Научная статья на тему 'Регулирование наказания по исправительным работам в уголовном законодательстве зарубежных стран'

Регулирование наказания по исправительным работам в уголовном законодательстве зарубежных стран Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
101
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
преступность / система наказаний / сроки наказания / исправительные работы / лица / в отношении которых не применяется наказание / надзирающие органы / ограничения / обязанности. / criminality / punishment system / term of imprisonment / moral correctional labors / persons who are not subject to punishment / regulatory organs / restrictions / obligations.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Иззатилло Рузиев

В данной статье изучены содержание и сущность, назначение, а также порядок и условия назначения наказания в виде исправительных работ, особенности, права и обязанности лиц, осужденных к исправительным работам, а также передовой опыт зарубежных стран в применении наказания, разработаны рекомендации по устранению проблем, возникающих при применении наказания в виде исправительных работ в нашем законодательстве.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Regulation of punishment of moral correctional laborsin the criminal law of foreign countries

This article considers the content and essence, the aim of moral correctional labors, the procedure and conditions of imposition of this type of punishment, its particular features, the rights and obligations of persons sentenced to moral correctional labors, as well as the best practices of foreign countries in the application of correctional labor have been studied thoroughly and recommendations to address the problems in the usage of this punishment are developed.

Текст научной работы на тему «Регулирование наказания по исправительным работам в уголовном законодательстве зарубежных стран»

science

S о Жамият ва инновациялар - чт 1

cience . ы

Общество и инновации - a

Society and innovations

Journal home page:

https: //inscience.uz/index.php/socinov/index

through time and space

Regulation of punishment of moral correctional laborsin the

criminal law of foreign countries

Izzatullo RUZIYEV!

Academy of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan

ARTICLE INFO ABSTRACT

Article history: This article considers the content and essence, the aim of

Received February 2021 moral correctional labors, the procedure and conditions of

Received in revised form imposition of this type of punishment, its particular features,

20 February 2021 the rights and obligations of persons sentenced to moral

accep ree search 2021 correctional labors, as well as the best practices of foreign

15 April 2021 countries in the application of correctional labor have been

studied thoroughly and recommendations to address the

“Keywords; о problems in the usage of this punishment are developed.

criminality, punishment 2181-1415/© 2021 in Science LLC.

system, term of

imprisonment, moral

correctional labors, persons

who are not subject to

punishment, regulatory

organs, restrictions,

obligations.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International

(CC BY 4.0) license (https: //creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Хорижий мамлакатлар жиноят конунчилигида ахлок,

тузатиш ишлари жазосининг тартибга СОЛИНИШИ

АННОТАЦИЯ

Калит сузлар: Ушбу маколада ахлок тузатиш ишлари жазосининг

Жиноятчилик, Жазо мазмуни ва мохияти, максади хамда ушбу жазо турини

тизими, жазо муддати, Ттайинлаш тартиби Ba шартлари, Узига хос сиятлари

ахлок тузатиш ишлари, р ртлари, у хусу ри,

жазо кулланилмайдиган ахлок тузатиш ишларига хукм килинган шахсларнинг хукук

шахслар, назорат килувчи ва мажбуриятлари, шунингдек ахлок тузатиш ишлари

органлар, чекловлар, жазосини кулашда хорижий давлатларнинг илгор тажрибаси

мажбуриятлар.

Урганилиб, конунчилигимизда ахлок тузатиш ишлари

жазосини кулащда юзага келадиган муаммоларни бартараф

этиш буйича тавсиялар ишлаб чикилган.

1 Jecturer, Department of the Civil law sciences, Academy of the MIA of the Republic of Uzbekistan, Tashkent,

Uzbekistan

Email: izzatillo.ruziyev1993 @gmail.com

о

|5аепсе Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос1еу апа тпоуаНотз

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

Регулирование наказания по исправительным работам В

уголовном законодательстве зарубежных стран

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова; В данной статье изучены содержание и сущность,

преступность, система назначение, а также порядок и условия назначения наказания

наказаний, сроки

в виде исправительных работ, особенности, права и

Наказания,

исправительные работы, обязанности лиц, осужденных к исправительным работам, а

лица, в отношении Также передовой опыт зарубежных стран в применении

которых не применяется наказания, разработаны рекомендации по устранению

наказание, надзирающие

органы, ограничения,

обязанности.

