Научная статья на тему 'РОЛЬ МОНЕТАРНОЙ ПОЛИТИКИ В МАКРОЭКОНОМИЧЕСКОЙ СТАБИЛИЗАЦИИ: ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ'

РОЛЬ МОНЕТАРНОЙ ПОЛИТИКИ В МАКРОЭКОНОМИЧЕСКОЙ СТАБИЛИЗАЦИИ: ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
65
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МАКРОЭКОНОМИКА / МАКРОЭКОНОМИЧЕСКАЯ СТАБИЛИЗАЦИЯ / ФИНАНСОВАЯ СТАБИЛИЗАЦИЯ / ОРТОДОКСАЛНЫЙ / ГЕТЕРОДОКСАЛНЫЙ / МОНЕТАРНАЯ ПОЛИТИКА / МИРОВАЯ ЭКОНОМИКА / РЫЧАГ / ВАЛЮТА

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Салимов Хабиб Ашурович

Макроэкономическая стабилизация автором определено как одним из важнейших задач государства направленная на обеспечение экономического развития, полной занятости и стабиьный уровень цен. Концепция макроэкономической стабилизации в совокупности отражает такую ситуацию национальной экономики, который предпологает сбалансированную экономику. Автор подчеркывает, что в современных условиях можно выделит двух вариантов макроэкономической стабилизации. Первый вариант называется либеральная и предпологает взаимосвяз макроэкономической стабилизации с политикой реформирования экономики. Данным вариантом уделяется особое внимание финансовой составляющий макроэкономической стабилизации. Второй вариант макроэкономической стабилизации непосредственно связано с развитием производственного потенциала страны и ее структурной модернизации. По мнению автора в обоих вариантов макроэкономической стабилизации особое место занимает финансовая стабилизация. Обычно выделяют двух видов финансовой стабилизации: ортодоксалную и гетеродоксалную. Особенность этих видов финансовой стабилизации заключается в том, что они уделяют особое внимание к антиинфляционной программе. По мнению автора, ортодоксалная финансовая стабилизация предпологает повышению эффективности бюджетной и монетарной политики, а также реализацию политики “дорогих денег”. Автор отмечает, что в мировой экономике накоплена богатый опыт по реализацию различных вариантов макроэкономической стабилизации. Особенно можно отметить, опыт стран Латинской Америки, которые в 70-90 годы ХХ века использовали программы макроэкономической стабилизации на сонове ортодоксалной и гетеродоксалной видов финансовой стабилизации. По мнению автора, такой опыт стран Латинской Америки широко исползуется странам постсоветского пространства, в том числе Республикой Таджикистан. Как и в других постсоветских государствах в Республике Таджикистан предпочтение отдается гетеродоксалному виду финансовой стабилизации. Автор сделать вывод, что монетарная политика выражается в регулировании макроэкономической ситуации в стране.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ROLE OF MONETARY POLICY IN MACROECONOMIC STABILIZATION: THEORETICAL ASPECTS

Macroeconomic stabilization is defined by the author as one of the most important tasks of the state aimed at ensuring economic development, full employment and a stable price level. The concept of macroeconomic stabilization in aggregate reflects such a situation in the national economy, which assumes a balanced economy. The author emphasizes that in modern conditions it is possible to single out two options for macroeconomic stabilization. The first option is called liberal and assumes the relationship of macroeconomic stabilization with the policy of economic reform. This option pays special attention to the financial component of macroeconomic stabilization. The second variant of macroeconomic stabilization is directly related to the development of the country's production potential and its structural modernization. According to the author, in both variants of macroeconomic stabilization, a special place is occupied by financial stabilization. There are usually two types of financial stabilization: orthodox and heterodox. The peculiarity of these types of financial stabilization is that they pay special attention to the anti-inflationary program. According to the author, the orthodox financial stabilization presupposes an increase in the efficiency of budgetary and monetary policy, as well as the implementation of the “expensive money” policy. The author notes that the world economy has accumulated a wealth of experience in the implementation of various options for macroeconomic stabilization. Especially noteworthy is the experience of Latin American countries, which in the 70-90s of the twentieth century used programs of macroeconomic stabilization based on the Orthodox and heterodox types of financial stabilization. According to the author, this experience of Latin American countries is widely used by the countries of the post-Soviet space, including the Republic of Tajikistan. As in other post-Soviet states in the Republic of Tajikistan, preference is given to a heterodox type of financial stabilization. The author concludes that monetary policy is expressed in the regulation of the macroeconomic situation in the country.

