Научная статья на тему 'РОЛЬ ОТДЕЛЬНЫХ ПРОЦЕССУАЛЬНЫХ ИНСТИТУТОВ В СУДОПРОИЗВОДСТВЕ: НА ПРИМЕРЕ ГРАЖДАНСКИХ ДЕЛ'

РОЛЬ ОТДЕЛЬНЫХ ПРОЦЕССУАЛЬНЫХ ИНСТИТУТОВ В СУДОПРОИЗВОДСТВЕ: НА ПРИМЕРЕ ГРАЖДАНСКИХ ДЕЛ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
79
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Ключевые слова
Гражданский процессуальный кодекс / процессуальное законодательство / новые процессуальные институты / расхождения сторон / тайна судебного разбирательства / отдельное мнение судьи / помощник судьи / меры процессуального принуждения / мировое соглашение. / the civil procedural code / procedural legislation / new procedural institutions / discrepancies between parties / the secret of the trial / separate opinion of the judge / assistant judge / procedural coercion / settlement agreement.

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — З.Эсанова

в данной статье рассматриваются новые институты, введенные в связи с принятием нового Гражданского процессуального кодекса Республики Узбекистан и их значимость, а также важность процессуальных институтов в судебных разбирательствах.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF SOME PROCEDURAL INSTITUTIONS IN CONDUCTING COURT CASES: ON THE EXAMPLE OF CIVIL CASES

this article examines new institutions introduced in connection with the adoption of the new Civil Procedure Code of the Republic of Uzbekistan and their importance, as well as the importance of procedural institutions in proceedings.

Текст научной работы на тему «РОЛЬ ОТДЕЛЬНЫХ ПРОЦЕССУАЛЬНЫХ ИНСТИТУТОВ В СУДОПРОИЗВОДСТВЕ: НА ПРИМЕРЕ ГРАЖДАНСКИХ ДЕЛ»

®Yuridik fanlar axborotnomasi Вестник юридических наук Review of Law Sciences

THE ROLE OF SOME PROCEDURAL INSTITUTIONS IN CONDUCTING COURT CASES: ON THE EXAMPLE OF CIVIL CASES

Z.ESANOVAa

Tashkent state University of law, Tashkent, 100047, Uzbekistan

РОЛЬ ОТДЕЛЬНЫХ ПРОЦЕССУАЛЬНЫХ ИНСТИТУТОВ В СУДОПРОИЗВОДСТВЕ: НА ПРИМЕРЕ ГРАЖДАНСКИХ ДЕЛ

33CAHQBAa

Ташкентский государственный юридический университет, Ташкент, 100047, Узбекистан

СУД ИШЛАРИНИ ЮРИТИШДА АЙРИМ ПРОЦЕССУАЛ ИНСТИТУТЛАРНИНГ РОЛИ: ФУЦАРОЛИК ИШЛАРИ МИСОЛИДА

З.ЭСАНОВА"

Тошкент давлат юридик университети, Тошкент, 100047, Узбекистон

Аннотация: мазкур мацолада янги таурирдаги Узбекистон Республикаси Фуцаролик процессуал кодексининг цабул цилиниши муносабати билан унга киритилган янги институтлар ва уларнинг мазмун-моуияти, суд ишларини юритишда процессуал институтларнинг ауамияти уацида фикр юритилади.

Калит сузлар: Фуцаролик процессуал кодекси, процессуал цонун уужжатлари, янги процессуал институтлар, тарафларнинг тортишувчанлиги, суд мууокамасининг сир тутилиши, судьянинг алоуида фикри, судья ёрдамчиси, процессуал мажбурлов чоралари, келишув битими.

Аннотация: в данной статье рассматриваются новые институты, введенные в связи с принятием нового Гражданского процессуального кодекса Республики Узбекистан и их значимость, а также важность процессуальных институтов в судебных разбирательствах.

Ключевые слова: Гражданский процессуальный кодекс, процессуальное законодательство, новые процессуальные институты, расхождения сторон, тайна судебного разбирательства, отдельное мнение судьи, помощник судьи, меры процессуального принуждения, мировое соглашение.

Annotation: this article examines new institutions introduced in connection with the adoption of the new Civil Procedure Code of the Republic of Uzbekistan and their importance, as well as the importance of procedural institutions in proceedings.

Keywords: the civil procedural code, procedural legislation, new procedural institutions, discrepancies between parties, the secret of the trial, separate opinion of the judge, assistant judge, procedural coercion, settlement agreement.

