Научная статья на тему 'Роль и значение превентивных мер против насилия'

Роль и значение превентивных мер против насилия Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
80
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
насилие / домашнее насилие / семейные конфликты / совершение семейного насилия / преступления совершенные в семье. / Violence / Domestic violence / Family conflicts / Committing domestic violence / Crimes committed in the family.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мурад Уразалиев

Данная статья посвящена основным аспектам улучшения семейных отношений, негативным социальным последствиям совершения семейного насилия и домашнего насилия, а также мерам по предотвращению домашнего насилия.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The role and importance of preventive measures against violence

This article is devoted to the main aspects of improving family relations, the negative social consequences of committing domestic violence and domestic violence, as well as measures to prevent domestic violence

Текст научной работы на тему «Роль и значение превентивных мер против насилия»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

The role and importance of preventive measures against violence

Murod Urazaliev 1

Tashkent state University of Law

article info

abstract

Article history:

Received September 2020 Received in revised form 15 November 2020 Accepted 20 November 2020 Available online 15 December 2020

Keywords:

Violence

Domestic violence Family conflicts Committing domestic violence

Crimes committed in the family.

This article is devoted to the main aspects of improving family relations, the negative social consequences of committing domestic violence and domestic violence, as well as measures to prevent domestic violence

2181-1415/© 2020 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Зурликка нисбатан кулланадиган олдини олиш таъсир чораларининг урни ва ахдмияти

_аннотация_

Калит сузлар:

Зуравонлик Оилавий зуравонлик Оиладаги низолар Оилада зурлик содир этилиши

Оилада содир этиладиган жиноятлар.

Ушбу макола оиладаги муносабатларни согломлаштириш, оиладаги содир этилган зуравонлик ва оилавий зуравонликнинг ижтимоий салбий окибатлари х,амда оилада зурлик ишлатиб содир этиладиган жиноятларни олдини олишнинг чораларининг мухим жихатларига багишланади.

1 Tashkent State Law University Criminal law, criminology and corruption Associate Professor of Wrestling E-mail: u.murodbek_78@ mail.ru

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Issue -1, №02 (2020) / ISSN 2181-1415

Роль и значение превентивных мер против насилия

аннотация

Ключевые слова:

Насилие

Домашнее насилие Семейные конфликты Совершение семейного насилия

Данная статья посвящена основным аспектам улучшения семейных отношений, негативным социальным последствиям совершения семейного насилия и домашнего насилия, а также мерам по предотвращению домашнего насилия.

Преступления совершенные в семье

Мамлакатимизда амалга оширилаётган ислохртлар натижасида юз бераётган ижобий ижтимоий ва и;тисодий жараёнлар ижтимоий институт сифатида оила фаровонлигини оширишга, болалар хаёти ва соглигини изчил ва ишончли химоя ;илишга, уларнинг о;ил ва маънавий жихатдан камол топишига ;аратилгандир.

Жиноятчиликнинг олдини олиш, давлат идоралари ва жамиятнинг бу борадаги масъулиятини ошириш масалаларига багишланган йигилишда Президентимиз Шавкат Мирзиёев таькидлаганидек, "Агар хамма бирдек жон куйдириб, оилалар муаммоларидан тули; хабардор булиб, уларни хал этишга кумаклашган, жиноятчиликнинг барва;т олдини олганда эди, бугун натижалар умуман бош;ача буларди. Афсуски, жиноятчиликка ;арши курашишда халигача эскича ишлаш тизимидан воз кеча олмаяпмиз. Х,ук;ук;ни мухофаза ;илувчи идоралар бу фаолиятга курсаткичларни олдинги давр билан та;;ослаш ор;али бахо бериб келмо;да. Аслида битта булса хам жиноят булгани хаммамизни ташвишга солиши керак" [1].

