Научная статья на тему 'ЎРТА АСРЛАР ХИТОЙ АДАБИЁТИ ПОЭТИКАСИНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ'

ЎРТА АСРЛАР ХИТОЙ АДАБИЁТИ ПОЭТИКАСИНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
169
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
хитой адабиёти / ўрта асрлар / жанрлар / поэтика / оммавий адабиёт / конфуцийлик / ғайритабиий. / китайская литература / средневековье / жанры / поэтика / популярная литература / конфуцианство / сверхъестественное.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Зиямуҳамедов Жасур

Бадиий адабиёт ҳаёт билан бир қаторда янгиланишга, ўсишга ва ривожланишга қодир, яратилишнинг битмас-туганмас кучига эга бўлиб, айни хусусиятни ўзида мужассам этган сўз санъати ижтимоий ҳаётда пайдо бўлаётган янгиликларни акс эттириш билан тараққий этади. Бадиий адабиёти ривожланган ҳар бир халқнинг ютуқлари, шон-шуҳрати бутун дунёга тез тарқалади ва миллионлаб инсонлар эътиборини қозонади. Шу сабабли мамлакатимизда жамиятнинг барча соҳалари қатори, мураккаб ва шонли тарихнинг ёрқин саҳифаларига, замон ҳақиқатини бадиий ифодалаган санъатнинг барча турларига, хусусан, бадиий адабиётга катта эътибор қаратилмоқда. Зеро, бадиий адабиёт инсоният ва миллатнинг маънавий, ахлоқий қадриятларини шакллантирувчи ва таъминловчи асослардан биридир. Жаҳон адабиёти тарихидаги умуминсоний ғояларни, юксак маънавий-маърифий тушунчаларни, гўзал ахлоқий фазилатларни бадиий талқин этган асарлар башарият мулкига айланади. Шу эътибордан хитой адабиёти, унинг тарихида ўтган истеъдодли адиблари ижоди ҳар доим поэтик ўзига хослиги, турфа услубий хусусиятлари маърифатталаб ўқувчилар, айни дамда, адабиётшунос олимлар диққатини ўзига жалб қилиб келади. “Поэтика” атамаси адабиётшуносликда жуда қадимдан маълум. У Юнонистонда – адабиёт маданиятнинг ажралмас қисми саналган юртда пайдо бўлганлиги, ҳозирга қадар кўплаб таниқли олимлар томонидан бадиий матн поэтикаси масалалари ўрганилгани илм аҳлига маълум.. Жумладан, поэтика билан боғлиқ масалаларни ўрганиш Россияда XIX асрда A.Потебня ва A.Веселовскийнинг концепциялари асосида пайдо бўлган. Кейинроқ М.Бахтин, Г.Винокур, В.Жирмунский, A.Скафтимов, В.Виноградов кабилар ўз асарларида поэтика масаласига жиддий эътибор қаратганлар. Қадимги хитой насри кўп ҳолларда бошқа шарқ халқлари насридан ихчамлиги билан ажралиб туради. Хан сулоласи ҳукмронлигидан кейинги давр насри кўпроқ тавсифий тамойилларга мойил эди. Вақт ўтиши билан у тобора такомиллашиб борди. Мақолада ўрта асрлар хитой адабиёти назарий асосларининг муҳим хусусиятлари ҳамда хитой мумтоз адабиётидаги насрий асарлар ва уларнинг поэтикасини ўрганишга йўналтирилган илмий изланишлар ҳақида сўз юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ ПОЭТИКИ СРЕДНЕВЕКОВОЙ КИТАЙСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ

Художественная литература, наряду с жизнью, способна к обновлению, росту и развитию, обладает неисчерпаемой силой созидания, а искусство речи, воплощающее в себе ту же черту, развивается, отражая возникающие новшества в общественной жизни. Достижения и слава каждого народа, где развивается художественная литература, быстро разносятся по миру и привлекают внимание миллионов людей. Поэтому в нашей стране наряду со всеми сферами общества большое внимание уделяется ярким страницам сложной и славной истории, всем видам искусства, выражающим правду времени, в частности, художественной литературе. Действительно, художественная литература является одной из основ, формирующих и поддерживающих духовные, нравственные ценности человечества и нации. Произведения в истории мировой литературы, художественно интерпретирующие общечеловеческие идеи, высокие духовно-просветительские понятия, прекрасные нравственные качества, становятся достоянием человечества. В связи с этим китайская литература, творчество талантливых писателей ее истории, всегда привлекала внимание просвещенных читателей, а также литературоведов своим поэтическим своеобразием и неповторимыми стилистическими особенностями. Термин «поэтика» давно известен в литературе. Известно, что она зародилась в Греции, стране, где литература является неотъемлемой частью культуры, а изучением поэтики художественных текстов занимались многие известные ученые. Позднее М. Бахтин, Г. Винокур, В. Жирмунский, А. Скафтимов, В. Виноградов в своих произведениях уделяли серьезное внимание проблеме поэтики. Древнекитайская проза часто отличается от других восточных народов своей лаконичностью. Проза периода после правления династии Хань, как правило, была более описательной. Со временем он становился все совершеннее. В статье рассматриваются важные особенности теоретических основ средневековой китайской литературы, а также научные исследования, направленные на изучение прозаических произведений китайской классической литературы и их поэтики.

Текст научной работы на тему «ЎРТА АСРЛАР ХИТОЙ АДАБИЁТИ ПОЭТИКАСИНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ»

АДАБИУТШУНОСЛИК

УРТА АСРЛАР ХИТОЙ АДАБИЁТИ ПОЭТИКАСИНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ

ЗИЯМУ^АМЕДОВ ЖАСУР

ОЯСГО: 0000-0002-7808-0843

филология фанлари доктори, ТДШУ

Аннотация. Бадиий адабиёт уаёт билан бир цаторда янгиланишга, усишга ва ривожланишга цодир, яратилишнинг битмас-туганмас кучига эга булиб, айни хусусиятни узида мужассам этган суз санъати ижтимоий уаётда пайдо булаётган янгиликларни акс эттириш билан тарацций этади. Бадиий адабиёти ривожланган уар бир халцнинг ютуцлари, шон-шуурати бутун дунёга тез тарцалади ва миллионлаб инсонлар эътиборини цозонади. Шу сабабли мамлакатимизда жамиятнинг барча соуалари цатори, мураккаб ва шонли тарихнинг ёрцин сауифаларига, замон уацицатини бадиий ифодалаган санъатнинг барча турларига, хусусан, бадиий адабиётга катта эътибор царатилмоцда. Зеро, бадиий адабиёт инсоният ва миллатнинг маънавий, ахлоций цадриятларини шакллантирувчи ва таъминловчи асослардан биридир. Жауон адабиёти тарихидаги умуминсоний гояларни, юксак маъна-вий-маърифий тушунчаларни, гузал ахлоций фазилатларни бадиий талцин этган асарлар башарият мулкига айланади. Шу эътибордан хитой адабиёти, унинг тарихида утган истеъдодли адиблари ижоди уар доим поэтик узига хослиги, турфа услубий хусусиятлари маърифатталаб уцувчилар, айни дамда, адабиётшунос олимлар диццатини узига жалб цилиб келади.

"Поэтика" атамаси адабиётшуносликда жуда цадимдан маълум. У Юнонистонда - адабиёт маданиятнинг ажралмас цисми саналган юртда пайдо булганлиги, уозирга цадар куплаб таницли олимлар томонидан бадиий матн поэтикаси масалалари урганилгани илм аулига маълум.. Жумладан, поэтика билан боглиц масалаларни урганиш Россияда XIX асрда А.Потебня ва А.Веселовскийнинг концепциялари асосида пайдо булган. Кейинроц М.Бахтин, Г. Винокур, В.Жирмунский, А.Скафтимов, В.Виноградов кабилар уз асарларида поэтика масаласига жиддий эътибор царатганлар. Цадимги хитой насри куп уолларда бошца шарц халцлари насридан ихчамлиги билан ажралиб туради. Хан сулоласи уукмронлигидан кейинги давр насри купроц тавсифий тамойилларга мойил эди. Вацт утиши билан у тобора такомиллашиб борди. Мацолада урта асрлар хитой адабиёти назарий асосларининг мууим хусусиятлари уамда хитой мумтоз адабиётидаги насрий асарлар ва уларнинг поэтикасини урганишга йуналтирилган илмий изланишлар уацида суз юритилади.