Мавзунинг долзарблиги. Кейинги вакгларда республикамизда суд-^у^у^ тизимини янада такомиллаштириш, бу сох,ада олиб борилаётган ислох,отларни янги бос^ичга кутариш, ах,олининг суд ва ^у^у^ни мух,офаза ^илувчи идораларга булган ишончини о^лаш борасида муайян ишлар, айтиш жоиз булса, шиддатли ислох,отлар амалга оширилмовда. Утган йилларда му^тарам Президентимиз томонидан чи^арилган фармонлар ("Узбекистон Республикаси суд тизими

тузилмасини тубдан такомиллаштириш ва фаолияти самарадорлигини ошириш чора-тадбирлари тугрисида'ги [1] (2017 йил 21 февраль, ПФ-4966); "Суд-хукук тизимини янада ислох килиш, фукароларнинг хукук ва эркинликларини ишончли химоя килиш кафолатларини кучайтириш чора-тадбирлари тугрисида"ги [2] (2017 йил 21октябрь, ПФ-4850)да хам ушбу соха ривожини янги боскичга кутариш вазифаси куйилган. Жумладан, 2016 йил 21 октябрдаги Фармонда суд-хукук тизимини янада ислох килиш сохасида асосий учта устувор йуналишларга: суд хокимиятининг чинакам мустакиллигини, фукаролар хукук ва эркинликларининг ишончли химоясини таъминлаш, одил судловга эришиш даражасини оширишга алохида эътибор каратилди.

"Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси тугрисида'ги Фармонда иккинчи асосий йуналиш (булим) сифатида конун устуворлигини таъминлаш ва суд-хукук тизимини янада ислох килишга йуналтирилган суд хокимиятининг чинакам мустакиллигини хамда фукароларнинг хукук ва эркинликларини ишончли химоя килиш кафолатларини мустахкамлаш, маъмурий, жиноят, фукаролик ва хужалик конунчилигини, жиноятчиликка карши курашиш ва хукукбузарликларнинг олдини олиш тизими самарасини ошириш, суд жараёнида тортишув тамойилини тулаконли жорий этиш, юридик ёрдам ва хукукий хизматлар сифатини тубдан яхшилаш масалалари белгиланган [3].

2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Хдракатлар стратегиясини "Фаол тадбиркорлик, инновацион гоялар ва технологияларни куллаб-кувватлаш йили"да амалга оширишга оид Давлат дастурида маъмурий, жиноят ва фукаролик процессуал конунчиликни такомиллаштириш сохасида суд-тергов жараёнларининг шаффофлигини ошириш, тарафларнинг узаро тортишуви тамойилини мустахкамлаш, жиноят ишларини юритишда инсон хукукларини химоя килишга оид илгор халкаро стандартларни жорий этиш [4] вазифалари белгиланди. Юкорида келтирилган барча асослар суд-хукук тизимидаги ислохотларнинг тизимли йуналишлари ва узвийлигини белгилаб беради хамда танланган процессуал институтлар (миллий процессуал цонунчилик ва илмий тадцицотларда деярли тадциц этилмаган - муаллиф З.Э.^нинг назария ва амалиётдаги ахамиятини кенг микёсда ёритиш хамда уларни илмий жихатдан тадкик этишни такозо этади.

Тарафларнинг тортишувчанлиги(adversarial proceedings).

Процессуал хукук назарияси ва амалиётида тарафларнинг узаро тортишувчанлиги принципи мухим ахамият касб этади. Фукаролик суд ишларини юритишда тортишувчанликни кенг маънода изохласак, бу жараёнда барча процесс иштирокчилари фаолиятини тушуниш тугри булади. Аммо судьянинг тортишувчанликдаги иштироки хакида билдирилган фикрлар бироз бахсли. ФПКнинг 19-моддасига кура, иш мухокамаси чогида вужудга келадиган барча масалалар судья томонидан якка тартибда, ишни судьялар хайъати кураётганда эса судьяларнинг купчилик овози билан хал этилади. Кенг маънода олиб карайдиган булсак, судьянинг харакатлари нафакат суд мухокамаси жараёнида, балки ариза кабул килингандан бошлаб, иш нихоясига етиб, ижрога юборилишига кадар конунда белгиланган асослар буйича ва курсатилган холларда юкори инстанция судларида курилгунча давом этади. Бирок судья суд жараёнидаги тортишувчанлик субъекти эмас ва хаттоки исботлаш субъекти хам эмас. Узбекистон Республикаси Фукаролик процессуал кодекси [5]нинг 72-моддаси мазмунига кура, суд далилларни мухокамага куяди, тарафларга кушимча далилларни такдим килишни таклиф этиши мумкин, далилларни туплашда тарафларнинг илтимосига кура кумаклашади (агар далилларни олиш кийинчилик тугдирса).