Оиланинг асосий вазифаси ижтимоий назорат функциясини бажариш, баркамол авлод ва комил инсонни тарбиялаш, уз аъзоларининг ижобий фазилатлари, инсоний индивидуаллигини шакллантиришдан иборат[2]. Бош;а ижтимоий институтлардан фар;ли уларо;, оила узо; давом этадиган ижтимоийлашув жараёнининг зарурий бугини сифатида, шахснинг барча жихатлари ва ;ирраларига унинг бутун умри мобайнида таъсир курсатишга ;одирдир. Айрим оилалардаги моддий ахволнинг огирлиги, даромадлари яшаш минимумидан кам булиши, оиладаги мураккаб рухий муносабатлар, оиланинг бузилишига, болаларнинг уйидан кетиб ;олишига, болаларга эътиборсизлик, назоратсизликнинг кучайишига сабаб булади. Оиладаги муносабатларни согломлаштиришга, оила аъзолари уртасидаги муаммоларни бартараф этишга катта эътибор берилсада, айрим оилаларда зурлик ишлатиб жиноят содир этиш холатлари мавжуд.

Оилада содир этиладиган жиноятларнинг олдини олиш, бош;а турдаги жиноятларни профилактика ;илишга ;араганда, узига хос хусусияти ва анча мураккаблиги билан ажралиб туради. Бундай турдаги жиноятлар ички мазмун ва мохияти доим хам ани;-равшан куриниб турмайдиган теран кечинмалар ва шахслараро муносабатлар билан богли; хисобланади. Х,озирги ва;тда оилада оила аъзоларга зурлик ишлатиш муаммоси жамиятда ижтимоий бе;арорлик ва криминогенлик даражасини оширувчи омиллардан хисобланади.

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Issue -1, №02 (2020) / ISSN 2181-1415

Оилада зурлик содир этилишини олдини олишнинг дастлабки чораси, унга мойил булган шахсларда гайриижтимоий хул;-атворни шакллантирувчи ижтимоий-психологик мухитни согломлаштириш билан боглик; эканлигини курсатмо;да. Дарха;и;ат, "хеч ким онадан жиноятчи булиб тугилмайди. Жиноятчилик нома;бул ижтимоий-и;тисодий, маънавий-ахло;ий мухитдагина илдиз отиши мумкин"[3].

АКШнинг Case Western Reserve университети социологлари томонидан утказилган янги тад;и;отга кура, федерал хукумат хар йили болаликдаги оиладаги зуравонлик о;ибатларига ;арши курашиш учун тахминан 55 миллиард доллар сарфлайди. "Оилавий зуравонлик" журналида чоп этилган "Оиладаги содир этилган зуравонлик" нинг мамлакат и;тисодиётига таъсири буйича утказилган тад;и;от натижалари согли;ни са;лаш харажатлари, жиноятчилик даражаси ва болалар ёшига ;араб самарадорликнинг пастлигини курсатди. Бу нафа;ат ушбу болалар учун узо; муддатли о;ибатларга олиб келадиган, балки жамият учун катта молиявий юкни келтириб чи;арадиган жиддий согли;ни са;лаш масаласидир", -дейди Меган Р. Холмс, Жарохат ва ;ийинчиликлар Марказининг асосчиси Жек, Жозеф ва Мортон Мандел номидаги амалий ижтимоий фанлар мактабида. Касалликларни назорат ;илиш марказлари хозирги ёки соби; я;ин шериги томонидан хар ;андай жисмоний зуравонлик, жинсий тажовуз, таъ;иб ёки психологик зуравонлик сифатида купро; тар;алган маиший зуравонлик деб аталадиган я;ин шерикларнинг зуравонлигини белгилайди. АКШда хар йили тахминан 15,5 миллион бола интим-шерикларнинг зуравонлигининг камида битта эпизодини бошдан кечирмо;да, болаларнинг 25 фоизидан ортиги хаёт давомида оилавий зуравонликни бошдан кечирмо;да. Касалликларни назорат ;илиш марказлари Миллий интим шерик ва жинсий зуравонлик тад;и;отлари шуни таъкидлашича, аёлларнинг 27,3 фоизи ва хар 10 эркакдан биттаси (11,5 фоиз) хаётларида камида бир марта жисмоний зуравонлик, жинсий зуравонлик ёки я;ин шериклар томонидан таъ;ибга учраган [4].

Оиладаги зурликлар билан богли; ху;у;бузарликлардан жабрланган шахслар ха;идаги суриштирув, тергов ва суд материалларини урганиш, оркали олинган маълумотлар тахлили оилада зуравонликдан жабрланганларнинг 58.5 фоизини аёллар, 31.9 фоизини вояга етмаганлар, 5.8 фоизини ;ариялар, 3.8 фоизини эса ногиронлар ташкил этган [5].

