Научная статья на тему 'ЎРТА АСРЛАР ХИТОЙ АДАБИЁТИ ДИСКУРСИ МАСАЛАСИ'

ЎРТА АСРЛАР ХИТОЙ АДАБИЁТИ ДИСКУРСИ МАСАЛАСИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
100
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
дискурс / конфуцийлик / даосизм / буддавийлик / Хан даври / Танг даври / Сун даври / мўғуллар / хитой адабиёти. / discourse / Confucianism / Taoism / Buddhism / Han period / Tang period / Song period / Mongols / Chinese literature

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Зиямуҳамедов, Жасур

Мақолада ўрта асрларда хитой адабиёётида кечган адабий жараёнлар ва улардаги ўзгаришлар таҳлил қилинади. Шу билан бирга Хитойда буддавийликнинг юзага келиши оқибатида, конфуцийчи расмий шахсларнинг кескин норозиликлари ва уларнинг нафратига сабаб бўлиши хитой адабий жараёнларида ҳам ўз аксини топганлиги борасида мунозаравий фикрлар билдирилади. Буддавийликнинг хитой адабиёти шаклланишига таъсири масаласи ҳам ёритилади. Бу даврда илмий-оммабоп адабиётнинг асосий шакли тарих бўлиб, у мазмун ва моҳият жиҳатдан Хитойда энг қадрланган насрий асарлар ҳисобланганлиги ҳақида асосли хулосалар берилади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ISSUE OF MEDIEVAL CHINESE LITERATURE DISCURSE

The article analyzes the literary processes that took place in Chinese literature in the Middle Ages and their changes. At the same time, it can be argued that the emergence of Buddhism in China, the harsh protests of Confucian officials and their hatred were also reflected in Chinese literary processes. It also highlights the question of the influence of Buddhism on the formation of Chinese literature. The main form of popular science literature during this period is history, and it can be concluded that this is the most valuable prose work in China in terms of content and essence.

Текст научной работы на тему «ЎРТА АСРЛАР ХИТОЙ АДАБИЁТИ ДИСКУРСИ МАСАЛАСИ»

УРТА АСРЛАР ХИТОЙ АДАБИЁТИ ДИСКУРСИ МАСАЛАСИ

d 10.24412/2181-1784-2021-1-448-456

Жасур Зияму^амедов,

Филология фанлари номзоди, доцент Тошкент давлат шаркшунослик университети Хитойшунослик факультети, Хитой филология кафедраси Эл.почта: jas76@mail.ru

Аннотация:Мацолада урта асрларда хитой адабиёётида кечган адабий жараёнлар ва улардаги узгаришлар таулил цилинади. Шу билан бирга Хитойда буддавийликнинг юзага келиши оцибатида, конфуцийчи расмий шахсларнинг кескин норозиликлари ва уларнинг нафратига сабаб булиши хитой адабий жараёнларида уам уз аксини топганлиги борасида мунозаравий фикрлар билдирилади. Буддавийликнинг хитой адабиёти шаклланишига таъсири масаласи уам ёритилади. Бу даврда илмий-оммабоп адабиётнинг асосий шакли тарих булиб, у мазмун ва моуият жиуатдан Хитойда энг цадрланган насрий асарлар уисобланганлиги уацида асосли хулосалар берилади.

Калит сузлар: дискурс, конфуцийлик, даосизм, буддавийлик, Хан даври, Танг даври, Сун даври, мугуллар, хитой адабиёти.

FORMATION OF THE CONCEPT OF INTELLECT IN FOREIGN

PSYCHOLOGY

Abstract: The article analyzes the literary processes that took place in Chinese literature in the Middle Ages and their changes. At the same time, it can be argued that the emergence of Buddhism in China, the harsh protests of Confucian officials and their hatred were also reflected in Chinese literary processes. It also highlights the question of the influence of Buddhism on the formation of Chinese literature. The main form of popular science literature during this period is history, and it can be concluded that this is the most valuable prose work in China in terms of content and essence.

