Научная статья на тему 'Ретроспективный анализ института освобождения от уголовной ответственности в связи с примирением в Республики Узбекистан'

Ретроспективный анализ института освобождения от уголовной ответственности в связи с примирением в Республики Узбекистан Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
48
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
Уголовная ответственность / примирение / терпимость / помилование / оправдание / вина / вред. / Criminal liability / Reconciliation / Tolerance / Pardon / Acquittal / Guilt / Harm.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Пайзиев Дилшат

В статье подробно анализированы ретроспективного анализа института освобождения от уголовной ответственности в связи с примирением в истории уголовного права Республики Узбекистан, углубленный анализ взглядов ученых, историко-правовой литературы. Кроме того, проведен углубленный анализ положений Уголовно-процессуального кодекса 1864 года и Уголовного кодекса 1926 и 1959 годов об учреждении освобождения от уголовной ответственности в связи с согласованием Уголовного кодекса Республики Узбекистан. По результатам анализа и исследования сделаны теоретические выводы автора об отклонениях в возникновении и развитии института освобождения от уголовной ответственности в связи с примирением.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Retrospective analysis of the institution of exemption from criminal liability in connection with reconciliation in the Republic of Uzbekistan

The article analyzes in detail a retrospective analysis of the institution of exemption from criminal liability in connection with reconciliation in the history of criminal law of the Republic of Uzbekistan, an in-depth analysis of the views of scientists, historical and legal literature. In addition, an in-depth analysis of the provisions of the Criminal Procedure Code of 1864 and the Criminal Code of 1926 and 1959 on the establishment of exemption from criminal liability in connection with the harmonization of the Criminal Code of the Republic of Uzbekistan was carried out. Based on the results of the analysis and research, the author's theoretical conclusions about deviations in the emergence and development of the institution of exemption from criminal liability in connection with reconciliation are drawn

Текст научной работы на тему «Ретроспективный анализ института освобождения от уголовной ответственности в связи с примирением в Республики Узбекистан»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -

Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Retrospective analysis of the institution of exemption from criminal liability in connection with reconciliation in the Republic of Uzbekistan

Dilshat PAYZIYEV 1

Academy of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received September 2020 Received in revised form 15 September 2020 Accepted 25 September 2020

Available online 1 October 2020

Keywords:

Criminal liability

Reconciliation

Tolerance

Pardon

Acquittal

Guilt

Harm

The article analyzes in detail a retrospective analysis of the institution of exemption from criminal liability in connection with reconciliation in the history of criminal law of the Republic of Uzbekistan, an in-depth analysis of the views of scientists, historical and legal literature. In addition, an in-depth analysis of the provisions of the Criminal Procedure Code of 1864 and the Criminal Code of 1926 and 1959 on the establishment of exemption from criminal liability in connection with the harmonization of the Criminal Code of the Republic of Uzbekistan was carried out. Based on the results of the analysis and research, the author's theoretical conclusions about deviations in the emergence and development of the institution of exemption from criminal liability in connection with reconciliation are drawn

2181-1415/© 2020 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Узбекистон Республикасида ярашилганлиги муносабати билан жиноий жавобгарликдан озод кдлиш институтининг ретроспектив тахлили

АННОТАЦИЯ

Калит сузлар:

Жиноий жавобгарлик Ярашиш Багрикенглик Кечиримлилик жавобгарликдан озод

Ушбу маколада Узбекистон Республикаси жиноят конунчилиги тарихида ярашилганлиги муносабати билан жиноий жавобгарликдан озод килиш институтининг ретроспектив тахлили, мутахассис олимларнинг фикрлари, тарихий ва юридик адабиётлар атрофлича, чукур тахлил