Текст научной работы на тему «РОЛЬ МОНЕТАРНОЙ ПОЛИТИКИ В МАКРОЭКОНОМИЧЕСКОЙ СТАБИЛИЗАЦИИ: ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ»

профессионального обучения, система управления стратегии университета, система профессионального обучения, модернизация отечественного обучения.

MECHANISMS FOR MANAGING THE STRATEGY OF HIGHER EDU CATIONAL INSTITUTIONS

The article considers the issues ofimproving the management mechanisms ofinstitutions of higher professional education of the Republic of Tajikistan. The authors noted that under the current conditions of continuing market reforms, the management of education and science should rise to a high level. At present, in the republic there are facts of inconsistency with the level of training ofspecialists for the modern requirements of the labor market. Such shortcomings exist in the staffing of production enterprises.

Therefore, the efficiency and return on spent money in the field of training, education and retraining of personnel continue to be low. Given the current situation in the face of competition, issues of achieving education, training, training and improving the qualifications of scientific and technical personnel that meet international standards are among the priority sectors of Tajik society.

Keywords: management mechanism, institutions of higher professional education, market economy, scientific and technicalpersonnel, labor market, cash return, access to the labor market, supply and demand balance, training and retraining of personnel, competitiveness of vocational training, university strategy management system, vocational training system, modernization of domestic education.

Сведение об авторах:

Расулов Гафур, кэ.н, доцент, заведующий лабораторией маркетинга и прогнозирования Центра исследований инновационных технологий АНРТтел.: +(992)934191881 E-mail: rasulov 1953@maH.ru Ниёзов И. Ассистент, кафедры «Экономическая теория» Таджикского государственного педагогическогоуниверситет имени С. Айни тел. +(992)935292122E-mail: niyzov 91C@bk.ru

About the authors:

Rasulov Gafur, PhD., associate Professor, Head of the Laboratory for Marketing and Forecasting, Center for Innovation Technology Research, Academy of Sciences of the Republic of Tajikistan tel.: + (992) 934191881 E-mail: rasulov1953@mail.ru

Niyozov Islom, assistant of «Economy theory» department, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini. tel. + (992) 935292122 E-mail: niyzov 91@bk.ru

НАКЩИ СИЁСАТИ МОНЕТАРЙ ДАР МУЪТАДИЛГАРДОНИИ МАКРОЩТИСОДЙ: ЧИДАТИ НАЗАРИВЙ

Салимов X А.

Донишгохи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Тaбиaтaн мyътaдилгapдoнии мaкpoиктиcoдй caiwm зapypии фaъoлияти Aaßnarapo ифoдa мeкyнaд, ки дap низoми иктишдии гушгун тaшaккyл ёфтaacт. Мyътaдилгapдoнии мaкpoиктиcoдиpo хдмчун фaъoлияти дaвлaтй мyaйян нaмyдaн мумкин acr, ки бapoи тaъмини pyшди иктишдй, шугли nyppa ßa caix^ мayътaдили rapxxo pabora кapдa шyдaacт.

Кoнceпcияи мyътaдилгapдoнии мaкpoиктиcoдй дap мaчмyъ чунин x^ara иктиcoдиёти миллиpo тaвcиp мeдиxaд, ки инкишoфи бapoбapвaзнии иктиcoдиётpo дap нaзap дopaд. Мyвoфик;aн, кoнceпcияи cиёcaти мoнeгapй низoми aфкopxopo бa мaк;caдxo, мacъaлaxo ba фишaнгx,oи oн дap бap мeгиpaд, ки orao дap acocи мyнocибaтx,oи мeтoдoлoгй бa мyaммoxoи мaкpoиктиcoдии к;aбyлшyдa, инчунин дap тaвcиpи мyaйяни низoми мyoмилoти пулй тaшaккyл мeёбaнд.

Мyвoзинaтй дap низoми щтиcoдй, ки дap acocи xyдтaнзимшaвии щтиcoдиёт пoйдop мeгapдaд, мeтaвoнaд 6o caтxи бaлaнди бeкopй вa тaвappyми бaлaнд тaвcиф кapдa шaвaд. 3epo тaвappyм вa бeкopй дap мapxилaxoи бyxpoнxoи щтишдй бeштap ифoдa мeёбaнд, aз xaмин caбaб cиёcaти бapoи мyътaдилгapдoнии мaкpoик;тиcoдй paвoнa шyдapo мумкин aCT xaмчyн фaъoлияти дaвлaт дoиp бa бapтapaф нaмyдaни xoдиcaxoи бyxpoнй мaънидoд кapд.

