Научная статья на тему 'Роль компетентностного подхода в образовательном процессе интернационализации образования'

Роль компетентностного подхода в образовательном процессе интернационализации образования Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
38
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
компетентностный подход / учебный процесс / международное оценочное исследование PISA / базовые знания / базовые компетенции. / competence-based approach / educational process / international assessment study PISA / basic knowledge / basic competencies.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Акрамжон Маткаримов

В статье анализируется роль компетентностного подхода в образовательном процессе интернационализации образования, отражение компетентностного подхода в контексте государственных образовательных стандартов и интеграция компетентностного процесса обучения в международном оценочном исследовании PISA.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The role of the competence-based approach in the educational process of internationalization of education

The article analyzes the role of the competence-based approach in the educational process of internationalization of education, the reflection of the competence-based approach in the context of state educational standards and the integration of the competence-based learning process with the international assessment study PISA.

Текст научной работы на тему «Роль компетентностного подхода в образовательном процессе интернационализации образования»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

The role of the competence-based approach in the educational process of internationalization of education

Akramjon MATKARIMOV1

Andijan State University

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received April 2021 Received in revised form 20 April 2021 Accepted 15 May 2021 Available online 25 June 2021

Keywords:

competence-based approach,

educational process, international assessment study PISA, basic knowledge, basic competencies.

The article analyzes the role of the competence-based approach in the educational process of internationalization of education, the reflection of the competence-based approach in the context of state educational standards and the integration of the competence-based learning process with the international assessment study PISA.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Компетенциявий ёндашувли укув жараёнининг таълимни халкаролашувидаги а^амияти

_ АННОТАЦИЯ_

Калит сузлар:

компетенциявий ёндашув,

укув жараёни,

PISA халкаро бадолаш

дастури,

таянч билимлар,

асосий таянч

компетенциялар.

Маколада компетенциявий ёндашувли укув жараёнининг таълимнинг халкаролашуви жараёнида ах,амияти, компетенциявий ёндашувнинг Давлат таълим стандарт-лари мазмунида акс этиши ва PISA халкаро бах,олаш дастури билан компетенциявий ёндашувли укув жараённинг узвийлиги тах,лил килинган.

1 Independent researcher, Andijan State University, Andijan, Uzbekistan.

Роль компетентностного подхода в образовательном процессе интернационализации образования

АННОТАЦИЯ_

В статье анализируется роль компетентностного подхода в образовательном процессе интернационализации образования, отражение компетентностного подхода в контексте государственных образовательных стандартов и интеграция компетентностного процесса обучения в международном оценочном исследовании PISA.

Жахонда глобаллашув жараёнлари тобора чукурлашиб бораётган трансформация даврида таълим тизими ижтимоий жараёнлардан келиб чиккан холда шиддат билан ривожланишни такозо этмокда. Таълим оркали жамиятда келажакдаги вазифаларни бажаришга кодир булган янги авлод шаклланади. Дунёда таълим сифати, савияси ва даражасини аниклаб берувчи PISA (укувчиларнинг таълимдаги ютукларини бахолаш халкаро дастури), PIRLS (матнни укиш ва тушуниш даражасини аникловчи халкаро дастур), TIMSS (мактабда математика ва аник фанлар сифатини тадкик килувчи халкаро мониторинг) каби катор халкаро дастурлар мавжуд булиб, улар ривожланган давлатлардаги таълим сифатини янада оширишда асосий мезон сифатида кенг кулланиб келинмокда.