1 Senior lecturer of the Academy of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan, Tashkent, Uzbekistan

email: farrukhjon655@gmail.com

цилинган. Шу билан биргаликда Узбекистон Республикасида амалда булган 1864 йилдаги Жиноят судлов ишларини юритиш Устави, 1926 йил Жиноят кодекси 1959 йилдаги Жиноят-процессуал кодексларидаги ярашилганлиги муносабати билан жиноий жавобгарликдан озод цилиш институтига доир нормалари чуцур тах,лил цилинган. Тах,лил ва тадцицотлар натижаларига кура муаллифнинг ярашилганлиги муносабати билан жиноий жавобгарликдан озод цилиш институтининг вужудга келиши ва ривожланишига доир назарий хулосалари шакллантирилган

Ретроспективный анализ института освобождения от уголовной ответственности в связи с примирением в Республики Узбекистан

АННОТАЦИЯ

В статье подробно анализированы ретроспективного анализа института освобождения от уголовной ответственности в связи с примирением в истории уголовного права Республики Узбекистан, углубленный анализ взглядов ученых, историко-правовой литературы. Кроме того, проведен углубленный анализ положений Уголовно-процессуального кодекса 1864 года и Уголовного кодекса 1926 и 1959 годов об учреждении освобождения от уголовной ответственности в связи с согласованием Уголовного кодекса Республики Узбекистан. По результатам анализа и исследования сделаны теоретические выводы автора об отклонениях в возникновении и развитии института освобождения от уголовной ответственности в связи с примирением.

Суд-хуцуц тизимини либераллаштириш х,амда демократлаштириш борасида амалга оширилаётган ишлар, айницса, жиноий жазоларнинг либераллаштирилиши ва ярашув институтининг жорий этилиши халцимизнинг инсонпарварлик ва кечиримлилик хусусиятини тула намоён цилди[1]. Халцимизнинг тарихий анъаналарига мос тушадиган[2] багрикенглик, кечиримлилик каби инсоний цадриятларнинг цонунчиликда мустахкамланаётганлиги шахс, жамият ва давлатнинг цонуний манфаатларини самарали мухофаза цилишга хизмат цилмоцда.

Ярашилганлиги муносабати билан жиноий жавобгарликдан озод цилиш институти буйича тарихий ва юридик адабиётларда келтирилган маълумотларнинг тахлили, ушбу институтнинг нафацат амалдаги Узбекистон Республикасининг Жиноят кодексида (кейинги уринларда ЖК), балки бир неча асрлар олдин юртимиз худудида мавжуд булган давлат тузилмаларида хам мавжуд булганлигини курсатади. Зеро, жиноят ва жазо тизими одат хуцуци[3, б. 56], зардуштийлик динининг асосий манбаси булган «Авесто»[4, б. 74] ва шариат нормалари[5, б. 5], [6, б. 79] асосида тартибга солинган даврларда дастлабки тергов тушунчаси мавжуд булмаган[7, б. 83]

;илиш

Айбдор

Зарар.

Ключевые слова:

Уголовная

ответственность

Примирение

Терпимость

Помилование

Оправдание

Вина

Вред.

булсада, шариат нормалари амал цилган даврда ярашилганлиги муносабати билан жиноий жавобгарликдан озод цилиш институтининг дастлабки элементлари ва узига хос механизмлари мавжуд булган.

Зардуштийлик динининг асосий манбаси булган ва одат нормаларидан иборат булган "Авесто"нинг 4 дона китоби бизгача етиб келган булиб[8, б. 53], улар ичида "Вандидод"[9, б. 106] (айрим манбаларда "Видэвдат"[10, б. 133]) китоби турли сохадаги хуцуций муносабатларни тартибга солган цонун нормалари (низом)дан иборат булган. "Вандидод" Авестонинг таркибий цисмларидан бири булиб, фаргардларга булинган хамда унда бошца хуцуц сохалари сингари жиноятлар, уларнинг турлари ("очирипта", "авауйрайшта", "аридуш" ва "пишаванту"[9, б. 118]) ва уларга бериладиган жазолар тартибга солинган.