Key words: discourse, Confucianism, Taoism, Buddhism, Han period, Tang period, Song period, Mongols, Chinese literature.

Кириш. Урта асрлар хитой адабиёти дискурсини конфуцийлик, даосизм ва буддавийлик гоялари белгилайди. Конфуцийлик Хан сулоласининг Хитой давлатида ушбу макомни узида сакдаб колган ва Хан урнига келган расмий мафкура эди. Конфуцийлик Урта асрларда Хитойда аслзода катламнинг дунёкарашини шакллантиришни давом эттирди.

Бирок, Хан сулоласининг чукиб бориши ва унинг ортидан келган шафкатсиз хокимият учун кураш жараёнида конфуцийлик гоялари узига хос эътикод тизимлари сифатида анча заифлашди. Конфуцийлик асосий диккат эътибори инсоннинг жамиятда кандай килиб тугри яшаши ва уз урнини топиши масаласига каратган ва унда инсоннинг улимидан сунг хеч кандай истикбол кутмаслиги таъкидланган. Уша даврда мамлакатда давом этган галаён (бекарорлик)лар жамиятнинг барча катламларида купчилик хитойликларни мавжуд хаёт белгилаб берган доирадан тошиб чикувчи теран маъно-мазмунни излаб топиш сари ундаётган эди.

Мавзуга оид адабиётларнинг та^лили (Literature review). Хдётнинг асл мазмунини излаш купчилик хитойликни даосизмга мурожаат килишга мажбур килди. III асрда баъзи адиблар даосизмни конфуцийлик таълимоти билан узаро мослаштиришга хам уриниб курдилар. Масалан, улар даосийликдаги харакатсизлик концепциясини, конфуцийчиларга анафемани, ноурин хатти-харакатларга йул куймаслик сифатида талкин килганлар, бу эса одамларнинг расмий равишда мартаба пиллапояларидан юкорилашга харакат килишда давом этиб, даосизмга эргашишга имкон берди ва шу тарика даосизм куплаб укимишли кишилар орасида конфуцийликдан кура оммавийрок тус олди. Хан салтанати инкирозга юз тутгандан кейин орадан бир неча аср утгач, даосизм уз ибодатхоналари ва рухонийларига эга булган уюшган динга айланди.

Даосизм кенг таркалишининг акс таъсири натижасида "прото-фан" равнак топа бошлади. Даосийларнинг асосий ташвиши булган бу дунёда абадий яшаб колиш гами кишиларни тиббиёт ва алкимёгарликни урганишга ундади. Кейинги асрларда бундай холат йирик илмий ва технологик ихтиролар яратилишига олиб келди.

Урта асрларда Хитойда буддизм хам узининг абадий нажот хакидаги илохий хабарлари билан омма орасида кенг ёйила бошлади. Буддизм Хитойга Шимолий Х,индистон ва Марказий Осиёдан (кейинчалик Хитойда буддизмнинг энг оммалашган шаклига айланган Махаяна куринишида) Милодий I асрда етиб келди. Уни дастлаб хорижий савдогарлар ва рохибларнинг кичик жамоалари амалиётда синаб курдилар. Хитойнинг анча укимишли кишилари

SyHgaö SeroHa guHHu canSuö KaSyn Kungunap. EyHuHr Soucu Ma3Kyp guHHuHr y3ra epgaH KenuS KonraHnuru эмaс, SaHKu aöpuM SyggaBufinuK aKuganapuHuHr кoн$yцннпнк TatnuMorara MyraaKo 3ug экaнпнгн эgн. fflyHucu guKKarra ca30B0p эgнкн, Syggu3M uhcohhu 6y gyHëHuHr HetMaraapugaH, my ^yMnagaH ounaBufi MyHocaSaraapgaH B03 KenumHu TaK030 этaр эgн; кoн$yцннпнкga эсa ouna MyKaggac htth^ok cu^araga KaSyn kuhuhuS, yHuHr SupnaMnu axaMuaT KacS этнmн yKgupuHMoKga эgн.