проблем, возникающих при применении наказания в виде

исправительных работ в нашем законодательстве.

Жиноятчилик бутун инсониятни доимо хавотирга солиб келган ижтимоий

салбий ходисадир. Жиноятчиликка карши курашишнинг замонавий восита ва

усулларини излаш доимо мутахассисларнинг диккат марказида булиб келган. Ушбу

воситалардан бири айбдор шахсга суд томонидан адолатли жазо белгилашдир.

Мамлакатимизда сунгги йилларда амалга оширилаётган суд-хукук сохасидаги

ислохотларда жиноий жазоларнинг самарадорлигини такомиллаштиришга алохида

эътибор каратилмокда.Хусусан, Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил

7 февралдаги «Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш бУйича

Харакатлар стратегияси тутрисида»ги ПФ-4947-сонли фармони[1], 2018 йил

14 майдаги «Жиноят ва жиноят-процессуал конунчилиги тизимини тубдан

такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида»ги ПК-3723-сонли карори[2] хамда

мазкур сохага оид бошка конун хужжатларида жиноий жавобгарлик ва жазо

тизимини либераллаштиришга алохида эътибор каратилган.

Мамлакатимиз Президенти Ш.Мирзиёев таъкидлаганидек: «Барчамизга аёнки,

шу вактгача хукукни мухофаза килувчи органлар ва суд идораларининг асосий

вазифаси аксарият холларда одамларни жазолашдан иборат булиб келган. Буаччик

хакикат. Биз жиноий жазоларни инсонпарварлик нуктаи назаридан Узгартиришга

алохида эътибор каратамиз»[3].

Кайд этиш жоизки Узбекистон Республикаси Жиноят кодексида жазо

тизимини жиноятнинг ижтимоий хавфлилик даражасидан келиб чикиб белгилаш

билан бир каторда, жазоларни янада инсонпарварлик тамойилларига

мувофиклаштириш долзарб ахамият касб этади.

Жиноят конунчилигимизда белгиланган ахлок тузатиш ишлари жазоси

алохида Урин тутади. Узбекистон Республикаси Жиноят кодекси 46-моддасига асосан

“Ахлок тузатиш ишлари шахс иш хакининг ун фоизидан уттиз фоизигача микдорини

давлат даромади хисобига ушлаб колган холда уни мехнатга мажбуран жалб

килишдан иборат булиб, жазо суднинг хукмига мувофик махкумнинг Уз иш жойи ёки

мазкур жазо ижросини назорат килувчи органлар белгилаб берадиган бошка

жойларда Уталади”.

Суд амалиётида ахлок тузатиш ишлари деярли куп тайинланадиган жиноий

жазотурларидан бири хисобланади ва у жазонинг максадига эришишда ижобий

таъсирини курсатмокда. Мазкуржазонинг мохияти шундаки, жиноятни содир этишда

айбдор деб топилган шахс жамиятдан ажралмаган холда мажбурий мехнатга жалб

139

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

о

Ц Science Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос1еу апа тпоуаНотз

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

килиш оркали аввалги иш жойида ва доимий яшаш жойида мехнат жамоси ёрдамида

тарбиявий таъсир курсатиш оркали жазонинг Уталиши таъминланади[4]. Ахлок

Тузатиш ишлари жазоси асосан ижтимоий хавфи катта булмаган &ки унча огир

булмаган жиноятлар учун тайинланмокда хамда камдан-кам холатларда огир

жиноятлар учун санкцияларда назарда тутилган тартибда белгиланмокда.

Хорижий давлатларнинг жиноят конунчилигида, ушбу жазотурлича

ёндашувлар асосида хукукий тартибга солинган. Жумладан, — Россия

Федерациясижиноят конунчилигида “Ахлок тузатиш ишлари жазоси асосий иш

жойига эга булган ва иш жойига эга булмаган шахсларга нисбатан тайинланиб,

асосий иш жойига эга булган махкумлар ахлок тузатиш ишини уз иш жойида утайди.

