Научная статья на тему 'РАЗВИТИЯ РАСТЕНИЙ ФИСТАШКИ (PISTACIAVERA L.) В ЕСТЕСТВЕННЫХ УСЛОВИЯХ ТАДЖИКИСТАНА'

РАЗВИТИЯ РАСТЕНИЙ ФИСТАШКИ (PISTACIAVERA L.) В ЕСТЕСТВЕННЫХ УСЛОВИЯХ ТАДЖИКИСТАНА Текст научной статьи по специальности «Прочие медицинские науки»

CC BY
69
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ФАЗА РАЗВИТИЯ / ФИСТАШКИ / УСЛОВИЙ / ТЕМПЕРАТУРА

Аннотация научной статьи по прочим медицинским наукам, автор научной работы — Бобозода И.А., Мирзорахимов А.К., Мирзоражабзода Н., Эгамкулова Г.А., Ёров М.З.

В этой статье приведены научных данные о развития растений фисташки настоящей (Pistacia vera L.) в естественных условиях Таджикистана и данные показывает, что фенологические фаза развития растений фисташки зависит от условий произрастания и высокой температуре воздуха.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по прочим медицинским наукам , автор научной работы — Бобозода И.А., Мирзорахимов А.К., Мирзоражабзода Н., Эгамкулова Г.А., Ёров М.З.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PEVELOPMENI OF PISTACHIO PLANTS (PISTACIA VERA L.) IN NATURAL CONDITIONS OF TAJIKISTAN

This article presents scientific date on the development of pistachio plents (Pistacia vera L.) in natural conditions in Tajikistan and this shows that the phehological phose of development of pistachio plants depends on growing conditions and high air temperatures.

Текст научной работы на тему «РАЗВИТИЯ РАСТЕНИЙ ФИСТАШКИ (PISTACIAVERA L.) В ЕСТЕСТВЕННЫХ УСЛОВИЯХ ТАДЖИКИСТАНА»

Mirzorajabzoda N. - Specialist of the Department of Education of the Tajik State Pedagogical University named after S. Toraighyrov. Aini. E-mail: ilhomjon.77@mail.ru

УДК: 631.52.634(584.5) РУШДУ НУМУИ ПИСТА PISTACIA VERA L. ДАР ШАРОИТИ ТАБИИ

ТО^ИКИСТОН

Бобозода И.А., Мирзорахцмов А.К., Мирзорацабзода Н., Эгамцулова Г.А., Ёров М.З.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни

Пистаи хакикй ба оилаи писгагихо дохил мешавад. Намояндагони ин оила расганихои бутташакл, дарахтмонанди баргрезро дар бар мегиранд. Баландии писга гуногун асг, дар заминхое, ки барои нашъу -намои он тамоми шароитхо мухайё бошад (сиёххоки торик), баландиаш 6-9 мегрро ташкил намуда, дар доманахои куххо, адирхои чануб пахн шудаанд. Баъзе намуди онхо бутташакл буда, аз 3 то 5 тана дорад. Дарозии намудхои бутташакл 2-3,5 метр буда, гафсии сатхи тана 13-15- см ро ташкил медихад [1, с. 11-14].

Ранги пусти тана ва навдахояш хокисгарранг буда, ранги навдахои навпайдошуда сурхчатоб асг. Барги писга мураккаб буда, аз 3-5 дона баргчахо иборат мебошад. Дар фасли тирамох баргаш мерезад, ранги болои баргаш сабзи торик, ранги поёнаш равшантари муякдор мебошад.

Дар шароити табии намуди писгаи ёбоии хакикй (Pistacia vera L.) месабзад. Аз бахри миёназамин зиёда аз чор намуди писга ба Осиёи Марказй оварда шуда аст. Ин намудхо асосан барои корхои илмй, гирифтани равган, ширеш ва гайра исгифода бурда мешаванд.

Даврахои нашъу намои писта дар фасли бахор сар мешавад. Варам кардани мугчахои писга асосан дар нимаи дуюми мохи март мушохида карда мешавад. Намуди мугчаи гули нарина доирашакл буда, рангаш норинчй асг. Мугчаи гулхои модина нуги тез дошта, дарозиаш то 8 см ва 4 см пахнй дорад. Гулхои мардона дар хушахои зичи чорубмонанд мавчуд мебошад [5, с. 98].

Мугчаи барги писга хурдтар буда, нисбат ба мугчаи гулхо дертар месабзад. Ин гулхо дар навдахои солхои пешини писта инкишоф меёбанд. Гулхои нарина ва модина дар дарахтони алохида мавчуд мебошанд. Дар гулдонхои дарахтони нарина микдори хеле зиёди гардхо пухта, баъд ба атроф пахн мегарданд. Гулхои модина гулбарг надоранд.