Бироц, "Вандидод"да белгиланган нормаларнинг тахлилидан аёнки, унда цандай харакатлар жиноят саналиши ва саналмаслиги, цандай ижтимоий хавфли хатти-харакатларга жазо берилмаслиги хамда цайси гунохлар афв этилиши мумкинлиги белгиланган булсада, айбдорнинг жабрланган шахс билан ярашувига оид нормалар тартибга солинмаган.

Кейинчалик, VIII асрда юртимиз худудлари Араблар тасарруфига утганидан сунг, суд-хуцуц тизимига шариат нормаларининг цулланилиши белгиланган[11, б. 17]. Бунда ярашув института шариат нормалари асосида тартибга солинган мусулмон хуцуцидажабрланувчининг хуцуц ва цонуний манфаатларини мухофаза этишда нихоятда мухим урин эгаллаган[12, б. 22]. Мазкур даврлар VIII асрдан то XIX асрнинг охирига цадар булган даврни цамраб олган булиб[13, б. 15], бунда жиноятлар тоифаларга ажратилган холда цуйидагича учга булинган: биринчиси, аниц жазо (санкция) - хадд билан жазоланадиган жиноятлар, иккинчисицон бахоси цоидалари асосида жазо бериладиган жиноятлар ва учинчиси, таъзир билан жазоланадиган жиноятлар[14, б. 78].

Ушбу жиноятларнинг иккинчи тоифасида бугунги кунда амалдаги жиноят цонунчилигида мавжуд булган ярашув институтидаги цоидаларга ухшаш цоидалар амал цилган булиб, бунда айбдордан цасос олиниши, айбдорнинг дия (хун) тулаши ёки айбдорни авф цилиш масаласи жабрланувчи ёки унинг ворислари томонидан хал цилинган[15, б. 284]. Яъни, жабрланувчининг жиноят содир этган шахсни кечириши, даъвосидан воз кечиши ва у билан ярашиши айбдорни жавобгарликдан хамда жазодан озод цилинишига олиб келган.

Бундан ташцари, шариат нормаларида ярашув масалаларини сулх институти хам тартибга солган булиб, жиноятлар буйича келишилган сулх дийат билан боглиц холда тузилган. Бунда жабрланувчига товон тулашда ва у билан келишувга эришишда жиноятнинг цасддан ва эхтиётсизлик орцасида содир этилганлиги мухим ахамият касб этган. Яъни, цасддан содир этилган жиноятда туланадиган товон дийат мицдоридан кам булмаган холда сулх тузилган ва жиноят эхтиётсизлик орцасида содир этилганда туланадиган товон дийатнинг мицдоридан ошиб кетмаслиги шарт булган[16, б. 480].

Мамлакатимиз худудида мавжуд булган Хива ва Куцон хонлиги хамда Бухоро амирлиги чор Россияси томонидан босиб олингандан сунг суд сохасида бир цанча цонуний хужжатлар цабул цилинган булишига царамасдан, цозилик ва бийлик

судлари томонидан шариат ва одат нормаларининг кулланилиши давом этган[17, б. 13-14].

Ушбу даврда мамлакатимиз худудида шариат ва одат нормалари билан биргаликда 1864 йилнинг 20 ноябрида кабул килинган Жиноят судлов ишларини юритиш устави[18] хам амал килган булиб, у дастлаб насроний ахолига ва 1990 йиллардан мусулмон ахолига хам айрим турдаги боскинчилик, котиллик каби жиноятларни таъкиб килишда тадбик килинган[19].

Шу уринда айтиш жоизки, Жиноят судлов ишларини юритиш устави мамлакатимиз худудида жиноят ва жазо тизимини тартибга солувчи илк кодификациялаштирилган конун сифатида номоён булган. Ярашилганлиги муносабати билан жиноий жавобгарликдан озод килиш института кесимида Жиноят судлов ишларини юритиш устави нормаларини тахлил киладиган булсак, ушбу хужжатда хам ярашилганлиги муносабати билан жиноий жавобгарликдан озод килиш института мавджуд булганлигини куриш мумкин.

