Научная статья на тему 'ЛУ СИН ХАЁТИ ВА ИЖОД ЙЎЛИНИ ЎРГАНИШДА ТАЛАБАЛАР МУСТАҚИЛ ФАОЛИЯТИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ'

ЛУ СИН ХАЁТИ ВА ИЖОД ЙЎЛИНИ ЎРГАНИШДА ТАЛАБАЛАР МУСТАҚИЛ ФАОЛИЯТИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
67
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
«Чақириқ» / «4 май харакати» / 1909-1918 йиллар / публицистик фаолият / 1925-1927 йилдаги хитойдаги инқилоб / «Байхуа» тили / «Венян» тили / педагогик технология / мустақил фаолият / “Бумеранг” технологияси. / "Call" / "May 4 movement" / 1909-1918 / journalistic activity / the Chinese revolution of 1925-1927 / "Bayhua" language / "Wenyang" language / pedagogical technology / independent activity / "Boomerang" technology.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шаюсупова, А.А., Ашурова М.А.

Ушбу мақолада замонавий хитой адабиётининг ёрқин намоёндалиридан бири, прозаик, нотиқ, драматург Лу Син адабий фаолиятини ўрганишда талабаларнинг мустақил ишлаш, фикр алмашишни шакллантиришни педагогик технологиялар орқали ўрганишининг хусусиятлари ҳақида сўз юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CHARACTERISTICS OF FORMATION OF INDEPENDENT ACTIVITIES OF STUDENTS IN THE STUDY OF LU SIN'S LIFE AND CREATIVE WAY

This article discusses the features of students' independent work, the formation of exchange of ideas through pedagogical technologies in the study of the literary activity of Lu Xin, one of the brightest representatives of modern Chinese literature, prose writer, orator, playwright.

Текст научной работы на тему «ЛУ СИН ХАЁТИ ВА ИЖОД ЙЎЛИНИ ЎРГАНИШДА ТАЛАБАЛАР МУСТАҚИЛ ФАОЛИЯТИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ»

'Uzbekistan-China: development of R VOLUME 1 | SPECIAL ISSUE 1

cultural, historical, scientific and Q ISSN 2181-1784

economic relations" SJIF 2021: 5.423

ЛУ СИН ХАЁТИ ВА ИЖОД ЙУЛИНИ УРГАНИШДА ТАЛАБАЛАР МУСТАЦИЛ ФАОЛИЯТИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ УЗИГА ХОС

ХУСУСИЯТЛАРИ

d 10.24412/2181 -1784-2021 -1 -457-465 Шаюсупова А.А.

Тошкент давлат шаркшунослик университети, "Педагогика ва психология"

кафедраси доценти п.ф.н. Ашурова М.А.

Тошкент давлат шаркшунослик университети, "Шарк мамлакатлари

адабиёти ва

киёсий адабиётшунослик" кафедраси укитувчиси

Аннотация: Ушбу мацолада замонавий хитой адабиётининг ёрцин намоёндалиридан бири, прозаик, нотиц, драматург Лу Син адабий фаолиятини урганишда талабаларнинг мустацил ишлаш, фикр алмашишни шакллантиришни педагогик технологиялар орцали урганишининг хусусиятлари уацида суз юритилади.

Калит суз: «Чацириц», «4май харакати», 1909-1918 йиллар, публицистик фаолият, 1925-1927 йилдаги хитойдаги инцилоб, «Байхуа» тили, «Венян» тили, педагогик технология, мустацил фаолият, "Бумеранг" технологияси.

Annotation: This article discusses the features of students' independent work, the formation of exchange of ideas through pedagogical technologies in the study of the literary activity of Lu Xin, one of the brightest representatives of modern Chinese literature, prose writer, orator, playwright.

Keywords: "Call", "May 4 movement", 1909-1918, journalistic activity, the Chinese revolution of 1925-1927, "Bayhua" language, "Wenyang" language, pedagogical technology, independent activity, "Boomerang" technology.

Pecny6nHKaMH3ga aManra omupunaeTraH TatnuM coxacugaru ucnoxoraap, H^THM0HH-HKTHC0gHH AHrunaHumnap, y3rapumnap ycu6 KenaeTraH em aBnog ynyH, ynapHHHr TaKgupu epyr Kena^aru ynyH MycTaxKaM nongeBop 6ynu6 KenMOKga.