Оиладаги зурликларнинг олдини олиш илгари зурлик ишлатиб содир этилган жиноятлари учун судланган шахсларнинг ижтимоий хаётга мослашувини назарда тутувчи махсус дастурларни хам уз ичига олиши лозим.

Жазони утаб чи;;ан шахснинг ижтимоий хаётга мослашиши модели жиноят-ху;у;ий таъсирдан тубдан фар; ;илувчи чоралар тизимининг йигиндисидир. Хусусан, айбдор шахсга рухий ва ижтимоий таъсир курсатувчи жазо, уз мохиятига кура, тарбиявий хусусиятга эга эмас. Чунки жиноий жазо зурлик жиноятлари субъектининг узини зурлик объектига айлантиради. Бу хол унга реал зарар етказади (бу уни ерга уриш, уялтириш кабиларда намоён булади). Тарбиявий таъсир оилада зурлик ишлатиб содир этилган жиноят субъектининг жамиятга ;айтишига кумаклашиши, жиноятчининг ху;у; ва эркинликлари хеч булмаганда келажакда химоя ;илинишининг кафолатланишига, жамиятда рецедив жиноятчилар купайишининг олдини олишга, оиладаги зурлик субъекти билан

Жaмият ba иннoвaциялap - Oбщecтвo и иннoвaции - Society and innovations Issue -1, №02 (2020) / ISSN 2181-1415

унинг "жaблaнувчи" Уpтacидa кeлишувгa эpишишгa, жaмoaт тapтибининг тиклaниши вa тaъминлaнишигa ёpдaм бepиши лoзим. Шундaй ;илиб, тapбиявий (жaзoлaшcиз) тaъcиp yз-yзидaн зУpaвoннинг к;aйтaдaн ижтимoий xaë^a мocлaшувининг yзигa xoc мoдeлигa aйлaниши мумкин.

Tapбиявий тaъcиp чopaлapи дaвлaтнинг apaлaшуви билaн oилaдaги Faйpиижтимoий мухитни тузaтишгa к;apaтилгaндиp. Ушбу мaк;caдгa эpишиш учун дaм oлиш пaйтлapидa тapбиявий coaтлap yткaзиш, индивидуaл тapздa ёки гуpуxлapгa мacлaxaтлap бepиш, шунингдeк, жиcмoний, pуxий вa ижтимoий муoлaжaнинг туpли кypинишлapи, индивидуaл pуxий муoлaжa вa гуpуxлapдa муoлaжaлap yткaзиш уcуллapидaн фoйдaлaнишни тaк;aзo этaди. Жaзoнинг тapбиявий тaъcиpидaн к;уйидaги тypттa acocий жиxaти билaн тaвcифлaнувчи, ниcбaтaн тop xиcoблaнувчи тaъcиp мoдeлини фapк;лaш лoзим:

-ушбу мoдeль oилaдaги зypликнинг кeлиб чи;ишини муaйян жинoят cубъeктининг индивидуaл пaтaлoгияcи, яъни xулк;-aтвopининг cтaтик вa динaмик бузилишлapи билaн бoFли;, дeб тушунтиpaди (бундa жинoятчиликнинг пcиxoпaтoлoгик ёки пcиxoaнaлитик нaзapиялapи xиcoбгa oлинaди);

-индивидуaл пcиxoлoгик вa пcиxиaтpик тaшxиз ;УЙИШ вa шундaй муoлaжaлap шaxc pуxиятидaги бузилишлapнинг бapтapaф этилишини тaъминлaйди xaмдa oилaдa зypлик ишлaтиб coдиp этилгaн жинoят cубъeктлapининг xул;-aтвopини тузaтaди;

-индивидуaл пcиxoлoгик вa пcиxиaтpик муoлaжa нaфa;aт жинoий жaзoни ижpo этишнинг инcoнпapвapлaштиpишгa, бaлки peцeдив жинoятчиликнинг oлдини oлишгa ёки, xeч бyлмaгaндa, уни кaмaйтиpишгa эpишишгa ;apaтилaди;