Хусусан, Жиноят судлов ишларини юритиш уставининг 5-моддасида жиноят иш ёки ножуя килмиш (проступок)дан жабрланувчи ариза билан мурожаат килганлиги сабабли кузтатилган жиноят иши томонларнинг ярашилганлиги муносабати билан тугатилишига рухсат берилганлиги, 16-моддасида айбланувчининг жиноий жавобгарлиги юзасидан таъкиб килиниши мумкин эмаслиги ва кузтатилган жиноят иши тугатилиши керак булган асослар баён этилган булиб, мазкур модданинг биринчи кисми 3-кичик бандида "конунда назарда тутилган холларда айбланувчи ёки хукукбузар билан ярашганлиги муносабати билан" деган мазмундаги асос белгиланганлиги, 20-моддасида конун томонидан келишув асосида тугатиш мумкин булган бундай ярашиш айбланувчини жавобгарликдан озод килиши мумкинлиги (агар фукаровий даъво масалалари мавжуд булмаса), 35-моддасида ... айбдордар каттик жазоларга дучор булишлари мумкин булса хам, зарар ва йукотишлар курбонларининг шикояти булмаса иш ярашув йули билан тугатилиши мумкинлиги, 104-моддасида жиноят ишини ярашув асосларига кура тугатилишига рухсат берилган холларда, судья факат ярашувчи тарафлар томонидан такдим этилган ёки курсатилган далилларни куриб чикиш билан чекланиши лозимлиги, 120-моддасида жиноят иши томонларнинг ярашиши билан тугатилиши мумкин булган холларда, одил суд уларни ярашишга кундириши шарт ва бу самара бермаган холлардагина у унга берилган ваколатлар доирасида айблов хукминичикариши мумкинлиги, 165-моддасида жиноят ишини яраштириш билан тугатилиши мумкин булган холларда, конгресс раиси жабрланувчини айбланувчи билан яраштиришга харакат килиши кераклиги, 741-моддасида жиноят ишини тарафларнинг ярашиши билан тугатилиши мумкин булган холларда, хусусий прокурор судга, агар у зарур деб топса, конунда прокурорга берилган тушунтиришларни такдим этиши кераклиги [18]каби масалалар белгиланганлигини куриш мумкин.

Жиноят судлов ишларини юритиш уставининг ушбу нормаларининг тахлили оркали унда ярашилганлиги муносабати билан жиноий жавобгарликдан озод килиш институтининг тартибга солиниши буйича куйидаги хулосаларни илгари суриш мумкин:

Биринчидан, Жиноят судлов ишларини юритиш уставига кура шахсни ярашилганлиги муносабати билан жиноий жавобгарликдан озод ;илиш мумкин булган (Уставнинг5,16,20,35,104,120,165, 741-моддалари),

иккинчидан,;онунда назарда тутилган холларда айбланувчи ёки ху;у;бузар билан ярашганлиги муносабати биланайбланувчининг жиноий жавобгарлиги юзасидан таъ;иб ;илиниши мумкин булмаган ва ;узгатилган жиноят иши тугатилган (Уставнинг 5-16-моддалари))

учинчидан, ярашув асосига кура тугатилиши мумкин булган жиноят ишида зарар ;опланган ёки бартараф этилган булиши талаб этилган ва айбланувчини нафа;ат жазодан балки жавобгарликдан озод ;илинган (Уставнинг 20-моддаси);

туртинчидан, ярашув асосига кура тугатилиши мумкин булган ишлар доираси жиноят ишлари билан биргаваножуя ;илмиш (проступок)лардан хам иборат булган (Уставнинг 5-моддаси)

бешинчидан, жиноят ишини ярашув асосларига кура тугатилишига рухсат берилган холларда, судья фа;ат ярашувчи тарафлар томонидан та;дим этилган ёки курсатилган далилларни куриб чи;иш билан чекланган (Уставнинг 104-моддаси),

олтинчидан, жиноят иши томонларнинг ярашиши билан тугатилиши мумкин булган холларда, одил судтомонларни ярашишга кундириши ва буни тушунтириши шарт булиб, ушбу тушинтиришлар самара бермаган холларда айблов хукми чи;арилган (Уставнинг 120,165, 741-моддалари).