Мyътaдилгapдoнии мaкpoиктиcoдй дap шapoити мyocиp xycycиягxoи мyaйянpo ифoдa мeкyнaд. Дap aввaл, oн бapoи бapтapaф нaмyдaни нa тaнxo xoдиcaxoи бyxpoнй xaмчyн мapxилaи cикли иктиеодй paвoнa кapдa мeшaвaд, ки бapoи мaмлaкaгxoи дopoи мyнocибaтxoи бoзopй xoc буд^ инчунин бaxpи paфъи oк;ибaтxoи бyxpoни тpaнcфopмaтcиoнй дap кишвapxoи пacoшypaвй низ зapyp мeбoшaд. Дуюм, бapoи кишвapxoи пacoшypaвй, чй тaвpe ки инкишoфи щтиcoдиёти oнxo нишoн мeдиxaд xиcлaти мaxcycи жму^^ил^ мaкpoщтиcoдй xoc aCT. Сeюм, мyътaдилгapдoнии мaкpoикrиcoдй дap шapoити мyocиp 6o xyд ш тaнxo мaчмyи чopaxoи и^тиш^, инчунин тaъмини нaтичaxoи мyaйяни тaFЙиpёбии

нишoндихaндaхoи мaкpoиктиcoдиpo дар бар гирифта, ;aмзaмoн тaшaккyли мyнocибaт;oи нави иктиcoдиpo, ки yнcyp;oи низoми пешина ва тaшaккyлëбaндapo дар бар мегирад. Дар ин чoдa мyътaдилгapдoнии мaкpoщтиcoдй на тан^ xиcлaти фyнкcиoнaлй, балки xиcлaти гyзapишpo низ дopaд. Он ба гузариш аз як низoми иктиcoдй ба дигар низoми ик;тиcoдй мycoидaт намуда 6o xyд yнcypи зapypии хама гyнa дигapгyнихoи низoмиpo дар щтиcoдиëт ифoдa мeкyнaд.

Ба тaвcифoти умумии мyътaдилгapдoнии мaкpoщтиcoдй нигох накарда мачмуи yнcyp;oи дар oн ифoдaëбaндa, инчунин мapхилaхoи дaвoмнoки aмaлигapдoнии on;o аз хамдигар фаркият дopaнд. Вoбacтa аз ин чихат ду варианти мyътaдилгapдoнии мaкpoиктиcoдиpo дар зaмoни мyocиp чyдo кардан мумкин acт. Яке аз вариант^и мyътaдилгapдoнии мaкpoщтиcoдиpo хамчун либералй, мoнeтapиcтй муайян кардан мумкин аст, ки дар ин 4o aлoк;aмaндии мyътaдилгapдoнии мaкpoщтиcoдй 6o cиëcaти тaбaддyлoти иктиcoдй дар назар дoштa шудааст. Дар чунин ;oлaт мyътaдилгapдoнии мaкpoиктиcoдй пеш аз хама 6o таркиби мoлиявии oн адакаманд acт. Чунин вариант мeтaвoнaд хамчун мyътaдилгapдoнии мoлиявй мукаррар гардад.

Варианти дуюми мyътaдилгapдoнии мaкpoщтиcoдй бе вocитa ба пешравти щтидopи ист^шями мамлакат ва азнавшзии coxтopии oн такя мекунад. Варианти мазкур мумкин acт, хамчун caí«™ coxiop№ иcтe;coлй тaвcиф карда шавад, ки дар ик;тиcoдиëти Чумхурии ^чи^агон дар намуди aфзaлиятнoк ва ё шф амалй нашуд буд. Инчунин бoяд кайд намуд, ки вариант^и oмexтa низ вучуд дopaнд, ки дар oн ин ду вариант 6o хамдигар aлoк;aмaнд бoшaнд ва дар шакли кoмбинaтcия;oи имкoнпaзиp аён гарданд.

Дар хама гуна вариант^и мyътaдилгapдoнии мaкpoщтиcoдй, таркиби мoлиявии o^ яъне мyътaдилгapдoнии мoлиявй мавкеъи xocapo ишFOл мeнaмoяд. Одатан ду намудани муътадилии мoлиявиpo аз хамдигар фарк мекунанд: opтoдoкcaлй ва гeтepoдoкcaлй[1, c. 12]. Хиcлaти умумй дар ин намудри мyътaдилгapдoнй дар oн зoхиp мегардад, ки дар o^o ба баршмаи зиддитаваррумй диккати марказй зoхиp карда 6o фapкият;oи муайян зoхиp карда мешавад.