Асосий иш жойига эга булмаган махкумларжазони ижро этиш инспекцияси билан

келишилган холда махаллий узини Узи бошкариш органлари белгилаган жойда ишга

жойлаштириш оркали Уталади” [5]. МДХ давлатлари жиноят конунчилигида ахлок

тузатиш ишлари жазосининг номи, мохияти бир хил тарзда белгиланган булса-да,

мазкур жазо бир-биридан тайинланадиган шахслар доираси, махкумга нисбатан

белгиланган чекловлар ва бошка жихатлари билан фарк килади.

Биринчидан, Россия Федерацияси, Озарбайжон[6|, Арманистон[ 7], Козогистон,

Киргизистон[8], Грузия каби давлатлар жиноят конунчилигида ахлок тузатиш

ишлари жазосини кулаш натижасида 5 Ффоиздан 20 фоизгача махкумнинг

даромадидан давлат фойдасига ушлаб колинадиган сумма микдори назарда тутилган

булса[9], Украина жиноят конунчилигида 10 фоизидан 20 фоизигача[10], Беларусия

жиноят конунчилигида 10 фоизидан 25 фоизигача[11], Тожикистон жиноят

конунчилигида 10 фоизидан 30 фоизигача белгиланган [12].

Иккинчидан, Грузия (ЖК45-м.) ва Арманистон (ЖК 56-м.)да ахлок тузатиш

ишлари жазосини уташ муддати буйичабир ойдан икки йилгача, Россия Федерацияси

(ЖК 50-м.,2-к,), Озарбайжон (ЖК 49-м. 1-к,), Козотистон (ЖК 43-м.1-к.) [13],

Тожикистон (ЖК 52-м.,1-к.)да икки ойдан икки йилгача, Беларусь (ЖК 52-м.,1-к.) ва

Украина(ЖК 57-м., 1-к.)да олти ойдан икки йилгача, Киргизистон(ЖК 462м., 2-к.)да

эса уч ойдан уч йилгача муддат белгиланганлигини кузатиш мумкин.

Учинчидан Украина (ЖИК 43-м.,3-к.)да ахлок тузатиш ишлари жазосини уташ

бошланиш муддати махкум жазони Утайдиган ташкилот хукм нусхасини олган

пайтдан бошлаб[14], Россия Федерацияси (ЖИК 39-м., 2-К.)да эса махкум ишга

чиккан биринчи кундан бошлаб жазони уташ бошланиши белгиланган[15].

Юкоридаги давлатлардан фаркли равишда Узбекистон Республикаси Жиноят-

ижроия кодексининг 30-моддаси З-кисимда “Жазони Уташ муддати корхона,

муассаса, ташкилот маъмурияти Пробация хизматидан хабарнома олган кундан,

бошка жойларда Уталадиган ахлок тузатиш ишларига хукм килинган шахслар учун

эса улар жазони Уташ учун юборилган корхона, муассаса, ташкилотда иш бошлаган

кундан бошланиши" белгиланган.

Хорижий давлатлар жиноят-ижроия конунчилигида ахлок тузатиш ишлари

жазосининг Уталишини назорат килувчи органлар хам турлича белгиланганлигини

кузатиш мумкин. Масалан, Озарбайжон(ЖИК 48-м [16].2-к.)да жазонинг махкум

томонидан Уталиши суд ижрочиси томонидан, Украина (ЖИК 41-м.,3-к,)ахлок

тузутиш ишлари жазосини назоратини пробация органи томонидан[17], Россия

Федерацияси (ЖИК 39-м. 1-к.), БеларусияЖИК 38-м.,1-к.)[18], Арманистон,

Козогистон ЖИКда эса, жазони ижро этиш инспекцияси томонидан амалга

140

о

|5аепсе Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - бос!еу апа тпоуаНотз

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

оширилиши белгилаб берилган. Мазкур давлатлардан фаркли равишда

мамлакатимиз конунларига асосан ахлок тузатиш ишлари жазосини Уталишини

назорат килиш ИИО пробация хизмати томонидан амалга оширилади.