Россия Федерацияси Фукаролик процессуал кодексининг 12-моддасида суд жараёнида тарафларнинг тортишувчанлиги, тарафларнинг тенглиги ва суд рахбарлиги (суд бошкаруви) принциплари курсатилган. Узбекистон Республикаси Фукаролик процессуал кодексининг 10-моддасида тарафларнинг тортишуви ва тенг хукуклилиги принциплари белгиланган. Шунингдек, гарчи суд рахбарлиги (суд бошкаруви) принципи миллий конунчилигимизда курсатилмаган (эътироф этилмаган) булсада, Фукаролик процессуал кодексининг 211-моддаси суд мажлисида раислик килувчи деб номланиб, унга курасуд мажлисида шу суднинг раиси, унинг уринбосари ёки судья раислик килади.

Суд мажлисида раислик килувчи суд мажлисини бошкариб, ишнинг барча холатлари, тарафларнинг хукук ва мажбуриятлари тулик, хар томонлама ва холисона аникланишини, суд процессининг тарбиявий таъсирини таъминлайди, курилаётган ишга алокаси булмаган хамма нарсани суд мухокамасидан четлатади.

Ишда иштирок этувчи шахслардан, гувохлардан, экспертлардан, мутахассислардан, таржимонлардан бирортаси раислик килувчининг хатти-харакатларига эътироз билдирган

такдирда, бу эътирозлар суд мажлисининг баённомасига киритилади ва масала суд томонидан хал килинади.Раислик килувчи суд мажлисида тегишли тартибни таъминлаш учун зарур чоралар куради.

Бундан ташкари, юкоридаги норманинг мантикий ва узвий давоми сифатида Фукаролик процессуал кодексининг 15-моддасида суднинг яна бошка ваколатлари курсатилган булиб, унга кура суд такдим этилган материаллар ва тушунтиришлар билан чекланмасдан, ишнинг хакикий холатларини, тарафларнинг хукук ва мажбуриятларини хар тарафлама, тулик ва холисона аниклаш учун конунга мувофик чоралар куришга хакли.

Суд ишда иштирок этувчи шахсларга уларнинг хукук ва мажбуриятларини тушунтириши, уларни процессуал харакатларни амалга ошириш ёки амалга оширмаслик окибатлари тугрисида огохлантириши хамда ишда иштирок этувчи шахсларга уз хукукларини амалга оширишида кумаклашиши керак.

Суд мажлисида тарафлар сифатида даъвогар, жавобгар, учинчи шахслар, уларнинг вакиллари, процессда биргаликда иштирок этувчилар катнашадилар. Шунингдек, бошка шахсларнинг хукук ва манфаатларини химоя килувчи прокурор, давлат бошкаруви органлари хам "процессуал маънодаги тарафлар" саналади хамда улар хам бу жараёнда иштирок этади. Бундан ташкари, Фукаролик процессуал кодексининг 54-моддасида курсатилган гувохлар, экспертлар, мутахассислар, таржимонлар тортишувчанлик жараёнида катнашиши мумкин.

Назарий та^лилларга кура, тортишувчанлик жараёнининг актив (фаол) ва пассив (фаол булмаган) иштирокчилари булади. Даъвогар, жавобгар, учинчи шахслар, уларнинг вакиллари, процессда биргаликда иштирок этувчилар, шунингдек прокурор, давлат бошкаруви органлари актив иштирокчилар, гувохлар, экспертлар, мутахассислар, таржимонлар пассив иштирокчи сифатида катнашади.

Исботлашнинг асосий максади - ишнинг хакикий холатларини, тарафларнинг хукук ва мажбуриятларини хар тарафлама, тулик ва холисона аниклашдан иборат.

Суд ишда иштирок этувчи шахсларга уларнинг хукук ва мажбуриятларини тушунтириши, уларни процессуал харакатларни амалга ошириш ёки амалга оширмаслик окибатлари тугрисида огохлантириши хамда ишда иштирок этувчи шахсларга уз хукукларини амалга оширишида кумаклашиши керак. Айнан шу маънода суд (судья) исботлаш субъекти эмас, шундан келиб чикиб тортишувчанлик принципининг тарафлари була олмайди. Суд жараёнини бошкариб, суд мажлисининг барча боскичларида конунийликни таъминлайди.