-ижтимoий peaбилитaция мoдeли чopa-тaдбиpлapнинг вoягa eтмaгaнлap xу;у;бузapлигининг oлдини oлишгa ;apaтилишини нaзapдa тутaди. Чунки aйнaн вoягa eтмaгaнлap caлбий xул;-aтвop шaкллapини дapxoл yзлaштиpиб oлaдилap вa кeлaжaкдa улapдa кaттa ёшдaги жинoятчилapни шaкллaнтиpувчи нocoFлoм фикp вужудгa кeлaди. Бу xoлaтни инoбaтгa oлиб, ижтимoий peaбилитaция мoдeлигa acocий эътибop ;apaтилaди. 3epo, хукукда xилoфлик вa жинoятчиликнинг caлбий xуcуcиятлapи ушбу тизимгa xу;у;бузapлap вa жинoятчилap ;aнчaлик куп киpишca, шунчaлик кучaйиб бopaвepaди.

Oилaвий зУpaвoнликнинг узo; муддaтли o;ибaтлapи жaбpлaнгaнлapгa, aкcapият xoллapдa aёллap вa бoлaлapгa жудa тaъcиpли вa кyпинчa xaлoкaтли Xиcoблaнaди. Oилaдaги зУpaвoнлик тeз-тeз учpaйдигaн муxитдa яшoвчи aёллap вa бoлaлap xaётидaги нoтинч мухит туфaйли xaвфи кaттa. Aёллap учун oилaвий зУpaвoнликнинг o;ибaтлapи caлбий булиб, улap зУpaвoннинг к;yлидaн oлингaн тyFpидaн-тyFpи жиcмoний шикacтлaнишдaн тaш;apи, туpли хил пcиxocoмaтик кacaлликлap, oв;aтлaниш бузилишлapи, уйку^злик, oш;oзoн-ичaк кacaлликлapи, умумий cуpункaли oFpи; вa шикacт эткaзгaн cтpecc бузилиши кaби pуxий caлoмaтлик муaммoлapигa дуч кeлишaди.

ЗУpaвoнликкa учpaгaн кyплaб aёллap, oилaвий зУpaвoнлик o;ибaтлapи туфaйли кундaлик xaётлapини бoш;apишдa ;ийнaлишaди. Aёллapдa бoлaлapни тapбиялaш вa улapнинг ижoбий pивoжлaнишигa кyмaклaшиш к^билияти зaифлaшиши мумкин. Жaбpлaнувчилapнинг yзлapи ёки oддийгинa aтpoфдaгилap бул^н, бoлaлap oтa-oнaни тapк этишлapи мумкин, pивoжлaнишнинг cуcт кeчиши ёки бузилишлapи вa xиccий муaммoлapгa дуч кeлишaди.

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Бойе1у а^ тпоуайош ¡ББие -1, №02 (2020) / ¡ББЫ 2181-1415

Шуни алохида таъкидлаш жоизки, оиладаги зуравонликлар маънавий тарбиянинг заифлиги, биринчи навбатда, носоглом мухит, ичкиликбозлик, гайритабиий муносабатлар, низолар, жанжаллар, келишмовчиликлар мавжудлигида, узаро гамхурликнинг йу;лигида намоён булади. Баъзи ота-оналар болалар олдида жанжаллашадилар, булмагур сузларни ишлатадилар. Шуни эсдан чи;армаслик керакки, бола отанинг хар бир харакатини зимдан кузатиб боради. Ота-она уртасидаги доимий жанжал боланинг асабини емиради. Сержанжал оилада усаётган бола дарсни узлаштира олмайди, о;ибатда унда узгача кайфият пайдо булади. Табиийки, мунтазам жанжал булиб турадиган оилаларда тарбияланган болалар асабий, рухан заиф булиб ;оладилар. Улар гайритабиий, хатто гайри;онуний ишларга ;ул уришдан хам тап тортмайдилар[6]. Оналарининг оталари томонидан зуравонлигига гувох булган зуравон оилаларнинг фарзандлари, интенсивлиги ва катталиги жихатидан жисмоний зурланган болалар катори рухий касалликларга дуч келишади.

Ю;оридаги омилларни хисобга олган холда, якка тартибдаги профилактика низолашишга мойил ёки низолашаётган, оилаларни ани;лашдан бошланади. Куриб чи;илаётган профилактика фаолиятини урганиш натижасида нотинч оилаларни ани;лаш учун кулланиладиган усуллар ахборот манбаларига асосан тузилиши маълум булди. Биринчи навбатда - бу жабрланувчининг ички ишлар органига мурожаат ;илиши ёки оила аъзосининг ижтимоий харакатларини урганиш ор;али ани;ланади.

