Научная статья на тему 'Floristic vocabulary in “Tajik Language dictionary”'

Floristic vocabulary in “Tajik Language dictionary” Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
3860
81
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛЕКСИКА / ЛЕКСИКОГРАФИЯ / "СЛОВАРЬ ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА" / РАСТЕНИЯ / ЛЕКСИЧЕСКАЯ ЕДИНИЦА / СЛОВО / LEXICON / LEXICOGRAPHY / "TAJIK LANGUAGE DICTIONARY" / PLANTS / LEXICAL UNIT / WORD / "ФАРҳАНГИ ЗАБОНИ ТОҷИКӣ" / НАБОТОТ / ВОҳИДИ ЛУғАВӣ / ВОЖА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Косимова М.Дж.

Статья посвящена рассмотрению и изучению названий растений в «Словаре таджикского языка».Отмечается, что флористичесая лексика данного словаря разделяется на две части: а) растения, относящиеся к травам; б) названия кустарников и деревьев. На основе этой классификации автор статьи анализирует примеры из лексики, представленной в словаре. Доказывается, что часть лексических единиц, связанная с названиями растений, на протяжении истории своего существования не претерпела изменений и современный читатель без труда понимает ее, однако вместе с тем, существует определенное количества слов, обозначающихдревние названия растений, которые не употребляются в наши дни или упоминаются под другим названием.Автор статьи приходит к выводу, что названия растений составляют существенную часть лексики «Словаря таджикского языка» и являются еще одним свидетельством богатства таджикского языка.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Флористическая лексикав "Словаре таджикского языка"

The article dwells on the consideration and study dealing with the names of plants in "Tajik Language Dictionary".It is underscored that the floristic vocabulary of the relevant dictionary is divided into two parts:plants related to herbs; b) the names of bushes and trees. Proceeding from this classification, the author of the article canvasses the examples out of the vocabulary represented in the dictionary. In her article the author proves that part of lexical units linked with the names of plants have not changed in the course of their existence history and a modern reader can easily understand it, but at the same time, there is a certain number of words expressing the ancient names of plants that are not resorted to today or mentioned under a different title.The author of the article comes to the conclusion that the names of plants are traced back to the part of the vocabulary in "Tajik Language Dictionary" and are considered to be another evidence being the Tajik language enrichment.

Текст научной работы на тему «Floristic vocabulary in “Tajik Language dictionary”»

УДК 4Т М.Ч- ЦОСИМОВА

ББК 81,2Т

ЛЕКСИКАИ МАРБУТ БА НАБОТОТ ДАР "ФАР^АНГИ ЗАБОНИ ТОНИКИ"

Аз огози нигориши фархангхо лексикаи марбут ба наботот дар радифи вохидхои лугавии дигар ма;ому манзалати хосаро доро мебошад. Гиёху дарахт хамчун як чузъи чудонашавандаи зиндагии инсон на танхо ба рузгори харрузаи мардум, балки ба фарханг ва адабиёти у низ ворид шудааст(3, 201). Ма;оми лексикаи марбут ба гиёху дарахтон дар лугатномахои форсй-точикй дар баробари густариши лексикография тавсеа ёфтааст. Масалан, агар ба «Лугати фурс»-и Асадии Тусй 40 вохиди лугавии марбут ба гиёху дарахтон ворид шуда бошад, дар «Фарханги Кдввос» 150 вохиди лугавй ба ин мавзуъ ало;аманд мебошанд (1, 13).

Лексикаи набототи «Фархднги забони точикй»-ро метавон ба ду бахш та;сим кард: 1) гиёху рустанихои алафмонанд; 2) номи буттаву дарахтон.

1. Гиё^у рустанщо. Дар ин фарханг номвожахои ифодагари гиёху рустанихо ба таври фаровон мавриди тавзеху ташрех ;арор гирифтаанд. Онхоро ба се гурух метавон тасниф намуд:

а) гиёху рустанихои му;аррарй, ки инсон онро барои худ ё хуроки чорво истифода мебарад:

Алаф - гиёх, гиёхи сабз; хуроки чорпо:

Эшон андар биёбон таом ва алаф намеёфтанд ва он сол ;ахт буд.

«Таърихи Наршахй» (5, 156).

Аспист - юнуч;а:

Нохурда як шикам аспист харгиз,

Чарогохат бувад сахрои пурхор.

Абуисхо;и Атъима (5, 193). Акзавон - гиёхест аз навъи бобунаи сахрой:

Fазонхон дар он баррияи пурлола ва анжавон тамошокунон ва шикорзанон меомад. «Ч,омеъ-ут-таворих» (5, 116).

БарFаст - як хел гиёхи худруй, ки ба ош меандозанд ё барои иштихо хуриш мекунанд (5,

154).

Бунафша - гиёхест, ки гулхои хурду сархами савсанранги хушбуй дорад ва дар бахор пеш аз гулхои дигар мешукуфад:

Бунафшахои тарй хайл-хайл сар баркард, Чу оташе, ки ба гугирд бардавид кабуд (5, 212).