XaH canTaHara xyKMpoHnuruHuHr cyHrru gaBpuga SyggaBuH ë3Ma ëgropnHKnap xutoh Tunura Tap^uMa KuHuHa Somnagu, rapnu yma naÖTga SyHgaö umnap xhtohhhk SyggaBufinap TOMOHugaH эмac, xopu^HH MuccuoHepnap TOMOHugaH aManra omupunraH. EanKu my Souc SyHgaö Tap^HMa Maranapura KeÖHHHanHK mySxa SunaH KapanraH Synumu MyMKHH.

XaH xyKMpoHnuru TaHa33ynra W3 TyTraHgaH KeöuH SyggaBufinuK guHHHUHr ëHHnumH aHaga ^agannamgu. EyHgaH onguH кoн$yцннпнккa эtтнкog KuHMaraH ffluMonuH Xutohhu ucrano Ku^raH Kumunap SomKa guHra yTum mohuh эgнпap, aMMO 6y gaBpra KenuS xuTofinuKnapHuHr y3napu x,aM SyggaBufinuK guHuHu KaSyn Kuna SomnaraH эgнпap. EyggaBuö uSogarxoHanapu Ba MoHacrapnapuHuHr cohu ycuS, KynnaS xuTofinuKnap poxuSnuKKa Kupa Somnagunap.

-TagKHKOT MeTogo^oruacu (Research Methodology). Eyggu3MHuHr KeHr ённпнmн xaMMa ^oöga KumunapHuHr SyggaBuö MaranapHuHr aHuK Tap^uManapura KrouKumnapura caSaS Syngu. ffluMonufi Ben yHKacuga xyKyMarra Kapamnu Tap^uMa Sroponapu Tammn этнпgн. ^acraaS SyHgaö Tap^uMa Sroponapuga SyggaBufinapHuHr MyKaggac ë3yBnapuHu Tap^uMa Kunum umu SunaH xopu^nuK Myraxaccucnap um ohuS Sopgunap. Ammo Te3 opaga Sy umHu xuTofinuKnapHuHr y3napu aManra omupumra Kupumgunap. YMpuHuHr 16 huhuhu ^uHgucToH caëxarnra SarumnaraH OacaH (337-422) yma gaBpHuHr энг Mamxyp xutohhuk SyggaBufi poxuSnapugaH Supu эgн. Y SyggaBufinuKKa oug энг umomnu MaTHHapHu Tonumra MyBa^aK Syngu. Y xopu^; caëxarngaH KaÔTran, yMpuHuHr KonraH KUCMUHU y3u KyHra KupuTraH MaTHHapHu XUTOH Tunura Tap^uMa KuHum SunaH yTKa3gu. YHuHr XuHgucToHra KuHraH caëxaTu Syfiuna ë3raH xucoöoragaH xuHg ^aMuaTu Ba yma gaBpgaru xuHgnapHuHr guHu Tyrpucuga KuMMaTHu TacaBBypnap ypuH onraH эgн [8].

ByggaBufinuK guHu XuTofiga KeHr TapKaHa Sopum SunaH Supra BaKT yTumu SuHaH gaocu3M Tatcupu Souc acTa-ceKuH y3 мaзмyн-мoxнaтннн y3rapTupa Sopgu. TyS ungronapu ^uHgucToH ëKu MapKa3uH Ocuëra SopuS TaKanyBnu, aMMo gaocu3MgaH y3HamTupuS onuHraH мegнтaцнoн TexHuKanapu (^u^aTHapu) SunaH

тез орада хитойларга хос хусусиятларга эга булган Покиза Замин мазхабининг равнак топганлиги бунинг ёркин мисолидир. V асрнинг бошларида чамаси Марказий Осиё ёки Х,индистондан Хитойга келган буддавий рохиб Бодхидхарма теран медитациянинг канчалик мухим эканлигини таъкидлаган эди. Бодхидхарма таълимоти Чъан буддавийлигининг кейинги юксалиш даврларида илхом манбаи булган.