Урганишимиз натижалари ;уйидаги таклифларни илгари суриш имконини берди:

а) фа;ат жабрланувчиларнинг аризалари асосида профилактика объектлари руйхатини тузиш муайян худудда олиб борилган тадбирларнинг ха;и;ий холатини акс эттира олмайди;

б) олинган ахборотни бахолаш зурлик фактларини тула тахлил ;илишни тегишли тарбия чораларини танлаш, одатда, объектнинг индивидуал, айни;са, ижтимоий-рухий сифатларини хисобга олмайди;

в) руйхатга олиш карточкаси профилактикани ташкил этишнинг дастлабки ва келажакдаги чоралари учун зарур булган маълумотларни узида акс эттирмайди, шу билан бирга умумлаштирувчи тахлиллар ва хулосалар учун зарур булган белгиларни узида акс эттирмайди.

Бундай "Нотинч" фа;ат рухий таъсир ва маънавий камситишларга учраётган, жабрланиши эхтимол булган оилалар ха;ида маълумотга эга булиш рухий зурлик жабрланувчилар томонидан хар доим хам бир хил ;абул ;илинавермаслиги, атрофдагилардан бу холни ;андай булмасин яширишга харакат ;илиниши туфайли хам анчагина ;ийин. Келишмовчиликларнинг дастлабки бос;ичида нотинч оилаларни ани;лаш ху;у;шуносларни, тиббиёт, социология, психология ва виктимология сохасидаги мутахассисларни ёрдамида муайян "ташхис куювчи" чора-тадбирларни ;уллаш ор;али амалга оширилиши мумкин. Бундай ёрдам -корхона, муассаса ва таянч пунктларида маслахатлар бериш шаклида хам амалга оширилиши мумкин. Оиладаги келишмовчиликларни бевосита хал ;илиш ёки руйхатга олиш ва профилактика иш олиб борилиши мумкин булган оилавий муаммоларни малакали равишда кам ани;лаш уларнинг соф куринишдаги натижаси булган булар эди.

Жaмият ba иннoвaциялap - Oбщecтвo и иннoвaции - Society and innovations Issue -1, №02 (2020) / ISSN 2181-1415

Taд;икoт нaтижaлapигa кypa,зypлик ишлaтиб coдиp этилгaн жинoятлapдaн ;acддaн oдaм yлдиpишдaн жaблaнгaнлapнинг 53.9 фoизидa aйбдopгa шapoит яpaтиб бepгaн, бaдaнгa шикacт eткaзишнинг 24.1 фoизидa жaблaнувчи aйбдopгa кyмaклaшгaн, нoмуcгa тeгишнинг 19 фoизидa жaблaнувчи aйбдopгa шapoит яpaтгaн. Жaбpлaнувчилapнинг 62 фoизи зУpaвoнлик жинoятлapини coдиp этилишигa у ёки бу тapздa кyмaклaшгaн [7].