Таянч суз ва иборалар: хитой адабиёти, урта асрлар, жанрлар, поэтика, оммавий адабиёт, конфуцийлик, гайритабиий.

Аннотация. Художественная литература, наряду с жизнью, способна к обновлению, росту и развитию, обладает неисчерпаемой силой созидания, а искусство речи, воплощающее в себе ту же черту, развивается, отражая возникающие новшества в общественной жизни. Достижения и слава каждого народа, где развивается художественная литература, быстро разносятся по миру и привлекают внимание миллионов людей. Поэтому в нашей стране наряду со всеми сферами общества большое внимание уделяется ярким страницам сложной и славной истории, всем видам искусства, выражающим правду времени, в частности, художественной литературе. Действительно, художественная литература является одной из основ, формирующих и поддерживающих духовные, нравственные ценности человечества и нации. Произведения в истории мировой литературы, художественно интерпретирующие общечеловеческие идеи, высокие духовно-просветительские понятия, прекрасные нравственные качества, становятся достоянием человечества. В связи с этим китайская литература, творчество талантливых писателей ее истории, всегда привлекала внимание просвещенных читателей, а также литературоведов своим поэтическим своеобразием и неповторимыми стилистическими особенностями.

Термин «поэтика» давно известен в литературе. Известно, что она зародилась в Греции, стране, где литература является неотъемлемой частью культуры, а изучением поэтики художественных текстов занимались многие известные ученые. Позднее М. Бахтин, Г. Винокур, В. Жирмунский, А. Скафтимов, В. Виноградов в своих произведениях уделяли серьезное внимание проблеме поэтики. Древнекитайская проза часто отличается от других восточных народов своей лаконичностью. Проза периода после правления династии Хань, как правило, была более описательной. Со временем он становился все совершеннее. В статье рассматриваются важные особенности теоретических основ средневековой китайской литературы, а также научные исследования, направленные на изучение прозаических произведений китайской классической литературы и их поэтики.

Опорные слова и выражения: китайская литература, средневековье, жанры, поэтика, популярная литература, конфуцианство, сверхъестественное.

Abstract. Fiction, along with life, is capable of renewal, growth and development, has an inexhaustible power of creation, and the art of speech, embodying the same trait, develops, reflecting the emerging innovations in social life. The achievements and glory of every nation where fiction develops quickly spread around the world and attract the attention of millions of people. Therefore, in our country, along with all spheres of society, much attention is paid to the bright pages of a complex and glorious history, all types of art that express the truth of the time, in particular, fiction. Indeed, fiction is one of the foundations that form and support the spiritual and moral values of humanity and the nation. Works in the history of world literature, artistically interpreting universal ideas, high spiritual and educational concepts, excellent moral qualities, become the property of mankind. In this regard, Chinese literature, the work of talented writers of its history, has always attracted the attention of enlightened readers, as well as literary critics, with its poetic originality and unique stylistic features.

The term "poetics " has long been known in the literature. It is known that it originated in Greece, a country where literature is an integral part of culture, and many famous scientists studied the poetics of literary texts. Later, M. Bakhtin, G. Vinokur, V. Zhirmunsky, A. Skaftimov, V. Vinogradov paid serious attention to the problem of poetics in their works. Ancient Chinese prose often differs from other Eastern peoples in its conciseness. The prose of the post-Han period tended to be more descriptive. Over time, he became more and more perfect. The article discusses the important features of the theoretical foundations of medieval Chinese literature, as well as scientific research aimed at studying the prose works of Chinese classical literature and their poetics.

Keywords and expressions: Chinese literature, мiddle аges, genres, poetics, popular literature, соп/udanism, supernatural.

Кириш. Антик даврлардаёк поэтика, яъни суз санъати хакидаги фанни адабиёт назарияси маъносида тушуниш анъанаси юзага келган. ХХ аср урталарига келиб эса поэтика жахон адабиётшунослигида бадиий асар тили ва ифода тизими хдкидаги фан сифатида шаклланиб, формал ва социологик мактабларда адабий асарнинг курилиш усуллари хамда уни ташкил этувчи унсурлар вазифалари, поэтик ифода воситалари тиззими хакидаги таълимот сифатида талкин килинишга утган. Чунки тадкикот объекти кайси жихатдан урганиш максад килинса, эътибор каратилиши зарур масала ва ёндашувлар хам шунга мувофик танланади. Шу жихатдан дунё адабиётшунослигида назарий, хусусий ва тарихий поэтика сохалари фаркланади1.

Максад ва вазифа. Маколада урта асрлар хитой адабиётининг ижтимоий-тарихий мухитдаги адабий ходисалар бош максад килиб олинган холда, урта асрлар Хитой адабий мухитига хос хусусиятларини очиб бериш, Чинг сулоласи даври бадиий асарлар услубини аниклаш ва умуман урта асрлар хитой адабиёти назарий асослари ва поэтикасини аниклаш каби вазифалар амалга оширилади.

1 Yakubov I. Mustaqillik davri o'zbek romanlari poetikasi: filol. fan. d-ri. diss. avtoref. - Toshkent, 2000. - B.5.

4

Усуллар. Биз мазкур маколамизда поэтикага факат гайритабиий хикоя ва новеллалар нуктаи назаридан ёндашамиз ва киёсий-тарихий, ижтимоий-маданий тахлил ва таснифлаш усулларидан фойдаланамиз.

Натижалар ва мулохдзалар. Адабиётшуносликда поэтика муаммоси хакида гап борганда, "Поэтика - бадиий асарларнинг ёзилиш усулларини урганувчи фан сифатида талкин килиниши, поэтиканинг урганиш объекти бадиий адабиёт сифатида эътироф этилиши, тадкикот усули эса ходисаларнинг тавсифи ва уларнинг талкинидир" тарзидаги таърифлар поэтика илми Европада урганилиши билан боглик тахлиллар Б.Томашевскийнинг1 асарида учрайди.

Рус адабиётшуноси В.Хализов адабий-назарий масалаларнинг турли кирралари хусусида фикр юритиб, куйидагиларни ёзади: "Адабиёт назарияси марказида умумпоэтик масалалар туради. Бунда бадиий асар табиати, унинг таркиби, функциялари хамда адабий тур ва жанрлар марказий уринни тутади"2.

Рус адабиётшуноси Н.Тамарченко хам поэтика тушунчасига диккат каратади. Унингча, бадиий асардаги бетакорлик, тасвирийлик, типологиклик каби услубий узига хослик билан бирга, бадиий асар поэтикасини ташкил этади. Батафсил изохлаш лозим булса, бадиий асарнинг жанр хусусиятлари, кучим ва бошкаларни хам поэтика доирасига киритиш мумкин.3 М.Л.Гаспаров таъкидлаганидек: "Поэтика - бадиий асарлардаги ифода воситалари тизими хакидаги фан. Кенг маънода поэтика адабиёт назарияси билан, тор маънода назарий поэтика сохаларидан бири билан мос келади. Поэтика адабий тур ва жанрларнинг узига хос хусусиятлари, адабий окимлар, йуналишлар ва услубларни, бадииятнинг ички конуният-ларини ва бадиий алокаларини урганади.4