Хитойда буддавийликнинг юзага келиши, табиийки, конфуцийчи расмий шахсларнинг кескин норозиликлари, нафратига сабаб булди. Шундан булса керак, улар баъзи-баъзида буддавийларнинг тинчлигини хам бузиб турдилар. Уша даврда императорларнинг бир кисми диндор буддистлар булган булса, бошкалари конфуцийчи эдилар. Бу, айникса, буддавийлик дини баъзида давлатнинг амалдаги расмий дини саналган, аммо куп холларда каттик таъкибга учраган Шимолий Вейга хос холат эди.

Цзин империяси хукмронлиги даврида Хитойнинг жанубида буддавийлик кенг таркалиши олдиндан маълум ва равшан эди. Бу дунёнинг кадриятлари, неъматларини рад этган даосизмга кириб колган куплаб укимишли зиёли кишилар буддизмни кабул килишга тайёр турар эдилар.

VI асрнинг урталарига келиб буддавийлик бутун Хитой буйлаб хукмдор саройларидан тортиб кишлокларга кадар мустахкам урнашди. У шунчалик машхур булиб, оммавийлашиб кетган эдики, Хитой ягона тузум остида бирлашганда, Суй сулоласи асосчиси император Венди буддавийлик ибодатхоналари ва монастирлари хомийлик килиб буддавийликни бир халк дини сифатида таргиб килиб, узини буддавий монарх уларок курсатишга бор кучи билан харакат килди.

Буддавийлик Хитой жамиятининг хамма боскичларида уз таъсирини кучайтирди - дархакикат, айнан уша даврда ушбу дин Хитойда, айникса хукмрон синфлар орасида узининг энг юкори обру-эътибор чуккисига кутарилган эди.

Тайцзун хукмронлиги даврида таникли буддавий сайёх Сюанцзан Фасян ортидан эргашиб, уз миссиясини адо этиш учун Х,индистонга йул олади ва у ердан (орадан 17 йил утиб) куплаб буддавий матнлар (шунингдек, диний ёдгорлик ашёлари ва хайкаллар)ни олиб келади. Худди Фасян сингари, у хам колган умрини ана шу матнларни хитой тилига таржима килишга багишланган. Унинг таржималари уша пайтгача килинган таржималардан энг мукаммали булиб, унинг ёзган шархлари хитойликларнинг буддавийлик таълимотини тушунишларига катта ёрдам берган.

Буддавий монастир (ибодатхона)лари Илк Тан даврида усишдан тухтамади. Уларга императорлар улкан мулклар, кенг ер майдонлари ажратиб бердилар. Бунинг устига конфуцийлик Суй даврида булгани каби империя хукуматининг расмий мафкураси булиб колди; конфуцийлик матнлари эса расмий имтихонлар топширувчи номзодлар учун асосий имтихон мавзуси булиб колди.

Бирок, бир неча асрлик булиниш даври мобайнида конфуцийлик узининг маърифат воситаси ва хукуматнинг расмий мафкураси макомини сакдаб кола олди. Юкори мартабали давлат хизматчиларининг конфуцийлик фалсафасини яхши билишлари ва умуман шахсий карашларида хам, хатто уз шахсий хаётларида буддавийлик билан шугулланганларида хам конфуцийчи булиб колишлари тахмин килинган. Суй ва Тан императорлари уз маъмуриятларининг садокатларини саклаб колиш учун уларнинг хам конфуцийчилар, хам буддавийларнинг идеал хукмдорлари сифатида курсатишга бутун кучлари билан интилганлар. Масалан, уларнинг конфуций битикларини билиш даражалари давлат хизматига кабул килиш имтихонлари чогида жиддий теширилган.