Ушбу хулосалар, Узбекистонда ярашилганлиги муносабати билан жиноий жавобгарликдан озод ;илиш институтининг нафа;ат 2001 йилдан киритилганлигини, балки ундан анча илгари амалда булган ;онун-хужжатларида хам мавжуд булганлигини курсатади.

Кейинчалик, Узбекистонда Шуро хукумати урнатилгач Узбекистон ССРнинг 1926 йилдаги ЖК ;абул ;илинган даврда шариат ва одат ху;у;и асосида иш курувчи ;озилик ва бийлик судлари фаолияти батамом тугатилган. Хусусан, ярашилганлиги муносабати билан жиноий жавобгарликдан озод ;илиш институти Узбекистон ССРнинг 1926 йилдаги ЖКнинг нормаларида бевосита белгиланмаган булсада, унинг 271-моддасида хун олиш, яъни бировни улдирганлик ёки баданига шикаст етказганлик учун, бу ишни ;илганлардан ёки унинг ;ариндошларидан уч олиш ма;садида ёки айбдорни жавобгарликдан озод ;илиш учун ундан махаллий хал; урф-одати буйича мол олиш, шунингдек 272-моддасида боримта (барамта), яъни озор берган ёки моддий зарар етказган шахснинг узи ёки ;ариндошларини мукофот тулашга мажбур ;илиш ма;садида айбдорнинг хайвонини ёки бош;а мулкини узбошимчалик билан эгаллаб олганлик учун жиноий жавобгарлик чоралари белгиланган [20, б. 114].

Кейинчалик 1959 йилнинг 21 майида Узбекистон ССРнинг яна битта ЖК[21, б. 207] ;абул ;илинган булиб, ушбу ;онунда хам ярашилганлиги муносабати билан жиноий жавобгарликдан озод ;илиш институти бевосита нормаларнинг узида белгиланмаган.

Биро;, ярашув тугрисидаги нормалар 1959 йилдаги Узбекистон ССР ЖПК асосида тартибга солинган булиб, унинг 5-моддасида жиноят иши ;узгатилмайдиган асослар белгиланган булиб, унинг биринчи ;исмининг 6-бандида жабрланувчи

кoдeкcдa нaзapдa тутилган xoллapдa aйблaнyвчи билaн яpaшгaндa жинoят иши к;yзFaтилмacлиги, к;yзFaтилraн жинoят иши эca тyгaтилиши бeлгилaнгaн[22, б. 355].

1959 йилдaги Узбекистан ССР ЖП^инг 29-бoби Жaбpлaнyвчининг apизacи бyйичa к;yзFaтилaдиraн жинoят ишлapи бyйичa иш юритиш деб нoмлaниб, yндa яpaшyвни к;yллaш acocлapи бeлгилaнгaн. Жyмлaдaн, жaбpлaнyвчининг apизacи бyйичa к;yзFaтилaдиraн жинoят ишлapи бyйичa иш юритиш тapтиби деб нoмлaнгaн 372-мoддaнинг 2-к;иcмидa яpaшyв института тaъcиp бoиpacигa тушувчи Узбекистан ССР Ж^инг 5 тa мoддacи келтирилган булиб, бyлap 91-мoддaнингбиpинчи ;исми (coFлик;ни циск^ мyддaтгa бyзилишигa oлиб кeлмaгaн к;acддaн бaдaнгa енгил шикacт етгазиш), 93-мoддaнингбиpинчи ;исми (coFли;ни бyзилишигa oлиб кeлмaгaн, жиcмoний oFpи; eткaзиш билaн бoFли; зapбa бериш, дyппocлaш ë^ бoш;a зурлик xapaкaтлapини aмaлгa oшиpиш), 112-мoддaнинг "a" бaнди (тyxмaт), 113-мoддaнингбиpинчи ;исми (xa^opa^, 200-мoддa (yзбoшимчaлик)дa нaзapдa тyтилгaн жинoятлapни тaшкил этган[22, б. 355].