Дар ;oлaти намуди opтoдoкcaлии таркиби мoлиявии мyътaдилгapдoнии мaкpoщтиcoдй диккати acocй ба пурзур намудани cacara бучетй ва мoнeтapй зoхиp карда мешавад. Чунин намуди чopaхoи мyътaдилгapдoнaндa иcтифoдaи Hopaxopo дoиp ба махдуд намудани эмиccияи пулй, баланд намудани миюни хиcoбии фoиз (миюни бoзтaмвил), баланд намудани меъёри зaxиpaи хатмй, фуруши кoFaзхoи ккиматшки давлатй дар бoзopи дуюминдарача ва Faйpaхopo дар назар дopaд, яъне дар ин 4o cyxM oид ба aмaлигapдoнии cиëcaти "пyлхoи ккимат" меравад. Мyнocбaтхoи мазкур ба таркиби мoлиявйй мyътaдилapдoнии мaкpoщтиcoдй вoбacтa аз интиxoби муътадилкунандагони щтишдй ду намуди ашш дopaнд. Дар хoлaти якум, мexaнизми пулй интиxoб карда мешавад, ки дар ашш oн ycyлхoи мoнeтapии cиëcaти пулию-карзй бapoмaд мекунанд, ки ба rnëcara бoздopaндaи фиcкaлй ва мoнeтapй дар хoлaти курби acъopи шинoкyнaндa acoc меёбанд, ки ;ангоми oн дар acocи чopaхoи зиддитаваррумй шхишёбии мачмуи тaлaбoт ва махдудкунии микдopи пул пешбарй карда мешаванд. Дар хoлaти дуюм диккати ашш ба фишанги acъopй зoхиp карда мешавад, ки дар oн такяи acocй ба мyътaдилгapдoнии курби aCTop ба назар мepacaд. Чopaхoи шмбаршуда инчунин мeтaвoнaд ба пacтшaвии пешбини^и таваррумй, баланд шудани дарчаи пешгуишавандаи амали cyбьeктoни иктиcoдй мycoидaт намуда нapxхoи дoxилиpo ба курби эктоншуда мycтaхкaм мeгapдoнaд ва дар ин вacилa xиcлaти зиддитaвappyмиpo пaйдo мекунад.

Бo бapoбapи ин бoяд кайд намуд, ки гyнoгyнии мyнocибaти opтoдoкcaлй дoиp ба як кагор мавкеъ xиcлaтхoи фарккунанда дopaд. Якум, дар хoлaти курби шинoкyнaндaи acьop шяи acocй пули миллй бapoмaд карда, дар хoлaти курби ycтyвop ао^ри xopичй бapoмaд мекунад. Дуюм, тарзи acoc™ бартараф намудани таваррум махдудкунии микдopи пул ва мyътaдилгapдoнии курби acъop бapoмaд мекунад. Сеюм, мaкcaди cиëcaти мoнeтapй дар чунин тарзи мyнocибaт мyътaдилгapдoнии курби ивазшавии эълoншyдa ба вocитaи тaьcиppacoнй дар rnpxxo ва шyFл бapoмaд мекунад. 4opy!, oкибaтхoи xиcлaти бepyниик;тиcoдй, аз як тараф ин нигoхдopии нoмyaйянй дар шхаи aмaлиëтхoи байналмилалй бoшaд, аз тарафи дигар дарачаи ниcбaтaн баланди муайянй 6o мавчудияти имкoнияти м^кишт^и бepyниик;тиcoдй бapoи coдиpoт аз caбaби баланд шудани курби мyбoдилaвии acъopй миллй бapoмaд мекунад.

Мyнocибaти гeтepoдoкcaлй бештар бapoи cиëcaти мyътaдилгapдoнии rnpxxo ва дapoмaдхo paвoнa карда шудааст. Нoвoбacтa ба ин ханшми aмaлигapдoнии мyнocибaти гeтepoдoкcaлй yнcypхoи мyнocибaти opтoдoкcaлй низ иcтифoдa шуда мeтaвoнaнд (6o ^op^ дигар aмaлигapдoнии cиëcaти мoнeтapй 6o мyъaдилгapдoнии курби acьop). Дар ин чo cyxaн дoиp ба шaxшaвии амалии нapxхo ва дapoмaдхo меравад, ки бeвocитa oид ба миён oмaди ceюм yнcypи мyътaдилгapдoнии мoлиявй шaхoдaт медихад. Мyнocибaти мазкур, мaxcycaн дар хoлaти мyнocибaтхoи бoзopии пoйдopгapдидa caмapaи зиддитаваррумии бocypъaтpo пешкаш карда мeтaвoнaд. ба хoлaтхoи !yc6ar наго; накарда, чунин мyнocибaт ба мyътaдилгapдoнии мaкpoщтиcoдй мeтaвoнaд oкибaтхoи мaнфиpo низ ба миён oвapaд, ки дар дигаргуншавии низoми импyлcхoи rnpxñ ва бaхoдихй, аз байн рафтани paFбaти тараккиёти иcтeхcoлoти мaхcyлoт 6o нapxхoи шaxшyдa ифoдa меёбад. Х,амаи ин дар навбати xyд мeтaвoнaд нopacoгии мoлиpo ба миён oвapaд.