Буддизм Хитойда илк Танг даврида энг юкори чуккисига кутарилди ва куп йиллар хукмронлигини давом эттирди. Буддавий ибодатхона (монастир)лар кул остида булган улкан бойликлар пул маблаглари камлигидан азият чекаётган хукумат учун ута сержозиба максадга айланди.

841 йилдан 845 йилга кадар буддавийлик кенг миллий микёсда таъкиб остига олинди. Бутун Хитой мамлакати буйлаб монастирларнинг аксарият кисми ёпиб куйилди. Уларда хизмат килувчи рохиблар эса (улардан салкам чорак миллиони) оддий хаёт тарзига кайтдилар. Уларнинг ер-мулклари солик регистрларига кайтарилди [8].

Бирок, буддизм оддий одамларнинг калби ва онгу шуурида шу кадар мустахкам урнашган эдики, уни осонликча бостириш имконсиз эди. ХХ асрга кадар Хитойдаги шахар ва кишлокларда энг оммавий дин булиб колаверди (ва шу кунгача сакланиб колганда). Бирок буддавийлик кутилмаганда зиёли аслзода табакага курсатиб келган таъсирини бутунлай йукотди деб уйламаслик керак. Дархакикат, мингдан ортик жилддан иборат буддавийлик битиклари тула тупламининг нашр этилиши нафакат Сун даври тарихи ва Хитой тарихи, хатто жахон тарихидаги буюк нашр лойихаси хисобланади.

Тан салтанатининг конфуцийликдаги уйгонишнинг дастлабки тулкинларига гувох булиши сабаби институционал буддавийликнинг

таназзулга юз тутиши билан боглик булиши эхтимолдан холи эмас. ^адимги конфуцийлик жамият ва унинг аъзоси булган инсоннинг урни тугрисидаги таълимотларнинг жами эди. Эрамиздан аввалги III асрда даосизм ва буддавийлик тафаккури юксалиши билан кишилар хаётларининг энг кийин дамларида узлари учун тасалли топиш, дуруст яшаш, халол турмуш кечиришга ургатувчи таълимот сифатида унга мурожаат килганлар. Конфуцийлик расмий давлат мафкураси сифатида хукм суришга давом этиб укимишли, зиёли хитойликларнинг калбларини эгаллаб туришда кола бошлади. Маънавият ёки интеллектуал манфаатлар манбаи сифатида у узок вакт давомида уз таъсирини курсатмай келди.

Та^лил ва натижалар (Analysis and results). Конфуцийликнинг янгидан уйгониши бир катор мутафаккирларнинг икки аср давомида олиб борган ишларининг амалий натижаси эди. Улар конфуцийлик таълимотига янги унсурларни олиб кирдиларки, хозирги замон алломалари ушбу фалсафани "неоконфуцийлик" деб атайдилар.

Неоконфуцийчи мутафаккирлари буддавийлик ва даосизмдан метафизик ва космологик унсурларни узлаштириб олдилар ва бунга нисбатан принципиал узига хосликларни куллаган холда, конфуцийликни укимишли, зиёли кишилар калби ва онгига янада чукур таъсир курсатиши мумкин булган эътикодлар тизимига айлантиришга муваффак булдилар. Даосизм ва буддизмдан фаркли уларок, неоконфуцийликнинг асосий хусусияти (муждаси) шундаки, инсон мукаммалликни бу дунёда, ижтимоий фаолиятда топиши керак. Инсон жамиятдан алохида ажралмаган, ундан четда колмаган холда (даосизм) ёки уни рад этиб (буддизм), жамият хаётида тулик иштирок этган холда, уз имкониятлари ва салохиятини руёбга чикариш ва "тугри хаёт" кечириш имкониятига эга. Неоконфуцийчилар узларини ижтимоий ва сиёсий ислохотлар: дунёни мавжуд холатидан кура янада яхширок килишга, имкон кадар узларининг саводларини чикариб, янада камолотга етказиш ишига багишлашлари лозим.[3]

