Научная статья на тему 'РАЗНООБРАЗИЕ СОРТОВ ШЕЛКОВИЦЫ НА ТЕРРИТОРИИ АЙНИНСКОГО РАЙОНА'

РАЗНООБРАЗИЕ СОРТОВ ШЕЛКОВИЦЫ НА ТЕРРИТОРИИ АЙНИНСКОГО РАЙОНА Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
66
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АЙНИНСКИЙ РАЙОН / ШЕЛКОВИЦА / ЧЕРНАЯ ШЕЛКОВИЦА - MORUS NIGRA L / БЕЛАЯ ШЕЛКОВИЦА - MORUS ALBA L / ПОЧКИ / ЛИСТЬЯ / ПОБЕГ / СОПЛОДИЯ / ШОХТУТ / БЕДОНА / МАРВОРИД / БАЛХИ

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Ёров Комрон Нарзиқулович

В статье приводится краткое изучение двух видов шелковицы на территории Айнинского района, Согдийской области. Даётся краткая морфологическая характеристика 1 сорта черной и 6 сортов и форм белой шелковицы произрастающих на территории Айнинского района. Морфологические параметры сортов приводится в виде таблицы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

VARIETY OF SILK VARIETIES ON TERRITORY OF AININSKY DISTRICT

The article provides a brief study of two types of mulberry on the territory of the Aininsky district, Sughd region. A brief morphological characteristic of 1 variety of black and 5 varieties and forms of white mulberry growing on the territory of the Aininsky region is given. The morphological parameters of the varieties are given in the form of a table.

Текст научной работы на тему «РАЗНООБРАЗИЕ СОРТОВ ШЕЛКОВИЦЫ НА ТЕРРИТОРИИ АЙНИНСКОГО РАЙОНА»

Таким образом, по мнению исследователей, считается, что Сакаска является самой длинной подводной пещерой России, длина ее подводных ходов может достичь в общей сложности двадцати километров.

В статье описываются основы таксономического состава водорослей и цианобактерий пещеры Сакаска. Так была отобрана проба для будущих исследований биоразнообразия цианобактерий и водорослей подводной пещеры, которая определила основные направления, по многим разделам биологической науки начиная от простейшего и до сложного (многоклеточного) организмов.

Ключевые слова: Башкортостан, пещер, Сакаска , биоразнообразия цианобактерий, многоклеточного, естественные, антропогенно-трансформированные, гетеротрофные, фототрофные, хемотрофные, амфитрофные, водохранилища, экосистем, спелеокадастром, эппиндорфы, средой Болда, люминостат, альгология, экология.

ALGAE AND CYANOBACTERIA IN SAKASKA CAVES

The article is devoted to the investigated biodiversity of cyanobacteria and algae. The underwater cave of Sakaska is located on the territory of the Yumaguzinsky reservoir of the Republic of Bashkortostan (Kugarchinsky district). on the territory of the Republic of Bashkortostan today there are about a thousand caves recorded by the cave cadastre. Many of them are natural and cultural-historical heritage. Most types of cave ecosystems are found in Bashkiria (natural and anthropogenically transformed primary and secondary heterotrophic, natural phototrophic, natural chemotrophic, amphitrophic).

Thus, according to researchers, it is believed that Sakaska is the longest underwater cave in Russia, the length of its underwater passages can reach a total of twenty kilometers. The article describes the basic taxonomic composition of algae and cyanobacteria in the cave of Sakaska. So, samples were taken for future investigated biodiversity of cyanobacteria and algae underwater cave, which determined the main directions in many areas of biological science, from simple to complex (multicellular) organisms.

Key words: Bashkortostan, cave, Sakaska, biodiversity of cyanobacteria, multicellular, natural, anthropogenic, transformed, heterotrophic, phototrophic, chemotrophic, amphitrophic, reservoirs, ecosystems, speleocadastre, eppindorf, Bold medium, luminostat, alg.