^axoH CTaHgapTnapu Tana6napura ®;aBo6 6epyBHH 3aMoHaBHH MamrynoTnap ^apaeHuga aHtaHaBHH gapc atHH TymyHTupum, Matpy3a, aManun Ba na6opaTopua gapcnapu 6unaH 6up KaTopga Tana6anap MycTaKu^ ^aonutfraHu puBo^naHTupumga

457

уйин технологиялари, муаммоли масалаларни ечиш, кейс - стади технологиялари ва бошкалардан самарали фойдаланиш мумкин. Одатда укув жараёнига олиб кирилаётган янгиликлар талабалар томонидан фаол кизикиш билан кутиб олинади, айникса бу янгиликлар интерфаол ёки уйин куринишида булса. Шу билан биргаликда хамкорликда ишлаш талаба ва укитувчи, талаба ва кичик гухлар учун дарс жараёнида самарали имкониятлардан фойдаланишга ёрдам беради.

Шарк мамлакатлар адабиёти, айнан хитой адабиёти намоёндаларидан бири Лу Синнинг хаёти ва ижодини урганишда "Бумеранг" технологияси жуда яхши самара беради. Бу технология талабаларни мустакил укишга,узаро харакат килишга ундовчи технологиялардан бири булиб, дарс жараёнида укитувчи факатгина фасилитатор вазифасини бажаради, чунки "БУМЕРАНГ" методи-берилган материални талабаларнинг кичик гурухларда мустакил урганишига ва бошкаларни ургатишига йуналтирилган методдир.У етти боскичдан иборат булиб, хар бир боскичда укитувчи ва талаба фаолияти алохида-алохида куриб чикилиши керак.1

Хитой адабиёти намоёндаларидан бири Лу Синнинг хаёти ва ижодини урганишда мавзуни тенг турт кисмга ажратган холда талабаларга булиб берилади. Масалан, биринчи гурухга матнда унинг болалиги яъни:

"Лу Син (асл исми-Чжоу Шужен) 1881 йил 25 сентабрда денгиз буйидаги Чже Сзян улкасининг Шаосин шахарчасида Чжоу фамилиясига эга оилада тугилди. Ёзувчининг асл исми Чжоу Шужен, Лу Син эса адабий тахаллуси, онасининг фамилияси Лу унинг асосини ташкил этади; Син эса уз исми хисобланади. Ёзувчи бу тахаллусдан 1918 йилдан бошлаб фойдаланади, хамда илк асари булган «Аклдан озганнинг кундалиги» хикояси шу тахаллус остида нашр этилган. Мамлакатдаги кучли назорат ва сиёсий таъкиблар Лу Синни турли ясама номлар билан яшириниб юришга мажбур килади.2 У уз номини тез-тез узгартиради, унинг ана шундай номлари бир неча унглаб эди.

Илк болалик йилларида ёзувчининг отаси 30-40 му ерга (яъни 2 гектарга якин) эга эди. Бу мулк Лу Синнинг таъкидлашича бутун оиласи камбагаллик нималигини билмай яшаши учун етарли булган, лекин 13 ёшдан ошганида оиласида бахтсизлик руй беради-оила устуни булган бобоси камокка олинади, барча оилавий маблаглар амалдорлар ва камокдаги бошликларга сарифланиб кетади, оиласи касодга учрайди. Отаси каттик бетоб булиб колади. Бу

1 Д. Рузиева, М.Усманбаева, З.^аликрва "Интерфаол методлар: мо^ияти ва кулланилиши". Методик кулланма. Тошкент-2013

2 Хитой адабиёти (Шарк халклари адабиёти ва тарихи) / Ж.Зиямухамедов, О.Очилов, С.Насимова: -Т.2016 й.

458

бахтсизлик уни уйдан кетиб кариндошиникидан бошпана топишга мажбур килади. Аммо янги жойдаги тахкирлашлар Лу Синнинг уйга кайтишга ундайди, отаси улгандан 3 йил утмай, онаси углига билим бериш ниятида йул учун бирозгина пул туплаб уни бепул укитиладиган мактаб излаш учун юборади"-деган матн берилади.