Васма - гиёхест, ки занону духтарон баргхои онро фишурда, оби фишурдаи нилгунашро ба абрувони худ мемоланд, усма:

Кас натавонад гирифт домани давлат ба зур, Кушиши бефоидаст васма бар абруи кур.

Саъдй (5, 227).

Боиси зикр аст, ки вожаи мазкур имруз танхо дар гуфтугуи точикй дар шакли «усма» истифода мешавад.

Гиё^//гиё - алаф, набототи гайричубй: Гар навбахор ояду пурсад зи дустон Гу, эй сабо, ки он хама гулхо гиё шуданд.

Хусрави Дехлавй (5, 262). Гоз - як навъ алаф, ки хуроки баъзе хайвонот мебошад Чу пила зи барги хазон хурд гоз, Хдма тан шуд ангишту кай кард боз.

Низомй (5, 274).

Ин вохиди лугавй дар «Фарханги забони точикй» ба се маънй омадааст. Ба маънии кайчй, дарахти санавбар ва алаф. Зохиран маънии дарахти санавбар дар шакли «коч» бештар

мавриди истифода мебошад. «Гоз» ба маънии ироанамудаи муаллифони «Фарханги забони точикй» дар ягон фархангхои муътабари форсй, аз чумла «Fиëс-ул-луFOт» низ шарх ёфтааст (5, 187).

Дух - лух, гиёхест, ки аз он бурё мебофанд ва ё харбуза меовезанд:

Руи маро хачр кард зардтар аз зар,

Гардани ман иш; кард нармтар аз дух (5, 410).

Дар забони точикй «дух» ба лафзи «лух» маъруф аст. Он гиёхест, ки дар об меруяд. Баъзе аз муфассирон «лух»-ро ;исме аз гиёхи най донистаанд, ки дар об меруяд ва нихоят мулоим аст. Бурёе, ки имруз маъмулан мебофанд, аз гиёхи «;имиш» мебошад, ки аз «лух» тафовут дорад.

4,aFop - як навъ гиёхе, ки ба он матоъро ранг мекунанд, гиёхи рангдиханда (5, 1, 421). Вочаи «чаFор» дар «Fиëс-ул-луFOт» бо гунаи ^OFap (хавсалаи мурFOн) зикр ёфтааст.

Ч,оч- гиёхи баFOят сафеди бемаза, ки шутур онро харчанд хояд хам, фуру бурда наметавонад:

Чоч дорй туву хастанд басечочхурон, В-ин ачаб нест, ки тозанд суи чоч харон.

Асчадй (5, 422).

Заргиё - як навъ гиёхи тиллоранг, ки дар Х^индустон меруяд (5, 440). Зарир - гиёхи зардест, ки бо шираи он матоъхоро ранг мекунанд: Рухи лаъли ту карда руям зарир, Кади сарви ту карда пуштам дуто.

Муизй (5, 440).

Дифло - гиёхи захрдоре, ки барои хайвонот зараровар аст, харзахра (5, 381). Дуза//дуча - гиёхест, ки меваи хордори он агар ба либос расад, сахт мечаспад: Ба дилхо андаровезад ду зулфаш, Чу дуча андаровезад ба доман.

Хаффоф (5, 408).

Ме^ргиё(з) -гиёхест, ки решааш монанди шакли одам аст ва чинси нарина ва модина дорад; чен-шен, мардумгиё; аз руи а;идахои афсонавй касе, ки ин гиёхро хамрохи худ дорад, гуё мехру мухаббати дигаронро ба худ чалб мекардааст: Мехрубонй зи ман омузу гарам умр намонд, Бар сари турбати Саъдй биталаб мехргиёро.

Саъдй (5, 685). Ме^рй - як навъ гиёхи даштй, ки гули он захрнок аст: Бар забон бехи гули мехрй нихад, Шохи дасту по гувохй медихад.

Румй (5, 685).

Мушлак//мушклак - навъе аз гиёхи дарозу навдаFафсе, ки лаби об ва ботло;хо меруяд ва дорои буи хосе мебошад:

Назаре ку, ки кунад ранги гул аз оташ фар;, Шомае ку, ки шавад мудрики мушк аз мушлак.

Бедил (5, 787).

Нахч//нахч - гиёхи дуруште, ки хамчун чоруб кор мефармоянд. Дар забони имрузаи точикй ин гиёх бо номи чоруб ёд мешавад: Дасту кафу пои пирон пуркалахч, Риши пирон зард аз бас дуди нахч.

Тайён (5, 842). Каду - навъе аз растанихои полизй ва махсули он: Ч,ои хакимон маталаб, бехунар З-он ки наёяд зи каду хованй.

Носири Хусрав (5, 526). Кабаст - растании кадумонанди талх, ки онро ханзал низ мегуянд: Чаро кишт бояд дарахте ба даст Ки бораш бувад захру баргаш кабаст?

Фирдавсй (5, 523).