Сведения об авторах:

Ходжазода Сино Рустам - ассистент кафедры общая биология и методика преподавания биологии Таджикская государственная педагогическая университет им. С.Айни, Адрес: 734025, Душанбе, ул.Рудаки 121. E-mail: Sino1212@bk ru Тел: (+992) 901409090

Суханова Наталья Викторовна, Доцент, доктор биологические наук, БГПУ им. М. Акмуллы

Ходжаев Навруз Рустамович - магистр первого курса Дангаринского государственного университета Адрес: 734025, Душанбе, ул.Рудаки 121. E-mail: Sino1212@bkru Тел: '(+992) 901409090

About the authors:

Khojazoda Sino Rustam - Assistant of the Department of General Biology and Methods of Teaching Biology, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini Address: 734025, Dushanbe, 121 Rudaki St.Email: sino0194@mail.ru Phone: (+992) 901409090 Sukhanova Natalya Viktorovna, Associate, Doctor of Biological Sciences, BSPUM. Akmulla Khodzhaev Navruz Rustamovich - first-year master of the Dangariаn State University. Address: 734025, Dushanbe, 121 Rudaki St. Phone: (+992) 904997753

ГУНОГУНШАКЛИИ ТУТ ДАР НОХИЯИ АЙНЙ

Ёров К.

Донишгохи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Гуногунии навъу намудхои тут дар нохияи Айнии вилояти Сугд мавриди омузиш карор дода шуд. Маълум карда шуд, ки дар ин нохия ду намуди тут: тути сиёх -Morus nigraL.rn тути сафед -Morus alba L., пахн шудаанд. Тути сиёх дар ин чо низ як намоянда -Шохтут дошта, гуногуншаклии тути сафед бисёртар ба мушохида расид. Дар ин чо 6 навъу шакли тути сафед ба щйд гирифта шуданд.

Нохияи Айнй яке аз нохияхои кухии вилояти Сугд буда ба музофоти табии-географии Зарафшон дохил мешавад. Масохати он 9%-и масохати Чумхурии Точикистонро ташкил намуда ба 12,5 х км баробар аст. Нохияи Айнй аз чихати таксимоти маъмурй ба худуди вилояти Сугд дохил шуда дар кисматии чанубии он чой гишфтааст. Маркази нохия дехаи Айнй буда он дар кисми чанубии каторкухи Зарафшон чойгир гардидааст. ^аламрави нохияи мазкурро аз Шарк ба Гарб

каторкуххои Туркистон, Зарафшон ва Хисор бурида мегузаранд, баландии тегахои кух аз сатхи бахр ба 3500—4500 м, куллахои алохида бошанд зиёда аз 5000 м баландй доранд (Чимтарга дао дехаи Каздон, 5494 м). Ин нохия асосан макони зироаткорй,богпарварй ва чорводорй мебошад. Дао ин чо зотхои гуногуни чорвои хонагй ва навъу намунахои зиёди зироатхои кишоварзй парвариш карда мешаванд Г11.

Тут аз чумлаи дарахтоне мебошад, ки дар давраи кадим парвариш карда мешавад. Он нафакат хамчун растании мевадиханда, балки хуроки асосии кирми пилла ба шумор меравад. На факат дар Точикистон балки дар бисёр мамлакатхои дунё аз чумла Афгонистон, Эрон, Туркия, Кавказ Хиндустони Шимолй ва гайра хамчун дарахти мевадиханда барои хусусияти гизой доштанаш парвариш карда мешавад Г2, 3, 4, 51. Ватани асосии тут ин Хитои Шаркй ба шумор меравад Г6, 2, 31.

Тутро хамчун дарахти мевадиханда дар худуди Точикистони Шимолй хануз дар аввалхои асри XX олим Н.В. Смолский (1935) омухтааст. Мувофики маълумоти у тут дар вилояти Сугд бештар Зарафшон парвариш карда мешавад.

Аллакай 75 сол сипари шуд, ки дар бораи генофонди тут, хамчун дарахти мевадиханда дар ин нохия кори илмй гузаронда нашудааст. Аз ин лихоз мо гуногуншакли ва пахншавии тутро дар нохияи Айнй мавриди тахкик карор додем.