Ёшлик даврлари иккинчи гурухга:

Ёшлигини эслаб Лу Син шундай дейди: «Турт йилдан ортикрок вакт давомида мен хар куни ломбард ва дорихоналарда булишимга тугри келди. Эсимда йук, уша кезлари неча ёшда эдим, дорихонанинг пештахтаси мени бошим баравар баландликда, ломбард пештахтаси эса мендан икки баравар эди. Мен шу баланд пештахта оркали кийим-кечак ёки кимматбахо буюмларни устимдан кулиш ва хакоратлаш остида сотардим, эвазига пул олиб, дорихонага борардим ва хаста отам учун дори-дармон харид килардим. Отамни даволаётган табиб анча машхур эди ва шунинг учун камёб дорилар олишга буюрарди ва уларни топиш анча мушкул эди: камишнинг кишки илдизи, шакаркамиш, бунинг устига улар далада уч кишни курган булиши керак эди, «пиндиму» бутасини меваси билан келтиришим керак эди. Буларнинг хаммасини топиш мен учун осон булмас эди, бирок отамнинг ахволи тобора ёмонлашарди ва нихоят у хаётдан куз юмади».

18 ёшида Лу Син Нанкин шахридаги Денгиз билим юртига укишга киради, лекин ярим йил утгач укишни ташлаб кон ва темир йул мухандислари мактабида шугуллана бошлайди. Бу мактабни тугатгач Лу Син Японияга билим олишни давом эттириши учун юборилади. Бирок Японияда у техника фанлар сохасида малакасини оширишдан воз кечиб тиббиёт билан шугуллана бошлайди.

«Менинг орзуим»,-деб ёзади Лу Син хаётининг бу даври хакида, «жуда жозибали эди: тиббиёт институтини тугатгандан сунг, мен ватанимга кайтиб отам сингари касалликдан кура саводсиз таббиблардан купрок азоб чеккан хаста кишиларнинг жонига оро киришни истардим; уруш булиб колганда, харбий врач булиб ярадорларнинг укубатларини камайтиришни истардим, яна мен ватандошларимни ислохотларини фойдали эканлигига ишонтиришни истардим...» Тиббиёт олийгохида ёзувчи яна 2 йил булади. Унда касаллик Хитой учун энг дахшатли бало эмас деган фикрга келади. Колок ва саводсиз халк аввало миллий онг ривожланишига мухтож эди. Лу Син шунга икрор буладики, адабиёт Хитой халки онгининг усишига ёрдам бериши мумкин, шу туфайли уз хаётини адабий фаолиятига багишлайди. «Шунинг учун бизга

биринчи галдаги мухим иш кишиларни маънавиятини узгартиришдир, унга эришмок учун меннинг фикримча адабиёт ва санъат ёрдамига таяниш лозим. Шунга кура мен адабий харакатни ривожлантириш хакида уйлай бошладим», берилади.

Учинчи гурухга эса Лу Син адабий фаолиятиини бошланиши берилиб, Лу Син фаолиятининг 1903 йилдаги фаолияти келтирилади: Лу Син «Чже Сзян» журнали учун макола ёзади, Жюл Верннинг «Ойга парвоз» романини таржима килади. Кейинги йилларда Лу Син машхур Хитой мумтоз адабиётининг билимдони Чжан Тайян рахбарлигида Хитой адабиётини урганиш, таржима ва тахрир килиш билан шугулланади. 1909 йилда Лу Син «Хорижий хикоялар» ("Юй вай сяо шо") номли иккита туплам нашр эттиради, унга рус муаллифларининг асарлари хам кирган.

Лу Син 1898 - 1899 йилларда Жиангнан харбий - денгиз академиясида укийди, сунгра, Жиангнан харбий академияси кошидаги тог иши ва темир йул мактабига утказилади. Бу ерда укиш давомида, адиб биринчи бор Гарб илм -фани билан танишади, немис ва инглиз тилини урганади, чет тилида ёзилган илмий ва бадиий адабиётларни укийди. 1902 - йилда Лу Син давлат гранди асосида Японияга укишга жунатилади. У ерда адиб, хитойлик талабаларни Япония университетларига укишгакиришга тайёрловчи Кобун мактабида таълим олади. Уша ерда адиб узининг биринчи, венян тилида ёзлиган эссесини ёзади.