Хитой адабиётшунослигида поэтика масаласи алохида фан сифатида урганилмаган. Тугри, хитой адабиётшунослигида маълум бир бадиий асарнинг сюжети ва композицияси алохида тахлил килинган, лекин улар бир бутун - яхлитликда биз англаётган "поэтика" атамаси остида урганил-майди. Хитой адабиётшунослигига доир лугатларда "поэтика" сузининг хитой тилида айнан шу атаманинг мазмун ва мохиятига мос мукобилини хам топа олмадик.5 Аслида, биз куллаётган "шесюэ" (ii^) - поэтика сузи хам биз назарда тутаётган "поэтика" атамасининг маъносини тупик бермайди. Албатта, асардаги бадиий тасвир воситаларини англатувчи атамаларнинг хитой тилидаги мукобиллари бор, бирок улар "асар поэтикаси" сифатида яхлит бир бутунликда тадкик килинмаган. Хитой халки учун адабиётнинг нима эканини англамок учун у кайси суз оркали ифода этилаётганини англаш керак булади. Зотан, узбекчага араб тили оркали утган "адабиёт" (яъни, одоби куллиёт) билан рус олимлари назаридаги "литература" (ёзувда акс этган фикр) мохият эътибори билан муайян даврларда турли маъноларда турлича истилохларда кулланганини назарда тутган холда хитой тилида "вэнь" сузи аслида ёзув деган маънони англатади. Ж.З.) атамаси асосан "адабиёт" маъносида келганини айтишимиз мумкин. Лекин унинг маъноси "одоби куллиёт"ни ифода килишга каратилгани ёки "ёзма фикр" талкини эканини "вэнь" сузининг маъновий тузилишида кузатиш мумкин. Бу кадимги хитой сузига сюэ "урганмок" демакдир - Ж.З.) кушимчасини кушиш билан "адабиёт" маъноси ифодаланади6. Бадиий адабиётнинг ички тараккиёт омиллари мавжудлиги ва уларнинг ахамиятини хеч инкор этмаган холда айтиш мумкинки, хар бир давр адабиётининг гоявий-мазмуний хамда поэтик хусусиятлари, аввало, уша даврнинг ижтимоий

1 Tomashevskiy B.B. Teoriya literaturi. Poetika. - M., 1999.

2 Xalizov V. Teoriya literaturi. 4-ye izd., ispr. i dop. - M.: Visshaya shkola, 2004. - S. 9.

3 Tamarchenko N.D. Teoriya literaturi. Tom 1. Teoriya xudojestvennogo diskursa. Teoreticheskaya poetika. V 2 tomax. — M: Akademiya, 2004. - S. 26..

4 Gasparov M.L. Poetika // Literaturniy ensiklopedicheskiy slovar - M.: 1987. S.785-786.

5 °жм±:™±^»жм± ° 2017^°

6 Boltaboyev H., Mahmudov M. Adabiy-estetik tafakkur tarixi. 1-jild: Qadimgi davr. - Toshkent: Mumtoz so'z, 2012. - B.65.

тарихий шарт-шароитлари билан белгиланади1. Хитойда айнан шахар адабиётининг пайдо булиши Хитойда миллий услубда яратилган асарларнинг купайишига асосий сабаб булган. Х,.Болтабоев тугри таъкидлаганидек, "Миллий адабиётнинг ривожланиш тарихи, асрлар давомида орттирган адабий тажрибаси ва анъаналари бизнинг истагимиздан цатъи назар, уша миллатга тааллуцли уар бир адибга юццан булади "?

Демак, услубнинг шаклланиши жараёнида ёки шаклланган услубнинг намоён булишида миллий адабиёт тажрибаси, халк огзаки ижоди анъаналари, урф-одатлари, тил хусусиятлари, махаллий-ментал рух кабиларга эътибор килишга тугри келадики, буларнинг барчаси "миллий услуб" тушунчасининг "давр услуби"га нисбатан анча ёркин, узига хос сифатлари билан ажралиб турадиган ходиса эканлигини курсатади. Уни услубшуносликда илмий муомалага киритиш, хар бир давр адабиётининг узига хос жихатларидан келиб чикиб, унинг бойиб боришини кузатиш ва бу борада назарий умумлашмаларга келиш узбек услуб-шунослигидаги вазифалардан бири, деган хулосага имкон беради.3

Урта асрлар хитой адабиёти поэтикасининг назарий асосларини ташкил килувчи омиллардан бири миллий услуб масаласидир. Бу давр хитой адабиётидаги хикоя ва романлар мазмунида миллий услуб аломатлари яккол кузатилади. Шарк мамлакатлари тарихи, маданияти, адабиётини чукур урганган Й.В.Гёте (У хитой адабиёти билан таржималар оркали билган), хитой адабиётидаги катта ва кичик эпик жанрлар хакида шундай дейди: "Х,икоя билан бирга келадиган куплаб ривоятларни макол урнида кабул килиш мумкин"4. Гётенинг изохидан шуни билиш мумкинки, уша даврда Хитойда ривоятлар оммалашганини, уларнинг поэтик жихатдан юксалганини, ривоятлардаги айрим жумлаларнинг огиздан-огизга утиб, макол даражасига етганини билиш мумкин.

Урта асрлар хитой шахар адабиёти дискурсини конфуцийлик, даосийлик ва буддавийлик гоялари белгилайди. Конфуцийлик Хан сулоласининг макомини саклаб колишга хизмат килган, кейинрок эса Хан урнига келган расмий мафкура эди. Конфуцийлик урта асрларда хам Хитойда аслзода катламнинг дунёкарашини шакллантиришда давом этган, бирок Хан сулоласининг чукиб бориши ва унинг ортидан келган шафкатсиз хокимият учун кураш жараёнида конфуцийлик гоялари узига хос эътикод тизимлари сифатида анча заифлашди. Конфуцийликда асосий диккат эътибори инсоннинг тугри яшаши ва хаётда уз урнини топишига каратган, инсон улгандан сунг уни хеч кандай истикбол кутмаслиги баён килинган. Уша даврда мамлакатда давом этган галаёнлар жамиятнинг барча катламларида купчилик халк вакилларини мавжуд хаёт белгилаб берган доирадан тошиб чикувчи теран маъно-мазмунни излаб топиш сари ундаётган эди.

Х,еч кандай тарихий асар бадиий адабиёт каби утмиш манзарасини акс эттира олмайди. Шу маънода урта асрлар хитой адабиётининг ёркин вакили Пу Сунглингнинг асарлари хитой халки хаётининг бадиий ифодаси акси, маданий меросининг ажралмас кисми, хитой жамияти катламларининг хаёти ва узига хослигини акс эттиришга имкон берувчи адабий манба хисобланади. Гайритабиий адабиёт хакида суз юритиш, уз-узидан, реалистик адабиётнинг мавжудлигини такозо этади. Шундай килиб, адабиётни гайритабиий деб белгилаш, доминант парадигма инсоннинг акл-идрокида мавжуд конуниятларни тан оладиган дунёни назарда тутади.

1 Quronov D. Cho'lpon nasri poetikasi. - Toshkent: Sharq, 2004. - B.3.

2Boltaboyev H. Sharq mumtoz poetikasi manbalari. - Toshkent: "O'zbekiston milliy ensiklopediyasi" davlat ilmiy nashriyoti, 2008. - B.325.

3Bu haqda batafsil qarang: Boltaboyev H. Nasr va шЬЬ. Uslub masalasiga nazariy nigoh. - Toshkent: Fan, 1992. 4Ekkerman Y.P. Gyote bilan gurunglar. - Toshkent: O'zbekiston, 2016. - B.196.

^Ég^g^f ^^^Égr SHARQ MASH'ALI

Hhh HMnepuacu xyKMpoHnuru (1644-1911) añHaH myHgañ gyHé 6ynraH-6ynMaraHHHH aHHKnam Macanacu 6u3HHHr Ma3Kyp MaKonaMH3garu Ba3H$anapuMH3gaH 6upuHH TamKun Kunagu.

XX acpgaru Munnuñ Ba KoMMyHucTHK HHKuno6napHHHr MaKcagu paцнoнan Ba unMuñ 6unHMnapHH 6upuHHH ypuHra Kyñum agu. HHKHno6rana Xhtoh FañpHTa6HHH Ba aKnra cuFMac MaB^ygoTnap amañguraH, FañpHTa6HHH Kynnap Ba pyxgap gyHéHH y3rapTHpumH Ba ogaMnapHH cexpnamu MyMKHHnurura umoHyBHH HHcoHnapgaH u6opaT «aMuaT cu^araga TacaBByp KunuHap agu. Pyxgap Ba a:®gognapHH THHnnaHTHpum Ba oMagHH TatMHHnam ynyH «aMHaTHHHr 6apna gapa^anapuga MyHTa3aM MapocHMnap yTKa3HnumH KepaK agu. Oon6uHnuK, MyHa:®:®:HMnHK, cexprapnuK 6unaH 6oFnuK MapocHMnap x,aéTHHHr 6apna «a6x,anapHga xyKMpoHnuK Kunapgu. FañpHTa6HHñ yHcypnap 6unaH anoKagop cupnapHH gaocuñnHKHH ypraHum opKanu arannañ onum MyMKHH, geraH Kapam 6op agu. MatpH^aTra yMp gaBOMuga apamum MyMKHH agu, nyHKH x,ap 6up hhcoh Kañcugup MatHoga Eygga Ta6uaTura ara agu. X,ap KaHgañ ogaMra arap Ocmohhhot xoxumu 6ynMaca, atHH Ocmoh BaKonaTucu3 x,aTro HMnepaTopnap Ba cynonanap x,aM xyKMpoHnuK Kuna onMañgu, geraH $HKp xyKM cypraH.