Узбекистан ССРнинг 1959 йилдaги ЖK вa ЖПK нopмaлapининг ю;opидaги тaxлиллapидaн xyлoca ;илиб aйтгaндa, яpaшyв тyFpиcидaги нopмaлap бeвocитa ЖK нopмaлapидa эмac, бaлки Жинoят-пpoцeccyaл ^декси нopмaлapи acocидa тapтибгa coлингaн булиб, ЖKнинг 5 тa мoддacи (91-м., 1-;., 93-м.1-;., 112-м., "a" б., 113-м.1-;., 200-м.)дa нaзapдa тyтилгaн жинoятлapни тaшкил этгaн вa фa;aтгинa Узбекистан ССР ЖKнинг шу мoддaлapидa нaзapдa тyтилгaн жинoятлap coдиp этилгaн тa;диpдaгинa жинoят coдиp этгaн шaxc яpaшилгaнлиги мyнocaбaти билaн жинoий жaвoбгapликдaн oзoд ;илинган.

Узбeкиcтoн Рecпyбликacи уз мycтa;иллигини кулга киpитгaнидaн сунг мycтa;ил Узбекистан Рecпyбликacининг биринчи ЖK 1994 йилнинг 22 ceнтябpидa к^бул ;илинган бyлcaдa, ушбу ;oнyндa xaм яpaшилгaнлиги мyнocaбaти билaн жинoий жaвoбгapликдaн oзoд ;илиш мacaлacи бeвocитa нopмaлapдa бeлгилaнмaгaн эди. Opaдaн к^рийб етти йил утиб, Узбeкиcтoн Рecпyбликacининг «Жинoий жaзoлapнинг либepaллaштиpилиши мyнocaбaти билaн Узбeкиcтoн Рecпyбликacининг Житоят, Жинoят-пpoцeccyaл кoдeкcлapи xaмдa Maъмypий жaвoбгapлик тyFpиcидaги кoдeкcигa yзгapтишлap вa ;yшимчaлap киритиш тyFpиcидa»ги 2001 йил 29 aвгycтдaги ^нунга ^pa, ЖK "Яpaшилгaнлиги мyнocaбaти билaн жинoий жaвoбгapликдaн oзoд ;илиш" деб нoмлaнгaн янги 661-мoддa билaн тулдирилди.

К^нун чик^рувчи тoмoнидaн ЖKгa ушбу нopмaнинг киритилиши яpaшилгaнлиги мyнocaбaти билaн жинoий жaвoбгapликдaн oзoд ;илиш институтининг янги бoc;ичини бoшлaб берди дecaк мyбoлaFa бyлмaйди. Чунки, Узбекистан Рecпyбликacидa aмaлдa булган илгариги жинoят ;oнyнчилигидa мoддий xy;y; cифaтидa яpaшилгaнлиги мyнocaбaти билaн жинoий жaвoбгapликдaн oзoд кдлишга дoиp нopмaлapнинг бeлгилaнмaгaнлиги вa ушбу институтнинг мexaнизмлapи э^ пpoцeccyaл xy;yK^ нopмaлapдa бeлгилaнгaнлиги, нaзapимиздa к^нунчилик тexникacи, шунингдек мaнти; ;oидaлapигa тyFpи кeлмaйди.