Компетенциявий ёндашув таълимдаги дидактик тамойиллардан бири хисобланади. Бу эса таълимнинг халкаролашуви, глобализация жараёнларини узида акс эттираётганлигидан далолатдир. Халкаро микёсда турли давлатларнинг таълим тизимини компетенциявий ёндашувли дидактик тамойил асосида шаклланганлигига эътибор каратадиган булсак, давлатларнинг саноати ривожланиши таълим жараёнига уз таъсирини курсата бошлайди. Ривожланган Америка Цушма Штатлари, Англия, Германия, Япония таълим тизимида мехнат бозорининг урни катталиги яккол сезилиб туради. Мехнат бозорининг мехнат ресурслари ва унинг сифатига булган талаблари усиб борар экан, таълим тизими ушбу талабларни бажаришга мослашиб боради. Мехнат бозори талаблари таълимнинг максади сифатида шаклланиб келган. Мехнат бозори бевосита таълим тизимига керакли мутахассисларга "буюртмачи" экан, мехнат бозорида таълим тизими мутахассисларига булган талабларни шакллантириб келган. Таълим тизими эса мехнат бозорига мослашган холда таълим стандартларига мазкур талабларни сингдириб келган. Укув жараёнининг ташкил этилиши, укув жараёнининг мазмуни, кулланиладиган методлар ва фанлар дидактикаси хам мехнат бозорида талаб этилаётган компетенцияларга мослаштириб келинмокда.

Машхур файласуф Сенека ^епеса)нинг "Non scholae, sed vitae discimus [3]" (Мактаб учун эмас, хаёт учун укиш керак) жумласи мактаб таълимининг асосий максадини курсатиб утган. Хаёт учун мухим булган билим ва куникмаларни ривожлантириш, укувчининг келгуси хаётида зарур буладиган билимлар, куникмаларни шакллантириш мактаблар олдида турган вазифадир.

Немис олими, дунёдаги куплаб мактаб таълими тизимининг танкидчиси Р.Д. Прехт (R.D. Precht) уз илмий асарида мактабда урганилаётган билимларнинг узокни уйлаб, мукаммал берилишини шундай фикрлари билан ифодалаб утган: "2020 йилда мактабда укувчига берилаётган билимингиз, 2070 йилда нафакага

Ключевые слова:

компетентностный подход,

учебный процесс, международное оценочное исследование PISA, базовые знания, базовые компетенции.

niiSfipnrp

Ull lv"'" Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 5 (2021) / ISSN 2181-1415

чи;адиган одамга берилаётганини тасаввур килинг. Балки, укувчи мактабдан сунг тугридан-тугри мехнат бозорига чи;иши мумкин. Мактаб узо; муддат ёдда ;оладиган, турли кундалик муаммоларни хал килишда, уз хаётини тугри йулга куйишга етарли билимларни бера оляптими? [4. Б. 7]". Шунингдек, Р.Д. Прехт хозирги мактаблар укувчининг креатив фикрлаш куникмасини ривожлантира олмаётгани, мактаб тизими таълим стандартлари билан чекланиб ;олишини тан;ид остига олган. Компетенциявий ёндашув эса таълим тизимидаги куплаб муаммоларни ечиши мумкин булган дидактик тамойил булиб амалиётга татби; ;илиниб келинмокда.

Мактаб таълими урта махсус ва олий таълимдан олдин келиши и;тисодиёт талабларига мактаб давридан эътибор ;аратиши, укувчиларнинг касбий муваффа;иятга эришишини таъминланиши керак. Дигитализация (ахборотни ра;амли шаклга утказиш) ор;али купчилик "истеъмолчилар"га айланиб бормо;да ва уз навбатида билим ва куникмага булган ;изи;иш камайиб бормо;да. У укувчиларнинг хаётда уз йуналишини топиши айнан мактаб таълимининг хозирги даврдаги асосий вазифаси булиб бормо;да. Шу ну;таи назардан мактабларнинг вазифаси билим беришгина эмас, балки укувчилардан дигитал технологиялар ёрдамида муста;ил маълумот ;идириш ва уларни та;димот ;илиш куникмасини шакллантиришдир. Жамиятдаги булаётган узгаришлар, муаммоларни у;ув жараёнида топшири;лар сифатида жорий ;илиниши укувчиларнинг ;изи;ишини мустахкамлайди. У;ув гурухларида расмий холатда узгаришлар ва муаммоларни турли методлар билан хал ;илиш айнан мактабнинг вазифасидир. У;итувчи эса модератор вазифасини бажаради ва етарли маълумотлар, топшири;лар билан таъминлаб боради.