Неоконфуцийлик мутафаккирлари ижтимоий ва сиёсий ислохотлар оиланинг жамият пойдевори сифатида кайта тикланиши масаласи атрофида тупланиши лозимлигини уктирганлар. Шунингдек, улар давлатнинг ижтимоий таъминот сохасидаги фаоллашиши кераклигини хам таъкидлаган холда, шогирдларини бошкаларга рахм-шафкат курсатишга ундаганлар.

Бундай фикрлар узларини давлат хизматига багишлаган ва буни хаётларининг мазмуни деб билган олимлару мансабдор кишилар синфига

HucSaTaH SungupunraH эgн. Кoн$yцнfiпнк aHna KypyK hhmhh TatnuMoraap TynnaMugaH acœoganap TaSaKacu ^nuTa^uHr эtтнкogпap TrouMura afinaHgu. Yrnôy TH3HMga HHCOHHHHr 6y gyHëHuHr KeHr KoHTeKcTuga TyTraH ypHu HHCOHHHr yHra KymraH u^oSufi xuccacu SunaH SenrunaHagu.

Кoн$yцнfiпнкнн KafiTa THKnamra KaparnnraH SyHgafi ypuHumnap my Kagap MyBa^aKuarau aManra omguKu, CyH cynonacu gaBpuga кoн$yцнfiпнк TatnuMora gaBnaT xroMarara Kupum ynyH TonmupunaguraH HMTu^OHnap th3hmh ynyH aBBanrugaH Kypa MyxuMpoK axaMuaT Kacö этgн.[5] Cyfi Ba TaH gaBpuga SynraHu KaSu ^opufi WMymnap Ba aManufi SomKapyB SunaH SorauK SomKa Macananap KyTapunMagu, SyHuHr ypHura uMTuxoHnap "MyMTO3" кoн$yцнfiпнк Macananapu SunaH neKnaHgu.

Myrynnap gaBpu y3uHuHr guHufi SarpuKeHrauK xycycuara SunaH a^panuS Typapgu. Myrynnap gacraaS maMaHu3MHu aManga Ky-raaS Kyprarnap, aMMO ynap 6y HapcaHu y3 Ky^ ocraapugaru Kumunapra HucSaraH ^opufi Kunumra ypuHMaraHnap. BaKT yTumu SunaH ynap y3 Ky^ ocTnapugaru KumunapHuHr guHufi эtтнкogпapннн y3namTupa SomnaraHnap. FapSufi Ocuëga 6y uchomhu aHraarap, aMMO Xmofiga кoн$yцнfiпнкgaн Kypa gaocu3M Ba Syggu3MHu ycTyH KyfiunraH. ^aocroMra xaM, SyggaBufinuKKa xaM Myrynnap capofiu pacMufi paBumga xoMufinuK KunraHnap - Myrynnap gaocucraapHuHr ^onSuHnuKKa Ba SyggaBufinapHuHr paHr-SapaHr MapocuMnapra ypry SepumnapuHu xym KypumraH. Myrynnap KynpoK TuSeT SyggaBufinuruHu axmu Kyprarnap.

