Научная статья на тему 'РЕЛИГИОЗНЫЕ АРАБСКИЕ ЗАИМСТВОВАНИЯ В ТАДЖИКСКОМ И ТЮРКСКОМ ЯЗЫКАХ'

РЕЛИГИОЗНЫЕ АРАБСКИЕ ЗАИМСТВОВАНИЯ В ТАДЖИКСКОМ И ТЮРКСКОМ ЯЗЫКАХ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
182
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК / ТЮРКСКИЙ ЯЗЫК / РЕЛИГИОЗНЫЕ СЛОВА / ЗАИМСТВОВАНИЯ / ЛЕКСИЧЕСКИЕ ЕДИНИЦЫ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Муса Атеш

Лексические единицы являющийся общими для таджикского и тюркского языков составляют особую пласт словарного состава этих языков. Среди этих единиц существуют много религиозные арабские заимствование. В данное статье рассматриваются арабские заимствования являющийся общими для таджикского и тюркского языков. Они подразделяются на тематические группы, и указывается их роли в словарном составе данных языков.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ARAB RELIGIOUS BORROWING IN THE TAJIK AND TURKIC LANGUAGES

Lexical units that are common to the Tajik and Turkic languages constitute a special layer of the vocabulary of these languages. Among these units, there are many religious words borrowed from Arabik. This article discusses words borrowed from Arabik that are common to the Tajik and Turkic languages. They are divided into thematic groups and indicate their role in the vocabulary of these languages.

Текст научной работы на тему «РЕЛИГИОЗНЫЕ АРАБСКИЕ ЗАИМСТВОВАНИЯ В ТАДЖИКСКОМ И ТЮРКСКОМ ЯЗЫКАХ»

4. Кулуар Д. Сояхои шикаста // Кайхони хавой. - 1993. - № 1050. - 29 сентябр.

5. Мухаммадзамони С. Кобуси кобус ё бозори пашшахо // Неруи сухан, 2003. - № 1718. - 5 июн.

6. Шарифов Д. Ман ба ояндаи нек боварй дорам // Машъал. - 2002. - № 1. - 11 январ.

ВЗГЛЯД НА ЖИЗНЬ И ТВОРЧЕСТВО МУХАММАДЗАМОНА СОЛЕХ

Аннотация. В данной статье речь идет о взгляде на жизни и творичество Махаммадзамона Солех. Автор пытается анализировать литературную ценность нескольких рассказов писателя. Проанализированные рассказы свидетельствуют об особенности стиля и мировоззрении писателя, который воспользовался художественной школой, в том числе сюрреализмом в риторической форме. Новаторство Мухаммадзамона Солеха также свидетельствует о его осведомленности о новых литературных школах. Автору статьи удалось показать писательский талант литератора в современных школах и определить его основную цель.

Ключевые слова: сюреализм, жизн, культуре, история, стил.

A GLANCE AT LIFE AND WORKS OF MUHAMMADZAMON SOLEH

Abstract. This article refers to a life and works of Mahammadzamon Soleh, where the author tries to analyze the literary value of the writer's several stories. The analyzed stories give evidence of particular style and outlook of the writer, who availed of artistic school, including surrealism in rhetorical form. Innovation of Muhammadzamon Soleh also demonstrates his awareness of new literary schools. The author was able to show the writer's talent for writing in modern schools and determine its basic purpose.

Key words: syurealizm, life, culture, history, style.

Сведения об авторе: Абдуджалили Амон - аспирант Института языка, литературы, востоковедения и письменного наследия Академии наук Республики Таджикистан, е-mail: abdujalil_5858@mail.ru

Information about the author: Abdujalili Amon - post-graduate student of the Institute of Language, Literature, Oriental studies and Written heritage of the Academy of Sciences of the Republic Tajikistan