Жамиятда билимларнинг эскириши, уларнинг фойдаси йуклиги ха;ида фикрлар мавжуд. Бу укувчиларга хам уз таъсирини утказиб боради. Барча билимлар эскирмайди, аксинча янги билимлар учун пойдевор вазифасини утайди. Мактабларда компетенциявий ёндашув эса билим беришни инкор ;илмаган холда, амалиётга куллаш, фойдаланишга йуналтирилган компетенцияларга йунал-тиришни та;озо этади. Бу ёндашувнинг муаммоли жихати шундаки, укув машгулотида купро; методик жихатига эътибор каратилади, бу эса мазмундан узо;лашишга олиб келади. Укувчиларнинг укув материали, дарсликларга эътибори нисбатан камаяди. Компетенциявий ёндашувли концепт билан ишлаётганда хозирги давр укитувчисидан методика ва мазмун устида купро; ишлаш талаб этилади. Ахборот жамиятидаги маълумотлар о;имининг катталиги укувчиларни жалб эта оладиган, укув ма;садида фойдаланиладиган материаллар топишда профессионал махорат талаб этилади [5. Б. 11].

Давлат таълим стандартларида укувчиларнинг таянч ва фанга оид умумий компетенциялари белгилаб утилган. Хусусан, "Таълимнинг узлуксизлиги, узвийлиги, укувчи шахси ва ;изи;ишлари устуворлигидан келиб чи;иб, уларнинг ёш хусусиятларига мос равишда" куйидаги таянч компетенцияларга булинади:

- коммуникатив компетенция;

- ахборотлар билан ишлаш компетенцияси;

- узини узи ривожлантириш компетенцияси;

- миллий ва умуммаданий компетенция;

- математик саводхонлик;

- фан ва техника янгиликларидан хабардор булиш хамда улардан фойдаланиш компетенциялари.

Бу таянч компетенциялар цуйидагича тавсифланади:

1. Коммуникатив компетенция - ижтимоий вазиятларда она тилида хамда бирорта хорижий тилда узаро мулоцотга кириша олишни, мулоцотда муомала маданиятига амал цилишни, ижтимоий мослашувчанликни, хамкорликда, жамоада самарали ишлай олиш лаёцатларини шакллантиришни назарда тутади.

2. Ахборотлар билан ишлаш компетенцияси - медиа манбалардан зарур маълумотларни излаб топа олишни, саралашни, цайта ишлашни, сацлашни, улардан самарали фойдалана олишни, уларнинг хавфсизлигини таъминлашни, медиа маданиятига эга булиш лаёцатларини шакллантиришни назарда тутади.

3. Узини узи ривожлантириш компетенцияси - домий равишда уз-узини жисмоний, маънавий-рухий, интеллектуал ва креатив ривожлантириш, камолга интилиш, хаёт давомида мустацил уциб-урганиш, когнитивлик куникмаларини ва хаётий тажрибани мустацил равишда мунтазам ошириб бориш, уз хатти-харакатларини муцобил бахолаш ва мустацил царор цабул цила олиш куникмаларини эгаллашни назарда тутади.

4. Миллий ва умуммаданий компетенция - Ватанга садоцатли, инсонларга мехр-оцибатли, умуминсоний ва миллий цадриятларга эътицодли булиш, бадиий ва санъат асарларини тушуниш, ораста кийиниш, маданий цоидаларга ва соглом турмуш тарзига амал цилиш лаёцатларини шакллантиришни назарда тутади.

5. Математик саводхонлик, фан ва техника янгиликларидан хабардор булиш хамда фойдаланиш компетенцияси - аниц хисоб-китобларга асосланган холда шахсий, оилавий, касбий ва ицтисодий режаларни туза олиш, кундалик фаолиятда турли диаграмма, чизма ва моделларни уций олиш, инсон мехнатини енгиллаштирадиган, мехнат унумдорлигини оширадиган, цулай шарт-шароитга олиб келадиган фан ва техника янгиликларидан фойдалана олиш лаёцатларини шакллантиришни назарда тутади. Мазкур компетенциялар умумтаълим фанлари орцали шакллантирилади. Шунингдек, хар бир умумтаълим фанининг мазмунидан келиб чиццан холда уцувчиларда фанга оид умумий компетенциялар хам шакллантирилади.