Лу Син 1904 - йилда, биринчи чет эллик талаба сифатида Сендай табобат академиясига укишга киради. У узининг укитувчиси ва маслахатчиси Фудзино Генкуро билан яхши муносабатда булади ва унга атаб эссе ёзади. Лекин, 1906 -йилнинг март ойида Лу Син тусатдан укишини тухтатиб, коллежни тарк этади. Адиб нима сабабдан укишини якунламай кетишининг сабабларини узининг машхур "Куролга" деб номланган тупламида курсатиб утади.

1906- йилда Лу Син Токиога келади ва у ерда филолог Чжан Таиян билан танишади. Адиб Токиода яшаган пайтларида, бир канча рус ва шаркий европа тилларида ёзилган хикояларни таржима килиб, нашр эттиради. Шунингдек, талабалар бу гурухига 1909-1918 йиллардаги педагогик фаолияти ва унинг шу даврдаги олиб борган ишлари акс этган матн билан танишадилар.

1909-1918 йилларида ёзувчи Ханчжоу ва Шаосин провинцияларида педагогик фаолият билан шугулланади, адабиёт тарихи ва ватанининг маданиятини урганишда давом этади. Манчжурлар монархиясига бархам берилиб, Нанкин шахридаги инкилобий хокимиятнинг тузилиши билан

таълим тизими вазирлигида фаолият юритади, "Хан сулоласи тарихи" китобини тахрир килади, "Сзи Кан шеърияти туплами" китобини тузади, буддавийлик ададибётини урганади, бронза ва тошларга битилган кадимги хитой ёзувлари устида изланишлар олиб боради.

Лу Син дастлабки бадиий асарларини 1907 йилда яратади, бу вактда у Японияда укир эди. Булар хаммаси Хитой Синхай инкилоби арафасида булган эди. Инкилоб Хитой буржуазияси рахбарлигидан узининг энг юкори боскичига чикккан эди. Дастслаб ЛуСин инкилобни кутлайди, уни ёрдамида Хитойдаги феодал- патриархал тартибларини узгартириш мумкин деб хисоблайди. Бирок, Лу Син ватанига кайтгач, инкилоб уз ишончларини окламаганлигини тушунади.

3«Мохият, -деб ёзади Лу Син, - аслича колганди, чунки харбий хукумат уша-уша бир неча эски амалдорлардан тузилган эди». Хитой инклобининг биринчи йилларида Лу Син адабий ва публицистик фаолиятида бирон-бир фаоллик куринмайди.

Лу Синижодининг том маънода гуллаб яшнаши Хитой тарихидаги феодализмга ва империализмга карши, биринчи галда Японияга карши «4 май харакати»да кучли намоён булади. Бу харакат, унинг бошланишига талабалар намойиши сабаб булганди, Хитой маданий ривожланишида бурилиш нуктаси булди.

«Янги демакратия хакида» номли ишида Мао Сзедун икки тарихий даврини фарк килиш лозим деб курсатади: «4 май харакати»гача Хитойнинг маданияти фронтидаги кураш буржуазия маданияти ва феодал синфлар маданияти уртасида борди.

Талабаларнинг туртинчи гурухи Лу Син демократик тамойиллари асосида шахсни озод килиш учун курашувчи либераллик йулинини урганадилар:

Маданий инкилоб «4 май харакати» билан бошланиб феодал маданиятига тулик карши каратилган эди. Хитой бутун тарихи мобайнида хали бунчалик улкан ва тадрижий инкилоб булмаган эди. Лу Син эски жамиятнинг айниб бораётганини олдиндан кура билди ва янги жамият орзу килади, лекин у «бу янги жамият кандай булиши кераклигини билмасди, янги карор топгандан сунг яхши буладими - йукми, унга коронгу эди». Лу Син демократик тамойиллари оркали ижтимоий дунё караш чукур эътикод оркали шахсни озод килиш учун урашувчи либераллик йулини босиб утади. Лу Синнинг бундай ривожланишида Хитой халкининг харакати ва Хитой жамиятидаги ХХ асрнинг биринчи ярмидаги узгаришлар уз аксини топади.

3 Алексеев В.М. Труды по китайской литературе: - М.:Наука, 2002-2003.