Ба гайр аз ин, боварй ба давлат аз байн рафтанаш мумкин аст, агар он ба шахшавии ухдадорихои худ доир ба карзи дохилй розй шавад, алалхусус доир ба когазхои киатноки давлатй.

Муносибати гетеродоксалй хамзамон метавонад дар таъинот барои як катор максадхои фосилавй ифода ёбад: суръати афзоиши микдори пул, мустахкам намудани тагйирёбии курби асъор, суръати баландшавии нарххо, сатхи мизони фоиз. Ба сифати максади дарозмуддат инчунин суръати афзоиши хачми МУД-и номиналй истифода шуда метавонад, ки хамчун нуктаи ибтидоии хисоб барои ташаккули мизони фоизи дарозмаддат хизмат намояд. Ба гайр аз ин чорахои хисалти гайримонетарй амалй шуда метавонанд, ба монанди сиёсати даромадхо. Бояд кайд намуд, ки хамзамон бо ин чорабинихо, чараёни васеъшавии фишангхои гайримустакими сиёсати монетарй амалй шуданаш мумкин аст[2].

Фаъолияти мамлакатхо дар иктисодиёти чахонй тачрибаи бойи истифодабарии вариантхои муьтадилгардонии макроиктисодиро чамьоварй кардааст. Дикккати махсусро тачрибаи мамлакатхои Амрикои Лотинй ба худ чалб менамояд, ки дар солхои 70-90-ум барномахои муьтадилгардониро дар асоси муносибатхои ортодоксалй ва гетеродоксалй тадбик карда буданд. Дар чараёни истифодабарии ин муносибатхо, холатхои бо навбат истифодабарй ва хамзистии онхо ба назар расида буданд[3].

Масалан, дар кишвари Чили дар солхои 1973-1977 варианти ортодоксалии таркиби молиявии муьтадилгардонии макроиктисодй дар асоси истифодабарии васеьи пояи пулй амалй шуда буд. Соли 1978 асоси муьтадилгардонии макроиктисодиро танзими асъорй ташкил карда, соли 1983 боз механизми пояи пулй дар асоси сиёсати боздорандаи бучетй ва монетарй амалй карда шуда буд. Бо баробари ин дигаргунихои мусбати мархилаи ибтидой аз мархилахои номбурда бо сурьати баланди таваррум (100200% дар як сол) ва пастравии истехсолот (-15% дар соли 1975) иваз шуда буданд. Истифодаи амалии пояи асьорй дар мархилаи дуюм ба кохишёбии сатхи таваррум то 10% дар як сол оварда расонида, лекин чунин чорабинй пастравии хачми истехсолотро ба миён овард (13% МУД дар солхои 1981 ва 1982). Мархилаи сеюм бо сатхи таварруми муьтадил (такрибан 20% солона дар солхои 1984-1990) ва сурьати нисбатани устувори рушди иктисодй (5% солона, ва дар соли 1989 -10%) тавсиф карда шуданд. Бояд кайд намуд, ки чорахои кайдшуда доир ба муьтадилгардонии макроиктисодй бо харочоти баланди ичтимой алокаманд буданд, ки пеш аз хама дар пастравии даромадхои аслии ахолй ифода меёфтанд.