КАЛИМАДОИ ИКГИБОСИИ АРАБИИ МУШТАРАКИ ТО^ИКИЮ

ТУРКИИ МАРБУТ БА ДИН

Муса Атеш

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Тавре ки маълум аст, баъди аз тарафи арабхо забт гардидани Мовароуннахр забони арабй давлатй эълон шуда буд. Инак, вай беш аз хазор сол аст, ки забони мактабу маориф ва дину мазхаби халкхои ин сарзамин гаштааст ва имруз хам дар услубхои гуногуни забонамон худудан 40-50% калимахоро ташкил медиханд [10, с. 101]. Рочеъ ба вожахои иктибосоти арабй дар забони точикй, форсй, туркй ва шевахои ин забонхо корхои зиёде анчом гирифта, масъалахо ва чанбаъхои гуногуни онро омухтаанд [2, 3, 7, 8, 10, 11, 20, 21, 22, 19, 27, 23, 25, 28]. Барои мисол фикри М. Бахорро рочеъ ба иктибосот овардан мумкин аст, ки мегуяд, калимахои дахил «ба буния ва танумандии лугот зиён намерасонад, чунонки дар чанд карни ихтилоти арабй ба форсй зиёне ба забони мо ворид наомад, балки бар вусъати забон афзуд ва адабиёте пайдо шуд, ки ба услубу лугати махдуди пахлавй ва дарии вижа ва холиси кадим назири он мумкин набуд. ... Забони дарй аз имтизоч ба тозй нуксон наёфта ва шеъри форсй низ, ки аз услуби хичой ба услуби тактей ва зарбй тараккй карда, комилтару олитар ва

латифтар шудааст» [2, с. 136-137]. Дар забоншиносии точик низ корхои алохида перомуни масоили мубрами марбут ба иктибосоти арабй анчом гирифтааст, ки аз мубрам будани омузиши ин вожахо дарак медихад [15, 4, 24, 17, 14, 5].

Тараккиёти илму фарханг ходисаю вокеахо, техника, сиёсат, идеология, тичорат, омилхои асосиеанд, ки барои ба вучуд омадани истилохоти сохахо замина мегузоранд ва барои иктибосшавии калимахо мусоидат мекунанд. Рочеъ ба иктибосот Кубрякова Е.С. менигорад, ки «ни один язык мира не развивается под стеклянным колпаком. Внешняя среда непрерывно на него воздействует и оставляет довольно ощутимые следы в самых различных его сферах. Давно было подмечено, что при контактировании двух языков один из языков может усвоить некоторые артикуляционные особенности другого языка, оказывающего на него влияние» [18, с. 221]. Дамин таъсирот аз тарафи забони арабй ба забонхои зиёде расидааст, ки аз чумлаи онхо забони точикй ва туркй мебошанд. Дар хакикат, барои ба вучуд омадани истилохоти динии мардуми точику турк вокеахои таърихй ва талошхои сиёсатхои зимомдорони давр чихати густариши дини ислом бевосита мусоидат кардаанд. Дар мархилаи кунунии инкишофи забони точикй ва туркй калимахои динии ин забонхо асосан арабианд ва ин аст, ки дар ин замина муштаракот зиёд аст. Ин вожахо, ки анкариб 90 калимаро фаро мегирад, масоили гуногуни хаёти динии ин мардумонро инъикос менамоянд ва ба тарики зер онхоро гурухбандй кардан мумкин аст:

1. Калимаю истилохоти умумии дини: islam / ислом mezhep / мазхаб, nasip / насиб, nübüvvet / нубуват, hurafe / хурофот, hayir / хайр, haram / харом, nikah / никох, kismet кисмат, sevap / савоб, takdir / такдир, tarikat / тарикат, tevfik / тавфик, vakif / вакф, §er / шаръ, ö§ür / ушр, be§aret башорат, dini / дин, erkan / аркон, ervah / арвох,

2. Амалх,ои дини. Дар ин гурухи калимахо амалхои мусбати динй ва ё манфие, ки дин онхоро дуруст намепиндорад шомил мешгаванд: mevlit / мавлуд, ibadet / ибодат, kurban / курбон, sadaka / садака, secde / сачда, taharet / тахорат, tavaf / тавоф, tövbe / тавба, zikir / зикр, zina / зино, ziyaret / зиёрат, §efaat / шафоат, §ükür / шукр, cenaze / чаноза, cihat / чиход, bidat / бидъат, defin / дафн, dua / дуо, ezan / азон, fatiha / фотеха, fetva / фатво, iftar / ифтор.