Ханчак - як навъ гиёхи биёбонии худру, ки дар тибби ;адим барои куштани кирми меъда ба кор мерафт (5, 462);

Намунаи вохидхои луFавии марбут ба номгуи растанихо, ки барои инсон ё чорво истифода мешавад, дар «Фарханги забони точикй» фаровон аст;

б) гиёххое, ки дар тиб истифода мебаранд ва хусусияти шифобахшй доранд: Дарамна - гиёхе, ки дар тиб ба кор меравад:

Ба хар дуое,к-у инон тофта, Дарамна ба доман дирам бофта.

Низомй (5, 325).

Шакли дурусти вохиди луFавии мазкурро луFатнигорон «дирамна» низ донистаанд. Растании мазкур хамон рустании чоруб аст, ки тахти вохиди луFавии «нахч» ёдрас шуд. Оби ин гиёхро дар тиб истифода мебаранд, ки барои дафъи кирми меъда муфид аст. Номхои дигари он: варк, пушон, чоруб, ханчак, ки дар боло зикраш рафт.

Занчабил - гиёхи наймонанд, ки асосан дар Хиндустон меруяд, гулу мева надорад ва бехи он, ки занчабил номида мешавад, таъми тунду муаттаре дошта, ба хурок андохта мешавад ва дар тибби шар; низ хамчун дору истеъмол мегардад (5, 438).

Испанд//исфанд - як навъ гиёхи худруй, ки донахои хурди сиёх дорад ва гуё сузонда дуд карданаш барои дафъи захми чашми бад фоиданок мебошад, сипанд, хазориспанд: Агар ин сон зи дил оташ фурузад, Аз он дузах чу испанде бисузад.

Бадрии Кашмирй (5, 495). Дар забони гуфтугуи шимоли Точикистон вочаи мазкур хамчун «исири;» маъмул мебошад.

Кадар - растании хушбуи давой, ки онро кодй хам мегуянд: Баъси ту шихобест, ки дар коми шаётин, Бо хир;аташ оташ чу шароби кадар аст.

Анварй (5, 495).

«Кадар» дар фархангхои форсй ба маънии дарахте, ки шабехи дарахти хурмост ва дар Хиндустон меруяд, омадааст.

Марзангуш//марзанчуш - навъе аз райхони хушбу, ки шоххои баланд дорад, баргхояш борик буда, ба гуши муш монандй дорад, гулхояш сафеди моил ба сурхй ва онро дар тиб ба кор мебаранд:

Ханузам буи марзангуш тунд аст, Хануз аз дидани ман дида кунд аст.

Дехлавй (5, 642).

Маъмулан ин хамон гули сурхи райхонест, ки мардуми точик дар хонахои худашон мекоранд ва онро чи ба шакли тар ва чи ба шакли хушк истифода мекунанд. Хамчун рустании давобахш дар сарчашмахо чун марзангуш фаровон зикр шудааст (2, 148). Мардумгиё (з) - мехргиёх, чен-шен: Кадомин Fул дар сахрои гумрохй далелат шуд, К-аз инсонй гузаштй, толиби мардумгиё гаштй.

Бедил (5, 642)

в) дар «Фарханги забони точикй» силсилаи асмои гиёху наботот зикр ёфтаанд, ки барои хонандаи имруз мафхум нестанд. Ин гуна вохидхои луFавй ё аз байн рафтаанд ва ё дар шакли дигар имруз истифода мешаванд. Чунончи:

Ванчанак - райхон, нозбу: Ванчанакро хаме намуна кунад Дар гулистон ба зулфи ванчанакй.

«ЛуFати фурс» (5, 224) Вард - гул, гули сурх, гули садбарг: Ба чон андар лахв асту ба маFЗ андар мушк аст, Ба чашм андар нур асту ба ру андар вард аст.

Манучехрй (5, 224). Говчашм - номи гули берунсафеди дарунзард: Хам аз хайрию говчашму зиришк Бишуста рухи хар як оби сиришк.

Асадй (5, 273).

Гули наврузй - гулест, ки дар аввали бахор мешукуфад: Хдма олам ба тамошои ту шоданд, оре, Ту махи идию руи ту гули наврузист.

Камоли Хучандй (5, 282). Гули са^ар - гули бомдодй, гуле, ки сахар мешукуфад: Аз диданашон назар шукуфташ, Дил хамчу гули сахар шукуфташ.

Файзй (5, 282).

Гули пиёда - гуле, ки дарахт ва буттаи бузург надорад, монанди савсан, бунафша, лола ва гулхои сахрой, гули хурдй:

Ч,ое, ки ба рах кунад гулгашт, Дар куча дамад гули пиёда.

Хусрави Дехлавй (5, 282). Гулбун - буттаи гули садбарг, буттаи вард: Биёрост гетй ба сони бихишт, Ба чои гиё сарву гулбун бикишт.

Фирдавсй (5, 284)

Гулнор - гули анори оддии мевадор, гули анори садбарги наринаи бесамар, ки гулнори форсй низ мегуянд:

Хдмегуфту лабхо пур аз ханда дошт, Рухон хамчу гулнори оганда дошт.

Фирдавсй (5, 285).