Решаи дарахти писта хеле мусгахкам буда, дар чукурии 3-4, хатто 5,5 метр месабзад. Решахои атроф ду маротиба зиёдгар сабзида, то 12-15 м пахн мешаванд. Яке аз хусусиятхои писта аз он иборат мебошад, ки ба кад хеле суст месабзад. Навдахояш бошад, дар даврахои гармй ва намнокии хаво месабзад.

Дарахтони писта дар вактхои гуногун гул мекунанд ва ба хелхои модарй ва падарй чудо мешаванд. Дар дарахти писта гулхои дучинса мавчуд мебошанд [1, с. 11-14]. Давраи гулкунии дарахти модарй 3-9 руз, падарй 5-7 рузро ташкил менамояд. Баъзе гулхои писта 3-4 руз давом мекунанд. Давраи гулкунии як гул (аз давраи кушодашавии гардгирак то хушк шуданаш) вобасга аз шароити мухит аз 24 то 60 соат давом мекунад [4, с. 593-599]. Гарчанде ки давраи гулкунии дарахтони модарй ва падарй фарк мекунанд, давраи гардолудшавй каноатбахш мегузарад. Одатан гулкунии асосй дар шароити чануби Точикисгон дар нимаи якуми мохи апрел мегузарад. Давомнокиашон 5-15 руз мебошад. Аз варам кардани мугчаи гул то пухтани меваи он такрибан 140150 рузро дар бар мегирад. Пеш аз хама ин ба обу хавои сол ва мухит вобасга аст [3, с. 10-11].

Дар вакти гулкунй гулхои бисёре бордор мешаванд (8-90%), охисга-охисга гулхои бордоршуда мерезанд ва дар охирхои мохи июл хеле кам 8 - 12 % бокй мемонад. Пас аз гардолуд шудан, такрибан зиёда аз ду мох пусти магз афзоиш меёбад, баъд аз ин инкишофёбии магз сар мешавад, кариб 28-36 руз давом мекунад. Меваи писта бо маваи бодом кариб монанд буда, дар шингил (монанди сари ангур) мавчуд аст. Дар вакти аввали пухтарасй, сергушти серширадор мебошад. Вакте ки тамоман мепазад, хушк мешавад. Аз чихати шакл ва андоза гуногун мебошад. Дар шароити талу теппахо, адирхо писта пас аз 8-10 сол ба хосил медарояд. Меваи писта аз якдигар бо шакли берунй, вазн, фоизи пуршавии магз ва хосилнокй фарк мекунад.

Писта дар нимбиёбонхо чойхое ки иклими хушки гарм дорад, пахн шуда аст. Дар Италия, Франсия, Гресия, Алжир, Испания, Эрон, Афгонисгон, Америка (Калифорния) ва дар кисми чануби чумхурихои Осиёи Марказй пахн гашта аст. Дар Точикисгон аз хама зиёдгар, зиёда аз 80 хазор га писгазорхои табий мавчуд аст [2, с. 114].

Растании писта равшаниро дуст медорад, навъхои он аз якдигар фарк мекунанд. Баъзе навъхои он ба хунукй он кадар тобовар несганд.

Ранги пусти мевахои писта гуногунанд. Вакте ки донаи писта аз пусгаш тоза карда мешавад, донахои он ба ду кисм: донахои кушодашуда ва кушоданашуда таксим мешавад. Дар чануби

Точикистон шаклхои бехтарини он мавчуд аст. Дар хорича бошад асосан навъхои Эронй, Афгонй, Сириягй, Туркй машхур мебошанд [8, с. 226-229].

Х,оло аз хама бисёр писга дар Туркия чамъоварй карда мешавад. Дар Эрон навхои Иброимй, Сафед, Вохидй ва дигар намудхо васеъ пахн гашта аст.

Писта расгании кадимтарин ба шумор меравад. Меваи онро халкхои шарк хамчун меваи бехтарин истифода мебаранд. Асосан корхои илмию - тадкикотй ба чумхурихои Осиёи Марказй ва Кавказ ба солхои 30-юм ва пас аз он тааллук дорад.

