Научная статья на тему 'ЎРТА АСР ХИТОЙ ВА ЯПОН ИСЛОҲОТЛАР ДАВРИДА'

ЎРТА АСР ХИТОЙ ВА ЯПОН ИСЛОҲОТЛАР ДАВРИДА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
59
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
хитой ўрта аср адабиёти / Хуанг Зунсян / япон ва хитой адабий алоқaлари / Chinese medieval literature / Huang Zunxiang / Japanese and Chinese literary relations

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Комилова, Шахноза

Ушбу мақолада хитой ўрта аср адабиёти ривожида катта хисса қўшган адиб Хуанг Зунсян ижодий фаолияти, хамда ўрта аср адабиётида япон ва хитой адабий алоқлари, хусусан таълим, маданият, савдо сотиқ сохаларида олиб борилган ислохотлар жараёнлари, хамда уларнинг тадбиғи, япон хитой дипломатик фаолияти хусусида хам сўз юритилади. Шу билан бирга шеъриятидаги ўзига хос жиҳатлари, ислохотлларга бағишлан асарлари маколада маълумотлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MEDIEVAL CHINA AND JAPANESE REFORM PERIOD

The article deals with the work of the writer Huang Zunxian, who made a great contribution to the development of Chinese medieval literature, as well as Japan-China literary relations in medieval literature, especially the processes of reforms. At the same time, the article presents specific aspects of his poetry, works devoted to reforms.

Текст научной работы на тему «ЎРТА АСР ХИТОЙ ВА ЯПОН ИСЛОҲОТЛАР ДАВРИДА»

"Turfa madaniyatlar, millat, tillarni qiyosiy-tipologik tadqiqotlar orqali anglash 2" 15-xalqaro ilmiy anjuman

3(20), March, 2023

УРТА АСР ХИТОИ ВА ЯПОН ИСЛО^ОТЛАР ДАВРИДА

d https://doi.org/10.5281/zenodo.8091798

КОМИЛОВА Шахноза

Катта уцитувчи, ТДШУ

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада хитой урта аср адабиёти ривожида катта хисса цушган адиб Хуанг Зунсян ижодий фаолияти, хамда урта аср адабиётида япон ва хитой адабий алоцлари, хусусан таълим, маданият, савдо сотиц сохаларида олиб борилган ислохотлар жараёнлари, хамда уларнинг тадбиги, япон хитой дипломатик фаолияти хусусида хам суз юритилади. Шу билан бирга шеъриятидаги узига хос жщатлари, ислохотлларга багишлан асарлари маколада маълумотлар келтирилган.

ABSTRACT

The article deals with the work of the writer Huang Zunxian, who made a great contribution to the development of Chinese medieval literature, as well as Japan-China literary relations in medieval literature, especially the processes of reforms. At the same time, the article presents specific aspects of his poetry, works devoted to reforms.

АННОТАЦИЯ

В данной статье речь идет о творчестве писателя Хуан Цзуньсяня, внесшего большой вклад в развитие китайской средневековой литературы, а также о японо-китайских литературных отношениях в средневековой литературе, особенно о процессах проводимых реформ. деятельности в сферах образования, культуры и торговли, а также их реализации, дипломатической деятельности Японии и Китая. В то же время в статье представлены специфические аспекты его поэзии, произведений, посвященных реформам.

Хуанг Зунсян 1848-1905) хитойлик давлат арбоби, шоир. Болалигидан шеъриятга

кизиккан, хитой мумтоз таълимини олган. давлат имтихонларини муваффакиятли топширган адиб бир катор юкори лавозимларда фаолият олиб боради1. Шу туфайли 1877 йилда у Япониядаги император элчихонасига аъзо булади. 1880 йилда у дипломатик алокларни яхши билган Хуанг Зунсян Хитой ва Корея уртасидаги муносабатлар стратегиясини ишлаб чикди. Уз тажрибаси оркали дипломатик жараёнлар, узаро алокалар борасида бир катор рисолалар ёзади. Урта аср адабиётида Хитойнинг Японияга булган муносабатини мухим жихатларини асарлари оркали маълумотга эга булимиз мумкин.