Шу билан бирга хорижий давлатлар конунчилигида ахлок тузатиш ишлари

жазосига хукм килинган шахсларга нисбатан турли чекловлар белгиланганлигини

кузатиш мумкин. Жумладан: Россия Федерацияси(ЖИК 40-м.)да ахлок тузатиш

ишлари жазоси буйича чекловлар куйидагилардан иборат: даромадининг 5 фоизидан

20 фоизигача давлат ‹фойдасига ушлаб колиниши; жазони ижро этиш

инспекциясининг ёзма розилигисиз Уз хохишига кура ишдан бушай олмаслиги;

ишлаб чикаришдаги бахтсиз ходисалар ва касб касалликларига карши хар ойлик

сутурта туловларининг бир кисмининг ушлаб колиниши; йиллик хак туланадиган 18

кунлик таътил олиш хукуки белгиланиши; ахлок тузатиш ишлари жазосига хукм

килинганлар жазони уташ тартиби ва шартларига риоя килишлари, мехнатга халол

муносабатда булишлари, чикирувга биноан жиноят-ижроия инспекциясига хозир

булишлари, иш жойи ва яшаш жойи уУзгарган такдирда мазкур органга 10 кун ичида

хабар беришлари лозим(РФ ЖИК 40-м 5-к)[19]. Тожикистон Жиноят-ижроия кодекси

42-моддасида “Ахлок тузатиш ишлари буйича инспекция мазкур жазога хукм

килинган махкумларга нисбатан куйидаги мажбуриятлар ва такикларни белгилаш

хукукига эга: сутканинг маълум вактида уй-жойини тарк этмасллиги; дам олиш ва

мехнат таътили вактида уй-жойини тарк этмаслиги; шахар (туман)нинг маълум

жойларида яшашини белгиланиши; бир ойда икки марта ахлок тузатиш буйича

инспекция руйхатидан Утиш учун келиши”[20], белгиланган. Мазкур давлат

конунининг эътиборли томони шундаки, мазкур мажбуриятлар ва такиклар олти

ойгача муддатда белгиланади. Зарур холларда эса жазо муддати даврида яна олти

ойгача чузилиши мумкин. Бунда махкумнинг иш жойига эга эмаслиги ушбу

мажбуриятлар ва такикларнинг унга нисбатан кулланмаслигига олиб келмайди.

Украина ЖИК 45-моддасида ахлок тузатиш ишлари жазосига хукм килинган

шахсларнинг жазони ижро этувчи пробация органининг розилигисиз ишдан бушаш

хукукига эга эмаслиги билан боглик чекловлар белгиланган.

Бир катор хорижий давлатлар жиноят конунчилигини тахлил килиш асосида

таъкидлаш мумкинки, ахлок тузатиш ишлари жазоси асосан МДХ таркибига кирувчи

давлатларнинг жиноят конунчилигида белгиланганлигини кузатиш мумкин. Шу

билан бир каторда хар бир давлатнинг конунчилигидаги узига хос хусусиятлардан

келиб чикиб ахлок тузатиш ишлари жазоси билан боглик коидалар турлича

белгиланган.

Бу борада Ю.А.Пономаренко "Мазкур чекловни аслида чеклов эмас, балки конун

чикарувчи томонидан ахлок тузатиш жазосига хукм килинганларни Уйлаб пухта

килинган карор эканлиги, сабаби ишсизлик даражаси юкори булган вазиятда ахлок

тузатиш ишлари жазосига хукм килинганлар ушбу жазо оркали хак туланадиган иш

кафолатланишини”[21] таъкидлаган. Узбекистон Республикаси Жиноят кодексиниг

46-моддасида ахлок тузатиш ишлари жазоси белгиланган ва уни ижро этиш тартиби,

шартлари эса Узбекистон Республикаси Жиноят-ижроия кодексининг 7-бобида

белгиланган. Жиноят кодексининг 46-моддасида ахлок тузатиш ишларини уташ

жойларининг икки тури белгиланган булиб, махкумнинг Уз иш жойида ва жазони

ижро этувчи орган томонидан белгиланган жойларда Уталадиган ахлок тузатиш

ишларига ажратилган.