Суд му^окамасининг сир тутилиши (confidentiality of judicial deliberations).

Узбекистон Республикаси Конституциясининг 112-моддасида курсатилганидек,судьялар мустакил, факат конунга буйсунадилар. Судьяларнинг одил судловни амалга ошириш борасидаги фаолиятига бирон-бир тарзда аралашишга йул куйилмайди ва бундай аралашиш конунга мувофик жавобгарликка сабаб булади.

Мазкур конституциявий коидалар Фукаролик процессуал кодексининг "Судьяларнинг мустакиллиги ва уларнинг факат конунга буйсуниши" номли 9-моддасида курсатилган булиб, фукаролик ишлари буйича одил судловни амалга оширишда судьялар мустакилдирлар ва факат конунга буйсунадилар.

Судьяларнинг одил судловни амалга ошириш борасидаги фаолиятига бирор-бир тарзда аралашишга йул куйилмайди ва бундай аралашув конунга кура жавобгарликка сабаб булади.

Суд музокараларини эшитганидан кейин суд хал килув карорини кабул килиш учун алохида хона (маслахатхона)га чикиб кетади, бу хакида раислик килувчи суд мажлиси залида хозир булганларга эълон килади(ФПКнинг 247-моддаси) [6].

Судьянинг ало^ида фикри (dissenting opinionof judge)

Миллий процессуал конунчилигимизда судьянинг алохида фикри фукаролик иши биринчи инстанция судида судья томонидан якка тартибда курилганда алохида фикрга зарурат булмайди. Ишларни апелляция, кассация ва назорат инстанцияси судларида куришда, шунингдек ишларни янги очилган холатлар буйича юкори инстанцияларда кайта куриш жараёнида судьянинг алохида фикри берилиши мумкин.

Узбекистон Республикаси Фукаролик процессуал кодексининг 19-моддасида судьянинг алохида фикри курсатилган булиб, ишнинг мухокамаси чогида юзага келадиган барча масалалар судья томонидан якка тартибда, ишни судьялар хайъати кураётганда эса судьяларнинг купчилик овози билан хал этилади.

Масала х,айьат таркибида х,ал ;илинаётганида судьяларнинг бирортаси х,ам овоз беришда бетараф ;олишга х,а;ли эмас. Раислик ;илувчи хдммадан кейин овоз беради.

Озчилик томонида долган судья суд ^ужжатини имзолаши шарт ва алох,ида фикрини ёзма шаклда баён ;илишга х,а;ли. Судьянинг алоуида фикри конвертга солиниб, мудрланган х,олда ишга ;ушиб ;уйилади, биро; у;иб эшиттирилмайди. Ишда иштирок этувчи шахслар судьянинг алох,ида фикри билан таништирилмайди. Ю;ори инстанция суди судьянинг алох,ида фикри билан танишишга х,а;ли.

Узбекистон Республикаси Фуцаролик процессуал кодексида алоуида фикр фа;ат х,айьат таркибида ишлар курилганда вужудга келади ^амда х,ал ;илув ;арорига тули; ёки ;исман ;ушилмаганлик х,олатида келиб чи^иши мумкин.

Деярли барча МДДга аъзо давлатлар (Россия (16-боб 15-модда,) Озарбайжон (18-модда, Киргизистон (16-модда, 337-модда, 358-модда) Козогистон (36-модда), Тожикистон (17-модда), Беларусь (31-модда), Украина ва бош;.)нинг ФПК (ГПК)ларида алоуида фикр асосан "Ишлар (масалалар)ни х,айьат таркибида х,ал ;илиш" номли нормаларида берилган. Аммо Россия, Киргизистон ФПКларида кассация инстанция суди ваколатларига киритилган х,амда алоуида фикрни бериш муддати беш кун ;илиб белгиланган.

Тарихий материалларга назар солсак, АКШ Олий судига Джон Маршалл рах,барлик ;илган (1801-1835) 1187та ишда иштирок этган булса, фа;ат учтагина алоуида фикр ёзилганлиги ;айд этилган [7].