Бyндaн тaш;apи, 2001 йилдaн бoшлaб, ЖKдa яpaшyв институтини ;yллaш имкoнияти биpмyнчa кeнгaйтиpилиб, Ж^инг 26 тa мoддacидa нaзapдa тутилган жaми 32 тa жинoят тapкиблapи бyйичa яpaшyв институтини ;yллaш имтонияти яpaтилди.

Ярашилганлиги муносабати билан жиноий жавобгарликдан озод цилиш институтининг ретроспектив тахлилидан цуйидаги хулосаларни шакллантириш мацсадга мувофиц деб топдик:

биринчидан, ярашилганлиги муносабати билан жиноий жавобгарликдан озод цилиш института буйича тарихий ва юридик адабиётларда келтирилган маълумотларнинг тахлили, ушбу институтнинг нафацат амалдаги Узбекистон Республикасининг жиноят цонунчилигида, балки бир неча асрлар олдин юртимиз худудида мавжуд булган давлат тузилмаларида хам мавжуд булганлигини курсатади;

иккинчидан, ярашув институти шариат нормалари асосида тартибга солинган мусулмон хуцуцида жабрланувчининг хуцуц ва цонуний манфаатларини мухофаза этишда нихоятда мухим урин эгаллаган цон бахоси цоидалари асосида жазо бериладиган жиноятлар тоифасида кенг цулланилган;

учинчидан, шариат нормаларида ярашув масалаларини сулх институти хам тартибга солган булиб, жиноятлар буйича келишилган сулх дийат билан боглиц холда тузилган;

туртинчидан, мамлакатимиз худудида мавжуд булган Хива ва Куцон хонлиги хамда Бухоро амирлиги чор Россияси томонидан босиб олингандан 1864 йилнинг 20 ноябрида цабул цилинган Жиноят судлов ишларини юритиш устави хам амал цилган булиб, ушбу хужжатда хам ярашилганлиги муносабати билан жиноий жавобгарликдан озод цилиш институти мавджуд булган (Уставнинг 5,16, 20, 35,104, 120,165, 741-моддалари);

бешинчидан, Узбекистон ССРнинг 1926 ва 1959 йиллардаги ЖКларида ярашув тугрисидаги нормалар бевосита ЖК нормаларида эмас балки Жиноят-процессуал кодекси нормалари асосида тартибга солинган булиб, ЖКнинг 5 та моддаси (91-м., 1ц., 93-м. 1-ц., 112-м., "а" б., 113-м.1-ц., 200-м.)да назарда тутилган жиноятларни ташкил этган ва фацатгина Узбекистон ССР ЖКнинг шу моддаларида назарда тутилган жиноятлар содир этилган тацдирдагина жиноят содир этган шахс ярашилганлиги муносабати билан жиноий жавобгарликдан озод цилинган;

олтинчидан, мустацил Узбекистон Республикасининг биринчи ЖК 1994 йилнинг 22 сентябрида цабул цилинган булсада, ушбу цонунда хам ярашилганлиги муносабати билан жиноий жавобгарликдан озод цилиш масаласи бевосита нормаларда белгиланмаган ва орадан етти йил утиб, 2001 йил 29 августдаги Цонунга кура, ЖК "Ярашилганлиги муносабати билан жиноий жавобгарликдан озод цилиш" деб номланган янги 66х-модда билан тулдирилиб, ЖКнинг 26 та моддасида назарда тутилган жами 32 та жиноят таркиблари буйича ярашув институтини куллаш имконияти яратилган.

Фойдаланган адабиётлар руйхати

1. Эшматов Ш. Ярашув институти - халцимизга хос кечиримлилик ва инсонпарварликнинг ёрцин намунаси [Электрон манба] // URL: http://www.xdp.uz/huquqiy-axborot/27 (мурожаат цилинган вацт 17.08.2020).

2. Цодиров Т., Негматов Г. Судлар томонидан ярашув институти самарали кулланмоцда [Электрон манба] / / URL: http://bulungurhayoti.uz/index.php?newsid=5872 (мурожаат цилинган вацт 17.08.2020).