141

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

о

|5аепсе Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос1еу апа тпоуаНотз

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

Ахлок тузатиш ишларининг биринчи турини суд одатда доимий иш ёки хизмат

жойига эга булган шахсларга нисбатан белгилайди ва бунда махкум суд хукми

чикарулгунга кадар Уз жамоасида шутулланган ишини давом эттираверади.

Ахлок тузатиш ишларининг жазони ижро этувчи орган томонидан белгиланган

жойларда уталадиган тури суд томонидан доимий иш жойига эга булмаган ёки айни

вактда ишламайдиган шахсларга нисбатан белгиланади. Доимий иш жойига эга

булган махкумларга нисбатан суд унинг судгача эгаллаган вазифаси айбдорни бу

вазифада колдиришни максадга мувофик эмас деб топган холлардагина

белгиланиши мумкин.

Тахлиллар ва Урганишлар шуни курсатмокдаки, ахлок тузатиш ишлари

тарикасидаги жазонинг иш жойига эга булмаган шахсларга тайинланиши

мумкинлиги буйича бир катор мутахассислар хам Узларининг танкидий

муносабатларини билдиришган.

Хусусан, С.М.Зубарев ва С.В.Романова ахлок тузатиш ишлари тарикасидаги

жазонинг иш жойига эга булмаган шахсларга тайинланиши ушбу жазонинг

самарадорлигини анча пасайтиради деб муносабат билдиришади [22].

Шахсларга тайинланган ахлок тузатиш ишлари тарикасидаги жазосини ижро

этиш жараёнида муаммо юзага келмокда. Яни, махкумнинг суд томонидан

тайинланган ахлок тузатиш ишларидан буйин товлашидаги муддат билан (жами

булиб ундан бир кисмидан купрогини уташдан буйин товлаган булиши), шунингдек

ушбу холат расмийлаштирилганидан сунг суд ахлок тузатиш ишларининг Уталмаган

муддатини худди шу муддатга озодликни чеклаш ё&ки озодликдан махрум килиш

тарикасидаги жазо билан алмаштиришида куринади.