Дар Бразилия то ниммаи солхои 80-ум чорахои ортодоксалии муьтадилгардонии макроиктисодй истифода шуданд, ки дар аввал натичахои мусбатро нишон дода (сурьати солонаи таваррум 30-40% ташкил карда, сурьати афзоиши МУД зиёда аз 8%-ро дар солхои 70-ум нишон дода буданд). Лекин ба нишондодхои мусбии чорахои ортодоксалй нигох накарда, дар ниммаи солхои 80-ум ин чорахо нишондихандахои манфиро нишон доданд (сатхи таваррум 200% нишон дода, пастравии истехсолот хамсола 4,5% ташкил намуд). Барои батанзимдарории холати ба миён омада дар соли 1986 дар Бразилия варинати гетеродоскалии сиёсати муьтадилгардонй амалй карда шуд, ки бештар ба шахшавии нарххо, даромадхо ва курби асьор асос ёфта, бо баробари ин карор кабул карда шуд, ки чорахои бучетй ва сиёсати монетарй ба самти хавасмандгардонй равона карда шаванд. Дар натича сатхи таваррум то 145%, рушди истехсолот бошад ба 8% дар соли 1986 расид. Чунин холат дер давом накарда, дар соли 1990 таваррум то сатхи 3000% расида, пастравии истехсолот ошад ба 4% баробар шуд. Барои бартарафсозии холати ба миён омада, аз соли 1990 дар Бразилия сиёсати муьтадилгардонанда бо назардошти унсурхои муносибати ортодоксалй (бо истифода аз пояи пулй ва асьорй) ва унсурхои муносибати гетеродоксалй (бо истифода аз шахшавии пасандозхои бонкй ва гайрахо) амалй карда шуданд. Ба хамаи ин кушишхои идоракунии пулй нигох накарда, самара аз чорахои кайдшуда кутохмуддат буданд. Дар соли 1991 сатхи таваррум баланд шуда, ба кохишёбии хачми истехсолот оварда расонид. Аз соли 1994 хукумати Бразилия наккшаи нави муьтадилгардониро амалй намуд, ки хисалти ортодоксалй-гетеродоксалиро дошт. Дар ин мархила вохиди пулии нав чорй карда шуда, сиёсати бучетй ва монетарй пурзур карда шуданд. Наккшаи мазкур ба афзоиши хачми МУД то 6% ва кохишёбии сатхи таваррум то 10% солона мусоидат намуд.

Тачрибаи кишвархои Амрикои Лотинй доир ба истифодабарии чорахои муьтадилгардонии макроиктисодй тасодуфан тахлил карда нашуда, балки бахри омузиши тачрибаи онхо аз нуктаи назари пойдор гардидани муносибатхои бозорй дар кишвархои пасошуравй, хусусан барои Чумхурии Точикистон мавриди омузиш карор дода шудааст. Тачрибаи кишвархои Чили ва Бразилия нишон медихад, ки окибатхои мусбат ва манфй аз истифодабарии таркиби молиявии муьтадилгардонии макроиктисодй метавонанда хам дар муносибатхои ортодоксалй ва хам дар муносибатхои гетеродоксалй ба назар расанд. Дар ягон модели мушохидашуда окибатхои мусбат ва амалигардонии пай дар пайи муьтадилгардонй мушохида карда намешавад (чй тавре, ки аз тачрибаи мамлакатхои Амрикои Лотинй мушохида карда мешавад, натичахо бо мархилахои мусбат ва манфй тавсиф карда мешаванд).

Дар кишвархои пасошуравй мушкилотхои муьтадилгардонии макроиктисодй пеш аз хама аз хислати трансформатсионии табаддулоти ичтимой-иктисодии дар онхо ба миён меомада бар меоянд. Ба хамаи ин нигох накарда, муносибатхои умумй ба муьтадилгардонии макроиктисодй боккй мемонанд ва диккати махсус ба муьтадилии молиявй зохир карда мешавад. Лекин бояд дар назар дошт, ки барои таьмини

рушди иктисодии устувор мачмуи чорахо заруранд, ки танхо бо муьтадилии молиявй махдуд намешавацд[4, с. 8-11].

Дар Чумхурии Точикистон, ба монанди дигар кишвархои пасошуравй, афзалият ба намуди гетеродоксалии муьтадилии молиявй дода мешавад. Зеро дар амал истифода бурдани намуди ортодоксалии муьтадилгардонии макроиктисодй ба харочоти зиёди ичтимой оварда расониданаш мумкин аст, ки пеш аз хама дар пастравии даромадхои аслии ахолй ифода меёбад. Боиси тазаккур аст, ки дар мархилаи ибтидоии ислохоти ичтимой-иктисодй сиёсати бучетй ва монетарии боздоранда истифода мешуданд.

