумо. Ду чилд дар як мучаллад, чопи бистудафтум, 1386. -448 с.

23. Хусайнй Атоуллод Мадмуд. Бадоеъ-ус-саноеъ. -Душанбе: Ирфон, 1974. -224 с.

24. Шамисо Сирус. Сайри рубой. Вироиши 3. -Тедрон:Илм, 1386. -358 с.

25. Шамисо Сирус. Анвои адабй.-Тедрон: Фирдавс. Вероиши 2. 1381.-386 с.

26. G. Lazard, «Ahu -ye- Kuni, Le chamios d» Abu Hafs de Sogdiane et Les Origines du Robai. London, 1970, PP 238-24.

РУБАИ - ИСТИННАЯ РАЗНОВИДНОТСТЬ ТАДЖИКСКОГО СТИХОТВОРЕНИЯ

Рубаи является одной из самых древних и распространенных поэтических разновидностей в таджикско-персидской литературе. В течение своей эволюции, рубаи распространилась также в литературе других народов Востока, в частности она оказала значительное влияние в арабской и тюркской литературе. Автор в этой статье постарался указать на народный корень данного вида стихотворения в пехлевийской литературе, который назвался «фахлавиёт» и «авроман» в древних таджикско-персидских текстах. Более того, одна часть сохранившейся пехлевийской стихотворной системы цезурируется наподобие рубаи, что свидетельствует о существовании подобных стихотворных систем в таджикско-персидской поэзии до арабского завоевания.

Истинная родина рубаи является Мавереннахр. Такие слова как «тарона» (разновидность поэтического жанра) и «дубейти» (двустишие) являются синонимами рубаи. Удивительно, что наши литераторы приняли термин «рубаи» из арабского языка, в то время как арабские ученые называют этот вид поэтического искусства «ад-дубайт», и это слово употребляется по сей день. «Тарона» и «дубейти» считаются древними и истинными названиями рубаи. Также, наряду с рубаи употреблялись такие ее синонимы как «чахордона», «чахорхона», «чорона» и «чахоркош».

В таджикско-персидских произведениях в области метрики и рифмовки стихотворения Хасан Каттон считается изобретателем стихотворной системы рубаи. Сочинения Хасана Каттона приведены в произведении «аль-Муъджам» Шамса Кайса, которая сохранилась до наших дней. Один из главных особенностей рубаи заключается в том, что во время чтения рубаи некоторые стопы ритма могут быть игнорированы. Такая практика нарушения стихотворного ритма в арабской поэзии не наблюдается. Подобное разрушение правил и шаблонов по сути своей создает условия для свободного выражения мыслей, что свойственна только таджикско-персидской литературе. Данное явление в литературном выражении называется «поэтическая воля». Ходжа Насириддин Туси назвал этот феномен «правилом успокоения».

На основе ритма рубаи в таджикско-персидской художественной литературе были созданы три поэтических искусства - музайял, мураббаъ и мусаллас. Рубаи является самым притягательным и народным видом поэзии. В этом жанре сочиняли большинство наших поэтов - от поэта поэтов Абуабдулло Рудаки доустода Лоика Шерали

Ключевые слова: рубаи, тарона, дубейти, поэзия фахлави, авроман, рубаи мустазод (стихотворная форма, в которой к каждой строке добавлена дополнительная, более короткая строка), рубаи мавкуф-аль-маани, музайял, мураббаъ, мусаллас, особая разновидность таджикского стихотворения, Хасан Каттон, Шамс Кайс, Рудаки, Насируддин Туси, Абулхасан Бохарзи.

RUBAIYAT AS A GENRE OF TAJIK POETRY

Rubais is one of the oldest and most influential Tajik-Persian poetry genre that also has had a significant influence on the literature of the other peoples of the East, especially the Arabs and Turks. The author also stressed that the folklore of this literary type in the literature shows that later in the Tajik-Persian texts, the name of the philosopher and the anthropologist is remembered. In particular, a portion of the weight of the burial preserved as a rubais is proving that the Arabs have had such an agenda in the poetry of Tajik-Persian literature.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Rubais are founded in Mauritania. The terms «song» and «couplet» are shared with «rubais». It is worth mentioning that our writers have accepted the word «rubais " from Arabic, while Arab scholars for this still use the term end genre of «Ad-dubait». Tarona (song) and couplet originally are formed from rubais. Also, the terms «chahordona», «chahorhona», «chorona» and «chahorqosh» were also used as a term for rubais.

The role and influence of rubais in Tajik-Persian poetry pointed by Hasani Qatton is reflected «Al-Mujam» of Shamsi Qais. One of the major peculiarities of the puzzle is that when ripping a rope, some of the terms loss the weight/meaning. This kind of breakthrough is not seen in the Arabic poetry. This difference creates the basis for free expression, which only exists in Tajik literature/poetry. It is called «poetic aptitude» in literary terminology. Hoja Nassiridini Tuysi named it as «stigmatization policy».

Based on the rubais weighting, the Tajik- Persian poetry segregate poetry art into three dimensions -muzayad, murabba» and musallas. Being the most beloved and the most populous genre in Tajik-Persian poetry, rubais are widely used in many poems, starting from Odamushshiaro of Abduabdullohi Rudaki ending with poems of Loiq Sherali.

Key words: rubais, song (tarona), couplet, irresponsible, obsolete, pyramid, pyramid, pervasive, type of Tajik poetry, Hasani Qatton, Shamsi Qais, Rudaki, Nasiriddini Toussy, Abulhasani Boharzi.

Cведение об авторе:

Юсуфов Умриддин Абдукофиевич - Докторант Института языков и литературы имени Рудаки Академии наук Республики Таджикистан, главный редактор газеты «Вахдат» тел.: (992) 919045575; Электронная почта: nushin74@mail.ru

About the autor:

Yusufov Umriddin Abdukofievich - Doctoral Candiate of Language Institute named after Rudaki under the Academy of Sciences of Tajikistan. Tel.: (+992) 919045575; E-mail: nushin74@mail.ru

УДК 070

ЖАНРОВАЯ ПАЛИТРА ГАЗЕТЫ «ЛЕНИНАБАДСКАЯ ПРАВДА» (НЫНЕ «СОГДИЙСКАЯ ПРАВДА») В ОСВЕЩЕНИИ ПРОБЛЕМ ИЗУЧЕНИЯ РУССКОГО ЯЗЫКА И ЛИТЕРАТУРЫ

Абдусаломова М.А.

Худжандский политехнический институт Муллоев Ш.Б.

Таджикского технического университета имени академика М.С. Осими

В анализируемой газете «Ленинабадская правда» (ныне «Согдийская правда») в исследуемом нами периоде, публикации газеты представляются функциональными жанрами, которые традиционно приняты: информационным, аналитическим и художественно-публицистическим. Газета, как и другие районные издания, в основном, путем непрерывной критики и разоблачений, проводила в жизнь все кампании, организуемые Центральным Комитетом на местах. Жанровая палитра была скудной, отмечается шаблонность,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.