^aéTHHHr acn Ma3MyHHHH H3nam xhtoh xanKHHH gaocuñnHKKa Mypo^aaT Kunumra Ma^6yp aTgu. III acpga 6at3H agu6nap gaocuñnHKHH кoн$yцннnнк TatnuMOTH 6unaH y3apo Mocnam -Tupumra x,aM ypuHu6 Kypgunap. MacanaH, ynap gaocuñnHKgarH x,apaKaTCH3nHK кoнцeпцнacннн, кoн$yцннннnapгa aHa^eMaHH1, HoypuH xaTTH-x,apaKaTnapra ñyn KyñMacnuK cu^araga TanKHH KunraHnap. Ey aca ogaMnapHHHr pacMuñ paBumga MapTa6a nunnanoanapugaH roKopura KyTapunu6, gaocuñnuKKa apramumura hmkoh 6epgu Ba my TapuKa gaocuñnHK Kynna6 yKHMumnu Kumunap opacuga кoн$yцннnнкgaн Kypa KynpoK OMManamgu. XaH canTaHaTH HHKupo3ra ro3 TyTraHgaH KeñuH opagaH 6up Hena acp yTran, gaocuñnHK y3 u6ogaTxoHa Ba pyxoHuñnapura ara yromraH guHra añnaHgu.

^aocuñnuK KeHr TapKanumuHHHr aKc Tatcupu HaTH^acuga "npoTO^aH"2 paBHaK Tona 6omnagu. ^aocuñnapHHHr acocuñ TamBumu 6ynraH 6y gyHéga a6aguñ ama6 Konum FaMH kh-munapHH Tu66uéT Ba anKHMérapnuKHH ypraHumra yHgagu. KeñuHru acpnapga 6yHgañ xonaT ñupuK unMuñ Ba TexHonoruK uxTuponap apaTunumura onu6 Kengu.

XaH canTaHaTH xyKMpoHnuruHHHr cyHrru gaBpuga 6yggaBuñ é3Ma égropnuKnap xhtoh Tunara Tap^HMa KunuHa 6omnaHgu. EyHgañ Tap^HManapHH xuToñnuK 6yggaBuñnap aMac, 6anKH xopu^uñ MuccuoHepnap 6a^apap agu. ffly 6ohc 6yHgañ Tap^HMa MaTHnapura KeñuHHanHK my6xa 6unaH KapanraH 6ynumu MyMKHH.

^aguMru xhtoh Hacpu y3HHHHr ^hkphh KucKa Ba nyHga u^oganam HMKoHuaTnapu 6unaH a^panu6 TypraH. XaH gaBpugaH KeñuHru gaBp Hacpu yHnanuK umoHnnu 6ynMaca-ga, TaBcu^uñ, 6aéHHunuKKa Moñun agu. BaKT yTumu 6unaH XaH gaBpu Hacpu To6opa TaKoMunnama 6opgu. AñHHKca, XuToñHHHr «aHy6uga 6y x,onaT HKTugopnu agu6napra h^o6hh Tatcup KypcaTraHH Ba caMapanu 6ynraHH 6unaH 6upra, y Kagap ucTetgognu 6ynMaraH é3yBnunap ynyH aHnañuH cyHtuñ Ba hmkohch3 agu.

Ey acpnapga unMHñ-oMMa6on aga6uéTHHHr acocuñ maKnu Tapux 6ynu6, y Ma3MyH Ba mo^h^t «H^aTgaH XuToñga aHr KagpnaHraH Hacpuñ acapnap x,uco6naHagu. ABBan xyKMpoHnuK Kunu6 yTraH cynonanap Tapuxu apaTunraH. EyHra 6at3aH capoñHHHr y3H xoMuñnHK KunraH. TaHr

1 Anafema (yunoncha - "chiqarib yuborish", "majburlash", "yuklash") - dastlab bu va'daga muvofiq Xudoga qurbonlik keltirish, Xudoga sig'inish; keyinroq "ajralish" (jamoadan kimdir), "surgun", "la'nat" ma'nolarini anglatgan.

2 Protofan (qad.yun. qo'shma so'z bo'lib, "boshlang'ich" va "fan" ma'nolarida qo'llangan) - bu ilmiy uslub rivojlanmasdan ancha oldin mavjud bo'lgan va keyinchalik mustaqil fanlarga aylangan tarixiy falsafiy fanlarning umumiy nomi. Masalan: alkimyo, keyinchalik kimyo, astrologiya esa keyinchalik astronomiya sifatida rivojlandi.

даврида Хан сулоласи хукмронлиги даврида Сима Чян 01ап)1 томонидан баён

килинган тамойиллар асосида Суй сулоласи тарихини яратиш буйича хукумат комиссияси ташкил этилган. Бундан кейинги барча сулолалар ушбу намунага амал килган. Бошка тарихий асарлар, айникса илгари утган сулолалар хакидаги деярли расмий булмаган хикоялар алохида шахслар томонидан езилган2.

Илмий-оммабоп адабиётнинг яна бир жанри - буддавий ва даос авлиёлари хаёти хакидаги хикоялардир. Бундай асарлар сюжетида драматизм кучли булган. Адабий танкидга доир асарлар Хитойнинг жанубида Хандан кейинги даврда нашр этила бошланган ва уша пайтдан эътиборан хитой илмий-оммабоп адабиётининг мухим таркибий кисмига айланган.

Хан сулоласи хукмронлигидан кейинги давр шеърияти Хан давридан ши (киска ва жуда интизомли) ва фу (анча узун, фасохат билан, сузга пардоз бериб) шаклларини мерос килиб олди. Бу даврда шеърият анча эркин ва ритмик тус олди. Жанубдаги булиниш даврининг узига хос хусусиятларига жавобан "тартибга солинадиган ши" шакли, яъни шеърлардаги ритм-оханг ва кофияларга тобора купрок коидалар урнатиладиган ши услубидаги шеърлар пайдо булганлиги эхтимолдан холи эмас.

Танг даври хукмронлигининг урталари Хитой шеъриятининг энг юксалган даври хисобланади. Уша даврда етишиб чиккан буюк шоирлар шахсий тасаввур ва фикрга таянган холда бир нечта суз ёрдамида бирор сахна ёки вазиятни яратишда намоён булувчи "ши" -вазмин импрессионистик3 услубини яратганлар.

Илк ва урта асрларда Марказий Осиёдан келган Тан мусикаси Хитой шеъриятига катта таъсир курсатди. Илк асрларда аксар шеърлар кушик охангига мослаб ёзилар эди. Гарчи бундай услуб кейинрок унутилган булса хам, кейинги давр хитой шеърияти учун андоза булиб колди.

Император Тан Сюанзонг (ж^Хиа^о^)4 шоирлар хомийси эди ва у Хитой тарихидаги энг машхур интеллектуал саройда рахнамолик килган. Император саройида "Улмас шоирлар саккизлиги" номи билан танилган, бир кадах шароб устида шеър укиган бир гурух шоирлар хар доим императорнинг мархаматидан бахраманд булганлар. Улар орасида хитой адабиётининг энг ёркин намояндалари: барча мавзуларда асарлар ёзган ва барча услублар устаси булган Ли Бай ( —762/763) ва билимдон, саводхон, мазлумлар ахволига хамдард Ан Лушан (^ ШШАп Ь^ап)5 исёнидаги азоб-укубатларга гувох булган Ду Фу (^^712-770)лар бор эди. Бу даврда куплаб шоирларнинг ижоди равнак топди. Айни тарихий хакикат Тан сулоласи даврида хитой адабиётининг муваффакиятга эришганини курсатади.