Таянч ва фанга оид компетенциялар тахлили шуни курсатадики, барча умумтаълим фанлари бир вацтнинг узида фанга оид ва таянч компетенцияларни шаклланишини мацсад цилади. Бу икки компетенция "тармоц" характерига эга булиб, бир-бирини тулдиради ва узвий алоцада булади. Шунингдек, уцувчи асосий таянч компетенцияларининг шаклланиши турли омилларга боглиц равишда юцорида курсатилган график асосида шаклланиб боради.

Таълим стандартларининг компетенциявий ёндашув асосида цайта ишлаб чицилиши мактаб таълими тизимининг барча иштирокчиларига янги вазифаларни юклайди. Мактаб тизимининг иштирокчилари сифатида уцитувчилар, мактаб маъмурияти, мактаб уцувчилари, ота-оналар шунингдек, мактаб таълимига мутахассислар тайёрловчи олий таълим муассасалари киради.

Компетенциявий ёндашувли таълим стандартлари, шу билан боглиц уцув жараёни ва бахолаш тизими ота-оналарга хам тушунтирилиши лозим. Фарзандларини уй вазифаларини тайёрлашда ва уларнинг мактабдан ташцари таълим олиш жараёнида ота-оналар иштирокини хисобга олган холда компетенциявий ёндашувли таълим стандартларининг мазмун-мохияти уларга етарли даражада тушунтирилиши лозим. Педагог кадрлар тайёрловчи олий уцув

юртларида хам компетенциявий ёндашувли укув концепциялари укитилиши ва амалиёт билан боглик равишда ташкил этилиши лозим. Бу уз навбатида педагогик инновацияларни та;озо этади. Булажак педагогларни "янгича шароитларда ишлашга тайёрловчи жараён" ва "олдинги эгалланган билимлар асосида таълимда сифат жихатидан узгаришлар килиб, ю;ори самарадорликка эришишга янгича ёндашув" педагогик инновация дейилади. Таълимнинг мазмун-мохияти, белгилари, имкониятлари, вазифалари, тара;;иёт бос;ичлари, тамойилларининг ривожланиш механизмлари ва улардан фойдаланиш буйича услубий тавсиялар хамда бу борада педагогларда шаклланадиган хислатларни хосил килиш жараёнини ифодаловчи таълим-тарбия тизими сифат курсаткичларини такомиллаштириш, шу ор;али ю;ори самарадорликка эришиш ушбу тизимнинг ма;садини ташкил килади.

Таълим тизимидаги ислохотларнинг муаммолари бугунги кунда педагог кадрлар салохияти билан богли;. Урганиш ва тахлиллар тезкор ривожланаётган таълим жараёнларининг талабларидан замонавий педагогнинг касбий компетент-лиги оркада колаётганини курсатмокда. Бу холат педагогик таълимни ривожлан-тириш ва узлуксиз таълим жараёнида педагоглар тайёрлашни яхшилаш билан богли; муаммоларнинг долзарблигини курсатади.

PISA хал;аро бахолаш дастури таянч компетенциялардан ташкари, бир ;атор муста;ил бош;ариладиган таълимга оид саволларни хам дастур иштирокчиларига хавола этади. У;иш, математика ва табиий фанларга оид таянч компетенциялар укув жараёнига богли; холда шаклланади, лекин фа;ат укув жараёни бу компетенцияларнинг шаклланиши учун етарли шарт-шароитни яратиб бермайди. Мустакил бошкариладиган таълимсиз таянч компетенцияларнинг тулик шаклланиши мумкин эмас.