Жиcмoний зypликкa дучop бyлгaн жaбpлaнувчилapгa cуд-тиббий экcпepтизa мapкaзи муaйян ёpдaм кypcaтиши, шу билaн биpгa, улapдaн кУшимчa axбopoт oлиши мумкин бyлaди. Дeмaк, ю;opидaги кaби xoлaтлapдa кepaкли axбopoтни oлиш, aйpим xoллapдa жaбpлaнувчилapгa зapуp болтан caмapaли ижтимoий вa ху;у;ий ёpдaм кypcaтиш биp ;aTOp шapт-шapoитлap билaн eнгиллaштиpилгaнлигини кypcaтaди. Биpинчидaн, экcпepтлapгa муpoжaaт этишгa ;apop килган жaбpлaнувчилap зypлик ;уpбoни cифaтидa pacмий мa;oмгa эта бyлaди, тaбиийки, улap oилaдaги кeлишмoвчиликлapни яшиpиб yтиpмaйдилap. Иккинчидaн, жaбpлaнувчи жинoятчининг жaзoлaнишигa poзи бyлap экaн, cуд-тиббий экcпepтизa мapкaзигa муpoжaaт этиши билaн oFиp pуxий тycи;лapни eнгaди. Учинчидaн, я;индa бoшидaн кeчиpгaн xaфaгapчиликлap, кaлтaклaнишлap, жaбp-cитaмлap xиccи жaбpлaнувчини oшкopaликкa ундaйди. Бундaй xoлaт биp нeчa кун yтгaч, oдaтдa, эcдaн чикэди. Шу caбaбли xaм cуд-тиббий экcпepтизa мapкaзи oилaдaги вa бoшкa yзapo яшиpин aлoкaлap xaкидaги кeнг кyлaмли вa тули; axбopoтни oлиш им^ниятига эгa бyлaди, бу пaйтдa жaблaнувчи Уз кУPKУви вa бoшидaн кeчиpгaн кaмcитишлapни eнгиб yтгaн xиcoблaнaди. TУpтинчидaн, жaбpлaнувчилapнинг купчилиги экcпepтизaгa муpoжaaт этap экaн, тиббий xулoca ёpдaмидa зapap eткaзгaн шaxcнинг xулк-aтвopигa тaъcиp кУpcaтишгa умид килишaди. Бундaй вaктдa жaбpлaнувчи oилaдaги мухитни яxшилaшгa кapaтилгaн мacлaxaтлap, тaклифлapни бaжoнидил кaбул килaди.

Axбopoт мaнбaлapи излaб тoпилap экaн, мaктaбдa мaвжуд бyлгaн бapчa шубxa туFдиpмaйдигaн имкoниятлap xaм тyлa бaxoлaниши лoзим. Бoлaлap oилaдaги мунocaбaтлapнинг yзигa xoc бapoмeтpидиp. Х^тто, кичик низoлap, кaмчиликлap улapнинг кaйфияти, xулк-aтвopи, билим oлишигa тaъcиp этaди. Maктaб Укитувчилapи нaфaкaт нoтинч oилaлap xaкидaги мaълумoтлapгa эта, бaлки у ёки бу тapздa oилa aъзoлapи, oилaвий низoлapнинг caбaблapи xaкидaги мaълумoтлapни xaм билaдилap. Булapнинг бapчacи cинчкoвлик билaн пpoфилaктикa чopaлapни тaнлaш вa кУллaш имкoниятини яpaтaди.

Oилaдaги нoкулaй шapт-шapoит бoлaгa ^лбий тaъcиp кУpcaтaди. Taбиийки, бу xoлaт уни дoимий paвишдa кузaтиб туpувчи мутaxaccиc эътибopини жaлб этмaй Koлмaйди.Бу epдa axбopoт oлиш мaнбaигa муpoжaaт этиш Уpгaнилaётгaн xудуддa тули; пpoфилaктикa чopaлapи кУллaнилиши лoзим бyлгaн oилaлap coнини aниклaш имкoнини бepди. Шундaй ;илиб, кУшимчa axбopoт oлиш мaнбaлapининг пaйдo булиши, aввaллapи пpoфилaктикa нoзиpлapи эътибopидaн чeтдa кoлгaн нoтинч oилaлapгa ниcбaтaн жинoятлapнинг oлдини oлиш чopaлapи дoиpacини кeнгaйтиpилишигa имкoн яpaтaди.

Oилaдaги низoлap бyйичa пpoфилaктикa нoзиpлapи тoмoнидaн pacмийлaштиpилaётгaн мaтepиaллap cинчкoвлик билaн тaxлил килиниб, oдaтдa, oилaнинг биp aъзocи бoшкa aъзocи Уpтacидaги caлбий мунocaбaтлapи xaм aниклaниши зapуp xиcoблaнaди. Шуни тaaccуф билaн кaйд этиб утиш жoизки,

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Бойе1у and тпоуайопБ ¡ББие -1, №02 (2020) / ¡ББЫ 2181-1415

оиладаги зурликларга нисбатан айрим ИИБ ходимларининг харакатлари бош;а холатларда содир этилган зурлик ;илмишларига ;арши курашишда кулланиладиган чоралардан тубдан фар; ;илади.Аксарият холларда, оиладаги низоларнинг жиддийлигига ху;у;ни мухофаза ;илиш органлари купинча жабрланувчи аризасини охир-о;ибатда ;айтариб олишини назарда тутиб, унчалик эътибор бермаслиги о;ибатида, оилада зурлик ишлатиб жиноят содир этилишига имкон бериши мумкин.