Хуанг Зунсян 1889 йилда у Хитойга кайтиб келади ва 1890 йилда Хитойнинг буюк Британиядаги элчисининг ёрдамчиси этиб тайинланди. 1891 йилда у Сингапурдаги элчихонада бош консул этиб тайинланди. Бу лавозимда у хитойлик емигрантлар ва Хитой хукумати уртасидаги муносабатларни урнатишга хисса кушади. Бунинг ёрдамида 1894 йилда мухожирларга уйга кайтишга ва савдо алокаларини урнатишга рухсат берилди. Тез орада у Япониядаги элчи этиб тайинланди. Бирок, кейин 1898 йилда булиб утган Цихи исёни туфайли у карерасини тугатишга мажбур булди. Адабиётда самарали ижод килган адиб шеърларни эски, мамтоз услубда ёзишни афзал курди (гути ши), бу мисрадаги сатрлар сонини, кофия коидаларини ва охангларнинг узгаришини камрок катъий тартибга солган. Шоир Жанубий Хитой халк кушиклари шаклини муваффакиятли таклид килиб, тажриба утказди, буни, хусусан, унинг машхур "Тог кушиклари" ва "Хосил кушиклари" циклларида тасдиклайди. Пэйзаж шеърларининг мухим кисмини эгаллайди. Япон таассуротлари унинг "Сакура гуллари хакида кушиклар", "Х,аконэ тогига ташриф", "Пойтахт раккосалари хакида

1 Qian Mu. -Xitoy adabiyoti tarixi-Пекин.2015 (ФЭ^^^Ш 2015)

"Turfa madaniyatlar, millat, tillarni qiyosiy-tipologik tadqiqotlar orqali anglash 2" 15-xalqaro ilmiy anjuman

3(20), March, 2023

кушиклар", "Синобадзу кулида кечки сайр хакида шеърлар" каби шеърларида, шунингдек алохида нашр этилган "Япониядаги турли тадбирлар хакида шеърлар" китобида акс этган.

Унинг Англия ва Сингапурдаги сафари ("Виндзор саройидаги ^ироллик зиёфати"), Англиядан Франция ва Миср оркали кайтиши бир катор шеърларида, шунингдек саёхат таассуротлари, Европа цивилизацияси ютуклари билан танишиш "Цейлон оролида ухлаб ётган Будда", "Вокеалар таассуротида" каби шеърларида хам уз ифодасини топган.

Хуанг Зунхяннинг ватанпарварлик гоялари 1894-1895 йиллардаги Хитой-Япония урушига багишланган шеърларида намоён булди: "Мен Пхенянни согиндим", "Донггоу хакида кушик", "Вейхайвейга хакида йиглайман" ва х к. Шоир хаёти давомида унинг шеърларининг иккита кичик туплами нашр етилган, аммо вафотидан кейин "Одамлар оламидаги кулбадан шеърлар" туплами нашр этилган. [2]

Хуанг Зунсянь Японияга Хэ Жучжаннинг бошчилигидаги биринчи элчихонаси таркибида (1877) "Мейжи ислохотлари" бошланганидан деярли ун йил утгач келган ва 1882 йилгача у ерда колиб, "Мейжи ислохотлари" натижаларини бевосита кузатиш имкониятига эга булган. Шу вакт ичида у Япон жамоатчилигининг куплаб вакиллари билан дустона алокалар урнатади, Япония тарихи, адабиёти ва мамлакатдаги мавжуд вазиятни чукур урганди.

Бунинг натижасида Хуанг Зунсяннинг иккита йирик асари — "Япон хаёти шеъриятда" ва "Япония хакида рисола" кабиларда аксини куриш мумкин. "Япония хакида рисола" асарини тадкикотчилар тмонидан хитойлик муаллиф томонидан тузилган Япониянинг биринчи йирик тарихий ва географик тавсифи деб хисоблаш мумкин деб таъриф берилган. Унда Япония тарихи, географияси, Япониянинг кушни давлатлар билан муносабатлари, унинг маъмурий тизими, таълими, савдо, маданияти хакида куплаб материаллар мавжуд. Аммо бу китобнинг энг мухим кисми 1868 йилдан кейин Японияда содир булган катта силжишларнинг тавсифини берилиши катта ахамиятга эгадир.