Холбуки, ушбу холат иккита муаммодан иборат булиб, уларни куйидагиларга

ажратиш мумкин: 1) ахлок тузатиш ишларидан буйин товлашнинг аник

механизмларининг конунчиликда акс этмаганлиги, факатгина буйин товлашнинг

муддатлари билан богланганлиги, шунингдек Ундан бир кисмидан купротини

Уташдан буйин товлаганлик муддатларининг хар-хиллиги; 2) махкумнинг ахлок

Тузатиш ишларидан буйин товлаганлиги расмийлаштирилгандан кейин ахлок

тузатиш ишларининг Уталмаган муддатини худди шу муддатга бир-бирларига

огирлиги нуктаи-назаридан тутри келмайдиган озодликни чеклаш ёки озодликдан

махрум килиш тарикасидаги жазога алмаштирилиши мумкинлиги ва бу инсон

омилига богликлиги туфайли коррупцион вазиятни юзага келишига замин

яратаётганлиги Ахлок тузатиш ишларидан буйин товлашнинг аник

механизмларининг конунчиликда акс эмаганлиги, факатгина бУйин товлашнинг

муддатлари билан богланганлиги, шунингдек Ундан бир кисмидан купротини

Уташдан буйин товлаганлик муддатларининг хар-хиллиги амалиётда турли хил

муаммоларни келтириб чикаради. Ахлок тузатиш ишларини ижро этишга маъсул

булган пробация булинмаси ходимлари томонидан шахснинг ахлок тузатиш

ишларидан буйин товлаётганлиги Уз вактида аникланган булишига карамасдан,

ходим шахснинг жазони Уташдан буйин товлаётган муддати Ундан бир кисмидан

купрогини ташкил этганга кадар кутишга мажбур булмокда. Шунингдек шахс жазони

Уташдан буйин товлаётганлиги ушбу муддат утиши билан расмийлаштирилган

такдирда, суд томонидан Жиноят кодексининг жазо тизимидаги ахлок тузатиш

ишларидан огирлиги буйича бир пагона юкори турган жазо билан алмаштирилиши

Урнига айрим холларда ундан отирлиги буйича икки патона юкори турган

142

о

]5чепсе Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос1еу апа тпоуаНотз

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

озодликдан махрум килиш жазосига алмаштириб юборилиши тушунарсиз

холатлигича колмокда ва бу эса махкумларнинг енгилрок жазони Уташлари

максадида суд органларига турли-туман илтимослар килишига (коррупцион

холатлар) ёки юкори инстанция судларига ариза ва шикоятлар билан бир неча

маротаба мурожаат килишларига олиб келмокда. Шуни алохида Таъкидлаш

Уринлики, Жиноят кодексининг 46-моддаси туртинчи кисмида шахсга суд

томонидан тайинланган жазони Уташдан буйин товлаш билан боглик холатда

муаммо юзага келмокда. Фикримизча, юкорида келтирилган хорижий

давлатларининг ахлок тузатиш ишлари жазосини кулаш, тахлилидан келиб чиккан

холда амалдаги Жиноят кодексининг 46-моддаси туртинчи кисм диспозицияси

куйидаги тахрирда баён этиш максадга мувофик деб хисоблаймиз: «Агар шахс суд

томонидан тайинланган ахлок тузутиш ишларини уташдан буйин товласа, суд ахлок

тузатиш ишларининг Уталмаган муддатини худди шу муддатга озодликни чеклаш

ёки озодликдан махрум килиш тарикасидаги жазо билан алмаштиради» деган

мазмунда Узгартириш. Уйлаймизки, таклиф этилаётган Узгартириш конунчиликда

Уз аксини топиши суд томонидан шахсларга тайинланган ахлок тузатиш ишлари

жазосини ижро этилишига ижобий таъсир этиб, ахлок тузатиш ишлари жазоси

тайинланган шахслар тайинланган жазони Уташдан буйин товлаш холати кескин

камаяди.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Узбекистон Республикаси Президентининг «Узбекистон Республикасини

янада ривожлантириш бУЙйича Харакатлар стратегияси тутрисида»ги 2017 йил 7

февралдаги ПФ-4947-сон фармони [Элекрон манба]. Кириш йули:

https://lex.uz/docs/3107036 / (MypoxkaaT KWJIMHTaH Cana: 01.03.2021).

2. Узбекистон Республикаси Президентининг «Жиноят ва жиноят-процессуал

конунчилиги тизимини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тутрисида»ги

2018 йил 14 майдаги ПК-3723-сон карори[Элекрон манба]|. Кириш

йули: ВИ ре: / /1ех.2/40с$/3735818 / (мурожаат килинган сана: 01.03.2021).

3. Мирзиёев Ш.М. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг

Олий Мажлисга Мурожаатномаси. - Тошкент: «Узбекистон» НМИУ, 2018. - Б. 41.

4. Узбекистон Республикасининг Жиноят кодексига шах [Кайта ишланган ва

тулдирилган иккинчи нашр. 2016 Йил 1 ноябргача булган Узгартириш ва

кушимчалар билан] умумий кисм /М.Рустамбоев. - Тошкент: «Адолат», 2016, - Б. 351.

5. Уголовный кодекс Российской Федерации от 13.06.1996 М 63-ФЗ (ред. от

01.04.2020) — [Элекронный ресурс]. — Режим доступа: http://www.consultantru/

document/cons doc LAW_10699/fd830e7cf3c0e1074ca35a580314701483ff611a// (gata

обращения: 01.03.2021).

6. Уголовный кодекс Азербайджанской Республики от 27.06.1996 г м № 1626-

УОР (ред. от 01.04.2019) [Элекронный ресурс] Режим aoctyna: http://continent-

оп те.сот/Роситеп(/? дос 19=32718499#роз = 0:0 (дата обращения: 01.03.2021).

7. Уголовный кодекс Республики Армения от 01.07.1998 г. №3Р-72

[Элекронный ресурс] Режим доступа: ВИр://Ъазе. зршогт.ги/ пом аос.Вмх?геп=7472.

(дата обращения: 01.03.2021).

143

e

fiScience Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

8. Уголовный кодекс Кыргызской республики 22.12.2016г. №19 (ред. от

03.04.2020) [Элекронный ресурс]. Режим доступа http://cbd.minjust.gov.kg/

асе/\Лем//ги-ги/111527 (дата обращения: 01.03.2021).