PISA халкаро бахолаш дастури Низомида мустакил бошкариладиган таълимга куйидагича тавсиф берилган: "Укувчиларнинг таянч компетенцияларини шакллантиришда урганилаётган билимларни англаб етиши, узлари учун мос укув стратегияси ва усуллари танлаб олиши ва уйлаш жараёни мустакил бошкариладиган таълим дейилади, бунда укувчиларнинг билим ва куникма-ларини максадли, фаол ва мустакил эгаллаши ва куллаши тушунилади [2 Б. 14]". Шундан келиб чиккан холда, PISA халкаро бахолаш дастурининг марказида укувчиларнинг маълумотларни тахлил килиши, мотивационал преференциялари (мотивационал преференциялар - олдинга ундовчи, рагбатлантирувчи устувор омиллар) ва максадга йуналтирилганлиги, уз максадларини назорат кила олиши, узини узи бахолай олиши, шунингдек, турли укув холатларида, укув турларида ва ижтимоий муносабатлардаги хамкорликда таълим стратегиялари туради.

Узбекистон Республикаси Президентининг «Халк таълими тизимидаги мактабдан ташкари таълим самарадорлигини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида»ги Царорида укувчиларга мактабдан ташкари йуналишда уз билим ва куникмаларини оширишлари таъкидланган. Хусусан, "замонавий ахборот-коммуникация технологияларини кенг куллаш оркали укувчиларни индивидуал ривожлантиришга каратилган дастурлар ва услубий материаллардан фойдаланиши, робототехника, мехатроника, мухандислик ва компьютернинг дастурли таъминоти йуналишларидаги тугаракларда, таълим туризмида, болалар технопаркларида мавжуд курсларда иштирок этиши, китоб мутолааси учун

яpaтилгaн шapт-шapoитлapдaн фoйдaлaниши вa бoшкaлap бeлгилaб куйилган [1]. Maктaбдaн тaшкapи мyaccacaлap xaлк тaълими тизимининг тapкибий киcми Xиcoблaнaдилap вa yлap тaълим-тapбия бepишгa мyлжaллaнгaндиp.

Taълим мaдaниятнинг тapкибий киcми cифaтидa шaкллaниб кeлгaн экaн, укувчининг тaянч кoмпeтeнциялapи мaктaбдaн тaшкapи вaктдa xaм жaмиятдaги кyплaб coxaлapгa бoFлик paвишдa шaкллaниб, pивoжлaниб бopaди. Oилaдa тaълимгa мyнocaбaтлapнинг шaкллaнгaнлиги, aкaдeмик pecypcлapнинг мaвжyдлиги, тaълим oлишгa шapт-шapoитлap вa oтa-oнaнинг тaълим oлишгa юкopи пpиopитeтдaги кaдpият cифaтидa кapaши мухим мeзoнлap xиcoблaнaди.

Укyвчилapнинг '^ганишни ypгaниш" бyйичa мaлaкaлapи мycтaкил тaълим opкaли acocий тaянч кoмпeтeнциялapни шaкллaнишидa мухим axaмият ^c6 этaди. Укyвчилapнинг тypли ypгaниш cтpaтeгиялapини мyкaммaл билиши жaмиятдa узининг мycтaкил ypгaниш жapaëнини тaшкил этишидa ra^a ëpдaм бepaди. Жyмлaдaн, тypли мeдиa вocитaлapи, ижтимoий тapмoклap, тypли тaдбиpлap, кypгaзмaлap, мapocимлap, тaшpифлap opкaли xaм axбopoтлap билaн ишлaш укувчи кoмпeтeнцияcини шaкллaнтиpиб бopaди.