Ало^ида фикрнинг зарурати:

фу;ароларнинг ва манфаатлари х,имоясини самарали ва кенг ;амровли ташкил этиш

ва амалга ошириш;

судлар фаолиятида демократик принципларга риоя ;илишни таьминлаш;

судьяларнинг моддий ва процессуал нормаларга риоя ;илинишини кучайтириш;

судьялар муста;иллиги ва уларнинг фа;ат ;онунга буйсунишига доир конституциявий принципларга огишмай амал ;илиш;

;онунийлик, асослилик, адолатлилик, ички ишонч принципи судьянинг узи учун х,ам мажбурийлигини кафолатлаш;

судьяларнинг уз-узини назорат ;илиш, масьулиятини оширишга, жавобгарлигини кучайтиришга ;аратилган.

Юридик адабиётларда аксарият процессуалист олимлар (миллий ва хорижий) судьянинг алоуида фикрини куллаб-кувватлайди [8].

Аксарият адабиётларда (миллий ва хорижий) алох,ида фикрга маслахдтхона сири сифатида ;аралади. Аммо х,ар ;андай ^олатда х,ам алох,ида фикр апелляция, кассация, назорат инстанцияларида курилганда маслахдтхона сири эканлигини йу;отади. Биро; "Алоуида фикрнинг у;иб эшиттирилмаслиги, унинг таништирилмаслиги, фа;ат ишга ;ушиб ;уйилиши" хусусиятлари маслахдтхона сири эканлигини ифодалаши тугри ^олат.

Алоуида фикр х,а;ида [9] англо-саксон тизимида х,ам, континентал тизимида,

хорижий юридик адабиётларда, хусусан, миллий процессуал адабиётларимизда х,ам алоуида фикрнинг фойдалилиги ва зарари х,а;ида х,еч нарса дейилмаган. Шу уринда бах,сли масала вужудга келади: "Судья томонидан алох,ида фикр берилганлигини х,амма билиши керакми?", "Судьянинг алоуида фикри билан танишиш мумкинми?", "Алоуида фикрнинг о;ибати ;андай булади?" деган саволлар тугилади.

Алоуида фикр [10]нинг мунозарали жщатлари (салбийлиги):

Биринчидан, гарчи тарафлар алоуида фикр билан таништирилмасада, аммо узи ва адвокати (вакиллари) ор;али ишда конвертга солинган ва мудрланган конверт мавжудлигидан хабардор булади;

Иккинчидан, тарафлар, хусусан, ишда иштирок этувчи шахслар иш буйича судьяларнинг якдил фикри булмаганлигини, низони х,ал этишда судьялар ягона позицияда эмасликларини х,ис ;илади.

Миллий ва хорижий адабиётларда ва ;онун ^ужжатларида алоуида фикрнинг шакли ^а;ида талаблар ;уйилмаган. Аммо Н.Н.Болдырова тад;и;отларида алох,ида фикр кириш, баён, асослантирувчи ва ;арор ;исмларидан иборат булиши, шунингдек унда ;айси фу;аролик иши, ишни куриш таркиби, иш курилган йил ва сана, алох,ида фикрни ёзган судья Ф.И.Ш. ва бош;а маьлумотлар келтирилиши керак. Алоуида фикр х,ам х,ал ;илув ;арори каби ;онуний, асосланган ва адолатли булиши зарур.

Г.П.Муратшина [11]нинг таъкидлашича, англо-саксон ху^у^ тизимида алохида фикрнинг икки категориясини курсатади:

судья купчиликнинг фикри (^арори) билан келишади (согласия), аммо хал ^илув ^арорининг асослантирувчи ^исмига ^ушимча фикр киритади (^ушилиш (хамкорликдаги) ха^идаги алохида фикр (concurring opinion, concurrence);

судья купчиликнинг фикри (^арори) билан тули^ келишмайди(несогласия) (dissenting opinion, dissent).

Юридик адабиётларда процессуалист олимлар алохида фикрга деярли бир-бирига ухшаш ва ягона фикр билдирадилар [12]. Алохида фикр хайъат таркибида чик;арилган суд ^арорига нисбатан судьялардан бирининг иш буйича алохида фикр, позицияга эга булиши тушунилади. Алохида фикрнинг узига хос жщатлари:

алохида фикр судья(лар)га муайян ху^у^ ва мажбуриятлар юклайди, ишни кураётган судья(лар)нинг курилаётган масалага нисбатан жавобгарлигини кучайтиради; алохида фикр иш ^айси тилда ёзилган булса, уша тилда ёзилиши керак;