Дар шароити муосири тараккиёти ичтимой-иктисодии Точикистон муьтадилгардонии молиявй ба сифати максади асосии сиёсати монетарй баромад мекунад. Пеш аз хама ин хислат дар таъминоти муьтадилии асьори миллй ба назар мерасад. Лекин таьмини муьтадилии асъори миллй дар шароити Чумхурии Точикистон дар шароити норасогии (дефитсити) тавозуни молй ва пардохт ва дигаргунихои сохторй дар иктисодиёти миллй ба миён омада истодааст. Дар шароити муосири пешрафти иктисодиёт ду варианти сиёсати монетарй истифода мешавад: боздоранда ва хавасмандгардонанда. Сиёсати монетарии боздоранда, ки ба пастшавии монетизатсияи иктисодиёт оварда мерасонад, одатан ба инкишофи амалиётхои бартерй сабаб гашта, хамзамон чунин чорабинй метавонад сурьати таваррумро боз дорад ва ё танзим намояд. Айнан барои хамин дар мархдлаи ибтидоии ислохоти иктисодй дар Чумхурии Точикистон мувофики тавсияхои Хазинаи байналмилалии асьор (ХБА (МВФ) сиёсати монетарии боздорандаи ба принсипхои монетаризм такя мекарда амалй шуда буданд [5, 6 с. 14-15].

Ба гайр аз чорахои сиёсати монетарии боздоранда, сабаби пастшавии сатхи монетизатсия дар иктисодиёти кишвар дар самараи манфии озодшавии нарххо, нобоварй ба низоми молиявй ва асьори миллй аз тарафи субьектони хочагидорй, мухити ноустувори институтсионалй ва ракобатй мебошанд.

Умуман самара аз истифодабарии сиёсати боздорандаи монетарй ба иктисодиёти Чумхурии Точикистон таьсири манфии худро расонид (фишангхои чунин сиёсат аксарияти корхонахоро ба холати муфлисшавй оварда расонид). Чумхурии Точикистон дар шароити хозира натавонист кисми зиёди корхонахои истехсолиро (махсусан саноатиро) дар холати коршоями нигох дорад, зеро бар хилофи пешнходхои олимон-иктисодчиёни ватанй Бонки миллии Точикистон сиёсати монетарии боздорандаро то хол тадбик карда истодааст. Дар натичаи чунин чорабинихо дар ибтидои солхои 90-ум аз сабаби саривакт чорй накардани асьори миллй дар сохаи пулию-карзии мамлакат нофахмихои зиёд ба назар расиданд. Хукумати кишввар мачбур шуда буд, ки муносибати гетеродоксалиро барои кушиши муьтадилгардонии вазьияти макроиктисодй дар кишвар амалй намояд. Лекин аз сабаби малакаи кории кофй надоштани хокимияти пулй барои чунин чорабинихо дар чумхурй чараёни стагфлятсионй пахн гардид. Ахолй хама гуна бовариро ба давлат ва сохаи бонкй аз сабаби шахшавии амонатхо дар бонкхо гум кард.

Хамин тавр дар асоси гуфтахои боло кайд намудан мумкин аст, ки сиёсати монетарй умуман дар танзими вазьи макроиктисодй зохир мегардад.

АДАБИЁТ

1. Kiss K. Western Prescription for Earsten Transition. A Comparative Analysis of the Different Economic Schools and Issues // Trends in the World Economy. Budapest, 2003.№ 72. Page 12.

2. Вологдин С.С. Влияние современной денежно-кредитной политики на процесс развития глобальной экономики / С.С. Вологдин, А.П. Чулошников // Устойчивое развитие науки и образования. - 2017. - № 5.

3. Jesse, Russell Денежно-кредитная политика государства / Jesse Russell. - М. : VSD, 2012.

4. Афанасьева О.Н. Направления совершенствования денежно-кредитной политики Банка России с целью развития национальной экономики // Банковское дело. - 2019. - № 4. - С. 8-11

5. Неболсин, Г.П. Бонк ва дигар ташкилохои карзй дар Руссия ва дигар давлатхои хорича / Г.П. Неболсин. - Москва: Огни, 2017. - 915 c.

6. Мищенко С.В. Основные противоречия современных денежных систем и механизмы обеспечения их устойчивости // Изв. С.-Петерб. ун-та экономики и финансов. - 2012. - № 3 (75). - С. 33-43.

РОЛЬ МОНЕТАРНОЙ ПОЛИТИКИ В МАКРОЭКОНОМИЧЕСКОЙ СТАБИЛИЗАЦИИ:

ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ

Макроэкономическая стабилизация автором определено как одним из важнейших задач государства направленная на обеспечение экономического развития, полной занятости и стабиьный уровень цен. Концепция макроэкономической стабилизации в совокупности отражает такую ситуацию национальной экономики, который предпологает сбалансированную экономику.