461

Лу Син уз онгли хаётини XIX аср билан ХХ аср туташган чегарада бошлади. Бу вактда Хитой ярим феодал ярим мустамлака давлат эди, унинг унумли манфаатлари купол ва шавкатсиз тарзда чет эллик талончилар томонидан тахкирланганди. Бу давр халк харакати ва инкилобий ходисалар даври булиб, куп миллионлик Хитой халкининг келажак такдирига кучли таъсир утказади. Хитой халкаро бирлашган агрессив кучларга ва ички феодал харбий кучларга карши тенгсиз кураш олиб борарди.

Лу Син Хитой адабиётига янги гоялар ва образлар дунёсини олиб кирди. Бадиий ижодининг ёркин ижтимойилиги, публицистик маколаларининг кескин сиёсийлиги атрофидаги хаёт хакикатига танкидий муносабат -булар хаммаси ёзувчининг халк билан чукур алокасидан далолат беради. Лу Синнинг Хитой халк оммаси харакатига якинлиги ёзувчининг реализмининг фош этувчи кучида куринади. Лу Син Хитой адабиёти собик эпохасини якунлайди ва реалистик санъат даврини бошлаб беради. У даврнинг бошловчиси ва биринчи мумтозларидан хисобланади.

Лу Син Хитойдаги ярим мустамлака ярим феодал тузумининг адолатсизлигини яккол кура билди. Унда купчиликнинг кисмати кашшоклик ва яшаш учун кураш булиб колган эди, бир ховуч кишилар эса чекланмаган хукук, бойлик, рохат-фарогат ва рухий хузур халоватга эга эди холос. Акси инкилоб даврида Чан Кайши давлат тунтариши вактида Кантон унверситетидан кетади ва Шанхайга боради. Факат хаёт йулининг мана шу сунгги боскичида ёзувчи узини буткул ижодга багишлайди.

Лу Син узининг сунгги бадиий асарлари учун-хажвий кахрамонлик хикоялари туркуми «Кухна афсона янги тахрирда» да миллий тарих ва ривоятларнинг энг оммабоп мавзуини танлайди. Ушбу хикояларни икки хил тарихда режалайди: замонавийликни тугридан-тугри эслатган холда уларни кекса тарих билан туташтиради, яъни хурсандлик билан бошдан сокит этиладиган уша утмишни хозирги замонни анахроник фаркини таъкидлайди.

Юкорида таъкидланганидек "Бумеранг" технологияси етти боскичдан иборат булиб, кичик гурухларни шакллантириш, хар бир гурухга алохида таркатма материаллар таркатиш, материални мустакил урганиш, янги кичик гурухларни шакллантириш,гурух аъзоларини ургатиш ва урганиш, аввалги кичик гурухга кайтиш, бахолашдан таркиб топган.

"БУМЕРАНГ" методики утказиш

(Рацамли карточкалар орцали кичик гурухларни шакллантириш)

3 3

4

2 2

и

БУМЕРАНГ" методики утказиш

(Рангли карточкалар орцали янги кичик гурухларни шакллантириш)

Бу технологиянинг бошка технология ва методлардан фаркли томони шундаки, бир мавзуни 4 га булиб талабалар уни мустакил урганадилар ва албатта узаро мулокот вактида мавзуда акс эттирилаётган вокеаларга реаллик кузи билан караш имкони тугилади. Х,ар бир гурухдаги урганилаётган

2

1

1

2

2

3

4

4

4

3

3

4

мавзунинг бир кисмини 4 чи боскичга келиб, янги гурухлар шакллантирилганда бир бутун мавзу шаклида урганиш имкони мавжуд булади.

Хулоса тарзида шуни таъкидлаш мумкинки, талабаларга дарс жараёнида пассив иштирокчи ёки ахборотни кабул килувчи объект сифатида эмас, балки фаол иштирокчи, уз олган билимларини хамкорликда бошкалар билан фаолият юритувчи булажак мутахассис сифатида караш имкони яратилади, бу эса келгусида Хитойшунослик йуналишида укиётган талабаларда мустакил фаолият юритиш малакаларини шаклланганидан далолат беради.