Маводи омузишро дарахтони моделии мевадихандаи тут, ки дар дехахои Дарг, Каздон, Шамтуч, Вешаб ва Утогари нохияи Айнй пахн шудаанд, ташкил медиханд. Тахкикотхо дар соли 2019-2020 ба таври экспедитсионй гузаронда шуданд.

Дар рафти тахкикот дар ин нохия, маълумотхои олимон Н.В. Смолский (1935) ва В.И. Запрягаева (1964) тасдик гардиданд, ки дар китъахои наздихавлигй ва богхои мардуми махалй ду намуди тут; тути сиёх - Morus nigra Ь.ва тути сафед - Morus alba L дучор мешаванд. Чи хеле, ки натичаи тахкикотхо дар Помири Гарбй Г51 нишон медиханд, дар ин чо низ тути сиёх як намоянда дошта, ба микдори хеле кам дар богхо дучор мешавад, баъзан дар як деха 1 ё 2 дарахти тути сиёх -Шохтут дучор мешаваду халос. Тути сафед Morus alba L бошад хам аз чихати микдори дарахт ва хам гуногуншакли аз аввалааш фарки калон дорад.

Тути сиёх- Morus nigra L. асосан дарахтони калон бо шохсори васеи анбух, баландиашон 12-15м, ранги пусти дарахт буртоб, нисбат ба тути сафед тиратар буда, таркишхои ба дарозй тул кашида дорад. Шохронии зиёд дошта, шохчахояш кутохи каме качу килеб мебошанд. Навдахо асосан гафси бугумдор буда, байнибугумхои он нисбат ба навдахои тути сафед кутохтаранд. Пустлохи навдахои чавон бо чечевичка-нуктахои байзашакл-гирдшакл пушонда шудааст, ки ранги онхо буртоби равшан мебошад. Навдахои сабз баъзан бо антосеан пушонда шудаанд. Навдахои яксолаи чавон дар кисми чубнашуда патдор мебошанд.

Мугчахо содда, калон, 4-8 мм баландй ва 3.1- 4.6мм пахной доранд. Шаклашон тухмшакл ё силиндрй- конусшакли рангашон бурии тира, луч ва ё каме патдор мешаванд.

Баргхои Шохтут пурра, паррадор буда, хеле кам буридашуда доранд.тухмшакл ё дилшакл, гирд баъзан бодбезакшакл шуда, асоси барг дилшакли чукур, нугтези дар охир кунд мешавад. Канорахои барг аррамонанди дандонмонанд ё аррамонанди дандонахояш нисбат ба барги тути сафед калонтар, шаклан секунчаи гирдшакл, гирдшакли нугтез ва доирашакл мебошанд. Кисми болоии барг одатан шахшул (дурушт), рангаш сабзи тираи чилодор, рагхои базали бо муякчахои сахт пушонда шудааст ва ё баъзан бе муякча.

Аз руи консистенсия барги тути сиёх нисбат ба барги тути сафед хеле дурушт аст. Дарозии барг аз 7 то 22 см, ва пахнои аз 6 то 18 см; таносуби дарозй ба пахнои 1.1-1.2 -ро ташкил медихад. Думчаи барги тути сиёх нисбати думчаи барги тути сафед кутохтар буда, гафс ва муякчадор мешавад. Дарозии он аз 1.8 то 3.5 см, пахной 1.3 то 2.3см мешавад.

Шохтут ду намуди тудагул дорад нарина ва модина. Тудагулхои нарина шакли силиндрй дошта, нисбат ба тути сафед гафстаранд; гулхо низ калонтар буда, муякчахои зиёд доранд.

Гулхои занона байзашакли нишаста, баргчахои пешгул бештар муякчадор, канорахояш мижгонакхои зиёд дорад, дарозии гардгирак 2-2.5мм, одатан парешони кунокакдор мешаванд. Сутунча надорад.