Автор подчеркывает, что в современных условиях можно выделит двух вариантов макроэкономической стабилизации. Первый вариант называется либеральная и предпологает взаимосвяз макроэкономической стабилизации с политикой реформирования экономики. Данным вариантом уделяется особое внимание финансовой составляющий макроэкономической стабилизации. Второй вариант макроэкономической

стабилизации непосредственно связано с развитием производственного потенциала страны и ее структурной модернизации. По мнению автора в обоих вариантов макроэкономической стабилизации особое место занимает финансовая стабилизация. Обычно выделяют двух видов финансовой стабилизации: ортодоксалную и гетеродоксалную. Особенность этих видов финансовой стабилизации заключается в том, что они уделяют особое внимание к антиинфляционной программе. По мнению автора, ортодоксалная финансовая стабилизация предпологает повышению эффективности бюджетной и монетарной политики, а также реализацию политики "дорогих денег".

Автор отмечает, что в мировой экономике накоплена богатый опыт по реализацию различных вариантов макроэкономической стабилизации. Особенно можно отметить, опыт стран Латинской Америки, которые в 70-90 годы ХХ века использовали программы макроэкономической стабилизации на сонове ортодоксалной и гетеродоксалной видов финансовой стабилизации. По мнению автора, такой опыт стран Латинской Америки широко исползуется странам постсоветского пространства, в том числе Республикой Таджикистан. Как и в других постсоветских государствах в Республике Таджикистан предпочтение отдается гетеродоксалному виду финансовой стабилизации. Автор сделать вывод, что монетарная политика выражается в регулировании макроэкономической ситуации в стране.

Ключевые слова: макроэкономика, макроэкономическая стабилизация, финансовая стабилизация, ортодоксалный, гетеродоксалный, монетарная политика, мировая экономика, рычаг, валюта.

ROLE OF MONETARY POLICY IN MACROECONOMIC STABILIZATION:

THEORETICAL ASPECTS

Macroeconomic stabilization is defined by the author as one of the most important tasks of the state aimed at ensuring economic development, full employment and a stable price level. The concept of macroeconomic stabilization in aggregate reflects such a situation in the national economy, which assumes a balanced economy.

The author emphasizes that in modern conditions it is possible to single out two options for macroeconomic stabilization. The first option is called liberal and assumes the relationship of macroeconomic stabilization with the policy of economic reform. This option pays special attention to the financial component of macroeconomic stabilization. The second variant of macroeconomic stabilization is directly related to the development of the country's production potential and its structural modernization. According to the author, in both variants of macroeconomic stabilization, a special place is occupied byfinancial stabilization. There are usually two types of financial stabilization: orthodox and heterodox. The peculiarity of these types offinancial stabilization is that they pay special attention to the anti-inflationary program. According to the author, the orthodox financial stabilization presupposes an increase in the efficiency of budgetary and monetary policy, as well as the implementation of the "expensive money " policy.

The author notes that the world economy has accumulated a wealth of experience in the implementation of various options for macroeconomic stabilization. Especially noteworthy is the experience of Latin American countries, which in the 70-90s of the twentieth century used programs of macroeconomic stabilization based on the Orthodox and heterodox types of financial stabilization. According to the author, this experience of Latin American countries is widely used by the countries of the post-Soviet space, including the Republic of Tajikistan. As in other post-Soviet states in the Republic of Tajikistan, preference is given to a heterodox type of financial stabilization. The author concludes that monetary policy is expressed in the regulation ofthe macroeconomic situation in the country.

Keywords: macroeconomics, macroeconomic stabilization, financial stabilization, orthodox, heterodox, monetary policy, world economy, leverage, currency.

Сведения об автора:

Салимое Хабиб Ашурович - соискатель экономического факультета, кафедры экономики и менеджмента, Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни, Email: habibjon2200@mail.ru

About the author:

Salimov Habib Ahurovich - Applicant for the Faculty of Economics, Department of Economics and Management, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini, E-mail: habibjon2200@mail.ru

ТАЧ,РИБАИ МАЛАЙЗИЯ ЧЩАТИ ДАСТГИРИИ РУШДИ СОХДБКОРИИ ХУРДУ МИЁНА

Мацонова М., Цуразода З.

Котиботи Шурои машваратии назди Президенты Чум^урии Тоцикистон оид ба бе^тар

намудани фазои сармоягузори Кумитаи давлатии сармоягузори ва идораи амволи давлатии Цум^урии Тоцикистон

Бухрони шадиди минтакавй, ки дар замони муосир мамлакатхои хамсоя ва Точикистонро фаро гирифтааст, таъсири манфии худро мунтазам ба иктисодиёти миллй ва сохторхои

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.