Дар «Фарханги забони точикй» бо истифода аз вохиди лугавии «лола» чандин номи гулхо оварда шудааст:

Лола - гули асосан сурхранги даштй ва кухй, ки дорои анвои бисёр мебошад, дар авали бахор мешукуфад ва дар миёнаи баргхо доги сиёх дорад: Ё;утвор лола, бар барги лола чола, Карда бар у хавола гаввос дурри дарё.

Кисой (5, 603).

Лолаи хамро, лолаи духтарй - навъе аз лолаи сурх, ки онро озаргун хам мегуянд, ба арабй ша;о;уннумуъ номида мешавад:

Чунон шуд рах зи акси хар пари сурх, Ки бог аз лолахои духтари сурх (5, 603).

лолаи Нуъмон - лолае, ки гуё Нуъмон ном подшох аз кух оварда парварида будааст: Бурда аз марчон ба гуна лолаи Нуъмон саба;, Бурда аз мутриб ба достон булбули хушгуй, гуй.

Катрон (5, 603) Лолаи ^амро - (ё ахмар) лолаи сурх: Гар рухи ман зард кард аз оши;й, гу: Зард кун, Заъфарон ;имат фузун аз лолаи хамро кунад.

Манучехрй (5, 603).

Насрин//нисрин - номи як гули сафеди хушбуи хурд, ки онро гули мушкин низ мегуянд: Дида шикебад зи тамошои бог, Бе гулу насрин ба сар орад димог.

Саъдй (5, 836).

Настаран - номи як гули хурди хушбуи зебо, ки сафед ё сурх буда, дар шохахо гучум-гучум кушода мешавад.

Сари настаранро зи муи сапед, Сиёхй дех аз сояи мушкбед.

Низомй (36,1,837).

Баррасии «Фарханги забони точикй» муайян кард, ки дар китоб зиёда аз 300 номгуи рустаниву гиёхии тиббй зикр ёфтааст. Хдрчанд тавзехи ин вохидхои лугавй чанбаи ами;и тахлилиро доро нестанд, вале хамчун сарчашмаи муътамад метавонад хонандаро дар чустучуи маънихои васеи номгуи гиёху наботот рахнамун созад. Ч,амъ овардани номхои гиёху набототи табобатии марбут ба тиб аз «Фарханги забони точикй» имкон меорад, ки мо лугатномаи кучаки вожахои тиббиро дар даст дошта бошем.

1. Номи буттаву дарахтон. Дар мавриди ташрехи вохидхои луFавии марбут ба номи буттаву дарахтон мураттибон кушиш кардаанд, ки бо назардошти асноди фархангнависии пешин дар асоси мисолхои илмиву да;и; аз осори адибон мутоби; ба маърифати хонанда маънигузорй намоянд. Хамчунин аксари номи дарахтон точикй мебошанд.(1, 14) Чунончй:

Бед - дарахти бесамари соядор, ки шохахои росту баланд дорад, бештар дар чойхои сернам меруяд:

Бедро гар бипарваранд чу уд, Барнаёяд шамими уд аз бед.

Ибни Ямин (5, 169).

Бон - дарахти мавзуне, ки баргхои нозуку хушбуй дорад ва аз донахои пистамонанди он хушбуе мегиранд, хуббулбон (36,1,201).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ботингон - буттае, ки меваи дарозу бунафши кабудчамонандаш дар хурок кор фармуда мешавад, боинчон:

Сару бун чун сару буни пингон, Андарун чун буруни ботингон.

Абушакури Балхй (5, 206) ЧалFуза - як навъ дарахте, ки ба санавбар монанд аст: Бувад гандум газе боло сарафроз, Сари чалFуза гуяд бо фалак роз.

Хусрави Дехлавй (5, 520). Бута - бута, дарахтчаи пуршоху барг, ки баланд намешавад, хамчун буттахои гули садбарг ва хелхои он, ёсуман, зирк:

Сиёхгуш худро ба бутаи хоре нихон кард.

Анвори Сухайлй (5, 206). Вакдаок; - дарахти афсонавист, ки дар Ва;во; ном чазирае меруидааст ва меваи он гуё ба сурати инсон буда, монанди овози инсон садое хам мебаровардааст: Басе намонд, ки ябрух бар замини Хутан Сухансарой шавад чун дарахтаки ва;во;.

Хо;онй (5, 230).

Газ II - 1. бута ё дарахти хурд, дорои хушахои гулхои гулобиранг, баргхояш монанди барги сарв мебошад, тамариск:

Агар бад кунй чашми некй мадор, Ки харгиз наёрад газ ангур бор.

Саъдй (5, 250). Дав^а - дарахти бузург:

Кадом давхаи саодат, ки аз тундбоди ша;оват аз бех карда нашуд?

«Тазкираи Давлатшох» (5, 314). Дарахт - рустании дарозумри дорои тана ва шоху барг, шачар: Чу хисрав ба бедод корад дарахт, Бигардад аз у подшохию бахт.