Хуанг Зунсяннинг Япония хакидаги асарларида билдирган бахолари Хитойнинг ислохот ва инкилобий тенденциялар хакидаги илгор фикрларига катта таъсир курсатди. Канг Ювэи, Лян Жичао, Сун Ятсеннинг Япония хакидаги кейинги баёнотларида Хуанг Зунсяннинг ислохотлар хакидаги фикрлари билан ухшашликни кузатиш мумкин.

Хуанг Зунсяннинг Япония хакидаги ёзувларидаги асосий нарса унинг "Мэйжи янгиланиши"да курганларини тахлил килишдир. Шунинг учун тадкикотчилар томонидан : "Хуанг Зунсян Японияда Гарб билан кутилмаган учрашувдан кейин содир булган улкан узгаришларни тушуниш учун куп харакат килган биринчи хитойлик эди" деб таъриф берилган. Шуни хам алохида таъкидлаб утилганки, у биринчилардан булиб Мэйжи даврида Япониянинг модернизация килиш тажрибасини Хитойга етказиш буйича тавсиялар берган. Хуангнинг вазифаси Хитойнинг хукмрон доираларини Япониядаги узгаришлар тажрибаси билан таништириш, бу жараённинг самарадорлигини намойиш этиш ва уларни "Япон тажрибаси" ни Хитойда хам синаб куриш кераклигини тавсия беради.

Хуанг уз асарларида Япон ислохотларининг самарадорлиги сабабини аниклашга уриниб курди, японларнинг бошка маданиятга мослашиш кобилиятини таъкидлади, шу билан бирга Танг даврида японлар Хитой маданиятининг айрим жихатларини кай тарика фаол равишда узлаштирдилар, шу каби масалаларни каратади.

Хуанг Зунсянг Япония хукумати кишлок хужалиги ва саноатни ривожлантиришда, янги технологиялар жорий килишда, транспорт ва алока воситалари ривожланишида, янги молиявий тизимни яратишда, таълимни ривожлантиришда, замонавий куролли кучларни яратишда мухим фаолликни амалга оширганини уз асарларида келтириб утган. Хуанг Жунхиан шу билан бирга Японияда замонавий таълимни жорий этишга, шунингдек, янги жиноий конунчиликни яратишга

2 Schmidt, J. D. (6 September 2007). Within the Human Realm: The Poetry of Huang Zunxian, 1848-1905. Cambridge University

"Turfa madaniyatlar, millat, tillarni qiyosiy-tipologik tadqiqotlar orqali anglash 2" 15-xalqaro ilmiy anjuman

3(20), March, 2023

катта эътибор берди. Хусусан, у таълимнинг барча даражаларида амалий фанлар устунлигини таъкидлади.

Манчжурлар хукумронлиги даврида хитой хукмрон синфининг алохида вакиллари (Цин саройидаги баъзи таникли мансабдор шахслар) хам маълум даражада Японияни Хитойнинг эски ижтимоий-иктисодий ва сиёсий тузилмасини жадал узгартириш йулига утиб, унинг бир катор кушни давлатлар ва худудларга нисбатан "вассал" хукукларига фаол равишда тажовуз кила бошлайди деб хавотирга бордилар. Ижтимоий тузумда конфуций меъёрларининг дахлсизлигини куллаб-кувватлаган анъанавийлик тарафдори сифатида Хуанг Зунсянг шундай ёзган эди: "Сиз барча сохаларда, яъний молия, савдо, хунармандчилик, кишлок хужалиги учун фойдали булган барча нарсани узгартиришингиз мумкин. Лекин хукмдор ва оддий халк, оилада ота ва угил, эр ва хотин уртасидаги муносабатларни узгартириб булмайди. Сиз ахлокий меъёрлар билан боглик нарсаларни узгартира олмайсиз" деган уз карашларини ифодалаб беради.