Тудамеваи тути сиёх байзашакл, базашакли силиндрй ё гирдшакл, андозаашон калон 1.2 то 2.3 см дарозй ва 1.1 то 1.7 см пахной доранд. Ранги мева дар аввали пухтан сурх буда, дар давраи пурра пухтарасй ранги сиёхи дурахшон дорад, мевачахо ба хамдигар зич чой гирифта, хеле обдор мебошанд. Мазаи мева турши ширинмаззаи тароватбахш мебошад.

Тути сафед- Morus alba L. Тути сафед нисбат ба тути сиёх дар худуди нохия бештар пахн шуда дар богхои тамоми сокинони нохияи Айни дучор мешаванд. Дарахтони ин намуд аз 20 то 25 м кад кашида, хеле кам ба шакли бутта дучор мешаванд. Шохсори онхо парешон, пирамидашакл ё овезон мешавад. Пусти поя ва шоххои скелети ранги хокистарй, хокистарй-бурй ва бурй дошта, кад-кадди поя кафидагихо дида мешаванд. Чуби тути сафед устувор, мустахакам ва душворшикан мебошад.

Нaвдaxои чавон бapик, пapeшaн, pacги вepтикaлй ва баъзан aвeзaн мeшaвaнд. Ранги пусти нaвдaxои чубгашта xaкиcгapй, xокиcгapии 6vp ё бvpи xaкиcгappaнг буда, дap нaвдaxaи нимчубшуда xaкиcтаpии caбз ва дap киcмaти caбзaш paнги caбз дapaнд. Дap болои пуст нvктaчaxои (чeчeвички) биcёpи paнгaшaн caфeдтaби дaиpaшaкл, байзашакл ва дapaзpyя доpaнд. Дapaxти тут ду намуди навда доpaд; нaвдaxaи нашвй ва preparaba Нaвдaxaи вeгeтaтивй ниcбaт ба гeнepaтивй дapaзтap буда, 25-30 cм ва дap бaъзe нaвъxa то 2-3 м дapозй дошта, бapгxда калошу дapанд. Навдавди гeнepaтивй бошанд кyтaxтap (4.5 то 8.0 cм) ва бapгxда андозаашон майдатаpи дvpvшт доpaнд. Навдахои нимчубшуда ва caбз дap мacaфaи байни бvFyмxaи 1-2-3 Fи болои мvякчaдap ё ин ки тамоман луч мeшаванд.

МvFчaxa тукмшакл ё тукмшакли па^н, нугтсз ё нугашон кунди нишаcта ва ё кaмe бapчacгa, луч ё мvякчaдоp pacг, дapaзиaшaн аз 6 то 6.6 мм ва па^ноиашон 4.5 мм мeшавад. Пулакчавди мvFчa бapчacтa ё тукмшакли па^н буда, микдоpaшон то 7 адад мeшaвaд. МvFчaxо аз pvи андоза, шакл, parn4 ва микдapи пулакча, инчунин андозаю шакли пулакча^ои чуфти бepvна ва пушиш бо муякча фapк мeкyнaнд.

Бapгxa бaтapтиб, xaзaнpeз, аз pvи тавcифи лаъличаи бapг пvppa, пappaдоpи cиммeтpй ва Faйpи cиммeтDй шуда, микдоpи пappaxa аз ду таpаф бapaбap ё нaбapaбap мeшaвaнд. nappaxrn acacй то 5 адад, аммо паppаxaи болой ва па^лугй одатан якчандпаppаxои тapтиби дvюмpa пайдо мeкvнанд (пappaдapи бeштap бvpидaшyдa). Хамин тaвp микдapи пappaxa аз 9 то 11 ададpо ташкил мeдиxaнд. Дapaxтон аз pvи шакли бapгx.a чунинанд; баpгашaн Hyppa faap мaвpидe, ки дap тамоми шaxcap бapгx.aи ^ppa чой гвдифтаанд); гvнaгvнбapг faap як дapaxт xaм бapгx.aи пvppa ва xaм пappaдap чaйгиp шудаанд); бvpидабаpг ё бapгaшaн бvpидa faap шоxcоpи дapaxт ягон бapги пvppa дида нaмeшaвaд). Бapги тут аз pvи шакл тукммонанд, тукммонанди дapaзpvя, тукммонанди па^н, дилшакл, байзашакл ва Fайpа мeшaвaд. Кaнapaxaи бapг appaмaнaнд, appaмонaнди-дaндонaчaдоp, дaндaнaдap ва Fайpа.