Фирдавсй (5, 326)

Занд - дарахти буттамонанди мурт, як хел буттаи хамешасабз (5, 437). Заранг - дарахти кухии бесамар, ки чуби сахт ва пусти сурх дорад: Чунон бигирям, агар дуси бори ман надихад, Ки хора хун шавад андар шаху заранг зуFOл.

Мунчик (5, 439). Заранд - номи як навъ дарахти сахт (5, 439). Нахил - дарахти хурмо: Пои мо ланг асту манзил бас дароз, Дасти мо кутоху хурмо бар нахил.

Хофиз (5, 840). Нашк - дарахти коч, санавбар: Он ки нашк офариду сарви сахй В-он ки бед офариду нору бихй.

Рудакй (5, 842).

Обнус 111а - дарахтест сиёхранг, ки чуби он нихоят сахту вазнин буда, дар сохтани чизхои зебои ;иматбахо ба кор меравад ва дар ва;ти сухтан монанди уд буи хуш медихад:

Зи обнус даре андар у фарошта буд, Ба чои охан симин хама башу мисмор.

Абулмуайяди Балхй (5, 893). Ос - дарахтест хамешасабз, ки баргу гулаш хушбуй буда, дар тиб хамчун даво кор фармуда мешавад, дарахти мурд:

Дар ту эй гунбади умеди харос, Гардиши ос хасту гунаи ос. Сабзу хуррам чун осй андар чашм, Боз бар фар; тезгард чу ос.

Масъуди Саъд (5, 925). АрFавон//арFувон - дарахтест, ки гулхояш багоят сурх мешаванд: Менамояд акси май дар рангу руи махвашат Хдмчу барги аргавон бар сахфаи насрин гариб.

^офиз (5, 87).

Бак(к)ам - дарахтест, ки чубаш сурхранг буда, аксар дар рангрезй ба кор бурда мешавад, дарахти заранги сурх:

Бим аст, к-аз тагобуни ин чархи нилгун, Хуни фусурда чуш занад дар раги ба;ам.

Захирии Форёбй (5, 136). Зайтун - дарахти хамешасабзе, ки дар баъзе кишвархои гарм меруяд: Ми;доре барги зайтун дар мин;ор гирифта, мурочиат намуд.

«Равзат-ус-сафо» (5, 431). Модарюн//мозарюн - дарахтест ширдор монанди сумо;: Ба табъи шаккар будам ба табъи модарюн, Чунон шудам, ки надонам тарангабин аз моз.

Мухалладй (5, 697).

Мушкбед - навъе аз бед, ки гули хушбуй дорад ва дар бахорон занбури асал аз гули он гизо мегирад:

Асири суманбарг шуд мушкбед, Fубори сиях сайди бози сапед.

Низомй (5, 85).

МуFелон - номи як навъ дарахти хордор дар сахрохои Арабистон: Шунидам, ки марде ба рохи Х^ичоз, Ба хар хутва кардй ду раъкат намоз. Чунон гарм на дар тари;и Худой Ки хори мугелон бикандй зи пой.

Саъдй (5, 791). Над(д) - растаниест хамчун уд, алоэ: То набвад равзаи мубораки Махмуд, Уд наруяд бар у на сунбулу над.

Манучехрй (5, 823).

Омузиши «Фарханги забони точикй» аз лихози ма;оми асмои набототу гиёх дар китоб му;аррар намуд, ки мураттибони фарханг кушиш кардаанд, то ки кулли вохидхои лугавии марбут ба ин сохаро фаро гирифта бошанд. Хдрчанд номватахои марбут ба рустанй дар илми гиёхшиносй беш аз 20 хазор ташкил мекунад(4, 117), аммо маъмултарин он дар фарханг тафсир ефтаанд. Як ;исми вохидхои лугавии марбут ба асмои набототу рустанй калимахое мебошанд, ки онхо тайи таърихи тулонй ба як ном истифода мешаванд ва дарку фахмиши ин гуна вожахо барои хонандаи имруз душворй надорад. Метавон дар ин маврид вожахоеро монанди «дарахт», алаф, гиёх, гашниз, бунафша, испанд ва даххои дигарро номбар кард. Кисмати дигари вохидхои лугавй шомили номи ;адима буда, имруз ё тамоман истифода намешаванд ё ба исми дигар ёдрас мешаванд. Чунончи: «Аспист», ки имруз «юнуч;а» меномем ё «дух», ки имруз «лух» ё «нашк», ки «санавбар» мебошад ва даххои дигар.

Хдмин тари;, номвожахои набототу рустанихо як бахши калони вохидхои лугавии «Фарханги забони точикй» мебошанд, ки аз ганомандии забони точикй дарак медиханд.

ПАЙНАВИШТ:

1. Касымова, М. Дж. Структура, особенности и месий "Словаря таджикского языка" в таджикской лексикографии/ М. Дж. Касымова// Автореферат дисс. На соискание ученой степени канд. Филол. Наук.- Душанбе, 2013.- 24с.

2. Косымова, М. Названия растений в "Словаре таджикского языка" Вестник Таджикского национального университета Серия филологических наук/ М. Косымова -2013- №4.- С. 148-153.