Myкaммaл ypгaниш cтpaтeгиялapини yзлaштиpгaн укувчи жaмиятдaги мaълyмoтлap oкимидaн узига кepaкли мaълyмoтлapни capaлaб oлиши вa мaкcaдли, унумли фoйдaлaниши, мaктaбдaн тaшкapидa тypли coxa вaкиллapи билaн мaълyм coxa ёки мaвзyгa o^A cyxбaтлap кypиши вa шу opкaли кoммyникaтив кoмпeтeнциялapини шaкллaнтиpa oлиши, жaмиятдa мaxcyлoтлap вa xизмaтлap "иcтeъмoлчиcи" cифaтидa уз хукук вa бypчлapини билиши э^ ижтимoий фaoл фyкapoлик кoмпeтeнцияcини шaкллaнишигa xизмaт килaди. Укувчининг тypли caëxaтлap дaвpидa, тypли миллaт вaкиллapи билaн бapчa эътиpoф этгaн мeъëpлapни кyллaгaн xoлдa cyxбaтлaшa oлиши вa миллий вa yмyммaдaний, шyнингдeк кoммyникaтив кoмпeтeнциялapини pивoжлaнишигa xизмaт килaди. Aлбaттa, бapчa acocий тaянч кoмпeтeнция-лapнинг шaкллaнишидa мaктaбдaги укув жapaëни мaзмyнигa юкopидa кypcaтилгaн xoлaтлap - жaмиятдaги, иктигадий-ижтимoий xaëтдaги тypли xoлaтлap, вaзиятлap, мeъëpлap, кaдpиятлap тypли тoпшиpиклap cифaтидa cингдиpилиб бopилиши мaкcaдгa мyвoфикдиp. Ага^й тaянч кoмпeтeнциялapнинг нaзapий жиxaтдaн Р. Xaвигxypcт (R. Havighurst)нинг "pивoжлaниш тoпшиpиклapи" нaзapияcи билaн куп жиxaтдaн узвийлиги як^л ceзилиб тypaди. Шaxc вoягa eтиши opкaли жaмиятдa, oилaдa янги вaзифaлapни уз зиммacигa oлaди. Бу вaзифaлapгa Р. Xaвигxypcт "pивoжлaниш тoпшиpиклapи" дeб тacниф бepгaн.

Koмпeтeнциявий ëндaшyвгa acocлaнгaн укув мaшFyлoтидa yкyвчилapнинг acocий тaянч кoмпeтeнциялapини шaкллaнтиpиш вa pивoжлaнтиpиш учун укув тoпшиpиклapи xaмдa мaзкyp кoмпeтeнциялapни тeкшиpиш, yлчaш учун нaзopaт тoпшиpиклapи мухим ypин эгaллaйди. Укyв-мeъëpий xyжжaтлapнинг тaxлили шуни кypcaтaдики, тaълим тизимидa кoмпeтeнциявий ëндaшyвли дидaктик тaмoйилгa кaттa эътибop бepилгaн вa укув жapaëнини кoм-пeтeнциявий ëндaшyв acocидa тaшкил этишнинг зapypий вa хукукий мeъëpлapи бeлгилaб утилган. Xaлкapo вa миллий тaълим тизими cтaндapтлapини тaxлили шуни кypcaтaдики, миллий тaълим тизимлapи тaълим cтaндapтлapини, yкyв-мeъëpий xyжжaтлapини xaлкapoлaшyв, глoбaллaшyв жapaëнлapигa пapaллeл paвишдa тaкoмиллaштиpиб бopмoкдa. Taълим cиëcaтининг xaлкapoлaшyв жapaëнигa уз вaктидa мyнocaбaт кypcaтиши, xaлкapo дacтypлapдa иштиpoки тaълимнинг дoимий pивoжлaнишигa ra^a тaъcиp кypcaтaди.

OOHflAflAHH.flrAH AMBHETflÄP PYHXATH:

1. Y3ÖeKHCTOH PecnyöfiHKacu npe3HgeHTHHHHr 2019 HH^ 30 ceHTflöpgaru "Xa^K; Tai^HMH TH3HMHgaru MaKTaögaH TamKjapu Ta^HM caMapagopfiurHHH TyögaH TaKOMH^namrapum nopa-TagÖHpfiapH TyrpHCHga" ru n^-4467-coH^H ^apopu. ^OHyH xy^^aT^apu Ma^yMOTfiapH mh^^HH 6a3acu, 01.10.2019 H., 07/19/4467/3825-COH.

2. Bildungsmonitoring Schweiz: Für das Leben gerüstet? Die Grundkompetenzen der Jugendlichen-Nationaler Bericht der Erhebung // PISA 2000. - p.14.

3. Lucius Annaeus Seneca, http://www.seneca-der-juengere.de/.

4. Precht R.D. "Anna, die Schule und der liebe Gott" // Goldmann Verlag, 2014. - P. 7.

5. Zeitschrift "BEGEGNUNG - Deutsche schulische Arbeit im Ausland" // 1-2018.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.