Олимон кушиш мекарданд, ки пистаро дар он чойхое, ки об мавчуд мебошад шинонида, богх,ои пистазор ташкил намуда, хосили фаровони онро таъмин намоянд. Дар чумхурихои Осиёи Марказй масофаи байни нихолхо гуногун аст: 4 - 5м, 6 x 8 м, 8 x 10 м, дар Америка 9 x 9 м, 10 x 10 м, дар Туркия аз 6 x 6 то 7 x 7 м, дар Италия аз 6 x 6 то 10 x 10 м. [6, с. 17-20].

Вакти аз хама бехтар ин барои коштани тухми писта нимаи якуми мохи март ба шумор меравад, дар чукурии 5-6 см, 5-6 кг ба 1 га. Яке аз хусусиятхои биологии писта аз он иборат мебошад, ки то 180 -200 солагй навдахои тана нагз месабзанд, ба хар тараф пахн мешаванд [7, с. 151-154]. Пистаро одатан дар аввалхои мохи июн пайванд мекунанд. ^аламчахоро барои пайванд дар мохи март тайёр кардан лозим аст. Бояд гафсии каламча 0,8 то 1,2 мм бошад. ^аламчахо то вакти пайвандкунй дар даруни куми намнок дар чойи хунук нигох дошта мешавад. Дар фасли тобистон, каламчахои (навдахои) хамон сол пайдошударо одатан истифода мебаранд. Дар чойхое, ки писта месабзад одатан баъзе навдахои он хам шуда, ба замин мерасад, дар он чой реша сабзида, дарахти нав пайдо мешавад. Дар табиат бо ин рох хам писта зиёд мешавад.

Ба хамин тарик, писта то синни 250-350 солагй хосил медихад ва дар вакти бунёд намудани богх,ои нав дарахтони модина ва наринаро хам шинонидан зарур аст.

АДАБИЁТ

1. Гулов С.М. Сроки похождения фенологических фаз граната в условиях Гиссарской долины / С.М. Гулов, К. Нимаджанова Б. Ятимов - Душанбе, ТАУ, 1998, С.11-14.

2. Гулов С.М. Интродукция и селекция субтропических культур в Таджикистане / С.М. Гулов, З. Шарипов // Монография, издательство Дониш. - Душанбе, 2003. 114 с.

3. Запрягаева В.И. Субтропические плодовые Дарваза /В.И. Запрягаева - Сообщ. ТФАН СССР, вып. II, 1947, С. 10-11.

4. Запрягаева В.И. Дикорастущие плодовые Таджикистана / В.И. Запрягаева - М.-Л.: Наука, 1964, С.593-599.

5. Шарипов З. Растанихои субтропикии Осиёи Марказй. / З. Шарипов, И.А. Бобоев // - Душанбе: Дониш, 2016. 177 с.

6. Шарипов З.Ш. Омузиши навъу шаклхои писта (Pistacia vera L.) дар шароити хочагии чангали нохцяи Дангара. / З.Ш. Шарипов, Ш.Х.. Шарипов // Мачмуи маколахо. Душанбе - 2014, с. 17-20.

7. Шарипов З. Хусусиятхои биологй ва морфологии Pistacia vera L. ва бунёди богхои нав / Шарипов З., Бобоев И.А. Шарипов Ш.Х,. // Конференсияи илмй-амалии чумхуриявй дар мавзуъи <<Ахамияти захирахои генетикии зироатхои кишоварзй ва хамавлоди ёбоии онхо дар Чумхурии Точикистон» бахшида ба 10-солагии таъсисёбии маркази миллии чумхурии захирахои генетикй. Душанбе, 12.11. 2016. С.151-154.

8. Эгамкулова Г.А. Хусусиятхои биоэкологй ва морфологии писта (Pistacia vera L.) / Эгамкулова Г.А., Бобоев И.А., Мирзорахимов А.К. // Паёми Донишгохи миллии Точикистон. - Душанбе, 2017. № 1/1, с.226-229.

РАЗВИТИЯ РАСТЕНИЙ ФИСТАШКИ (PISTACIA VERA L.) В ЕСТЕСТВЕННЫХ

УСЛОВИЯХ ТАДЖИКИСТАНА

В этой статье приведены научных данные о развития растений фисташки настоящей (Pistacia vera L.) в естественных условиях Таджикистана и данные показывает, что фенологические фаза развития растений фисташки зависит от условий произрастания и высокой температуре воздуха. Ключевые слова: фаза развития, фисташки, условий, температура.

PEVELOPMENI OF PISTACHIO PLANTS (PISTACIA VERA L.) IN NATURAL

CONDITIONS OF TAJIKISTAN.

This article presents scientific date on the development of pistachio plents (Pistacia vera L.) in natural conditions in Tajikistan and this shows that the phehological phose of development of pistachio plants depends on growing conditions and high air temperatures.