Адиб Японияда замонавий таълимни жорий этилгани, шунингдек, янги жиноий конунчиликни яратилганига катта эътибор берди. Хусусан, у таълимнинг барча даражаларида амалий фанлар устунлигини таъкидлаб утади. У уз асарларида ислохотларни амалга оширишда ташаббус курсатган Япония рахбарларининг "буюк миллатнинг ривожига хисса кушган улкан ролини таъкидлайди. Хитойда хам маърифатпарварлар томонидан хам худди шундай ислохотлар олиб бориш тарафдорларии булган. Бу икки мамлакатнинг бу каби ислохотлар булиши, бу йулда хамкорлик зарур деган хулосага келадилар. Бирок тобора юксалиш сари интилаётган Япони Хитой учун хавф солаёт эди. Бунга жавобан Хуанг Зунсянг шундай дейди: "Бунинг сабаби Гарб маданияти ва Гарб хулк-атвор нормаларига бепарволик билан кизикишининг натижаси эди. Хитой ва Япония кучларни бирлаштириши ва бирдек харакат килиши керак"3. Хуанг Зунсянг асарлари оркали японияда олиб борилган ислохотларни хитойга олиб кириш эмас, балки уз миллати, халкини турли сохаларда янгиланиш тарафдори эканлиги, буюк миллатни юксалиши учун ислохотлар зарурлигини таъкидлаш эди.

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. ФШ^^^Ьм. (2015). Qian Mu. -Xitoy adabiyoti tarixi

2. Schmidt, J. D. (6 September 2007). Within the Human Realm: The Poetry of Huang Zunxian, 1848-1905. Cambridge University

3. Л. Каткова, Ю. В. Чудодеев. Китай-Япония. К проблеме эволюции соииально-психологических и политических, взаимовосприятия.

4. ФШ^^^/ / 2010 Хитой адабиёти тарихи. 2010

5. Мухиддинова Д., Саидова Н., Ш. К., Шерматова Г. и Эгамбердиева М. (2022). Особенности развития драматургии в восточных странах. Международный журнал социальных исследований и обзоров , 5 (3), 31-41.

6. Saidova, N. M. (2021). Features of the Development of the Saudi Realistic Story in the Second Half of the Twentieth Century. International Journal of Multicultural and Multireligious Understanding, 8(4), 360-370.

7. Ахмедова, Шахло Иргашбаевна. ЯПОН ВА ^УВАЙТ АДИБАЛАРИ ХИКОЯЛАРИДА АЁЛ ОБРАЗИ // ORIENSS. 2022. №Special Issue 22. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/yapon-va-uvayt-adibalari-hikoyalarida-ayol-obrazi.

8. Ahmedova, Shahlo Irgashbaevna BAHRAYN YOZUVCHILARI FAVZIYA RASHID VA AMIN SOLIH HIKOYALARI USLUBI // ORIENSS. 2021. №Special Issue 2. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/bahrayn-yozuvchilari-favziya-rashid-va-amin-solih-hikoyalari-uslubi.

3 3. Л. Каткова, Ю. В. Чудодеев. Китай-Япония. К проблеме эволюции соииально-психологических и политических, взаимовосприятия.

"Turfa madaniyatlar, millat, tillarni qiyosiy-tipologik tadqiqotlar orqali anglash 2" 15-xalqaro ilmiy anjuman

3(20), March, 2023

9. Akhmedova, Shakhlo Irgashbaevna THE ISSUE OF WOMEN'S PLACE IN THE FAMILY AND SOCIETY IN THE CREATION OF GULF ARAB COUNTRIES' LITERATURE // ORIENSS. 2022. №12. URL: https://cyberleninka.ru/artide/n/the-issue-of-womens-place-in-the-family-and-sotiety-in-the-creation-of-gulf-arab-countries-literature.

10. Ахмедова, Ш. (2021). Новые художественно-методологические принципы сторителлинга в ОАЭ. Востоковедения, 1(1), 4-13. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/oriental-studies/article/view/15813

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.