Дapaзии бapг аз 3.0 то 26.0 cм-pо ташкил дода, тaнacvби дapaзи ба парной xeлe гуногун мeшавад, индeкcи он аз 1.1 то 1.9-pa ташкил мeдиxад. Андозаи бapги pacгaниpa xaнгaми чудо кapдaни навъи тут истифода бvpдaн мумкин acr, вaлe xaмчvн аломати пvppaи чудошаванда он шуда наметавонад, чунки бapaи чудо кapдaни намуд ва навъи тут комплeкcи алома'^ ба инобат гиpифта мeшaвaнд. Ба cифaти аломати фapккvнaндa, на ин ки андозаи бapг, балки индeкcи aнpa ба xиcaб мeгиpaнд. Дapaзии думчаи баpг аз 1.0 то 8.0 cм-pо ташкил мeдиxaд.

Гулад якчинca ва баъзан дучижа мeшaвaнд. Тудагулади мapдaнa cилиндpй ё овeзон, ки дap он гуляю чудогона ва ё зич чой ггоифта, дapaзиaшaн аз 7 то 35 мм мeшаванд. Гvлбapaш мvякчaдоp ё кapиб луч, 3f16 мм дapози дapaнд; бapгчaxaи пeшгvл, байзашакл ё гвддшакл, мvякчадap ё луч, кaноpaxояш мижгaнчaдap, гapдбapгxa 4-то, дapозии pиштaи гap 2-3 мм, гapгиpaк дуяонага 0-1.75 мм парной доpaд. Ранги гулад caбз, зapди caбзтоб, ё paxдap ^a^apa^rc caбз) мeшaвaд.

Гулади занона байзашакл буда, дapозиaшон бо гyлбap (^eraTOc) бapaбap, ё кaмe дapaзтap мeшaвaд. Гvлбap кaмe мvякчaдap ва ё луч мeбошад, гулад нишаста, бapгчaxaи пeшгyл кaмe муякча дapaнд, ё ин ки баъзан луч, кaноpaxояш мижгaнaкдap, байзашакл, доиpашакли-тyxмшакл ё мvдaввap мeбaшaнд. Пояча нaдapaд, ё ки он xeлe wrox acr, шаxaчaxаи гapд кyнокaкдоpи луч ё кaмe мyякчaдap мeбошaнд, дapaзиaшaн 1.25 то 4 мм^о ташкил мeдиxад.

Тvдaмeвaи тути caфeд шакли cилиндpй, cилиндpи-кaнvcшaкл, байзашакл ё мyдaввap дошта, paнги мeвa caфeд, caфeди зapдгaб, гулобии бepaнг, paнгapaнг, бунафш, бунафши твда, cvpxи cиёxтaб ё cиёx мeшaвaд. Дapозии тyдaмeвa 0.7 то 4.0 cм буда, ceüтyxм, камтуям ва тамоман нaвъxои бстуям, ки мapдvми ма^алй aнxapa бeдaнa мeнaмaнд, дvчap мeшaвaнд. Тукм^о мvдaввapи ceкиppaгaи кaмe пачакшуда буда, paнгaшaн зapдчaи пacг мeбошaд. Пайдоиши ин намуди тyтpa биcёpии олимон аз Хитой, Манчжypия ва Коpeя xиcaб мeкvнaнд. Дap ватани мо тути caфeд ба lypyx^ дapaxтaни дap дaвpaи кадим интDOдvкcияшyдa дaxил мeшaвaд.

Хангоми мvшaxидa дap дexaxaи ДapF, Каздон ва Шамтуч муайян гapдид, ки микдapи дapaxтони тут (на ин ки тути c^x, балки тути caфeд) xeлe кам шvдaacг. Сол то шл микдapи дapaxтaни тут аз xиcоби таъcиpи aнтpaпaгeнй кам мeшавад. Мумкин ин аз xиcоби за^мати зиёд capф кapдaн бapaи xyшкaндaни мeвa, дvp будан аз бaзap ва талаботи камгаp доштан ба мeвaи гут, мapдvми мaxaлй caлxaи оxиp ryтpa пapвapиш нaмeкvнaнд. Дap натича pvз аз pvз микдapи дapaxтони тут дap ин дexaxa кам шуда истодааст.