Ю;оридаги фикрни умумлаштирган холда оила, мактаб, у;ув юртлари, турар-жой, иш жойида, дам олиш ва бош;а кунгилочар жойларда соглом мухитни таъминлаш гоят мухим хисобланишини таъкидлаш, лозим. Айни;са, вояга етмаганлар ва ёшлар жиноятчилиги курсаткичларининг усишига куп жихатдан оила, махалла, таьлим муассасалари ва жамоат жойларида таълим-тарбия ишларига бир томонлама ёндашиб эьтборсиз булишимиз хам сабаб булади.

Бинобарин, оиланинг шахс маънавиятнинг шаклланишидаги криминологик ахамияти шундаки, инсон шахс сифатида айнан оилада шаклланади, у узини ;уршаб турган дунё ха;идаги дастлабки билимни, яхшилик ва ёмонлик, ахло; нормалари ха;идаги дастлабки тасаввурни, биринчи тарбиявий сабо;ни оилада олади, шахс сифатидаги дастлабки ;адамини оилада ;уяди. Шунинг учун хам инсон тарбияси у тугилган кундан бошланиши лозим[8]. Шу билан бирга, оиланинг асосий вазифаси - инсонни ижтимоий хаётга тайёрлашдир. У шахснинг ижтимоий, и;тисодий ва демографик жараёнлар билан ало;асини мустахкамлайди. Хулоса ;илиб айтганда, оила шахснинг маънавий-ахло;ий жихатдан шаклланишида хеч бир бош;а мухитда булмаган имкониятларга эгадир. Шу боис хам оила тарбиясида миллий ва умуминсоний, ахло;ий маданий ;адрятларни кучайтишимиз керак.

Фойдаланилган адабиётлар:

1■https://kun■uz/news/2018/07/27/shavkat-mirziyoyev-jinoyatchilikka-karshi-kurashishda-haligacha-eskicha-ishlash-tizimidan-voz-kecaolmayapmiz■

2. Абдурасулова Ц.Р. Оила, аёл, жамият / / Цонун химоясида, 2002. №3. - 5-7 б.; Зокирова О.Г. Жинсий тарбия // Цонун химоясида, 2003. №6. - 33-35 б.; Тохиров Ф. Ёшлар тарбияси - хамманинг иши // Хаёт ва ;онун, 2001. -№2-3. -Б. 49-51 ва бош;алар.

3. Каримов И.А. Бунёдкорлик йулидан. 4-том. - Т.: Узбекистон, 1996. - 147-бет.

4. https://www.sciencedaily.com/releases/2018/04/180425093846.htm.

5. Муродов А.Ш. Ички ишлар органларининг оиладаги зуравонлик билан богли; ху;у;бузарликлар профилактикасини такомиллаштириш. Дис. автореферати.Тошкент,2019,13 б.

6. Бу ха;да батафсилро; ;аранг: Нажмиддинова К., Оила тарбиясида миллий ва умуминсоний ахло;ий маданиятнинг урни//Тошкент, Адолат, 2016, 224-б., Акрамова Ф.Оилада соглом психологик мухитни таркиб топтириш жамият бар;арорлигининг асоси сифатида//https://cyberleninka■ru/article/n/oilada-so-lom-psihologik-mu-itnitarkibtoptirish-zhamiyat-bar-arorligining-asosi-sifatida/viewe■ Мурадов О.Б. Вояга етмаганлар ва ёшлар уртасида ху;у;бузарлик ва жиноятчиликнинг олдини олиш социологияси // Ху;у;-Право-Law■ - 2003, 4-сон. -25-бет ва бош;алар.

IScience

íArouyA tí*e AtyJ cf>Aее

Жaмият ba иннoвaциялap - Oбщecтвo и иннoвaции - Society and innovations Issue -1, №02 (2020) / ISSN 2181-1415

7..Ниёзoвa С.С Шaxcгa кapши зУpлик ишлaтиб coдиp этилaдигaн жинoятлapнинг виктимoлoгик пpoфилaктикacи// Диcccepтaция

aвтopeфepaти.Toшкeнт.,2020,17 б.

8.Зapипoв З.С., Иcмaилoв И. Kpиминoлoгия. - T.: 1996. - 140^^

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.