Сун давридан бошлаб, Гарбдан бир неча аср илгари, китобатчиликнинг кенг таркалиши адабиётнинг яралиши учун жиддий туртки булган. Бу эса таълим тизимини тараккий эттириш билан бирга, асарларнинг кенг таркалишига имкон берган. Китоб туплаш бойлар учун заруратга айланган: хар бир аслзода оиланинг шахсий кутубхонаси булган.

1 Sima Chyan - miloddan avvalgi 145- yoki 135-yilda tug'ilgan, miloddan avvalgi 86-yilda vafot etgan. Xan sulolasi tarixchisi, yozuvchi va astronomi bo'lgan. U "Shi Ji"ning yaratuvchisi sifatida tanilgan. shi-ji) - Sima Chyanning mashhur "Tarixiy qaydnomalar" asari.

2 Barrett T.H. Buddhism, Taoism and the eighth-century Chinese term for Christianity: a response to recent work by A. Forte and others // Bulletin of the School of Oriental and African Studies. - London: University of London, 2002. -T.65. №.3. - P.555-560.

3 Impressionizm (fr. impression - taassurot) - san'atdagi yo'nalish.

4 Syuanzong 810 - 859-yillarda yashagan. 846 - 859-yillardaTang sulolasining 19-imperatori bo'lgan.

5 An Lushan^^^ 703 - 757-yillarda yashagan. 755-yilda keng ko'lamli qo'zg'olonga rahbarlik qilgan. Kelib chiqishi sug'd bo'lgan xitoy harbiy qo'mondoni. Tang sulolasini ag'darish va saltanat poytaxti Chananni egallash maqsadida ulkan qo'zg'alonga boshchilik qilgan. An Lushan qo'zg'oloni ba'zi taxminlarga ko'ra, Xitoyda 36 million odam yoki dunyo aholisining voqealar sodir bo'lgan paytdagi oltidan bir qismi hayotini olib ketgan.

XaH gaBpugaH 6omna6 Kynna6 acn3oga ^aHo6nap metp eKH Tapux e3raHnap, aMMO x,o3Hpru KyHga 6y onHMy aMangopnapHHHr KyHganHK xaeTHHHHr 6up khcmh 6ynH6 ;onraH eKH y3napu KunraH umnapHH Hamp этнm ogaTra aHnaHraH.

Xhtoh Hacpura xoc $acox,aTnHnHK ycny6ura ;apmu xapaKaT TaHr gaBpu oxupnapuga XaH Mh (^^Han Yu, 768—824)1hcm.h o.hm ;agHMru gaBpnap Hacpura xoc cogga, uxnaM ycny6ga e3raH gaBpnapga 6omnaHraH. XaH Mh 6yHH myHgaH ygganagHKH, yHHHr ycny6ura yma gaBpga x,aM can6uH MyHoca6aT 6HngHpHnMaraH (TatKHgnam .o3hmkh, 6y KyHganHK cy3namyB Tunuga e3um xapaKaTH эмac эgн). fflyHgaM ycny6ga MaKTy6napu TatcupnaHnurH 6unaH TaHunraH OyaHr Cro ( M^Hf Ouyang Xiu, 1007-1072)2 x,aM u^og KunraH. YHHHr MaKTy6oT ycny6u XX acprana xhtoh HacpuHHHr aHgo3acu 6ynraH3.

CyH gaBpuga TapuxuH MaKTy6 ^aHpu aHaga TaKoMunnamraH 6y ^aHpga cy.no.na.nap Tapuxu, KoHyH Ba Kapop.ap Ma^Myanapu, MyaccacanapHHHr uxTucocnamraH TagKHKoTnapu, myHHHrgeK, gaBpnap Ba HupuK BoKea-xogucanap, Typnu MaB3ynap Tapuxu, MaxannuH Tapuxnap, xoTupanap, reorpa^HK MatnyMoTnap, Kynna6 MaB3ynap 6yHHna энцнкnoпеgнк Tyn.aM.ap 6uTH.raH.

CuMa ryaH (^^^Sima Guang, 1019-1086) y3 gaBpuHHHr TaHHKnu Tapuxnucu эgн. Y ;aguM 3aMoH.apgaH - CyH cynonacuHUHr H6THgocHrana 6ynraH xhtoh TapuxuHHHr KeHr ;aMpoB.u 6aeHHHH Ty3gu, y3 Tapuxnapuga Bo;eanapHH ho3hk H^oga Ba xonuc 6aeH этgн. By 6unaH xhtoh, geMaKKH, ^axoH TapuxHaBHcnurura oug MaH6anap TaxnunuHH aHru 6oc;uHra onu6 HH;gu.

TaHr gaBpuHHHr ypTanapu xhtoh metpuaTHga 6eTaKpop gaBp 6yngu. Bupo; KeMuHnanuK TaHr gaBpu metpuaTH y3HHHHr th.h Ba HMnpeccuoHucTHK Ma3MyHH ^HxaragaH my gapa^aga MypaKKa6namguKH, 6at3aH yHH TymyHHm khhhh 6ynH6 ;ongu (aHHH;ca, xhtoh.hk 6ynMaraH yKyBHunap ynyH). CyH gaBpuga peaкцнa ro3 6epumu My;appap эgн. ffletpuaT, Ta^aKKyp Kunum HyKTau Ha3apugaH Kynpo; peanucTHK xapaKTepra эгa эgн. ABBanru gaBpnapga 6ynraHH Ka6u mu ycny6u y3HHHHr Typnu maKnnapu 6unaH xyggu aga6uH Me3oH Ka6u эgн. Ammo 6e3aKnapra 6oH ycny6u xaMoH aManga эgн. ffloupnap TaH gaBpuHHHr 6yroK cana^napura Ta;nug Kunumra HHTuncanap xaM, H^ogga KyHganHK xaeT Ta^cunoTnapura Kynpo; эtтн6op KapaTap эgн.

"neH3a^" metpuaTH TaHr gaBpura ;agap xaM Myx,HM ^aHp caHanraH, aMMo CyHr cynonacu Tatcupu ocTHga Mamxyp 6ynH6 KeTraH. PaccoM, xaTToT Ba moup Cy fflu (^^Su Shi, 1037-1101) Fap6nHK MyxnucnapuHH Ma^TyH этгaн xhtoh caHtaTHHHHr y3ura xoc yHcypnapugaH 6upuHH oMManamTupgu. YHHHr uxnaM metpnapu пoэтнк 6yeKnapra 6oH эgн4.

MyFynnap gaBpuga XuToHra MapKa3HH OcuegaH aHru metp maKnnapu Kupu6 Kengu Ba TaHr gaBpugaru Ka6u, aBBanru maKnra ;aparaHga, aHna эpкнн 6ynraH phtm Ba ;o$uaHHHr aHru maKnnapuHH ^aonnamTupgu. YnapgaH acocaH ceBru eKH ;aHFy 6unaH 6of.h; xuc-TyHFynapHH H^oganamga ^oHganaHunraH.

Macan ^aHpura yxmam ;uc;a Ba cogga эpтaкnap, apBoxnap xa;ugaru xuKoa xaMga naTH^anap TaHr gaBpugaH aHna ongHH x,aM e3u6 onuHraH, aMMo TaHr gaBpuHHHr oxupnapuga peanucTHK cro^eT Ba TaBcu^nu xuKoanap eKH HoBennanap TynnaMnapu naHgo 6yna 6omnagu. Ynap yma gaBp

1 Xan Yuy - xitoy faylasufi, tarixchisi, yozuvchisi, shoiri va xattoti. U buddaviylik va daosiylikka qarshi bo'lgan inson sifatida tarixga kirgan.

2Ouyang Syu - Xitoy davlat arbobi, tarixshunosi, essenavisi va Sung davrining shoiri. U ko'p qirrali iste'dodi sababli fanda uning nomi Yevropa Uyg'onish davri namoyandalari bilan bir qatorga qo'yiladi.

3Barrett T.H. Buddhism, Taoism and the eighth-century Chinese term for Christianity: a response to recent work by A. Forte and others // Bulletin of the School of Oriental and African Studies. - London: University of London, 2002. T.65. №3. - P.555-560.

4 Woskin D., Kenneth J., Crump J.I.. Trans. In Search of the Supernatural: The Written Record. - Stanford: Stanford University Press, 1996.