Key words: developmentalphase pistachios, conditions, temperature.

Сведения об авторах:

Бобозода И.А. - кандидат биологических наук, декан биологического факультета Таджикского государственного технического университета имени Садриддина Айни. Телефон: 555-55-92-05. Электронная почта: ilhomjon. 77@mail.ru

Мирзорахимов А.К. - доктор биологических наук, проректор по научной работе Таджикского государственного технического университета имени Садриддина Айни. Телефон: 917-44-03-03. Электронная почта: akobir 1963@mail.ru

Эгамкулова Г.А. - кандидат наук Института ботаники, физиологии и генетики растений А.М. Тел.: 900-01-06-60. Электронная почта: gul0660@mail.ru

Ёров М.З. - магистр биологического факультета Таджикского государственного технического университета имени Садриддина Айни.

Мирзораджабзода Н. - специалист отдела образования Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни. Электронная почта: ilhomjon. 77@mail.ru About authors:

Bobozoda I.A. - Candidate of Biological Sciences, Dean of the Faculty of Biology of the Tajik State Technical University named after Sadriddin Aini. Phone: 555-55-92-05. E-mail: ilhomjon. 77@mail.ru

Mirzorakhimov A.K. - Doctor of Biological Sciences, Vice-Rector for Scientific Work of the Tajik State Technical University named after Sadriddin Aini. Phone: 917-44-03-03. E-mail: akobir 1963@mail.ru

Egamkulova G.A. - Candidate of Sciences of the Institute of Botany, Physiology and Genetics of PlantsA.M. Tel.: 900-01-06-60. Email:gul0660@mail.ru

Yorov M.Z. - Master of the Faculty ofBiology of the Tajik State Technical University named after Sadriddin Aini.

Mirzorajabzoda N. - Specialist of the Education Department of the Tajik State Pedagogical University named after S. Aini. E-mail: ilhomjon. 77@mail.ru

УДК 616.366-089

СОВРЕМЕННОЕ СОСТОЯНИЕ ПРОБЛЕМ ХИРУРГИЧЕСКОГО ЛЕЧЕНИЯ ОСТРОГО ХОЛЕЦИСТИТА У ЛИЦ ПОЖИЛОГО И СТАРЧЕСКОГО ВОЗРАСТА (ОБЗОР

ЛИТЕРАТУРЫ)

Зиёев Ш. Х.ДаминоваН. М.,Нозимов Ф. Х.,Обиджони К. Ю.,

Таджикский государственный медицинский университет имени Абуали ибни Сино

По данным ВОЗ в последние годы значительно увеличилось количество людей пожилого и старческого возраста, что несомненно связано с прогрессами не только в социально-экономической сфере, успехах медицинской науки и практического здравоохранения, но и в других сферах [16,17]. Принятые на сессии Европейского отделения ВОЗ в 1961 г хронологические возрастные периоды старения, разделившие их на 4 подгруппы: люди среднего возраста 49-59 лет; пожилые люди - 60-74 лет; старики или старые люди 75-89 лет и долгожители - люди в возрасте 90 лет и старше [17].

Желчекаменная болезнь не теряет своей актуальности и по данным ВОЗ встречается у 1/3 населения выше 70 лет. Острый холецистит является одной из актуальнейших проблем в гериатрии и геронтологии среди этой возрастной группы. Проблема ОХ у пациентов старческого возраста с полиморбидным фоном зачастую нередко приводит к тяжелым осложнениям оперативного вмешательства, и часто отмечается неблагополучными результатами [2,3, 6,25].

Ряд отличительных характеристик ОХ у лиц пожилого и старческого возраста приводит к тому, что необходимо выделить эту группу нуждающихся пациентов и применить к ним особый подход. С точки зрения некоторых авторов сам пожилой и старческий возраст является причиной развития ОХ. В связи с уменьшением показателей 7а-гидроксиалзы, непосредственно участвующей в возникновении желчных кислот и холестерина, повышает литогенность желчи. Также усугубление процесса происходит в связи с ухудшением сократительной способности желчного пузыря и поглощению воды его слизистой оболочкой. Общераспространенный атеросклероз вовлекает поражение артерий желчного пузыря и счпособствует возникновению «сосудистого» звена развития острого холецистита [6,11].

Острый воспалительный процесс желчного пузыря провоцирует значительные функциональные и морфологические расстройства печеночно-почечной системы у данной категории пациентов. Физиологические процессы в печени с возрастом приводят к атрофии стромы,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.