Даp paфти TaxK^^ дap ин мaвзeъ 1 навъи тути c^x - Шaxтyг ва 5 навъи тути cафeд дapёфт кapдa шуд, ки иивд Сaфeдтyг, Мapвapид (Мapвapтaк), Бeдaнa, Бaлxй ва C^xTyr мeбaшaнд. Дap зep бaъзe xvcvcиятxaи мapфaлaгии нaвъxaи мaъмvлpa мeоpeм:

Марворид ё баъзe одамон овдо Мapвapтaк мeнaмaнд, ба микдapи xeлe кам 1ё 2 даpаxт дap дexaxaи нaмбvpдa дvчap мeшaвaнд. Ин номpо тут аз xиcaби мeвaи caфeди мapвapидмaнaнд буданаш гиpифтaaacт, arap бapxe аз мeвaи Tapy тозаи aнpa чамъ каpда нигax кудам, он ба маpвapид монанд acr. Ранги мeвa caфeд, шаклаш мyдaвapи xaмвap, маззаашон аз xиcaби канди зиёд доштан, шиpин

мебошад. Меваи он бетухм-партенокарпй мебошанд. Дарахтони ин навъ 12-14 м баландй дошта, шохсори онхо шакли мудавари куррашакл ва шохчахои хеле зиёд дорад. Пусти поя ва шоххои скелети хокистарии равшан буда, навдахои кутох дорад. Дарозии навдахои вегетативй ё калкашанда 18-28 см ва навдахои генеративй 7-9 см мебошад. Дар як навдаи генеративй аз 4 то 6 тудамева дида мешавад (чадв.2).

Баргхои ин навъ нисбат ба дигархо аз чихати андоза майдатар буда, 50-65 мм дарозй ва 30-60 мм пахной доранд. Ранги барг сабзи баланд ва барг нафис мебошад. Думчаи барг аз 20 то 30 мм дарозй дорад (чадв. 1). Тути навъи Марворид ба гурухи тутхои пепазак дохил шуда, меваи хеле зиёд мебандад. Аммо аз боронгарихои аввали тобистон дар мавзеи номбурда зарар мебинад. Бисёрии мева нопухта мерезад. Аз як дарахти 15-20 сола такрибан 40-60 кг меваи тару тоза мегиранд. Меваи ин навъро дар шакли тару тоза, хушконида ва коркардшуда истифода мебаранд.

Бедона -аз сабаби надоштани тухм дар меа ин навъ номи тути бедона ном гирифтааст. Ин навъ аз дигар навъу шаклхо бо баъзе хусусиятхои морфологй фарк мекунад, асосан аз руи андоза ва ранги мева. Дарахтони тути Бедона то 20 м кад кашида, шохсори пахни парешон дорад. Тудамеваи он асосан ранги сафед дошта баъзан тобиши бунафш дорад. Шакли силиндрй ва баъзан байзавй доранд. Дар таркиби мева канд хеле зиёд аст. Вазни мева аз 0.8 то 2.6 грамм ва андозаи 19х11 мм- ро ташкил медихад. Думчаи мева 4-5мм дарозй дорад.

Баргхояш пурра 60-90 мм дарозй ва 45-75 мм пахной дошта шакли тухммонанд доранд. Асоси барг мудаввар буда, нугаш тез мебошад. Ранги барги ин навъи тут сабзи равшан буда, мулоими чилодор мебошанд. Думчаи барг 30-40мм дарозй дорад (чадв. 1). Тути Бедона ба навъхои пешпазак дохил шуда, гули бисёр карда, меваи зиёд мебандад, ягона норасогии ин навъ резиши бисёри мева (аз хисоби ноустувории думчаи мева) мебошад. Меваи ин навъи тут хеле ширин аст. Як дарахти 30-35 сола то 70 кг меваи тарутоза медихад.