MyrynnapHuHr кoн$yцнfiпнккa SynraH unK MyHocaSara aKn SoBap KunMafiguraH Ha^parauHr u^ogacu эgн. EupoK, ynap SyTyH XuTofiHu SocuS onraHnapugaH cyHr, XySunofixoHHuHr y3uHu XmofiHuHr KoHyHufi uMneparopu cu^araga Kypcarnmra KaparnnraH cuëcara capofiga кoн$yцнfiпнк MapocuMnapuHu TuKnaHumura onuS Kengu. XuSunofixoH Ba yHuHr Sat3u Bopucnapu кoн$yцнfiпнк MatnyMorara эгa SynraH aMangopnapHu KagpnamraH.

pum uMnepuacuHuHr TaHa33ynra M3 TyTumu opTugaH caBogxoHnuK gapa^acuHuHr KecKuH nacafiumu W3 SepraH FapSufi EBponagaH ^apKgu ynapoK, XaH uMnepuacu Ky^araHugaH KefiuH XuTofiga SyHgafi SynMaraH. Ey, acocaH, Maxannufi (TyS) xmofi cynonanapu gaBpuga aHna TuHH-ocofiumTa xyKM cypuS TypraH ^aHySufi XuTofira xoc xonaT эgн: TatnuM Ba caBogxoHnuK gapa^anapura yma gaBpgaru cuëcufi SeKapop Ba3uaT xen KaHgafi Tatcup KunMaraH KypuHagu.[4] ^aTTo ffluMonufi XuTofiga xaM, napnanaHuS, SymaS, xyBunnaS KonraH Synca xaM, acn3oga ounanap (эпнтa) y3 $ap3aHgnapuHu yKuTum uMKoHuaTura эгa SynraHnap Ba caBogxoHnuK, XaH xyKMpoHnurura KaparaHga aHnafiuH neKnaHraH Synumura

KapaMH, FapSuH EBpona gapa^acuga caKnaHuS TypraH. YmSy xonar xutoh agaSuëTuHuHr puBo^naHumura KyMaK SepraH.

Xy^oca Ba TaK^u^ap (Conclusion/Recommendations). K^aguMru Xutoh Hacpu y3uHuHr ^uKpHu KucKa Ba nyHga u^oganam uMKoHuaTHapu SunaH a^panuS TypraH. XaH gaBpugaH KeHuHru gaBp Hacpu yHnanuK umoHHHu SyHMacaga TaBcu^ufi, SaëH TycuHu onumra mohuhpok SynraH. BaKT yTumu SunaH XaH gaBpu Hacpu ToSopa TaKoMunnamuS, ho3uk TatSnapra moc Tyc oHa Sopgu. AHHuKca, XuToHHuHr ^aHySuga, SyHgaH xonar uKTugopnu aguSnapra u^oSuh Tatcup KypcaTumu Ba caMapanu Synum SunaH Supra, yHnanuK WKcaK ucTetgogra эгa SyHMaraH ë3yBnuHap ynyH aHnafiuH cyHtuH Ba xaggaH TamKapu umkohcu3 Hapca эgн.

Ey acpHapga uHMuH-oMMaSon agaSuëTHuHr acocuH maKHu Tapux SynuS, y Ma3MyH Ba MoxuaT ^u^argaH XuToöga энr KagpnaHraH HacpuH acapHap xucoSnaHraH. ABBan xyKMpoHHuK kuhuS yTraH cynonanap Tapuxu aparunraH. EyHra Sat3aH capoHHuHr y3u SeBocura xomuhhuk KunraH. TaH gaBpuga XaH cynonacu xyKMpoHHuru gaBpuga Cum UaH ToMoHugaH SaëH KunuHraH пpннцнпнap acocuga CyH cynonacu TapuxuHu aparum Syfiuna xyKyMar KoMuccuacu TamKun этннraн. EyHgaH KeHuHru Sapna cynonanap ymSy ypHaKKa aMan kuhuS SopraHHap. EomKa TapuxuH acapHap, aHHuKca unrapu yTraH cynonanap xaKugaru geapnu pacMuH SyHMaraH xuKoanap xycycuH maxcHap ToMoHugaH aparuHraH[8].