9. Уголовный кодекс Грузии 01.10.2019 г. №041 [Элекронный

ресурс]. Режим доступа: https://www.legislationline.org/download/id/8541/file

Georgia CC 2009 ат0Ос(2019 ги.раКдата обращения: 01.03.2021).

10. Уголовный кодекс Украины от 20.12.2019 г (ред. от 01.04.2020)

[Элекронный ресурс]. Режим доступа: https://meget.kiev.ua/kodeks/ _ ивооущу-

Кодек$/(дата обращения: 01.03.2021).

11. Уголовный кодекс Республики Беларусь от 9 июля 1999 года № 275-3

(ред. от 11.11.2019г) [Элекронный ресурс]. — Режим доступа: https://

опИпе.такоп.К2/Чоситеп/? ос 14=30414984 (дата обращения: 01.03.2021).

12. Уголовный кодекс Республики Таджикистан 21 мая 1998 года, № 575 (ред.

от 02.01.2020) [элекронный ресурс] режим доступа:

13. Уголовный кодекс Республики Казахстан от 16.07.1997 г№ 226-У

ЗРК(ред. от 01.04.2020) [Элекронный ресурс] Режим доступа: — В рз://

zakon.uchet.kz/rus/docs/K1400000226.

14. Уголовно-исполнительный кодекс Украины от 11. 08. 2003 r.Ne 1129-IV

(ред. от 19122019 Б][Элекронный ресурс]. Режим octyna: http://continent-

оп те.сот/Роситеп(/? дос 9=30418034 (дата обращения 20.03.2021).

15. Уголовно-исполнительный кодекс Российской Федерации от 01.03.2020г.

ФЗ (ред. от 01.04.2020)[Элекронный ресурс]. Режим доступа:

https://www.moscowbooks.ru/book/1026348/ (gaTa o6pamenua: 20.03.2021).

16. Кодекс Азербайджанской Республики об исполнении наказаний 04.08 2000

г. № 908-10 (ред. от 17.08.2018) [Элекронный ресурс]. Режим доступа: ВИр://соп тей

оп те. / /? 14=30420206#роз=4:-130 (дата обращения: 20.03.2021).

17. Уголовно-исполнительный кодекс Украины 08.07.2019г. [Элекронный

ресурс]. Режим доступа: №1129- https://kodeksy.comua/ ka/ugolovno-

ispolnitelnyj кодек$ икга1.В ат (дата обращения: 01.03.2021).

18. Уголовно-исполнительный кодекс Республики Беларусьот11 января 2000 г.

N 365-3. (фед. от 117.08.2018)[Элекронный ресурс]. Режим — доступа:

nrm.uz/contentf?doc=432000_ugolovno-ispolnitelnyy_kodeks_respubliki_belarus (дата

обращения: 01.04.2021)

19. Уголовно-исполнительный кодекс Российской Федерации от 08.01.1997 М1-

ФЗ (ред. от 27.12.2019)[Элекронный ресурс]. Pexum foctyna: http://www.consultant.

ги/доситеп/соп$ _40с_ГАМ/_12940/ (дата обращения: 01.03.2021).

20. Уголовно-исполнительный кодекс РеспубликиТожикистон(ред. OT

18072017 в) [Элекронный ресурс]. Режим octyna: https://online.zakon.kz

Чоситеп/?4ос 14=30586704 (дата обращения: 01.04.2021).

21. Пономаренко Ю.А. Исправительные работы в уголовном праве украины:

есть ли перспективы? // Вестник РУДН, серия Юридические науки, 2014, № 3. С.144.

22. Романова С.В. Актуальные проблемы назначения уголовного наказания в

виде исправительных работ // Концепт. - 2014. - № 06 (июнь). - АВТ 14149. - 0,5 п. л.

- URL: ВЫр://е-Копсерёги/2014/14149.В т. - Гос. рег. Эл № ФС 77-49965. - ISSN

2304120X. (Romanova S.V. Aktualnbie problemy naznacheniya ugolovnogo nakazaniya v

vide ispravitelnyx rabot)

144

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.