3. Мачидов, Х. Забони адабии муосири точик. Ч,.1.- ЛуFатшиносой/ Х. Мачидов -Душанбе, 2007. - 254с.

4. Туракулов, И. Юнусов, С. Fаниева, А. Список ботанических названий растений Таджикистана/ И. Туракулов // Известия Академии наук Республики Таджикистан, отделение биологических и медицинских наук. - 2010. - №3.- С. 117.

5. Фарханги забони точикй. /Дар зери тахрир М. Шукуров, В.А. Капранов, Р. Хошим, Н. Маъсумй.- М.: Советская энсиклопедия, 1969, ч.1. - 951с.

6. Фарханги забони точикй. / Дар зери тахрири М. Шукуров, В.А. Капранов, Р. Хошим, Н. Маъсумй. - М.: Советская энсиклопедия, 1969, ч.2. - 949с.

REFERENCES:

1. Kosymova, M. J. Structure, Peculiarities and Mesas of "Tajik Language Dictionary" in the Tajik Lexicography./ M. J. Kosymova // Synopsis of candidate dissertation in philology.-Dushanbe, 2013.- 24 p.

2. Kosymova, M. The Names of Plants in "Tajik Language Dictionary" Bulletin of the Tajik National University. Series of philological sciences/ M. Kosymova. - 2013. - №4. - P. 148-153.

3. Majidov, Kh. Modern Literary Tajik Language. -V. 1. Lexicography/ Kh. Majidov. -Dushanbe, 2007. - 254 p.

4. Turakulov, I. Yunusov, S. Ghanieva, A. The List of Botanical Names of Plants in Tajikistan/ I Turakulov // Tidings of the Academy of Sciences of Tajikistan Republic, Department of Biological and Medical Sciences. - 2010. - № 3.- P. 117.

5. Tajik Language Dictionary. / under the general editorship of M. Shukurov, V.A. Kapranov, R. Hoshim, N. Ma'sumi .- M.: Soviet Encyclopedia, 1969, -V. 1. - 951 p.

6. Tajik Language Dictionary. / under the general editorship of M. Shukurov, V.A. Kapranov, R. Hoshim, N. Ma'sumi .- M.: Soviet Encyclopedia, 1969, -V. 2. - 949 p

Лексикаи марбут ба наботот дар «Фарханги забони тоцикй»

Вожа^ои калиди: лексика, лексикография, "Фаруанги забони тоцикй", наботот, вохиди лугавй, вожа

Мацола ба баррасии асмои наботот дар "Фарщнги забони тоцикй" тахассус ёфтааст. Тазаккур меравад, ки лексикаи набоботи фарханги мазкур ба ду бахш тацсим мешавад: гиёуу рустании алафмонанд ва номи бутттаву дарахтон. Х,ар яке аз ин бахшуо бо асноди фаровоне аз ин лугатнома таулилу баррасй карда мешаванд.Собит мегардад, ки як цисми воуидуои лугавии марбут ба асмои набоботу рустанй вожауоеанд, ки дар дарозои таърихи мавцудият тагйири ном накарда, дарку фаумиши ощо барои хонандаи муосир сахт нест, аммо дар баробари ин як мицдор воуидуои лексикй уомили номи цадима буда, имруз умуман корбурд намешаванд ва ё бо дигар исм ном зикр мешаванд.Хулоса мешавад, ки номвожауои набоботу рустанй бахши аъзами лексикаи "Фаруанги забони тоцикй "-ро ташкил дода, аз ганои забони тоцикй гувоуй медиуанд.

Флористическая лексика в «Словаре таджикского языка» Ключевые слова: лексика, лексикография, «Словарь таджикского языка», растения, лексическая единица, слово Статья посвящена рассмотрению и изучению названий растений в ««Словаре таджикского языка».

Отмечается, что флористичесая лексика данного словаря разделяется на две части: а) растения, относящиеся к травам; б) названия кустарников и деревьев. На основе этой классификации автор статьи анализирует примеры из лексики, представленной в словаре. Доказывается, что часть лексических единиц, связанная с названиями растений, на протяжении истории своего существования не претерпела изменений и современный читатель без труда

понимает ее, однако вместе с тем, существует определенное количества слов, обозначающих древние названия растений, которые не употребляются в наши дни или упоминаются под другим названием.

Автор статьи приходит к выводу, что названия растений составляют существенную часть лексики «Словаря таджикского языка» и являются еще одним свидетельством богатства таджикского языка.

Floristic Vocabulary in "Tajik Language Dictionary "

Keywords: lexicon, lexicography, "Tajik Language Dictionary", plants, lexical unit, word

The article dwells on the consideration and study dealing with the names of plants in "Tajik Language Dictionary".

It is underscored that the floristic vocabulary of the relevant dictionary is divided into two parts: a) plants related to herbs; b) the names of bushes and trees. Proceeding from this classification, the author of the article canvasses the examples out of the vocabulary represented in the dictionary. In her article the author proves that part of lexical units linked with the names ofplants have not changed in the course of their existence history and a modern reader can easily understand it, but at the same time, there is a certain number of words expressing the ancient names of plants that are not resorted to today or mentioned under a different title.