3. Исхаков С.А. «Хддоя»нинг мусулмон хук;ук;и манбаи тизимида тутган урни / / Хукуц-Право-Ьаш. - Тошкент, 2003. - № 2. - Б. 54-56.

4. Саидахмедов И. Давлат ва ху;у; тарихи. - Т.: Узбекистан. 2006. - 174 б.

5. Абдумажидов Г.А. Развитие законодательства о расследовании преступлений. - Т.: Фан. 1974. - 214 б.

6. Рахмонов А. Шариатда инсон ху;ук;лари // Хук;ук;-Право-Ьаш. - Тошкент, 1999. - № 3. - Б. 79.

7. Исхаков С.А. Фикх - мусулмон ху;ук;шунослигининг шаклланиши / / Х,у;ук;-Право-Law. - Тошкент, 1999. - № 3. - Б. 83.

8. Ражабов Б.А. Ишни судга ;адар юритишда исбот ;илишнинг умумий шартларига риоя этилишини таъминлаш: Юридик фанлар буйича докторлик (DSc) диссертацияси. - Т., 2019. - 418 б.

9. Авесто: Тарихий-адабий ёдгорлик. Ас;ад Махкам таржимаси. - Т.: «Шар;», 2001. - 384 б.

10. Рахмонов Р.И. «Авеста» - великий историко-правовой источник // Проблемы современной науки и образования. - Москва, 2013. - № 2 (16). - С. 132-133.

11. Ражабов Б.А. Гувохлантириш тергов харакатини утказишда шахс ху;у;ларининг таъминланиши: Юридик фанлар буйича номзодлик диссертацияси. -Т., 2010. - 251 б.

12. Сахаддинов С.М. Суд мухокамасида жиноят процессуал ярашувни такомиллаштириш муаммолари: Дис. ... юрид. фан. ном. - Т.: УзР ИИВ Академияси, 2005. - 158 б.

13. Ражабов Б.А. Ишни судга ;адар юритишда исбот ;илишнинг умумий шартларига риоя этилишини таъминлаш: Юридик фанлар буйича докторлик (DSc) диссертацияси автореферати. - Т., 2019. - 69 б.

14. Сюкияйнен Л.Р., Лихачев В.А. Мусульманское право. (Структура и основные институти). М., «Наука». 1984. - 178 б.

15. Убайдуллох ибн Маъсуд. Мухтасар: (Шариат ;онунларига ;ис;ача шарх). -Т.: Чулпон, 1994. - 302 б.

16. Хидоя: комментарии мусульманского права/ отв.ред., проф. д.ю.н. А.Х.Саидов. - Т.: Узбекистан, 1994. - 498 с.

17. Бахронов Х. Мустамлакачиликдан - муста;илликкача: Узбекистан Республикаси жиноят-процессуал ;онунчилигининг ривожланиш тарихи. - Т.: «Фалсафа ва ху;у;» нашриёти, 2007. - Б. 13-14.

18. Устав уголовного судопроизводства (от 20 ноября 1864 года) // http: / / constitution.garant.ru/history/act1600-1918/3137/.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

19. Хохряков М.А. Уголовный процесс по Уставу уголовного судопроизводства 1864 года в трудах ученых кафедры Уголовно-процессуального права Московского государственного юридического университета имени О.Е. Кутафина // http://justicemaker.ru/view-article.php?id=22&art=4581.

20. Узбекистан Совет социалистик Республикасининг ЖК. - Т. 1947. - 122 б.

21. Уголовный кодекс Узбекской ССР: С изм. и доп. на 1 окт. 1988 г. - Т. 1988.

207 с.

22. Уголовный кодекс Узбекской ССР; Уголовно-процессальный кодекс Узбекской ССР (с изм. и доп. на 1 ноября 1983 г.). -Т., 1983. - 383 с

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.