АДАБИЁТЛАР

1. Д. Рузиева, М.Усманбаева, З.Х,аликова "Интерфаол методлар: мохияти ва кулланилиши" Методик кулланма. Тошкент-2013

2. Р.Ишмухамедов, М.Мирсалиева "Укув жараёнида инновацион таълим технологиялари" Тошкент 2014.

3. Алексеев В.М. Труды по китайской литературе: - М.:Наука, 2002-2003. В.

4. Хитой адабиёти (Шарк халклари адабиёти ва тарихи) / Ж.Зиямухамедов, О.Очилов, С.Насимова: -Т.2016 й..

5. Khalmurzaeva, N. Т., Omonov, Q. S., Rikhsieva, G. S., & Mirzakhmedova, K. V. (2021). SPECIFICITY OF THE ACTION OF SILENCE IN JAPANESE COMMUNICATION CULTURE. CURRENT RESEARCH JOURNAL OF PHILOLOGICAL SCIENCES (2767-3758), 2(08), 50-55.

6. Hashimova, S. A., & Nasirova, S. A. (2021). FEATURES OF FORMING OF ANIMATED NOUNS WITH THE AFFIXES IN MODERN CHINESE LANGUAGE. Journal of Central Asian Social Studies, 2(04), 1-10

7. Nasirova, S. A., Hashimova, S. A., & Rikhsieva, G. S. (2021). THE INFLUENCE OF THE POLITICAL SYSTEM OF CHINA ON THE FORMATION OF SOCIAL AND POLITICAL TERMINOLOGY. Journal of Central Asian Social Studies, 2(04), 10-17.

8. Mirzakhmedova, K., Nishanbaeva, A., Nuriddinov, N., & Djafarov, B. (2021). THE TERMS FORMATTED WITH ARABIC LOANWORDS IN THE PERSIAN LANGUAGE. In ИННОВАЦИОННЫЕ ПОДХОДЫ В СОВРЕМЕННОЙ НАУКЕ (pp. 201-206).

9. Хашимова, С. А. (2020). ОСОБЕННОСТИ ОБРАЗОВАНИЯ НЕОДУШЕВЛЁННЫХ СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫХ ПРИ ПОМОЩИ

СУФФИКСАЦИИ В СОВРЕМЕННОМ КИТАЙСКОМ ЯЗЫКЕ. Modern Oriental Studies, 2(2).

10. ХАЛМУРЗАЕВА, Н. Т. (2014). РОЛЬ КАТЕГОРИИ ВЕЖЛИВОСТИ В РЕАЛИЗАЦИИ КОММУНИКАТИВНОЙ СТРАТЕГИИ В ДЕЛОВОМ ОБЩЕНИИЯПОНСКОГО ЯЗЫКА. In Будущее науки-2014 (pp. 303-306).

11. AMANOV, K. (2015). TÜRKQE RESMt YAZI DiLi TARiHiNiN FASILALARA AYRILMASI. Electronic Turkish Studies, 10(12).

12. Насирова, С. А. (2019). Языковая политика в Китае: идентификация общественно-политической терминологии. In Китайская лингвистика и синология (pp. 384-387).

13. Хашимова, С. А. (2019). О НЕКОТОРЫХ ГРАММАТИЧЕСКИХ И СЕМАНТИЧЕСКИХ ОСОБЕННОСТЯХ УДВОЕНИЯ В ЛИНГВИСТИКЕ. In Лингвистика XXI века: традиции и инновации (pp. 444-451).

14. Рихсиева, Г. Ш. (2014). ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИ РЕЙТИНГИ-СИФАТ ВА ТАРА^КИЁТ ОМИЛИ. Oliy ta'lim taraqqiyoti istiqbollari= Perspectives of higher education development= Перспективы развития высшего образования: To 'plam № 2/ma'sul muharrir MA Rahmatullayev.-Издателъство: Vita Color Т.: 2014.-161 b., 29.

15. Gosmanovna Ibatullina, D., Rafisovna Alikberova, A., & Abdullayevna Nasirova, S. (2019). Modern Linguistic Trends in the Japanese Language. Journal of Research in Applied Linguistics, 10(Proceedings of the 6th International Conference on Applied Linguistics Issues (ALI 2019) July 19-20, 2019, Saint Petersburg, Russia), 500-505.

16. China.kulizhki.net

17. Kitai.ru.net.

18. Kitaigorod.narod.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.