HnMuH-oMMaSon agaSuëTHuHr aHa Sup ^aHpu - SyggaBuH Ba gaoc aBHuëHapu xaëTu xaKugaru xuKoanap xucoSnaHagu. EyHgaH acapHapgaH Sat3uHapu gpaMaTu3MHuHr WKopu gapa^acura KyTapunraH. AgaSuH Ba SaguuH TaHKugra goup acapHap XuToHHuHr ^aHySuga XaHgaH KeHuHru gaBpga Hamp этннa SomHaHraH SynuS, yma naHTgaH эtтнSopaн xutoh uHMuH-oMMaSon agaS^TuHuHr MyxuM TapKuSuH KucMura aönaHraH.

XaH cynonacu xyKMpoHHurugaH KeHuHru gaBp metpuaTu XaH gaBpugaH mu (KucKa Ba ^yga ннтнзoмнн) Ba (aHna y3yH, $acox,ar SunaH, cy3ra napgo3 SepuS) $opMar (maKH)HapuHu Mepoc kuhuS oHgu. Ey gaBpga metpuaT aHna эpкнн Ba putmuk Tyc oHgu. ^aHySgaru SynuHum gaBpuHuHr y3ura xoc xycycuaTHapura ^aBoSaH "TapTuSra coHuHaguraH mu" maKHu, atHu metpHapgaru puTM Ba Ko^uanapra ToSopa KynpoK Kouganap ypHaruHaguraH mu ycHySugaru metpHap nafigo SyHraHHuru эxтнмoнgaн xohu эмac.

TaH gaBpuHuHr ypTanapu aHtaHaBuH paBumga Xutoh metpuaTuHuHr энr WKopu nyKKura WKcanraH gaBpu cu^aruga Kapanagu. TaH gaBpuHuHr ypTanapu aHtaHaBuH paBumga Xutoh metpuaTuHuHr энг WKopu nyKKura WKcanraH gaBpu

сифатида каралади. Уша даврда етишиб чиккан буюк шоирлар укувчининг уз шахсий тасаввурлари ва фикрларига таянган хрлда бор-йуги бир нечта суз ёрдамида бир сахда ёки вазиятни яратишда намоён булувчи ши вазмин импрессионистик1 услубини яратган усталар булишган[9].

АДАБИЁТЛАР

1. Балаш, Э. Китайская цивилизация и бюрократия. Нью-Хейвен: Издательство Йельского университета. 2012.

2. Бокщанин, А. Лики Срединного царства. Занимательные и познавательные сюжеты средневековой истории Китая [Электронный ресурс]. - Москва: «Издательство» Ломоносовъ», 2015.

3. Воскресенский, Д.Н. Литературный мир средневекового Китая: китайская классическая проза на байхуа : собрание трудов / Д. Н. Воскресенский; Московский гос. ун-т им. им. М. В. Ломоносова, Ин-т стран Азии и Африки. -Москва : Восточная лит., 2006.

4. Жентель, П. и др. Китай, народы и цивилизация. Париж: La ddcouverte, 2004. - с. 145-183.

5. Зиямухамедов Ж. Пу Сунглинг ва урта аср хитой новеллалари. -Т.: Чулпон, 2016.

6. Смертин Ю. Г. Поэзия и вино в средневековом Китае //Манускрипт. - 2020. - Т. 13. - №. 4.

7. Мэйр, В.Х. Краткая Колумбийская антология традиционной китайской литературы. Нью-Йорк: издательство Колумбийского университета, 2000.

8. Barrett T. H. Buddhism, Taoism and the eighth-century Chinese term for Christianity: a response to recent work by A. Forte and others //Bulletin of the School of Oriental and African Studies, University of London. - 2002. - Т. 65. - №. 3. - С. 555-560.

9. Kao, Karl S. Y. 1985. Classical Chinese Tales of the Supernatural and the Fantastic: Selections from the Third to the Tenth Century. Bloomington: Indiana University Press.

1 Фр. Impression. - таассурот. Импрессионизм - санъатдаги йуналиш.

456

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.