The author of the article comes to the conclusion that the names of plants are traced back to the part of the vocabulary in "Tajik Language Dictionary" and are considered to be another evidence being the Tajik language enrichment.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Цосимова Мар^або Цурабоевна, номзади илмуои филология, сармуаллими кафедраи забон ва адабиёти факултети забощои шарци Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Гафуров (Цумуурии Тоцикистон, ш. Хуцанд), E- mail: marhabo@ mail. tj Сведения об авторе:

Касымова Мархабо Джурабоевна, кандидат филологических наук, старший преподаватель кафедры таджикского языка и литературы факультета восточных языков Худжандского государственного университета им. академика Б. Гафурова ( Республика Таджикистан, г. Худжанд), E- mail: marhabo@ mail. Tj Information about the author:

Kosymova Marhabo Juraboevna, candidate of philological sciences, senior lecturer of the department of Tajik language and literature attached to the faculty of Oriental languages under Khujand State University named after academician B. Gafurov (Tajikistan, Khujand), E-mail:mutabar-1977@mail. ru

УДК 4 И (Англ) Н. Ш. ИСМАТОВА

ББК 81.2 (Англ)

ИСТОРИЯ ПРО ИСХОЖДЕНИЯ ЛЕКСИКОГРАФИИ ЕЁ МЕСТО СРЕДИ ЛИНГВИСТИЧЕСКИХ ДИСЦИПЛИН

Слово «лексикография» греческого происхождения: lexikos относящийся к слову, словарный и «grapho» - пишу. Следовательно, лексикография означает: «пишу слова» или «пишу словарь». В современном значении лексикография- это раздел языкознания, занимающийся практикой и теорией составления словарей (5, 258), главным образом языковых, лингвистических, в отличие от неязыковых, энциклопедических. Словарь - это определенным образом организованное собрание слов, снабженных комментариями, в которых описываются особенности их структуры и функционирования.

Слово «Лексикография» как научный термин появилось в широком обиходе сравнительно недавно. Например, в энциклопедическом словаре Ф. А. Брокгауза и И.А. Эфрона нет статьи на слово «лексикография», однако есть статья на слово «лексикология». Однако, следует отметить, что в статье «словарь» этого же справочника имеется слово «лексикография», где оно является синонимом словосочетания «словарная техника».

В энциклопедическом словаре братьев А. и И. Гранат уже есть статья на слово «лексикография», в которой определяется как «научные способы обработки словесного материала языка для составления лексикона». Отметим в этом определении акцент на «научные способы обработки».

В первом издании «Большой советской энциклопедии» (4, 36) в статье на слово «лексикография» дано: «Лексикография (греч)- работа по составлению словарей». Во втором издании БСЭ даются два определения слова «лексикографии» 1) Составление словарей, словарное дело и 2) раздел языкознания, который, опираясь на лексикологию, разрабатывает вопросы теории составления словарей». И только в третьем издании БСЭ этот термин толкуется достаточно современно: «Лексикография - раздел языкознания, занимающийся практикой и теорией составления словарей». В Лингвистическом энциклопедическом словаре и в Энциклопедии русского языка, как уже было отмечено выше, подтверждается, что лексикография - это раздел языкознания, занимающийся практикой и теорией составления словарей.

Намного шире определяется термин лексикография в последнем издании известного труда О.С. Ахмановой «Словарь лингвистических терминов». Лексикография, по мнению О.С. Ахмановой, это: «1.Наука - о составлении словарей; 2.Составление словарей как описание лексики данного языка; 3.Совокупность словарей, относящихся к данному языку, или область знания» (3, 215).

С другой стороны, статьи на слово «лексикография» нет ни в энциклопедии «Британика», ни в энциклопедии «Американа», хотя в обеих есть статьи на слово «словарь». Отсутствие термина «лексикография» в таких солидных современных справочниках, как британская и американская энциклопедии, отнюдь не случайно. Это объясняется, во-первых, молодостью лексикографии как науки и, во-вторых, тем, что даже среди самих языковедов до сих пор еще идет спор, является ли лексикография наукой, точнее, частью науки о языке, или же это просто техника составления словарей, в лучшем случае - искусство их составления.

Известный английский лексикограф, автор знаменитых справочников по английскому и американскому сленгу Эрик Патридж, посвятивший всю свою жизнь составлению словарей, не случайно назвал свою последнюю книгу, плод многолетних изысканий в области словарного дела, так: «Благородное искусство лексикографии как объект занятий и опыт страстного его приверженца» (16, 17).

Даже Ф. Гоув, главный редактор третьего издания словаря Уэбстера, крупнейшего лексикографического предприятия нашего времени, пишет в программной статье «Успехи лингвистики и лексикография»: «Лексикография еще не наука. По-видимому, она никогда не будет наукой. Однако это сложное, тонкое и порой всепоглощающее искусство, требующее субъективного анализа, произвольных решений и интуитивных доказательств" (10, 5).