3. Му^аддасот ва вожах,ои калидии дини: а1^ / аллох, Kur'an / Куръон, Incil / Инчил, hadis / хадис, §eriat / шариат, takva / такво, vacip / вочиб, zekat / закот, zühd / зухд, ruh / рух, mabut / маъбуд, sünnet / суннат, in§aallah / иншоаллох, iman / имон, ilahi / илохо, hutbe / хутба, bismillah.

4. Вох,идх,ои лугавии ифодакунандаи номи ашё: kefen / кафан, hicap хичоб, seccade / саччода, tabut / тобут, tesbih / тасбех, ehram / эхром.

5. Вох,идх,ои лугавии ифодакунандаи номи макон: kible / кибла, Kabe / Каъба, mescit / масчид, mihrap / мехроб, cehennem / чаханнам, cennet / чаннат, cami / масчид.

6. Вох,идх,ои лугавии ифодакунандаи замон: mah§er / махшар, ramazan / рамазон, hicri / хичрй.

7. Вох,идх,ои лугавии ифодакунандаи шахс: kafir / кофир, imam / имом, molla / мулло, müezzin / муаззин, mümin / муъмин, müslüman / мусулмон, sünni / суннй, enbiya / анбиё, evliya / авлиё.

8. Вохидхои лугавии ифодакунандаи малоик: melek / малоика, ifrit / ифрит, iblis / иблис, huri / хур, §eytan / шайтон.

Бояд зикр кард, ки ин вохидхои лугавй ба забони динии мардуми точику турк аз даврахои аввали таргиби дини ислом ворид шуда, дар давоми чандин аср забонзадаю суфта шуда омадаанд ва барои мардумон ошноянд. Масалан, дар касидахои Анварй калимахои динии сачда, хач, хашр, махшар истифода шудаанд [6, c. 21]. Ин вожахо на танхо дар осори динй, балки дар адабиёти халкхои мусулмон, забони адабии гуфтугуйи ва шевахои забонхо низ роичанд, зеро ба дин ва руху равони одамон вобастаанд [1, 9, 13]. Ба конуну коидахои забонхои мукоисашаванда пурра мутобик шудаанд ва дар калимасозии ин забонхо иштирок менамоянд [2, 10, 12, 26].

Аксарияти вохидхои лугавии мазкур муродиф надоранд, вале кисме аз онхо муродифоти забоние доранд, ки баробари онхо истифода мешаванд. Дар забони точикй муродифоти зеринро мушохида кардан мумкин аст: дин-кеш, анбиё-пайгомбарон, кофир-номусулмон, чаннат-бихишт, саччода - чойнамоз, хичоб - сатр, иншоаллох- Худо хохад, аллох- Худо, Каъба -хонаи Худо, Куръон -каломи шариф ва гайра.

Калимахои nasip / насиб, kismet / кисмат, takdir / такдир дар забони точикй ва туркй хаммаъноанд ва дар баробари ин вожахо дар забони точикй лексемаи сарнавишт низ аз руйи хамин маънй мусьтаъмал аст. Дамчунин барои ифодаи beçaret / башорат барои харду забон вожаи точикии мужда хизмат мекунад, ки муродифи пурра шуморидан мумкин аст.

Баъзе аз калимахо дар забони туркй муродиф пайдо кардаанд, ки онхо дар забони точикй ин хусусиятро дошта наметавонанд: hicap- utanma (хичоб), hayir- iyilik (хайр), molla - hoca (мулло), mümin - imansahibi (муъмин), erkan - ilerigelenler (аркон).

Дар чадвал калимахои иктибосии арабии марбут ба динро, ки барои забони точикию туркй муштараканд чунин овардан мумкин аст.