Балхй- ин навъи тут дарахтони азимчуссаи баландиашон дар сархади байни нохияи Айни бо Мастчох дехаи Дарг то 24м мерасад. Шохсори бакуввати парешони васеъ доранд. Хусусияти фарккунандаи онхо ин андозаи калони мева ва ширинии аз хад зиёд мебошад. Баргхояш пурра 55-65 мм дарозй ва 60-75 мм пахной дошта шакли тухммонанд доранд.Вазни як тудамеваи ин навъ 2.5-2.6 грамро ташкил дода, андозаи миёнаи он 22х15 мм мебошад. Мевахои алохидае дучор мешаванд, ки то 3.6 граммро ташкил медиханд. Ранги мева зарди сафедтоб, шаклаш байзавй-силиндри мебошад. Аз як дарахт то 70 кг мева гирифтан мумкин аст. Пусти поя ва шоххои скелети хокистарранг мебошад. Навдахои вегетативй то 45-55см ва генеративи бошанд 20-25 см-ро ташкил медиханд (чадв.1). Дар як навдаи генеративи то 7 адад тудамева ба кайд гирифта шуд. Ин навъи тут низ ба катори тутхои тезпаз дохил мешавад.

Хамин тавр муайян гардид, ки дар худуди нохияи Айнй низ ду намуди тут сиёх- ва сафед-, ки аз тарафи Н.В. Смолский дар нохияи Мастчох муайян карда шуданд, дучор мешаванд. Тути сиёх факат як намоянда -Шохтут ва тути сафед бошад якчанд навъу шаклхоро дорад. Дар солхои охир аз сабаби таъсири анропогенй микдори дарахтони тут дар нохия хеле кам шуда истодааст. Онхоро бурида ба шакли аловй истифода мебаранд, ки ин ба нестшавии генофонди ин дарахт оварда мерасонад.

Чддвали 1

Баъзе параметрхои морфологии дарахти тут дар нохияи Айнй__

Навъу Андозаи барг, Пахноии барг, Дарозии Дарозии Fафсии Микдори Микдор

шаклхои тут мм мм думчаи барг, навдаи навдаи барг, адад. и

мм яксола, см яксола, мм тудамева

, адад

Сафедтут 90.0 ±1.5 70±1.4 55±1.7 10.5±1.5 3.0±0.8 6 4

Бедона 70±1.8 55±1.6 40±0.9 13.6±1.4 2.8±0.7 7 5

Марворид 60±1.7 50±1.1 30±1.5 10.0±1.2 2.8±0.7 8 4

Балхи 55±1.7 65±0.7 28±1.6 20.0±1.5 3.8±1.2 8 5

Шохтут- 130±1.3 120±1.6 1.0±0.4 3.0±0.8 4.8±2.3 3 2

Ч,адвали 2

Андозаи меваи навъхои гуногуни ^ тут дар нохияи Айнй__

№ б/т Номгуйи навъу шаклхои тут Дарозии тудамева (мм) пахноии тудамева мм) 2 й ^ Дарозии думчаи мева (мм) Рафсии думчаи мева (мм)

1 Шохтут 29±3.2 20±0.6 6±0.6 5±0.3 2.0±0.04

2 Марворид 14±1.7 16±0.9 - 9±0.9 1.2±0.03

3 Бедона 16±0.6 10±0.6 - 6±0.3 1.0±0.03

4 Сафедтут 17±0.6 11±0.3 23±0.9 7.1±0.6 1.0±0.03

5 Сиёхтут 19±0.3 9±0.9 30±0.3 11±0.6 1.2±0.04

6 Балхй 23±0.6 19±0.3 - 8±0.3 10±0.03

ЛИТЕРАТУРА

1. https://tg.m.wikipedia.oig/wiki/%D0%9D%D0%BE%D2%B3%D0%B8%D1%8F%D0%B8_%D0%90%D0%B9%D0 %BD%D3%A3

2. Керн Э.Э. Тутовое дерево (шелковица). / Э.Э. Керн // Изд. Инст. растениеводства НКЗ СССР.-Л., 1932.-С.18-25.