олимлари томонидан оддий одамларнинг кундалик огзаки нуткидан фаркли булган адабий услубда ёзиб олинган. Бу хакда Р.Ю.Бунакова хитой адабиётида мактуб жанри тугрисидаги тадкикотида тухталган1.

Хитой адабиёти тарихидаги бундай далиллар ижтимоий хаёт ва ижодкор, жамият ва бадиий адабиёт, анъана ва янгиланиш каби адабий-назарий тушунчаларни атрофлича мухокама килишга ёрдам беради. Шу жихатдан урта асрлар хитой шахар адабиётининг алохида хусусиятларидан бири шуки, бу даврда хитой адабиётидаги айрим кичик эпик жанрлар такомиллашди. Жумладан, хитой адабиётидаги "Шошу" ("Ш^ ") жанрини узбек халк ижодидаги машхур "достон" жанри билан киёслаб, унинг тарихига назар ташланса, фикр баёнини англаш нисбатан осон булади.

Хитой адабиётидаги айрим кичик эпик жанрлар тадкикига багишланган катор илмий маколалардан маълумки, мазкур жанрлар кухна хитой шахар адабиётида жуда кенг таркалган ва узига хос тарихий такомилга эга булган. Хоссатан, юкорида тилга олинган "Шошу" жанри хитой адабиёти ва фольклорининг мураккаб муносабатларини акс эттирадиган узига хос жанрлар сирасига киради. Фольклористик афсона, рамзий хикоя ва ривоятларни кейинчалик деярли барча кадим хитой файласуфлари ижодида, шунингдек, Сима Чяннинг ( Эр.авв. 145—87) "Тарихий хотиралар" ("_$ДЙ") асарида хам учрайди.

Биз фикр юритаётган "шошу" жанри хитой тарихининг анча кадим даври - эрамиздан аввалги 1046-771 йилларда, Гарбий Чжоу сулоласи даврида пайдо булган. Бошка манбаларда эса бу жанр Хитой тарихида мухим давр хисобланган Танг сулоласи даври адабиётида хам алохида урин эгаллагани айтилади. ХУП-ХУШ асрларда хам бу жанр алохида такомиллашув боскичини бошидан утказди.

Шошу жанрида хикоя килувчилар "шошуде" ("Ш^ ЙЙ") деб аталган. Узбек фольклорида "достон" жанри бор ва достон айтувчилар бахшилар дейилганидек, шошуделар хам бахшиларга каби хикоя килганлар, хам куйлаганлар. Хитой халки бундай ижрочиларни "хикоя килувчилар" деб атайди.

Шошу жанридаги асарлар турли мазмундаги хикояларни камраб олади. Шунга кура "хикоя килувчилар"ни "ровийлар" деб атаса хам булади. Узбек бахшиларининг думбираси булганидек шошуделарнинг хам махсус мусика асбоблари булган.

Тарихий манбалардаги маълумотларга кура, эрамиздан аввалги даврларда шошу жанрида асосан илк киска афсоналар, ерлик халкларнинг эртаклари айтилган ва куйланган. Шу боис шошу жанрини "киска хикоялар" дейиш хам мумкин. ^иска хикоя термини остида халк эртак ва афсоналари, баъзида масал ёки латифалари, айрим холларда эса кадимги хикоя ёки новелланинг кайта ишлангани тушунилади.

Мухими шундаки, бу жанрда хам назмий, хам насрий ифода ва баён кузатилади. Адабий матнларнинг хажми ва шакли хар хил булиб, ерлик ахоли мусика журлигида айтган, белги-ланган коидалари булмаган. Аксар ижрочи ровийларнинг кузи кур булган ва хозиргача Хитойда шошуделар кузи ожиз кишилардир. Улар асосан тугма кур инсонлар булган. Айрим холларда курлик насл сурган ва шу сабабдан бу санъат авлоддан-авлодга утган. Бундан ташкари, шошуделар куплаб шогирдлар етиштирганларки, бунинг натижасида бу жанр йуколиб кетмади.

Айни адабий жанр хитой адабиётидаги бошка жанрлар тараккиётига хам таъсир курсатиб келади. Хитой ровийлари томонидан айтилган ушбу терма хикоялар ва афсоналар хитой

1Бипакоуа Я.Уи. ОБоЬеппоБЙ ]апга 7ар1зок V к11ау8коу Шега^е // Istoricheskaya роейка janra, 2009. №3. - 8.39-41.

10

адабиётининг машхур Ло Гуань Жун(^^ф)нинг "Учшохлик" У Чень Эн(^

^®)нинг "Еарбга саёхат" ("Ш/ЖЙ"), Ши Най Ан(ШЙШ)нинг "Дарё узанлари" ("Ж^^") каби романларига асос булган. Романларда ровийлар ибодатхоналарда, бозор май -дончаларида, Чагуанг яъни чойхоналарда ва хатто император саройида уюштирила-

диган базмларда шошу ижро этганлар. ^ишлок жойларда ерлик халкнинг "хурматли ва бой" кишисининг ховлисида ижро килинган. ^иш кунларида шошу ровийлари атрофига катта гулханлар ёкканлар, ховли болалар ва бошка тингловчилар билан тулиб тошган. Хонадон сохиблари кузи ожиз ровийни, албатта, угра солинган, куй гуштидан тайёрланган кайнатма шурва ва ерлик халкнинг анъанавий кук жасмин чойи билан сийлаганлар. Умуман, шошуделарни халк хурмат килган ва яхши курган.

Юкорида айтилганидек, бу жанрда асосий матн насрда булиб, айрим парчалар назмда сан сян, пипа, эрху каби кадимий мусика асбоблари журлигида ижро килинган. Ровий ижро этган матн нафакат афсоналар, балки кахрамонлик эпослари, халк эртаклари, гузал киз ёки зукко йигит хакидаги касидалар, тарихий сюжетлар асосига курилган хикоялар хам булиши мумкин. "Шошуде"ларнинг яна бир узига хос томонлари уларнинг тилида булган. "Шошуде"лар хитойнинг кайси вилоятидан булсалар, уша худуд лахжасида хикоя килганлар. Улар шунга кура хам танилган, ва хатто уз мактабларини яратган.

"Шошуде"ларнинг асарлари хитой адабиётидаги кичик эпик жанрларидан бири Хуабен ( деб номланган киссалар тупламларида сакланиб колган. Шу сабабдан булса керак, бу икки жанр куп жихатлари билан бир-бирига ухшаш. Хуабенлар, одатда, ровийнинг узи ёзган ёки халк шеъриятидан олинган "ши" ёхуд "чи" шеърлари билан бадиий жихатдан кучайтирилган. Хуабенларда шеърлар хикоя мазмуни билан табиий тарзда уйгунлашиб кетади. Одатда, уларда табиат гузалликлари, инсон фазилатлари, аёл жозибасини тасвир -ланади ва у ёки бу куринишдаги афоризмлар, хикматли сузлар хикоядаги вокеа хулосаси сифатида келтирилади. Хуабенларда булгани каби шошу жанри кахрамонлари хам урта асрларда куп холларда ровийлар тингловчилари мансуб булган ижтимоий катлам вакиллари булган ва хунарманд, савдогар, дехкон, кичик амалдор, рохиб, хизматкор, шахар зиёлила -рининг куйи табака вакилларидан таркиб топган.

Бугун шошулар орасидан гайритабиий, яъни фантастик ёки инсон такдири билан боглик илохий мавзулардагисини топиш кийин. Х,озирги шошулар асосан хитой мумтоз ва замонавий адабиёти асарлари ёки шошуделарнинг шахсий асарлари асосида яратилмокда.

Хитойнинг чекка кишлокларида хозир хам одамлар кузи ожиз шошуделарни, ота-боболарини эслаш муносабати билан, маърака, тугилган кун, фарзандининг бир ойлик булиши муносабати билан ташкил килган тадбирларга ёки одатий байрам сайилларига таклиф киладилар. Хитой халкининг анъанавий "чунжие" - бахор байрами)

арафасида хам шошуделарнинг чикишлари азалий удумлардандир.

^адим замонлардан буён Хитойда Хан давридан колган огзаки хикоячиликнинг бой анъаналари мавжуд. Сун даврида бадиий адабиёт таркибида адабий жанр сифатида боскичма-боскич тараккий эта бошлаган. Дархакикат, хикоялар огзаки нуткда кандай айтилган булса, шундай ёзилган ва уларнинг сюжет ривожи анъанавий хикоячилик услубларига мос келади.