№ Турки Точики № Туркй Точикй

1. Allah Allah 45 kurban qurbon,

2. beçaret Baшorat 4б melek maloika

3. bidat bid'at 47 mahçer mahshar

4. bismillah Bismilloh 48 mabut ma'bud

5. cami Masjid 49 mescit masjid

б. cehennem jahannam 5G mezhep mazhab

7. cenaze janoza 51 mihrap mehrob

8. cennet jannat 52 molla multo

9. cihat jihod 53 müezzin muazzin

1G. defin dafn 54 mümin mu'min

11. dini din 55 müslüman muslim

12. dua duo 5б nasip nasib

13. ehram ehrom 57 nikâh nikoh

14. enbiya anbiyo 58 nübüvvet nubuvvat

15. erkan arkon 59 ö§ür ushr

1б. ervah Arvoh 6G ramazan ramazon

17. evliya avliyo б1 ruh ruh

18. ezan azon 62 sadaka sadaqa

19. fatiha fоtеha 63 seccade sаjjоdа

2G. fetva fаtvо 64 secde sаjdа

21. hicri hijri 65 sevap sаvоb

22. hutbe hutb а 66 sünnet sunnаt

23. huri hur, 67 sünni sunni

24. hurafe khurofot 68 §efaat shafoat

25. hicap hijob 69 §eri shar'

2б. hayirk khayr 7G §eriat shariat

27. haram harom 71 §eytan shaiton

28. hadis hadis 72 §ükür shukr

29. islâm islom 73 tabut tobut

30. in§aallah inshoalloh 74 taharet tahorat

31. incil incil 75 takdir taqdir

32. imam imom 76 takva taqvo

33. iman imon 77 tarikat tariqat

34. ilahi iloho 78 tavaf tavof

35. ifrit ifrit 79 tesbih tasbeh

36. ibadet ibodat 80 tevfik tavfiq

37. iblis iblis 81 tövbe tavba

38. iftar iftor 82 vacip vojib

39. Käbe kawba 83 vakif vaqf

40. käfir kofir 84 zikir zikr

41. kefen kafan 85 zina zino

42. ki smet qismat 86 ziyaret ziyorat

43. kible qibla 87 zühd zuhd

44. Kur'an Qur'on

Адабиёт:

1. Анварй Дасан. Фарханги рузи сухан. - Техрон, 1383 (бо хуруфи форсй).

2. Бахор Маликушшуаро. Сабкшиносй / М. Бахор. -Душанбе: Бухоро, 2012. - 569 с.

3. Бердиева Т. Лингвистические и экстралингвистические причины арабских заимствований (по материалам прессы 20-х годов). - Душанбе: Ирфон, 1971. -231с.

4. Еозиев М. И. Арабские заимствования в таджикской печати периода независимости (1991-2008). АКД. -Душанбе, 2009. -26 с.

5. Исмонов К. Б. Лексико-грамматические оттенки «ифаба» в таджикском языке. АКД. - Душанбе, 2013. - 22 с.

6. Кормандж Р.А. Лексико-семантические особенности Касиды Анвари. АКД. -Душанбе, 2009.

7. Крайнюченко Е. В. Слова арабского происхождения в турецком языке [Электронный ресурс]. - URL:

http://www.pglu.ru/lib/publications/University_Reading/2012/VIII/uch_2012_VIII_0000 5.pdf (Дата обращения: 22.10.2014)

8. Косимова 2003; Косимова, М.Н. Таърихи забони адабии точик (асрхои IX-X). -Душанбе, 2003. - 490с.

9. Махмудов М., Чураев F. Словарь южных говоров таджикского языка. -Душанбе, 2012. -942с.

10. Мачидов Д. Забони адабии муосири точик. Ч.1. Лексикология. -Душанбе, 2007. -242с.

11. Мачидов Д. Калимахои и^тибосии арабй дар забони точикй // Маърифат. - 1999. - № 7-8. - С. 2-6.