алохида фикр гарчи суд ^арорининг таркибий ^исми булмасада, суд ^арорларига ^уйилган талаблар (^онунийлик, асослилик, адолатлилик)га жавоб бериши лозим; алохида фикрнинг асоси ва ма^сади асосланган булиши зарур; процессуал хужжат тури сифатида ^аралади;

алохида фикр суд хал ^илув ^арорининг таркибий ^исми эмас, аммо хал ^илув ^арорига илова ^илинади;

алохида фикр муста^иллик, тортишувчанлик принциплари асосида амалга оширилади. алохида фикр хал ^илув ^арорининг ^исми эмас, уни расмийлаштириш ^оидалари хасида муайян талаблар йу^.

алохида фикр озчилик томонда долган судьянинг уз фикрларини (бош^алар фикри билан келишмаганлик холатини) ифодалаш имконияти ва ху^у^ини беради;

алохида фикр судьянинг обрусини туширмайди, аксинча, унинг обрусини кутаради, малакасини оширади;

иш буйича му^обил фикр мавжудлигини хам англатади;

ху^у^ий мазмунига кура яратувчилик ва ха^и^атни ани^лашга хизмат ^илади. Таклиф ва тавсиялар. Ю^оридаги мулохазалардан келиб чи^иб,алохида фикрнинг суд ишларини юритишдаги устувор ахамиятини эътироф этган холдаУзбекистон Республикаси Фукаролик процессуал кодексининг 250-моддасига иккинчи ^исм сифатида, шунингдек 396-моддасига (апелляция инстанцияси судининг ишни куриш доираси) учинчи ^исм сифатида "Апелляция инстанцияси суди судья томонидан берилган алохида фикрни текшириб чи^иши шарт" деб киритилиши лозим.

Узбекистон Республикаси Фукаролик процессуал кодексининг 416-моддасига иккинчи ^исм сифатида "Кассация инстанцияси суди судья томонидан берилган алохида фикрни текшириб чи^иши шарт" деб киритилиши таклиф этилади.

Узбекистон Республикаси Фукаролик процессуал кодексининг 434-моддасига олтинчи ^исм сифатида "Назорат инстанцияси суди судья томонидан берилган алохида фикрни текшириб чи^иши шарт" деб киритилиши ма^садга мувофи^.

References:

1. Xalq so'zi. - 2017. - 22 fevral. - № 38 (6732).

2. Xalq so'zi. - 2016. - 22 oktyabr. - № 209 (6644).

3. O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami. - 2017. - № 6. 70-modda

4. Harakatlar strategiyasini "Faol tadbirkorlik, innovatsion g'oyalar va texnologiyalarni qo'llab-quvvatlash yili"da amalga oshirishga oid Davlat dasturi.

5. O'zbekiston Respublikasining Fuqarolik protsessual kodeksi: Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi. 23.01.2018 y., 02/18/FPK/0612-son.

6. Ayrim joylarda matnda "O'zbekiston Respublikasining Fuqarolik protsessual kodeksi" -FPK deb yuritiladi.

7. Deneka I.M. O nekotorix osobennostyax instituta osobogo mneniya. / Dissentingopinions:somepecullarities. // Nauchnaya elektronnaya biblioteka "KiberLeninka".

8. Osoboye mneniye sudi // Zakon. - 2008. - № 5.(Electronic resource).

9. Deneka I.M. O nekotorix osobennostyax instituta osobogo mneniya. / Dissenting opinions: some pecullarities.

10. Muratshina G.P. Institut osobogo mneniya sudi v grajdanskom protsesse: sostoyaniye i problemi // Vestnik Buryatskogo gosudarstvennogo universiteta. - 2014. - №2(Electronic resource). /Institute of judge in civil procedure state and problems.

11. Institut osobogo mneniya sudi v grajdanskom protsesse: sostoyaniya i problemi // Vestnik Buryatskogo gosudarstvennogo universiteta. - 2014. - №2(Electronic resource). /Institute of judge in civil procedure state and problems.

12. Muratshina G.P. Institut osobogo mneniya sudi v grajdanskom protsesse: sostoyaniye i problemi // Vestnik Buryatskogo gosudarstvennogo universiteta. - 2014. - №2; Boldwreva N.N. Osoboye mneniye sudi v grajdanskom protsesse // Elektronniy nauchniy jurnal Kurskogo gosudarstvennogo universiteta. - 2014. - №2(Electronicresource).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.