3. Федоров А.И. Тутоводство. / А.И.Федоров - М., 1954. - 260с.

4. Бахтеев Ф.Х. Важнейшие плодовые растения. / Ф.Х.Бахтеев // Изд-во «Просвешение» М., 1970.-351с.

5. Мубалиева Ш.М. Сортовое и формовое разнообразие шелковицы (Morus l.) на Западном Памире. Автореф. дис. канд. с-х. наук. / Ш.М. Мубалиева - Душанбе, 2011.-23с.

6. Шпигель М.Л. Тутоводство в Японии. Ташкент. - Сельхозгиз. 1932. С. 20-45.

7. Смольский Н.В. Культура тутового дерева в Зеравшанской долине. / Н.В. Смольский М.Л.Шпигель, Г.А.Покровский // Плодовые Среднего Таджикистана Л: 1935.-вып.23.- С. 104-155.

8. Запрягаева В.И. Лесные ресурсы Памиро-Алая. / В.И. Запрягаева // Изд-во «Наука». Ленинградское отделение -Л.,-1976. С. 178-180.

РАЗНООБРАЗИЕ СОРТОВ ШЕЛКОВИЦЫ НА ТЕРРИТОРИИ АЙНИНСКОГО РАЙОНА

В статье приводится краткое изучение двух видов шелковицы на территории Айнинского района, Согдийской области. Даётся краткая морфологическая характеристика 1 сорта черной и 6 сортов и форм белой шелковицы произрастающих на территории Айнинского района. Морфологические параметры сортов приводится в виде таблицы.

Ключевые слова: Айнинский район, шелковица, черная шелковица - Morus nigra L., белая шелковица - Morus alba L., почки, листья, побег, соплодия, Шохтут, Бедона, Марворид, Балхи.

VARIETY OF SILK VARIETIES ON TERRITORY OF AININSKY DISTRICT

The article provides a brief study of two types ofmulberry on the territory of the Aininsky district, Sughd region. A brief morphological characteristic of 1 variety of black and 5 varieties and _ forms of white mulberry growing on the territory of the Aininsky region is given. The morphological parameters of the varieties are given in the _ form of a table.

Keywords: mulberry, black mulberry, white mulberry, species, varieties, forms, Aini, infructescence, shoot, leaves.

Сведения об авторе:

Ёров Комрон Нарзикулович - магистрант второго курса биологического факультета Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Тел: (+992) 931839252, E-mail: komron_01.96@mail.ru.

About the author:

Yorov Komron Narziqulovich - second-year master's student, Faculty of Biology, Sadriddin Aini Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, Phone: (+992) 931839252; E-mail:komron_01.96@mail. ru.

^АМКОРЩОИ БАЙНАЛХАЛЦЙ ОИД БА МУ^ОФИЗАТИ ТАБИАТ

Хцсайнов Д.Э., Мирзоев.С.М, Холов С.А., Намозов А.К.

Донишгоуи давлатии Кулоб ба номи А. Рудакй

Масъалахои садамахо, мушкилотхо ва хатархои экологй, имрузхо тамоми ахли башарро ба ташвиш оварда аст. Аз ин ру, бетарафй ва каноргир нашудан оиди ин хатархои Сайёра беахамиятй нашояд, зеро ахли башар имруз танхо дар хамкории якчоя метавонанд табиати мухити атроф ва конуниятхои онро омузанду риоя ва пайваста такмил диханд. Ин хамкорихо имконият медихад, ки инсоният барои насли ояндаи худ аз табиат чизе мерос гузорад.

Аксари ташкилотхои байналхалкй аз ибтидои асри XX сар карда, корхои илмию амалиро оиди хамкорихо доир ба масъалахои мухофизати мухити зист ба сомон расонидаанд. Мохи октябри соли 1948 бо ташаббуси ЮНЕСКО, (ташкилот оиди маориф, илм ва санъат), дар Фонтенбло ташкилоти

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.