Д.Воскресенский анъанавий хитой адабиёти дискурси хакида тухталиб, унга "хаво", "шамол", "маънавий резонанс", "аналогия", "маърифат" ва "ижодий кайфият" каби катего -риялардан бошка нарса хос эмас, дейди1.

^адимги Хитой донишмандларидан бири Лао-цзи (^^Lao Zi, эр.авв.VI аср) шундай деган эди: "Сиз бораётган йул абадий эмас. Айтилиши мумкин булган исм - абадий исм эмас"2, яъни ушбу суз воситасида ифодаланаётган нарса вакти-вакти билан одамига караб узгариб борадиган узгарувчан объект сифатида кабул килинади. Бу билан кадимги хитойлик донишманд хитой адабиётининг адабий коидаларига асос солган. Бундан анча кейин Лао -цзининг энг яхши вориси хисобланган Чжуан Цзи бу борадаги фикрни янада аникрок ифодалаган: "Балиц тутган киши турни унутиши мумкин, цуён ушлаган - тузоцни унутиши мумкин, сузнинг маъносини англаган киши сузнинг узини унутиши мумкин". Бу донишманд кишиларнинг биргаликдаги саъй-харакатлари ва гоялари Хитойда академик регламент, генерация ва дискурсни ифодалаш усулини аниклашга ёрдам берди. Зеро, инсон онгида концепцияларнинг тулаконли булиши шунчаки ифодага боглик эмас, уни самарали ифодалаш учун хитой халкининг "образларини аниклаш"лари кераклиги айтилади. Бунинг учун узига хос анъана кулланилади ва унда "сузларга боглик булмаган, суздан мустакил маъно", "тизимлаштириш" таъкидланади3.

Дискурснинг бундай куриниши бутун хитой маданиятида учрайди. Масалан, буддавийлик мактабида бу куйидагича ифодаланган: "^еч цандай сузни цулламанг, балки фикрингизни тулалигича етказиб бериш учун яна ацлингизни ишлатинг" ва шунингдек, "уеч цандай сузга хос булмаган, лекин унга максимал дид орцали эришилади" ибораси алохида таъкидланган хитой адабиётида тартибга солиш миао-ву, син-цюй (хаяжон ва тулкинланиш), би и син, шэнь-юнь, инь-цзин ва шунга ухшаш категорияларда уз аксини топади. Иккинчи томондан, Конфуций мактаби "Конфуций Китобларига тегишли" унчалик равон булмаган "Дао" хакида гапириш усулини танлаган. Конфуцийни талкин килиш оркали кишилар "Дао"га тугридан-тугри мурожаат килишлари, шунингдек, янги маъно яратишлари мумкин хисобланади.

Маълумки, хитой ва гарб адабиётшунослигида яратилган назариялар жахон адабиётшу-нослигининг таркибий кисмидир, уларсиз жахон адабиётшунослиги кемтик булиб колар эди. Бирок келиб чикиш жихатидан турли цивилизацияларга оиддирки, бу уларни узаро боглашни кийинлаштиради. Яхшиямки, гарб ва хитой олимларининг купчилиги бу назариялар таъсирлашувининг мухимлигини англамокда. Бундан ташкари, баъзи олимлар адабий алокалар ташкил этишнинг асосий методларини излаб топиш йулида жиддий тадкикот олиб борганлар.

Цао Шунчинг (^Ш^) гарб ва хитой адабиёт назариялари таъсирлашувидаги баъзи асосий методларни санаб утган. Унинг "Адабий тадкикотлардан маданий тадкикотларга: жахон адабиётининг эстетик хусусиятларини узгартириш" номли маколасида4 биринчи булиб дискурс мустакиллиги тамойилини илгари сурди. Олим гетероген адабий назариялар ва гетероген поэтика орасидаги мулокотнинг тил муаммоси эмас, балки "дискурс" муаммоси эканини алохида таъкидлаган. "Дискурс" одатдаги маънода тил ёки нуткка тегишли эмас,

1Voskresenskiy D.N. Literaturniy mir srednevekovogo Kitaya: kitayskaya klassicheskaya proza na bayxua: sobraniye trudov. - M.: Vostochnaya lit., 2006. S.138.

2https ://ru. citaty. net/avtory/lao-tszy/

3 Woskin D., Kenneth J., Crump J.I. Trans. In Search of the Supernatural: The Written Record. - Stanford: Stanford University Press, 1996. P.96.

«^»W^m-fb^ '«^»fU» 2003 ^ 5

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2003

балки дискурс тахлили назариясидан фойдаланган холда маданий маъноларни яратиш тамойилларига тегишлидир. Бу муайян маданий анъаналар, ижтимоий тарих ва маданий келиб чикишга асосланган тафаккур, уз фикрини ифодалаш, мулокот килиш ва ечиш тамойилларидир. Бундай мазмун кандай яратилиши, бизнинг кандай мулокот килишимиз ва билим яратишимизни аниклашга каратилган ёндашувдир. "Дискурс"ни маданият доирасида фикрлаш ва ифодалашнинг асосий категориялари ва тамойиллари деб таърифлаш мумкин. Дискурс асосий тамойил булиб, барча ифодалар ундан кейин туради. У маданиятнинг ядроси хисобланади ва маданий тизимнинг маданий концепциялари учун хал килувчи ахамият касб этади.

Турли адабий назариялараро таъсирлашув буйича дискурслараро мулокотни амалга оширишдан иборат. Адабий назариялар уртасидаги таъсирлашув жараёнида дискурсни хар кандай шаклда эътиборсиз колдириш ёки маданий ифодали тамойилларни урнатишга нисбатан мухим ёндашувни билмаслик, шубхасиз, юзаки маданий ходисаларни киёслаш ёки олий адабиёт назарияси монологига олиб келади. Турли адабий назариялар уртасидаги таъсирлашув учун хар бир томон дискурсини аниклаш мухим. Шундан сунг иккала томонга маъкул буладиган асосий принципларни излаш мумкин. Бундай дискурсни урнатиш, албатта, уз маданий тизимини тозалаш, терминларни таржима этиш ва уларни жорий килиш, турли маданий ва ижтимоий фонни уз ичига олган ута мураккаб жараён хисобланади. Иккала томон учун умумий булган дискурсни урнатиш учун "дискурс мустакиллиги" мулокот назариясига риоя килиниши зарур илк тамойилдир. Демак, уз дискурс тизими мулокот бошланишидан олдин ташкил этилиши лозим ва мулокот пайтида дискурсда шу нуктаи назар сакланиши керак. Факат шу йусинда турли адабий назариялараро таъсирлашув самарали булади.

Профессор Цао Шунчинг дискурснинг тенглиги ва мустакиллиги гоясини илгари сурган. Унинг фикрича, адабий назариялараро таъсирлашувда хакикий тенгликка эришиш жуда кийин булса хам, ушбу тамойилни рад этиш ёки уни эътиборсиз колдириш олий маданият хукмронлиги остида колишга махкумдир. Бу урта асрлар хитой маданияти ва гарб маданияти уртасидаги алокаларда хитой маданияти ёки адабиёт назариясини "афазия'^ар1 деб номланган холатга келтирган айнан тенглик принципидан бехабарлик демакдир. "Афазия"нинг патогенези хитой-гарб таъсирлашувида махаллий дискурснинг йукотилиши-дир. Билим социологияси нуктаи назаридан, нуткнинг йуколишини англатувчи "афазия" "хитой ва гарб тили уртасида яхлит узгариш"ни англатади. Шундай килиб, хитой ва гарб адабиёти назарияси уртасидаги диалогда тенглик тарафдори, шахсий хис-туйгулар ёки эмоциялар таъсири остида булган "постколониал" далил-исботни эмас, ноанъанавий хитой адабиёт назариясининг турфа хиллигини эътироф этилишига асосланган тенг хукукли мулокотни кузда тутади. Афазия туб махаллий халкларда дискурснинг йукотилишига тегишлими ёки тегишли эмасми ёки билимлар генеологиясининг яхлит узгаришини англатадими ёки йукми, бундан катъи назар, маданиятлар "тукнашуви"да ва мулокотда бепарволик ёки тенглик туйгусини йукотишнинг окибати хисобланади. Тарихий тажриба шуни курсатадики, адабий назариялараро самарали таъсирлашув учун керакли шарт-шароит - дискурсив тенглик принципига риоя килиш демак, акс холда "диалог" кутилмаганда "монолог"га айланиб кетиши мумкин2.