12. Маъсумй Н. Асархои мунтахаб. Ч,. 2. Языкознания. Душанбе: "Адиб", 2005. -349 с.

13. Мухаммад Гиясуддин. Fиёс-ул-луFOт. -Душанбе: Адаб, Ч.1.1987, 480с. Ч.2. 1988. 416 с. Ч. 3. - 304 с.

14. Наджотов А. А. Таджикско-персидские заимствования в сочинениях по арабскому языкознанию (на основе книги Ас-суюти «Ал-музхир»). АКД. -Душанбе, 2011. - 28.

15. Назарзода С. Таджикская общественно-политическая терминология: история, направления и перспективы. -Душанбе, 2004. -39с.

16. Назар, Назруллох. Фарханги хурди арабй ба точикй. -Душанбе, 1992.

17. Насруллоев М.Н. Арабские заимствования в прозе Убайда Зокони. АКД. -Душанбе, 2010. -19 с.

18. Общее языкознание. Ответственный редактор Б.А.Серебрянников. -М.: Наука. 1970, 603 с.

19. Пейсиков Л. С. Лексикология современного персидского языка. -М.: Изд-во МГУ. 1975. -207 с.

20. Расторгуева В.С. Опыт сравнительного изучения таджикских говоров. -М.: Наука,1964. -188 с.

21. Розенфельд А.З. Намунадои фольклори Дарвоз. -Душанбе.,1956; Нашри дуюм. -1962.

22. Розенфельд А.З. Ванчские говоры таджикского языка. - Душанбе, 1964. - 149 с.

23. Рубинчик, Ю. А. Типы семантических изменений арабских заимствований в персидском языке // Иранское языкознание. История, этимология, типология. -М.: Наука, 1976. -С.199-209.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

24. Саломов А. Дж. Адаптация арабских заимствований в таджикском языке (по материалам «Воспоминания» Садриддина Айни). АКД -Душанбе, 2010. -26.

25. Сулаймонов И. Калимадои туркй-узбекй дар ладчадои точикони кудистони Дисор // Асрори сухан. -Душанбе, 2005. -С. 95-100.

26. Хоркашев С. Р. Баррасии лингвистии гуруддои мавзуии таркиби лугати ладча. -Душанбе, 2014. -233с.

27. Ч,ураев F. Ладчадои арабдои точикзабон. -Душанбе: Дониш, 1975. -228 с.

28. Турецкий язык: заимствованные слова из других языков [Электронный ресурс]. -URL: http://www.languages-study.com/turkce-loan-words.html (Дата обращения: 25.10.2014)

РЕЛИГИОЗНЫЕ АРАБСКИЕ ЗАИМСТВОВАНИЯ В ТАДЖИКСКОМ И

ТЮРКСКОМ ЯЗЫКАХ

Аннотация. Лексические единицы являющийся общими для таджикского и тюркского языков составляют особую пласт словарного состава этих языков. Среди этих единиц существуют много религиозные арабские заимствование. В данное статье рассматриваются арабские заимствования являющийся общими для таджикского и тюркского языков. Они подразделяются на тематические группы, и указывается их роли в словарном составе данных языков.

Ключевые слова: таджикский язык, тюркский язык, религиозные слова, заимствования, лексические единицы.

ARAB RELIGIOUS BORROWING IN THE TAJIK AND TURKIC LANGUAGES

Abstract. Lexical units that are common to the Tajik and Turkic languages constitute a special layer of the vocabulary of these languages. Among these units, there are many religious words borrowed from Arabik. This article discusses words borrowed from Arabik that are common to the Tajik and Turkic languages. They are divided into thematic groups and indicate their role in the vocabulary of these languages .

Key words: drawing, lexical units, the Tajik language, Turkic language, religious words.

Сведения об авторе: Муса Атеш - аспирант кафедры таджикского языка Таджикского государственного педагогического университета им. С.Айнй, e-mail: musa-atesh12@gmail.com

Information about the author: Musa Atesh - Graduate student of the Tajik Language department Tajik State Pedagogical University named after S. Aini

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.