В то же время X. Уиганд (H. E.Wiegand) признает теоретический статус современной лексикографии, называя ее и далее meta-lexicography, определяет предмет общей лексикографии (the proper subject of a general theory of lexicography) как совокупность трех

видов лексикографической деятельности: а) планирование словаря (the dictionary plan); б) разработка основы (the lexicographic file); в) написание текста словаря (dictionary) (19, 14).

Авторы впервые изданного в 1998 г. специального Лексикографического словаря Р.К. Хартман и Г. Джеймс определяют термин «лексикография» как "профессиональную деятельность и научную область, занимающуюся словарями и другими справочниками" (16, 85).

В русской лексикографии споры о том, является ли лексикография наукой, искусством, отраслью лингвистики или прикладной отраслью, постепенно утратили остроту, и сегодня эти подходы не противопоставляются, а воспринимаются как разные аспекты лексикографической деятельности. Совершенно очевидно, что теоретическое обобщение всего богатства, накопленного практической лексикографией, делается, прежде всего, в лингвистических, лексикологических терминах, и в этом смысле лексикография - это отрасль языкознания. В общих практических лексикографических трудах и в переводных словарях с привлечением таджикского языка в исследуемый период в основном используется заимствованное через русский язык слово «лексикография». Однако в последние годы стали использовать и его исконно таджикские эквиваленты - фархангнигорй, фархангнависй, вожанигорй, вожаноманивисй», а также заимствованные и построенные на основе арабских слов «лугат» и «комус» арабско - таджикские эквиваленты слова лексикография - «лугатнигорй, лугатнависй, лугатсозй, комуссозй, комуснависй, комуснигорй», что означает «написание или составление словарей», или лексикография.

В Таджикско-русском словаре М.В. Рахими и Л.В. Успенской имеется словарная статья «лексикография: «филол. лексикография», заимствованная из русского языка, однако, данное слово никак не интерпретируется и не переводится. В Русско-таджикском словаре под редакцией М. Асимова слово лексикография переводится на таджикский язык как «лексикография», и в скобках дается «назария ва амалияи лугатсозй», то есть «теория и практика составления словарей» (2, 442). В Таджикско-русском словаре под редакцией Д. Саймиддинова, С. Д. Холматовой, С. Каримова термин лексикография уже отсутствует, зато есть слово «лугатнависй» (написание словарей), который отсылается к «лугатсозй» (составление словарей). Лугатсозй, в свою очередь, переводится как «лексикография, составление словарей» (12, 320).

В Таджикской советской энциклопедии слово «лексикография» определено как ««наука составления словарей (фар^анг)» (илми тартиб додани лугат, фарханг). Однако статьи со словами «фархднгнигорй», фархднгнависй» и «лугатнигорй» в данной энциклопедии не встречаются. Синонимичные слова:- «фархднг» и арабские «лугат» и «комус»(словарь) встречаются как и в классических трудах, например, Лугати Фурс (X в.), так и в современном таджикском языке, например Фарханги тафсирии забони тоцикй. В классическом периоде чаще встречается слово «лугат» - Тафсир фй лугат-ил-фурс, Шомил-ул-лугот, Кашф-ул-лугот ва ал-истилоуот, Гиёс-ул-лугот по сравнению со словом «фарханг». Однако некоторые толковые таджикско-персидские словари вовсе не используют слова ««лугат» или «фарханг», а прибегают к арабским названиям, таким как - Си^о^-ул-фурос, Уммон-ул-маонй, Тууфат-ус-саодат и другие.

В лексикографических трудах также используются различные эквиваленты и синонимы русского слова «словарь» - лугат, лугатнома, фарханг, фар^ангнома, вожагон, вожагоннома и цомус. Рассмотрим значение данных терминов.

Слово «лугат» в некоторых наиболее известных толковых словарях классического периода, таких как Бур^они цотеъ, Мунтахаб ул-лугот и Чароги уидоят, вообще не зафиксировано. Мухаммад Гиёсуддин приводит следующее определение слова лугат: «...забони кавмро гуянд, хар забоне, ки бошад; ва ба истилох алфозе, ки маънои он шухрат надорад ва лафзи лугат дар асл лахв бувад; (язык народа, любой язык; и как термин слово, значение которых не известно).

Персидский словарь Амида даёт следующее определение слова «словарь», «лугат, вожа, калима, забон ва каломи хдр кавм, ки бо он такаллум кунанд» (слово, лексика, язык и речь любого народа, который говорит на нем) (1,1029). Однако в вышеприведенных словарях нет слов лугатнома (словарь) и лугатнигорй (лексикография).

В Таджикско-русских словарях приводятся три группы значений слова «лугат» - словарь: 1) словарь; 2) лексика, лексический состав, 3) слово

В Таджикско-русском словаре M.B. Рахими и Л. В. Успенской слово «фарханг» переводится как:

1) Словарь, лексикон; 2) книж. знание, образование; 3) книж. разум, ум; 4) уст. величие, важность.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.