1Afaziya -bosh miya chap yarim sharining jarohat olishi oqibatida nutqiy muloqot qobiliyatini qisman yoki to'liq yo'qolishi.

2Sedix A.P., Kugan Ye.I. Kommunikativno-kognitivnie osobennosti xudojestvennogo diskursa i nauka o yazike. //Nauchniy rezultat, 2015. T1. №4 (6). - C.61-67.

Typnu agaGuH Ha3apuAnapapo TatcupnamyBHHHr AHa Gup Myx,HM :ux,aTH -"Ta^OByrnapHH caKnaraH xpnga, yMyMHH th.hh Tonum" Ba "Ta^OByrnapHH y3apo TyngHpHm" TaMoHunu xucoGnaHagu. Hro Цзнмнн (1993) «Xhtoh Ba Fap6 KHëcuH agaGuëTHHHHr uGTHgocu - ynap opacugaru MyHOcaGaTHH H3na6 Tonumgup, aMMO GyHgaH MaKcag - Ta^OByrauHr KHHMaTHHH ohh6 Gepumgup", - geraH эgн. rereporeH agaGuëT Ha3apuAcu xaKugaru MynoKOT ynap opacugaru y3apo MyHocaGaTHH H3nam GunaH GomnaHagu Ba cyHrpa Ta^OByrau aHHKnam MaKcaguga gaBOM этagн.

"Y3apo Gof^hk^hk Ba Ta^OByraapHH KHëcnam" MeTogu xhtoh MaKTaGuHHHr энг Myx,HM MeTognapugaH 6upu ynapoK aBBangaH KynnaG onuMnapHHHr atTuGopuHH topthG KenraH. ®aHo6 roaH XecAH Gy x,aKga myHgaH geraH: "AgaGuëT, xox y xhtoh agaGuëTH GyncuH, xox FapG agaGuëTH, yMyMHH xycycuATra эгa. ByHgaH y3apo Gof^hk^hk xhtoh-FapG KHëcuH agaGuëTHHH ypraHumHHHr GomnaHHmu, AtHH uGTHgocugup. Ammo Gy MyrnaK uGTugo эмac, GanKH Gh3hh AHaga KeHrpoK TagKHKOT cox,acu - ^apKnunuKnapHH aHHKnam capu eTaKnoBHH uGTugogup. Xynnac, Gh3 aTpo^-MyxuT, 3aMOH, yp$-ogaTnap Ba MagaHHAT Ka6u OMunnapra acocnaHraH Typnu agaGuH uGopanapHH, KonaBepca, ":aMoanapapo" MyHocaGaTnapHH ypraHumuMH3 KepaK"1.

"^aMoanapapo" cy3ura ypFy Gepum xhtoh Ba FapG agaGuëTHHHHr KaHcu MunnaTra ougnuru Ba ynapHHHr y3ura xoc KHHMaTHHH ypraHumra atTuGop KapaTHm geMaKgup. By Ha^aKaT MynoKOT Ba KopumuK^HKKa, GanKH y3apo Gup-GupuHH Tyngupumra x,aM onu6 Kenagu. npo^eccop Цao fflyH ^HHrHHHr KypcaTumuna, KHëcuH agaGuëTmyHocnHK hkkh xun Ba3H$a 6a:apagu Ghphhhhch: My^oKOT - MaM.naKaT.nap Ba цнвн.пнзaцнA.пap opacugaru agaGuëTnap opacugaru anoKanapuHH H3nam; hkkhhhhch: Gup-GupuHH Tyngupum - MunnuHnHK, HHgHBHgyannHK Ba x,ap 6up agaGuëTHHHr Myx,HM :ux,aTHHH a:paTHm, Gup-GupuHH Tyngupum Ba pe^neKcuA HaTH:anapHra apumum MaKcaguga ^apKnapHH Genrunam. Xhtoh ypTa acpnap agaGuëT Ha3apuAcuHHHr xuccacu Ha^aKaT yHHHr Fap6 agaGHëTmyHocnurH noзнцнAnapнгa yxmam aHpuM x,onaTnapHH, GanKH FapGna agaGuH Ha3apuAga TonuG GynMaHguraH HapcanapHH unrapu cypraHnuruga HaMOëH Gynagu. AHHaH MaHa my "AHru" Hapcanap :ax,OH agaGuëT Ha3apuAcugaru GymnuKHH Tyngupagu".2

ry Цзyн:ao xhtoh Ba Fap6 agaGuëT Ha3apuAnapu opacugaru ^apK Ba Gup-GupuHH Tyngu-pumHHH Typnu MagaHHATnapgaru ugean acTeTHK Mogennapu Muconuga TymyHTupuG GepraH. Y Fap6 npoTOTHnnapu Ha3apuAcu Ba xhtoh н-цзнн ëKH h-cah (TacBupnap Ha3apuAcu)HH KHëcnaran, Fap6 onuMnapuHHHr npoTOTHnnap Ha3apuAcu ycTuga onu6 GopraH TagKHKOTnapu TacaBByp -napHHHr KynonnuruHH Ty3aTHm ynyH eTapnuna h:o6hh, geraH xynocara Kengu. Y XuToHra xoc h-cah, H-^HHHHHr eTyKnuru GunaH Gupra, 3aMOHaBHH Fap6 agaGuëT Ha3apuAcugaru GymnuKHH xaM Tyngupagu3.

Xy^oca. YpTa acpnap xhtoh Hacpu ynyH mh..hh xycycuATnapHHHr MaB:ygnuru xoc 6ynu6, 6y gaBpga ApaTunraH HacpuH acapnap y3uga KOHyHnamTupunraH aneMeHTnapHH My:accaMnamTupraH, goHMHH y3rapu6 Ba AHrunaHuG TypraH. FapGuH EBponagaH ^apKnu ynapoK, Phm HMnepuAcuHHHr Kynamu opTHgaH caBogxoHnuKHHHr KecKHH nacaHumu Ky3aTHnraH 6up naHTga XuToHga XaH HMnepuAcu KynaraHHgaH KeHuH agaGuH TaHa33yn KysarnnMagu. By, acocaH, Max,annHH Xhtoh cynonanapu gaBpuga aHna thhhhG KonraH :aHy6uH XuToHra HucGaTaH TyFpu agu: MatnyMOT Ba caBogxoHnuK gapa:anapura yma gaBpgaru cuëcuH HOTHHHnuKnap Tatcup KunMaraH.

1Ning W. Chinese Literature as World Literature // Canadian Review of Comparative Literature / Revue Canadienne de Littérature Comparée, 2016. T.43. №3. - P.380-392.

2 liR'tB^St?' ^SAK^mMi ' 2010 - 147

3Zu-zhao G.U. The Global Contributions of Ancient Chinese Philosophy-Aesthetics // Journal of Literature and Art Studies, 2016. T.6. №6. - P.657-668.

^адимги хитой насри киска, лунда ва аниклиги билан ажралиб туради. Хан сулоласидан кейинги даврда наср купрок тавсифийликка мойил булса хам, вакт утиши билан адабий -эстетик жихатдан тобора нафосатга йугрилган. Хусусан, Хитой жанубида истеъдодли ёзувчиларнинг ижодида ажойиб самара берди. Суз бораётган юз йилликларда илмий-оммабоп адабиётнинг мухим бир жанри - буддавий ва даос авлиёларнинг хаёти хакидаги хикоялар хисобланади. Улардан баъзилари драматургиянинг энг юкори даражасига кута-рилди. Адабий ва бадиий танкидий асарлар Хитой жанубида Хандан кейинги даврда юзага кела бошлаган булиб, уша вактдан эътиборан хитой илмий-оммабоп адабиётининг мухим, ажралмас кисмига айланди.

Урта асрлар шахар адабиётининг энг мухим кирралари, узига хос адабий хусусиятлари, гоявий йуналишлари, албатта, гарб ва шарк илмий-назарий концепцияларнинг узаро уйгун тамойиллари асосида бахоланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.